Pročitano u 2019: Januar

Pošto hronično bolujem od nedostatka vremena, rešio sam da jednom mesečno postujem utiske o pročitanim naslovima u vidu sažetka svojih (kratkih) osvrta s Goodreadsa, čisto da bi sve to bilo na jednom mestu. Zato, evo učinka za januar ove godine koje smo:

A Choice of Treasons (The Treasons Cycle #2) by J.L. Doty

As a lifer in the Imperial Navy, fighting in a war that has lasted for generations, York Ballin’s only hope at an honorable discharge is the grave. Matters only get worse when the emperor's daughter, princess Aeya, decides to do a little slumming with her entourage on a remote planet, and York and his fellow crewmen are forced to rescue her. But after returning her safely into the empress' care on the planet Dumark, the entire planet is hit by a massive Directorate assault. To evacuate the empress along with the rest of the imperial embassy, York is ordered to commandeer the imperial cruiser Cinesstar, which is crewless and undergoing repairs in the Dumark Navy Yard. And after a narrow escape York finds himself deep behind enemy lines, on a commandeered imperial cruiser without a trained crew, commanded by an incompetent nobleman, with the empress and 200 civilians as passengers, and the enemy, the Directorate, pulling out all stops to destroy them. But, from a strategic or military standpoint, the assault on Dumark was an unwarranted waste of the Directorate's resources, and it becomes clear the empress, and a member or Aeya's entourage, are carrying a dangerous secret, so dangerous it threatens power structures of both the Empire and the Directorate, so even their own comrades in the empire want them eliminated. And with everyone now hell-bent on turning Cinesstar and all those aboard her into a cloud of radioactive vapor, it falls to York to save them all. But he must choose between saving them, or saving himself, and he finds his options are limited to a choice of treasons

Prvo književno delo koje sam ove godine pročitao je zastrašujuć amalgam amaterskog pisanja i dobre zabave. Ova prilično obimna knjiga je inače druga u nizu, ali ja sam je omaškom pročitao pre nego što sam to shvatio, što mi očito nije nimalo smetalo u razumevanju i praćenju radnje, kao i razvoja - takvog kakav je - glavnog junaka i relativno široke lepeze pratećih likova.

U suštini, ovo je loše napisan power trip u kome se ceo univerzum vrti oko glavnog lika. Roman se čita ponajviše kao Honorverse/Vorkosigan fanfiction, kad bi je pisao Džoni Ringo - samo bez beskrajnih infodampova u koje se pretvorio Honorverse, ili Ringovih white power sanjarenja.

U zanatskom smislu, ovo je travestija. Deus Ex Machina momenti obiluju, protagonista je Mary Sue kao da mu je majka Anita Blejk a otac sinteza svih velikih belih pomorskih kapetana, od Kuka do Kirka - samo bez tračka Pikarda, ali s dosta primesa poznog Vejdera. Ženski likovi su zapostavljeni do nepostojeći i služe samo da bi se svetlo glavnog junaka odbijalo o njih. I tako dalje i tako redom.

No, sve to rekavši, ovo jeste iznenađujuće zabavno štivo. Kada bi ga neki dobar urednik propustio kroz šake, ili ga neki dobar pisac preradio, vredelo bi solidnih pet zvezdica. Ovako, sa stanovišta književne vrednosti, A Choice of Treasons zaslužuje 1*, dok sa stanovišta zabave koju pruža vredi celih 4*. Ukupni utisak mi se sve vreme vrteo oko 2*, iskren da budem, ali se roman ipak donekle izvukao u poslednjih 10%, tako da neka bude jedna trojka.

Through Fiery Trials (Safehold #10) by David Weber

With new alliances forged and old regimes fractured, Merlin--the cybernetic avatar of Earth's last survivor and immortal beacon to humanity--and the colonies of Safehold and have many adventures ahead in Through Fiery Trials, the continuation of David Weber's New York Times bestselling military science fiction series

Those on the side of progressing humanity through advanced technology have finally triumphed over their oppressors. The unholy war between the small but mighty island realm of Charis and the radical, luddite Church of God's Awaiting has come to an end.

However, even though a provisional veil of peace has fallen over human colonies, the quiet will not last. For Safefold is a broken world, and as international alliances shift and Charis charges on with its precarious mission of global industrialization, the shifting plates of the new world order are bound to clash.

Yet, an uncertain future isn't the only danger Safehold faces. Long-thought buried secrets and prophetic promises come to light, proving time is a merciless warden who never forgets.

dnf @ 50%

Nažalost, Veber je do kraja otišao u skribomaniju ovaplođenu u načelu "da vam prepričam šta se desilo" ispresecanom ne toliko zanimljivim dijalozima.

Čitanje ove knjige pretvorilo se u naporno prosejavanje rečenica u potrazi za retkim biserima onog starog Dejvida Vebera, a piščevi povremeni izleti u promovisanje brakova između mladih žena i "zrelih" muškaraca samo su mi dodatno išli na živce.

Iako sam pročitao sve prethodne knjige iz ovog serijala, kao i skoro sve što je Veber objavio u formi romana, došlo je vreme da ovaj serijal batalim. Možda će se u nekom novom jedan od meni veoma dragih pisaca s početka ovog milenijuma malo prenuti iz skribomanske kome u koju je upao. 1*

Priest of Bones (War for the Rose Throne #1) by Peter McLean

 It's a dangerous thing, to choose the lesser of two evils.

The war is over, and army priest Tomas Piety finally heads home with Lieutenant Bloody Anne at his side. When he arrives in the Stink, Tomas finds that his empire of crime has been stolen from him while at war. With his gang of Pious Men, Tomas will do whatever it takes to reclaim his businesses. But when he finds himself dragged into a web of political intrigue once again, and is forced to work in secret for the sinister Queen's Men, everything gets more complicated.

When loyalties stretch to the breaking point and violence only leads to violence, when people have run out of food, and hope, and places to hide, do not be surprised if they have also run out of mercy. As the Pious Men fight shadowy foreign infiltrators in the backstreet taverns and gambling dens of Tomas's old life it becomes clear; the war is not over.

It is only just beginning.

Priest of Bones je roman objavljen početkom 2018, ali usled nedostatka vremena a pomalo i volje, ali najviše zato što sam Maklina zapravo pobrkao s jednim drugim piscem, nisam ga pročitao sve do sada. A onim što sam pročitao zapravo sam prilično zadovoljan.

Piter Maklin je ponikao na terenu urbane fantastike, što se u ovom grimdark uratku i vidi. Roman počinje u duhu "Crne čete" i njenih duhovnih sledbenika, ali na tom putu se zadržava vrlo kratko - tek toliko da nam predstavi sve protagoniste - i prelazi u zapravo urbanu fantastiku, samo s oblandom nešto klasičnije fantazije.

Ovo nije posebna retkost u današnje vreme: Danijel Polanski je pokazao kako se to radi svojom trilogijom Low Town, a bilo je i ranije te urbane fantazije, doduše najčešće s elementima humora ili apsurda, kao u slučaju serijala o Traksasu itd. U skladu s novim običajima u novim vremenima, protagonista Priest of Bones je zapravo negativac. Ne tako sitni kriminalac, koji je pre nego što ga je rat odvukao iz njegovog grada držao pod svojom kontrolom jednu sirotinjsku četvrt, s manjim ili većim prećutnim odobravanjem korumpirane gradske vlasti.

U suštini, ovaj roman je Peaky Blinders u fantazijskom okruženju. Ni manje ni više od toga. Kvalitet pisanja nije ni blizu prve trilogije Polanskog, ali je sasvim solidan. Zaplet sam po sebi nije posebno originalan, ali je priča lepo izvedena i drži pažnju čitaocu. Suštinski, čitalac ništa neće propustiti ako naprosto preskoči Priest of Bones, ali ako želi da pročita pristojan grimdark i nema ništa svežije ili bolje na raspolaganju, ovo je vrlo dobra investicija vremena i novca.

Priest of Bones by Peter McLean 4*

Young Avengers, Volume 1: Style > Substance (Young Avengers (Collected Editions) #8) by Kieron Gillen
 

Legacy isn't a dirty word...but it's an irrelevant one. It's not important what our parents did. It matters what WE do. Someone has to save the world. You're someone. Do the math. The critically acclaimed team of Kieron Gillen and Jamie McKelvie reinvent the teen super hero comic for the 21st century, uniting Wiccan, Hulkling and Kate "Hawkeye" Bishop with Kid Loki, Marvel Boy and Ms. America. No pressure, right? As a figure from Loki's past emerges, Wiccan makes a horrible mistake that comes back to bite everyone on their communal posteriors. Fight scenes! Fake IDs! And plentiful feels! (aka "meaningful emotional character beats" for people who aren't on tumblr.) Young Avengers is as NOW! as the air in your lungs, and twice as vital. Hyperbole is the BEST! THING! EVER!

Collecting: Young Avengers 1-5, material from Marvel Now! Point One.1

 Style > Substance sam pročitao u okviru mog projekta čitanja celog All-New Marvela, što je nekih 200+ trejdova. YA sam upoznao nekoliko godina ranije, kada je Vikan bio u potrazi za identitetom svoje majke i moram priznati da mi se strip dopao. Dopao mi se i ovaj trejd, ali ipak se oseća prekid u kontinuitetu čitanja. Odnosno, čitalac bi valjalo da se upozna s prethodnim naslovima koji se bave ovim junacima. Da nije toga, verovatno bi Style > Substance dobio jednu zvezdicu više. Ovako, samo 4*

 Guardians of the Galaxy, Volume 1: Cosmic Avengers by Brian Michael Bendis

 There’s a new rule in the galaxy: No one touches Earth!

But why has Earth suddenly become the most important planet in the galaxy? That’s what the Guardians of the Galaxy are going to find out!

Join Star-Lord, Gamora, Drax, Rocket Raccoon, Groot and--wait for it--the Invincible Iron Man as they embark upon one of the most explosive and eye-opening chapters of Marvel NOW! The secrets these galactic Avengers discover will rattle Marvel readers for years to come! But while London deals with a brutal invasion by the Badoon, the fate of the Guardians may have already been decided millions of miles away! Why wait for the movie? It all starts here!

Collecting: Guardians of the Galaxy 0.1, 1-3; & Guardians of the Galaxy Infinite Comic

Zaista ništa posebno od stripa. Crtež je više nego pristojan, što se i može očekivati od Marvela, ali je zato Bendis zakazao kao scenarista. Iako "volume 1", ovo nikako nije dobra početna tačka za čitanje GotG, pa se komotno može i preskočiti, pošto niti pruža dobro polazište za praćenje pustolovina ekipe proslavljene u filmovima, niti je zabavan ili zanimljiv sam po sebi.

2* i to jedva.

Dampyr n. 27: Vukodlaci by Mauro Boselli, Aleksandra Milovanović

Nakon novogodišnje pauze, vraćam se "Dampiru". Najbolja stvar u vezi s ovim stripom je što je doneo nužnu svežinu umornom Boneliju, nesputan standardima koji su važili (a možda i dalje važe) kada je reč o etabliranim junacima SBE. "Dampir" je utoliko otvoren za rizikovanje i eksperimentisanje s drugačijim uglovima pripovedanja, koji danas možda i deluju pomalo izlizano, ali su svakako bili sveži kada je ovaj strip imao svoju premijeru u italiji.

U svakom slučaju, u ovom broju imamo na delu transponovanje protagoniste, tako da je pravi junak ove epizode zapravo otac naslovnog lika. Iako čisto usputna, ova priča nije filer već igra svoju ulogu u širem serijalu i čitaocu približava Draku, jednog od najmoćnijih vampira u serijalu, oslikavajući ga ljudskim bojama i dodatno pripremajući čitaoca na to da je Harlanov otac ipak možda pozitivac.

Iako se može i preskočiti bez ikakvih posledica po čitaoca u smislu praćenja radnje serijala, "Vukodlaci" su vrlo dobra epizoda, koja je ujedno i odličan primer zrelosti "Dampira" kao serijala i u crtačkom i u scenarističkom smislu.
4*

 New Avengers, Volume 1: Everything Dies by Jonathan Hickman

 To prevent the collision of our universe with another, the Illuminati must reassemble...NOW!
It's the most powerful and brilliant team in the Marvel Universe: the Black Panther, Iron Man, Doctor Strange, Black Bolt, Mister Fantastic, Namor the Sub-Mariner and the Beast against an infinite legion of parallel realities. Armed with the six Infinity Gems, the Illuminati gather to plan for the death of everything...but their task is complicated by old wounds, lies and secret agendas. But when the Illuminati experience their first dimensional incursion, can this loose brotherhood of end times trust each other enough to use the Infinity Gems in unison? And what new member will join the group? Jonathan Hickman and Steve Epting revamp The New Avengers in a multiverse-spanning saga!

Collecting: New Avengers 1-6
Ovaj trejd Avendžersa, tačnije Iluminata, bi lako mogao da posluži kao odskočna daska za uvođenje čitalaca u Marvel Now! eru, ali i za potonje događaje kojima smo svedočili u Marvelovoj verziji Infinity krize.

Istini za volju, Everything Dies ne bih mogao da preporučim čitaocima inače neupućenim u Marvelove junake i njihove međusobne odnose, premda i može i treba da se čita samostalno. To rekavši, crtački i scenaristički ovo je vrlo solidno izveden strip, čak toliko da njegova zanatska upeglanost nadilazi njegovu neinspirativnost i 4* koje od mene dobija tu su pre svega zato što je Everything Dies pokazna vežba kako treba pisacti i crtati superherojski strip u doba MCU nego zato što mi je bio toliko zanimljiv ili užitak za čitanje.

Sve u svemu, ovo je jedan od onih stripova za koje nećete pogrešiti ni ako ga pročitate ni ako ga ne pročitate. 4* 

 Embers of War (Embers of War #1) by Gareth L. Powell

The warship Trouble Dog was built and bred for calculating violence, yet following a brutal war, she finds herself disgusted by conflict and her role in a possible war crime. Seeking to atone, she joins the House of Reclamation, an organisation dedicated to rescuing ships in distress.

But, stripped of her weaponry and emptied of her officers, she struggles in the new role she’s chosen for herself. When a ship goes missing in a disputed system, Trouble Dog and her new crew of misfits and loners, captained by Sal Konstanz, an ex-captain of a medical frigate who once fought against Trouble Dog, are assigned to investigate and save whoever they can.

Meanwhile, light years away, intelligence officer Ashton Childe is tasked with locating and saving the poet, Ona Sudak, who was aboard the missing ship, whatever the cost. In order to do this, he must reach out to the only person he considers a friend, even if he’s not sure she can be trusted. What Childe doesn’t know is that Sudak is not the person she appears to be.

Quickly, what appears to be a straightforward rescue mission turns into something far more dangerous, as Trouble Dog, Konstanz and Childe, find themselves at the centre of a potential new conflict that could engulf not just mankind but the entire galaxy.

If she is to survive and save her crew, Trouble Dog is going to have to remember how to fight.

Embers of War je jedna od izvikanijih SF knjiga objavljenih u 2018. To je delimično i razlog zašto sam izbegavao da je čitam sve do sada, budući da sam se opekao s većinom hajpovanih naslova.

No, mora se reći da je Embers of War isporučio, što se kaže, vrlo solidnu spejs operu koja vešto balansira između militarističke fantastike i takozvane nove spejs opere. Vidno je autorovo koketiranje s nekim temama i motivima vrlo popularnim u naučnoj fantastici tokom poslednje dve decenije - pre svega estetikom koju je svojevremeno nametnuo Firefly, a poslednjih nekoliko godina razradio serijal Expanse, koji se kod nas može čitati u Laguninom izdanju i prevodu Gorana Skrobonje. Embers of War, doduše, nije ni izbliza sadržajan i nakrcan informacijama koliko pomenuti serijal, već vrlo usporeno i lagano uvodi čitaoca u priču i upoznaje ga s likovima. Ovo upoznavanje traje dobrih 20% knjige, dok se tek negde na polovini nazire poenta cele priče.

S druge strane, vidna je ambicija da ovaj roman preraste u obiman serijal, pa se u neku ruku Embers of War čita više kao prvo poglavlje jednog pogolemog romana, u kojem se pisac bavi worldbuildingom i karakterizacijom protagonista više nego radnjom, dok će intenziviranje zapleta biti ostavljeno za potonje delove serijala.

Kako god, čitanje mi je vrlo prijalo, premda sam ga razvukao na deset dana i preporučujem Embers of War kao vredan ulaganja vremena u njega.

4* 

 Empire of Silence (Sun Eater #1) by Christopher Ruocchio

Hadrian Marlowe, a man revered as a hero and despised as a murderer, chronicles his tale in the galaxy-spanning debut of the Sun Eater series, merging the best of space opera and epic fantasy.

It was not his war.

The galaxy remembers him as a hero: the man who burned every last alien Cielcin from the sky. They remember him as a monster: the devil who destroyed a sun, casually annihilating four billion human lives—even the Emperor himself—against Imperial orders.

But Hadrian was not a hero. He was not a monster. He was not even a soldier.

On the wrong planet, at the right time, for the best reasons, Hadrian Marlowe starts down a path that can only end in fire. He flees his father and a future as a torturer only to be left stranded on a strange, backwater world.

Forced to fight as a gladiator and navigate the intrigues of a foreign planetary court, Hadrian must fight a war he did not start, for an Empire he does not love, against an enemy he will never understand.

 Empire of Silence by Christopher Ruocchio je pravi ne tako mali dragulj spejs opere stare škole, pun entuzijazma i ljubavi ka žanru i odličan pokazatelj da SF u koji smo se zaljubili kao klinci nije mrtav. Ako bih morao da u jednoj rečenici pičujem ovu knjigu nekom NN čitaocu, rekao bih da je Empire of Silence melanž "Dine", Whm40k i Fading Sunsa kada je po sredi worldbuilding i Vulfovog "Novog sunca" izmešanog s Rotfusovim "Imenom vetra" kada je reč o karakterizaciji i pristupu protagonisti, pri čemu na sve to valja dodati prstohvat Star Warsa.

Roman je obiman, ali ne previše. Nešto manji od "Igre prestola", recimo. Sasvim dovoljno da pisac ima prostora da se razmaše, a opet ne preobiman da navede čitaoca da posumnja kako je autor skriboman, što u današnje vreme nije retkost.

Iako napisan vrlo ambiciozno, poigravajući se motivima toliko ikoničnim za SF da se za autora čak može reći da premda vrlo vešto ipak igra na ivici plagijata, Empire of Silence ne zamara čitaoca, već ga upoznaje s piščevim univerzumom tako što ga uvlači u njega, umesto da mu prepričava dešavanja faktografski ili istoriografski, što je takođe relativno odskora rasprotranjena mana kako među naučnim tako i među epskim fantastima. Štaviše, Empire of Silence je školski primer dobrog pisanja, koji Kristofera Ruokija (recimo da mu se tako izgovara prezime) izdvaja kao vrlo verovatno najsnažniji novi glas na polju vaskolike fantastike koji se čuo inače slabunjave 2018. godine, ali i kao pisca koji je već prvim romanom pokazao da je u najmanju ruku ravan trenutno vodećim i najpopularnijim žanrovskim piscima, kakvi su Rotfus i Sanderosn, ako ih nije i prevazišao.

Prva trećina romana je najuzbudljivija, što bi se moglo smatrati manom u izvesnom smislu. Nakon te prve trećine, dramatičnost opada i ton romana se menja, zauzimajući jednu ravnu pripovednu liniju koja čitaoca vodi sve do jednog blagog uspona na kraju knjige, ali opet ne do onakvog uranjanja u knjigu kao što je to bio slučaj sa samim početkom. U neku ruku, razumljivo mi je zašto se pisac odlučio da tako gradi priču. Iako je prvu trećinu knjige komotno mogao da razvuče na čitav roman za sebe, autor se rešio da ga spoji s ravnijom i smirenijom pričom, koja zapravo služi da uravnoteži i izbrusi protagonistu.
Spomenuo sam kakav je Empire of Silence roman po worldbuildingu i po pripovednom stilu, ali ne i kakav je protagonista. Iako bi se moglo očekivati da je Hadrijan Marlou, junak Empire of Silence-a, mešavina Pola Atreida i Kvota, zapravo nije tako. Površna sličnost s Muad'Dibom je tu (i ovi ne tako sitni "omaži" Herbertovom remek-delu su možda i najveća zamerka ovoj knjizi), ali ona je telesne prirode, dok je protagonista po svojoj naravi više Kardov Ender i Vulfov Severijan, kada bi njih dvojica bili zadojeni tolkinovskom ljubavlju prema jezicima.

Zaista, poslednje naučnofantastično ili fantazijsko književno delo kojim se na ma koji način bavio a da je ovoliko pažnje pridavalo jezicima bio je "Točak vremena" pokojnog Roberta Džordana, a pre njega - naravno - "Gospodar prstenova". Empire of Silence čitaocu predstavlja nekoliko izmaštanih jezika - protagonista govori pet a služi se s još dva-tri - koji su dovoljno uverljivi i dovoljno promišljeni da čitalac u ne baš ni retkim izletima iz "standardnog" jezika pripovedača jasno vidi strukturu, nazire gramatička pravila, čak i promenu reči kroz padeže. Ovo me je ozbiljno iznenadilo i bogami impresioniralo.

Zamerki ima. Moglo bi se reći da je Empire of Silence galimatijas plagiranih motiva - ali isto bi se moglo reći za žanrovsku književnost u celini. Na kraju krajeva, čak je i Tolkin nalazio nadahnuće u Edama i Bibliji. Ove zamerke ostaju na nivou cepidlačenja, pre svega jer je izuzetno očigledno da nikako nisu posledica piščeve svesne namere da jaše na skutima davnih žanrovskih veličina, već pre svega iskaz ljubavi prema žanru i odavanje počasti kako autorima koji su ga nadahnuli, tako svojim mladalačkim maštarijama poniklim iz čitanja tih kultnih dela.

Ukratko, ovo je roman koji sam s uživanjem čitao i koji bih slasno preveo, iako bi me to koštalo živaca i vremena za tri druge knjige. Ipak, isplatilo bi se jer ovo je prava žanrovska poslastica, kakve odavno nije bilo na tržištu. Spejs opera stare škole, koja istovremeno uspeva da bude sasvim relevantna u današnje vreme a da se ne prlja jednokratnom politikom za svakodnevnu upotrebu, što je inače postalo rak-rana modernog SF-a.

5* i Nightflier's Seal of Approval

A Choice of Treasons by J.L. Doty

Prvo književno delo koje sam ove godine pročitao je zastrašujuć amalgam amaterskog pisanja i dobre zabave. Ova prilično obimna knjiga je inače druga u nizu, ali ja sam je omaškom pročitao pre nego što sam to shvatio, što mi očito nije nimalo smetalo u razumevanju i praćenju radnje, kao i razvoja - takvog kakav je - glavnog junaka i relativno široke lepeze pratećih likova.

U suštini, ovo je loše napisan power trip u kome se ceo univerzum vrti oko glavnog lika. Roman se čita ponajviše kao Honorverse/Vorkosigan fanfiction, kad bi je pisao Džoni Ringo - samo bez beskrajnih infodampova u koje se pretvorio Honorverse, ili Ringovih white power sanjarenja.

U zanatskom smislu, ovo je travestija. Deus Ex Machina momenti obiluju, protagonista je Mary Sue kao da mu je majka Anita Blejk a otac sinteza svih velikih belih pomorskih kapetana, od Kuka do Kirka - samo bez tračka Pikarda, ali s dosta primesa poznog Vejdera. Ženski likovi su zapostavljeni do nepostojeći i služe samo da bi se svetlo glavnog junaka odbijalo o njih. I tako dalje i tako redom.

No, sve to rekavši, ovo jeste iznenađujuće zabavno štivo. Kada bi ga neki dobar urednik propustio kroz šake, ili ga neki dobar pisac preradio, vredelo bi solidnih pet zvezdica. Ovako, sa stanovišta književne vrednosti, A Choice of Treasons zaslužuje 1*, dok sa stanovišta zabave koju pruža vredi celih 4*. Ukupni utisak mi se sve vreme vrteo oko 2*, iskren da budem, ali se roman ipak donekle izvukao u poslednjih 10%, tako da neka bude jedna trojka.

Leviathan Wakes by James S.A. Corey - najava

Dame i gospodo, da ne bude da serendam po blogu za džabe (premda ovo ne mora nužno da ima ikakve veze sa tim), u bliskoj budućnosti u prevodu na naš jezik pojaviće se

Leviathan Wakes by James S.A. Corey



Humanity has colonized the solar system - Mars, the Moon, the Asteroid Belt and beyond - but the stars are still out of our reach.

Jim Holden is XO of an ice miner making runs from the rings of Saturn to the mining stations of the Belt. When he and his crew stumble upon a derelict ship, The Scopuli, they find themselves in possession of a secret they never wanted. A secret that someone is willing to kill for - and kill on a scale unfathomable to Jim and his crew. War is brewing in the system unless he can find out who left the ship and why.

Detective Miller is looking for a girl. One girl in a system of billions, but her parents have money and money talks. When the trail leads him to The Scopuli and rebel sympathizer Holden, he realizes that this girl may be the key to everything.

Holden and Miller must thread the needle between the Earth government, the Outer Planet revolutionaries, and secretive corporations - and the odds are against them. But out in the Belt, the rules are different, and one small ship can change the fate of the universe.


Čisto da podsetim, sa jednim od dva autora ovog romana radio sam intervju, koji možete da pročitate na http://nightfliersbookspace.blogspot.com/2010/06/nightfliers-interviews-daniel-abraham.html

Po objavljivanju ovog romana na srpskom jeziku, nameravam da uradim novi intervju sa Denijelom, a možda i da organizujemo nekakvu promociju. Za sada ne mogu da kažem ništa o datumu izdavanja, niti o planovima izdavača - sem da prevod neću raditi ja, već daleko iskusniji kolega, koji je izvanredan izbor za prevođenje ovog romana. Nadam se da ću za jedno mesec dana moći da objavim nešto detaljnije.

Battlestar Galactica: Blood and Chrome

by High Duke

Posle podužeg vremena uglavnom opravdanog lenstvovanja, vraćam se blogu. Izdešavalo se svašta, a ja nisam ispratio i napisao gomilu stvari koje je trebalo, što o serijama, što o knjigama. No, planiram da uskoro ispravim što više mogu stvari, a počeću od jedne od omiljenih mi serija, Galaktikom. Pre tri godine Galaktika je završena (film The Plan koji je emitovan kasnije i ne računam) i od onda smo imali blede pokušaje prikvela, i svi su, izgleda, doživeli propast.
Prvo je išla Kaprika, priča o nastanku veštačke inteligencije Sajlonaca, smeštena u detinjstvo Vilijama Adame. Prva i jedina sezona je bila podeljena kao i četvrta sezona Galaktike, na dva dela, što gledanosti nikako nije pomoglo, a sjajan potencijal koji je imala priča, sa sve virtualnom realnošću i jakim kiberpank motivima nije ostvaren i dobar deo serije je pretvoren u razvlačenje i palamuđenje, bez konkretnog teranja radnje. Čak ni prva sezona nije odmah do kraja emitovana na SyFy-ju, a na samom kraju nas je dočekao jedan Shape of the Things to Come u kojem vidimo smer koji je serija trebalo da ima, što je izazvalo opravdano pitanje: zašto koji moj niste malo brže krenuli na tu stranu.

Još nismo ni zakopali Kapriku kako valja, kada se pojavila druga ideja za još jedan prikvel. BSG: Blood and Chrome koja je trebalo da nas sa Kaprike digne nazad u svemir i ratove sa Sajloncima, naime, ovde pratimo opet Viliama Adamu, ali kao Haskera, mladog i talentovanog vajper pilota koji je u desetoj godini rata sa Sajloncima došao da služi na najmoćnijem brodu u flotu, Galaktici. Mnogi su se radovali povratku na staru (tada zapravo još uvek mladu) curu, iako su bili skeptični u pogledu kastinga mlađanog Luka Paskvalina kao Adame, koji je imao valjda za cilj da privuče još mlađaniju žensku publiku.

Ali o seriji, osim činjenice da se pilot radi, godinu i kusur dana nije bilo nikakvih vesti. Do juče. Na internet je procureo trejler za pilot, namenjem izgleda za internu upotrebu, a koji je emitovan na WonderConu. Probaću da okačim neki snimak u nadi da će bar neko vreme ostati online, pošto NBC ide redom i sklanja ga sa svih sajtova.


Battlestar Galactica Blood and Chrome : premier... by PureCine

Neki su nastavili da budu skeptični, kao i potpisnik ovih redova, kojem se nimalo nije dojmio CGI enterijer Galaktike (koji je, naravno, rasturen i rasprodat, što fanovima, što za potpalu), naročito nakog godina gledanja pravog seta u originalnoj seriji. O ostatku nisam previše sudio, zato što se u trejlerima svašta namontira da izgleda sjajno. U svakom slučaju, euforiju i nade, ali i strahovanja, okončala je izjava Marka Sterna, glavnog čoveka za originalni program SyFy kanala, koji je rekao da iako je pilot za „Krv i hrom“ snimljen, da serija nije prihvaćena i da je neće biti u formatu TV programa. Navodno, to i ne znači da će biti potpuno ubijena, već će možda (što je ustvari i od početka pominjano), ugledati svetlost dana kao web serija. To, već pretpostavljate, znači drastično manji budžet, manju isplativost, tako da na već sumnjivu budućnost serije baca dodatnu senku. No, barem će pilot biti emitovan, izgleda na jesen, pa ćemo videti da li je u pitanju bilo nešto što je moglo da zaživi i svidi se fanovima originalne serije, ili nakaza koja je sa punim pravom abortirana.

Објави пост

Nightflier's Best ov d Best 2011 - deo drugi, ili And the Winner Is...

Kao što sam u prethodnom postu pomenuo, teško je izdvojiti ko je prošle godine bio na drugom, ko na trećem a ko na desetom mestu. Međutim, sasvim je očigledno ko je bio prvi među romanopiscima čija sam dela čitao.

Čisto da znate - nije Martin. 

Što se mene tiče, najbolji roman koji sam prošle godine pročitao istekao je iz pera mladog pisca po imenu Deril Gregori, inače nepravedno zapostavljenog i od strane kritike i od strane publike. 

Dakle, Nightflier's Best ov d Best 2011 - mesto prvo:

PANDEMONIUM/THE DEVIL'S ALPHABET/RAISING STONY MAYHALL - Daryl Gregory

Ako ste zbunjeni zbog ovolikog naslova romana, biće vam (valjda) lakše kada pojasnim da nije reč o jednom, već o tri dela. Gregorijevi romani su inače samostalni; nisu smešteni čak ni u isti univerzum, ne dele likove, pa čak ni motive. Ne postoji ni nekakav univerzalni negativac koji spaja potke različitih romana u jedan magnum opus. Dakle, tri potpuno različita romana, koja dele autora, a pored toga kao zajedničku odliku imaju samo to da su sva tri remek-dela.

Dapače, Gregori je jedan od retkih žanrovskih pisaca koji je u stanju da izađe na crtu ma kom savremenom prozaisti i da ga komotno dobije. Spreman sam da odem i tako daleko da kažem kako je - što se mene tiče - reč o anglosaksonskom Markesu.

Gregori se čita kao vanbračno dete Filipa K. Dika i Rodžera Zelaznija u najboljem izdanju. 

Sada dugujem objašnjenje zašto sam ova tri nezavisna romana strpao na prvo mesto, premda su nezavisni.

Najpre, zbog toga što sam ih pročitao u dahu, što mi se sve ređe dešava. Potom, prva tri Gregorijeva romana bave se potpuno suprotnim temama, ali opet na komplementaran način.

"Pandemonijum" je roman koji se u biti bavi stanjem duha. Uz veoma mnogo referenci na klasike SF-a, poglavito na Filipa K. Dika, "Pandemonijum" je ujedno omaž jednom od najvećih SF pisaca svih vremena i fascinantno i provokativno delo o stanju duha, svesti i ličnosti. Na kraju, u svom ambicioznom prvencu Gregori je otvorio pitanje kojim će se baviti i u narednim romanima - šta je osnovna značajka čoveka? Šta nekoga čini ljudskim bićem?

Godinu dana nakon "Pandemonijuma", Gregori objavljuje "Đavolju azbuku" ( The Devil's Alphabet). Sviknut na serijale i nastavke, očekivao sam nastavak priče iz "Pandemonijuma" - i u prvi mah se razočarao kada sam shvatio da je reč o samostalnom romanu. (Doduše, ne gubim nadu, pošto je kraj "Pandemonijuma" pomalo otvoren.) Međutim, smesta sam se navikao na protagonistu, koji je gotovo odraz u ogledalu glavnog junaka "Pandemonijuma". Dakle, reč je o skrajnutom čoveku, koji za svoje životne neuspehe ima da krivi samo sebe. Suočen sa delanjem više sile, protagonista se ne snalazi najbolje i donosi ne baš najbolju odluku, koja će mu obeležiti život i neumitno dovesti do suočavanja sa prošlošću. 

Već na prvi pogled, očigledno je da "Pandemonijum" i "Đavolja azbuka" dele više nego slične protagoniste i više nego slične početke. Međutim, vrlo brzo nakon uvodnih stranica priča skreće u potpuno drugačijem smeru i obrađuje u suštini istu temu kao u prethodnom romanu, ali na svež i maštovit način. 

Razočarenje je vrlo brzo bilo zamenjeno vanrednim zadovoljstvom i užitkom u čitanju.

Ako se "Pandemonijum" bavi duhom i stanjem svesti, "Đavolja azbuka" se bavi telom, razlikama u ljudskim telima, rasama, spoljašnošću koja nas čini drugačijim i koja je - da se ne lažemo - prvo što nas predstavlja i prvo po čemu druge osobe donose sud o nama. 

Ako se "Pandemonijum" čita kao lav čajld Dika i Zelaznija, "Azbuka" se čita skoro kao Morisonovi X-Meni ukršteni sa Lavkraftovim mitosom. Premda je "Azbuka" u suštini SF, i to tvrđe sorte, elementi horora naglašeni su iz perspektive protagoniste, koji se vraća u gradić svog detinjstva, među rođake i komšije, koji su izmenjeni kao da ih je sve do jednog Dagon posetio. 

"Odgajati Stonija Mejhala" je treći roman u ovom nizu. Gregorijev prvenac bavi se duhom, drugi roman telom, dok se treći roman bavi smrću i šta biva posle smrti. Neću vam mnogo spojlovati ako otkrijem da je protagonista - zombi. Doduše, not your typical zombie. Stoni je uljudan, načitan, vispren, pametan - i još svašta nešto na -an. 

Nisam neki stručnjak za romane o zombijima. Mahom su mi dosadni. Stoga, sledeća izjava možda i neće imati neku posebnu snagu - ali "Odgajati Stonija Mejhala" je najbolji roman o zombijima koji sam u životu pročitao. 

Originalan pristup temi, sada već poslovično izvrsno pisanje i karakterizacija, kao i okretanje naglavačke žanrovskih klišea i očekivanja ovaj roman čini najboljim "hororom" koji se u poslednjih nekoliko godina pojavio - za nekoliko kopalja boljim od Del Torovog "Pada" ili Kroninovog "Prolaza". 

Nažalost, slabi su izgledi da neko od naših izdavača objavi Gregorija. Ovaj pisac je - čini mi se - predobar da bi služio kao jeftina zabava & eskapizam, a sa druge strane nosi taj kaljavi pečat žanrovskog pisca, tako da je a priori odbačen od poklonika kobajagi ozbiljne književnosti.

Bilo kako bilo - ovaj pisac ne da ima Nightflier's Seal of Approval, ovaj pisac je budućnost fantastike.

Bright of the Sky by Kay Kenyon - Free! Free!

Jedan od najboljih sf romana u novom milenijumu, bar što se mene tiče, može da se (legalno) skine sa Amazona preko Kindl stora.

Valja napomenuti da kindl softver možete instalirati i na svom računaru.

Ovo je ponuda koja se ne sme propustiti.

http://www.amazon.com/gp/product/B003N7MYQK/ref=as_li_tf_tl?ie=UTF8&tag=patsfantasy0c-20&linkCode=as2&camp=217145&creative=399373&creativeASIN=B003N7MYQK

77 - deo drugi, ili najbolje u nastavcima

Da rezimiramo, prošle godine pročitao sam 77 knjiga raznorazne fantastike, koje mahom imaju veoma slabe izglede da se u dogledno vreme nađu u našim knjižarama - doduše, u prevodu. Srećom, danas je stanje stvari daleko bolje nego pre deset godina, tako da u raznim knjižarama mogu da se nađu prihvatljivi naslovi i to po prihvatljivim cenama. Dapače, ako čitate nekoliko knjiga mesečno, između ponude knjiga na engleskom i onoga što naši izdavači nude u prevodu, relativno ste obezbeđeni.

E sad - nema se para. Šta kupiti, a da se ne pokajate? Tome valjda služe ovakvi blogovi i forumi, da vam daju odgovor na to pitanje. Naravno, najpre morate biti načisto da li verujete ukusu blogera ili forumaša in question. Bilo kako bilo, već me je nekoliko ljudi pitalo da proberem među knjigama koje sam protekle godine pročitao i sastavim nekakav "best nekoliko" spisak naslova.

Rešio sam da proberem nekih petnaestak knjiga iz te hrpice stranica - što je nekih dvadesetak procenata, s tim da ih neću poređati ni po kakvom merilu, sem kako sam ih hronološki čitao.

Hir vi gou...


1. Bright of the Sky, Kay Kenyon




Ovaj roman me je raspametio. Objavljen još 2008, nije bio dovoljno hajpovan - tako da mi je tek prošle godine zapao za oči. Pride, nikako nisam mogao da nabavim ostala tri romana u kvartetu, a pokušavao sam na sve načine. Na kraju sam dobio blogerske primerke od izdavača, na preporuku cenjenog i dragog kanadskog kolege, Patrika sa Pat's Fantasy Hotlist.

Elem, Bright of the Sky je tvrd SF, ali ispripovedan prelepim gotovo lirskim jezikom, suptilnog stila i izuzetnog worldbuildinga. Nemam dovoljno reči da nahvalim Kej Kenjon kao spisateljicu, niti ovaj roman kao uvodnu priču u tetralogiju.

Pošto će me neko neumitno pitati "A o čemu se tu radi?", reći ću samo da se roman bavi susretom našeg univerzuma sa paralelnim, koji je daleko naprednije tehnologije od našeg. Radnja se dešava u dalekoj budućnosti, kada je čovečanstvo uveliko razvilo umeće putovanja među zvezdama.

Po stilu i jeziku, Bright of the Sky nekako najviše podseća na vanbračno dete Dina Vulfa i Rodžera Zelaznija, koje je odgajala Ursula Legvin.

Ako vam se ma koji od ta tri pisca dopada, odmah naručite ovu knjigu. Kod nas, nažalost, ne može da se kupi.

2. Shadows Past, Lorna Freeman

Shadow's Past je treći roman u nizu. Prvi sam pročitao veoma davno, pa sam zahvaljujući jednom prijatelju na jedvite jade nabavio drugi iz Amerike - a ubrzo potom pojavio se u štampi treći i Frimanova je sklopila ugovor sa izdavačem za četvrti.

Lorna Friman je jedan od onih sjajnih pisaca koji imaju život van knjiga, pa tek povremeno nešto napišu, ali to bude vanserijski dobro. Ovo je treći roman, tako da vam ništa ne znači bez prva dva, tako da ću malo uopštenije govoriti o sva tri na kamaru,

Elem, ovde je reč o pomalo bajkovitoj fantastici, koja je bila popularna u jednom trenutku krajem osamdesetih i početkom devedesetih u kojoj životinje govore, vilovanjaci se ponašaju na jedan način, a magija je bela ili crna.

Frimanova je uspela da delimično zadrži osećaj razdraganosti i naivnosti koji je glavna značajka epske fantastike iz tog vremena, pa još i da ga začini dobro odmerenom dozom prljavštine devedesetih i da sve to uvede u neoromantizam novog milenijuma - a da ništa ne ispadne bljutavo.

Romani prate mladog čarobnjaka plemenitog porekla, koji je pokušao da pobegne i od magije i od plemstva, pa je stupio u vojsku u nadi da će tu moći da izgradi svoj život. Ali nije mu se posrećilo. Pronašla ga je i magija i porodica, tako da je mladi Zec morao da nauči kako da sa svim tim izađe na kraj, usput osujetivši nekoliko spletki & zavera. Ako vam sve ovo zvuči kao neverovatan splet klišea - pa, nije da niste u pravu.

Ono što vadi celu stvar pre svega je lepo pisanje i umešnost poigravanja sa apsurdom drage mi spisateljice. Ovo je lagana fantastika, koja prija kada pada kiša, ali na potpuno drugačiji način od "Gospodara", recimo. Divna stvar kada želite da u svoj život unesete malo vedrine.

3. A Shadow in Summer, Daniel Abraham


Denijel Ejbraham je mladi pisac sa kojim GRRM veoma blisko sarađuje. Dapače, toliko da Ejbraham dovršava Martinove romane. Veća preporuka od te nije potrebna. Inače, Long Price Quartet, čija je A Shadow in Summer prva knjiga, smešten je u pseudoazijsku zemlju, tako da je - baš kao sve knjige koje zapadnjaci pišu o azijatama - izluđujuće spora. Ali, u tome i jeste stvar sa Ejbrahamom. Njegovo pisanje je filozofsko i reči su mu pažljivo probrane. Njegov svet je podrobno osmišljen a sistem magije suptilan i nimalo bleštav. Ovo nije roman koji se čita zarad uzbuđenja ili brze zabave. Preporučujem zaobilaženje u širokom luku svima koji nemaju živaca ili makar malo strpljenja.

Možda je to razlog nedostatka komercijalnog uspeha ovog i potonjih romana. Produhovljenost u današnje vreme nije na ceni, sa jedne strane, a sa druge - pa, većini nas je i ovako muka od razmišljanja o našem mestu u bližem i daljem kosmosu.

Kako god, ovo nisu knjige za jeftinu zabavu. Spore su. Ali nagrađuju čitaoca. Opet, nisu za svakoga.

4. Changes, Jim Butcher

Bučera sam pratio kako se razvijao od priučenog pisca do sasvim solidnog spisatelja. Od njega nikada neće biti književna veličina, ali kod mene je - nako nekoliko godina - uspešno ispunio prazninu koju je za sobom ostavila Lorel Hamilton kada je od Anite Blejk napravila drolju.

E sad... ovo je dvanaesta knjiga u serijalu, koji sem romana sadrži i nekoliko priča i novela (dobro, jednu novelu), tako da se od čitaoca očekuje da dobro poznaje protagonistu i njegov život i priključenija. Dapače, da bi se u ovom romanu uživalo, mora se dobro poznavati šta se ranije dešavalo - zato što pisac troši 400 i kusur stranica na to da temeljno razgradi svaki detalj & sitnicu u životu našeg protagoniste. Sjajno! Uživao sam kao pseto.

Romane o Hariju Drezdenu kod nas je izdavao IPS, pre nego što je izvršio samoubistvo iz zasede, tako da u narednih bar pet godina nema nade da ga objavi neko drugi. Za IPS sam preveo prve dve knjige, pri čemu druga nije ni objavljena, a prva je rasprodata - ali knjige na engleskom viđao sam u nekoliko knjižara u gradu. Ako volite urbanu fantastiku, navalite. Prvih četiri-pet romana imaju svojih manjkavosti, ali Bučer je pisac koji je se zaista iz knjige u knjigu popravlja.

5. Bitter Seeds, Ian Tregillis



Ijan Tregilis - ili kako god da mu se prezime čita - član je GRRM-ovog književnog kružoka i svojim prvim romanom u potpunosti je opravdao sve što tako nešto može da znači.

Da se ne dešava tokom alternativnog Drugog svetskog rata, za Bitter Seeds bi se moglo reći da je iuzetno dobar primer stimpank romana. Budući da se dobar deo knjige odigrava u Velikoj Britaniji, pa pri tom u njenom engleskom delu, te da su "pozitivci" zapravo volšebnici po uzoru na Lavkraftove likove, avet stimpanka je više nego opipljiva.

Osnovna premisa romana je da su nacisti eksperimentima uspeli da otključaju skrivene sposobnosti ljudskog uma, poput telekineze ili prekognicije, pa specijalnu jedinicu tako obdarenih eksperimentalnih vojnika koriste na raznim frontovima, uključujući i za napade na Englesku.

Englezi se brane aktiviranjem drevnog bratstva volšebnika koji trguje sa tuđinskim entitetima i od njih dobija moć u zamenu za krv - počesto nevinih.

Veoma dobra potka, sjajno ispredena. Za ljubitelje drugačije fantastike, Bitter Seeds je prava stvar.



I tako. Dosta za danas. Pet kratkih prikaza. Prekosutra još pet. Pišemo se.

POSTANJE - Bernard Beket

Postanje novog platonizma

by Nightflier

Beketovo "Postanje" objavljeno je u izdanju IPSa pred minuli oktobarski sajam knjiga. Reč je o noveli koja bi se najbolje mogla opisati kao filozofski postapokaliptični sf i koju je teško prikazati, budući da bi i najkraća nezgrapno napisana rečenica mogla otkriti nešto bitno i upropastiti čitaocu uživanje u knjizi.

Radnja bi se najkraće dala prepričati ovako: Dvadeset prvi vek nije nimalo mazio ljudsku rasu. Čitavom planetom harao je rat katastrofalnih razmera, što je dovelo do kraha civilizacije. Međutim, jedan bogataš po imenu Platon spasao je svoju zemlju (Novi Zeland) time što ju je izolovao od ostatka planete i navale izbeglica i boleština. Vremenom je svaki dodir s spoljašnjim svetom prestao i ta nova Platonova republika pretvorila se u jedino preostalo uporište civilizacije i ljudskog roda preostalo na planeti Zemlji.

Međutim, ni ti preostali ljudi ne žive u ružičastoj utopiji. Stanovništvo republike sve vreme je u strahu od vlasti - sve dok ne prestanu da se boje. Kao i u svakom drugom autoritativnom društvu, kada pučanstvo prestane da se boji vlasti, nastaje haos.

Beket je napisao priču koja brzo prelazi preko world buildinga na teren filozofskih rasprava, ali pri tom ne gubi ni trunčicu zanimljivosti. Ovo možda nije novela za prosečne ljubitelje svemirskih opera ili mastodonskih serijala mača i magije. S jedne strane, reč je o priči o devojci koja želi da postane koristan deo zajednice u kojoj živi. S druge strane, reč je o komentaru na brojna filozofska i religijska pitanja - i to pametnijem od onoga koji je ponudila izvikana "Koliba".

Beketu se valja diviti na tome što je na tako malom broju stranica do savršenstva izbrusio pravi dragulj ne samo žanrovske književnosti, već književnosti u širem smislu. "Postanje" je novela koju ne smeju propustiti ne samo ljubitelji žanra, već i lepe reči (i misli) uopšte.

LAMENTATION - Ken Šols

Pažljivi čitaoci Bookspacea primetili su moje jadikovanje nad tužnom činjenicom da više nema dobrih romana novih pisaca ma kakve fantastike. Gotovo kao da svi čekaju da Martin otegne papke, po ugledu na Džordana, i da Erikson objavi novi roman, a usput razmišljaju kako da unovče još jednu vampirsku limunadicu. Čak se i neki uspešni pisci epske i naučne fantastike okreću urbanoj fantastici, valjda u pokušaju da zarade pare za nova kola ili šta li već. Pomenuću samo Stiva Stirlinga i Denijela Ejbrahama.

Od zvezda i zvezdica u pokušaju nismo dobili bogzna šta. U toj grupi pisaca, koje ja zovem "mlađom generacijom", istakli su se na prvom mestu Senderson, pa potom Rotfas, Linč, Aberkrombi i Darham - s tim da je samo prvi (i polovično drugi) sopstvenim snagama izgurao svoj uspeh. Ovi sa začelja plod su marketinškog ispiranja mozga koje su izdavači sproveli nad čitaocima, a sve u nadi da će pronaći novog Džordana, Martina ili Gudkajnda. Kao što rekoh, Senderson je izuzetak - po tome što je prilično originalan i zanatski ispeglan. Ali nije uzbudljiv. Nije inspirativan. Senderson je "jak vrlodobar 4+" klinac, koji fakultet završava guzicom, a ne klikerom. Nije pisac koji vas tera da sa prijateljima prepričavate stranice njegovih romana i nagađate šta će biti s likovima u narednoj knjizi. A vrh je ponude... E pa nije.

Vrh ponude mladih pisaca je Ken Šols. Najpre, Šols ispunjava dva najvažnija uslova da bude veličanstven fantasta - debeo je i ima bradu. Verujte, to su jako bitni uslovi za svakoga ko se bavi fantastikom. Potom, pre nego što je počeo da piše romane zanat je ispekao na kratkim pričama. Za sada ima nešto manje od osamdeset priča i u njegovim romanima se zaista vidi uticaj kratke forme. Dapače, MPW u Šolsovim romanima gotovo i da jesu kratke priče, mesto dugačkih poglavlja kakva smo navikli da čitamo kod Džordana i Martina. Ali o tome nešto kasnije.



Prvi Šolsov roman, kojim počinje serijal Psalms of Isak, nosi naslov Lamentation. Na prvi pogled roman pati od niza falinki – uprošćena poetika, površan world building, sistem magije koji je pristutan tek u naznakama i kojem se ne posvećuje previše pažnje – međutim, po završetku poslednje stranice nameće se neizbežan zaključak da su sve te mane i nedostaci zapravo velike prednosti Šolsovog prvenca. Naime, pisac ne opterećuje ni sebe ni čitaoca komplikovanom predistorijom sveta u kojem se radnja odvija. Već u prvim poglavljima jasno stavlja do znanja čitaocu da je njegov svet zapravo naš svet, samo milenijumima u budućnosti, u kojem je u jednom trenutku nauka imala primat, da bi je nakon neimenovane kataklizme zamenila magija, koja je opet izazvala svojevrstan smak sveta, da bi je zamenio neobičan društveni poredak, u kojem i magija i nauka-tehnologija igraju ulogu arheoloških bauka, pod strogom kontrolom kvazireligijske organizacije, koju je pisac stvorio očigledno nadahnut katoličkom verzijom hrišćanstva.



Ovakva postavka romana po nekima je kopija Bruksove Šanare, međutim takav stav je pogrešan. Šolsov serijal je sasvim očigledno omaž Džeku Vensu i njegovoj Dying Earth. (Prava je šteta što se nijedan od naših velikih izdavača nije rešio da Dying Earth predstavi u prevodu srpskom čitalaštvu. Možda će nakon Hauarda i Lavkrafta Vens biti sledeći klasik fantastike objavljen u luksuznijem izdanju za srpsko tržište – bar se nadam.)

Lamentation je u poređenju s Martinovim ili Eriksonovim romanima uprošćen do najveće moguće mere. Zapleti su naizgled površni (ali se taj utisak već u narednom romanu raspršuje) – ali to ostavlja neverovatan manevarski prostor za karakterizaciju likova. Šols se i tu pokazuje kao lakonski pisac. Njegovi likovi bi nekom drugom piscu bili tek skice za dalju razradu, ali to mu nimalo ne smeta da opiše izuetno uverljive i životne protagoniste i antagoniste, krajnje nesvakidašnje i egzotične, koji neodoljivo podsećaju na Zelaznijeve. Isprva se može učiniti da su likovi stereotipni i plitki, ali se čitalac jako brzo stopi s njima, uviđajući da je pisac namerno izbegao zamršene priče i sudbine, opredeljujući se za varljivu haiku jednostavnost karakterizacije, sa tek primesom stila Džejmsa Herberta u Dini.

Na kraju, ne može se reći da je Lamentation doneo nešto novo žanru. Šols ne može ni da prismrdi Eriksonu, a pisac njegove generacije – Senderson – kudikamo je originalniji i maštovitiji. Međutim, Šolsov stil i zanos iznenađujuće osvežavaju i pružaju uvid u drugačiju fantastiku. Lamentation je na tragu najvećih romana sajens fentezija, koji je nekada bio najkomercijalniji iskaz svih mogućih žanrova i podžanrova fantazijske književnosti. U nešto malo ispod 400 stranica, Šolsu je pošlo za rukom da ispriča uzbudljivu i maštovitu pripovest, da čitaoca saživi s likovima zanimljivim i upečatljivim, te da postavi scenu za veličanstven nastavak, Canticle. Verujte, ovaj serijal i ovog pisca valja imati na umu.

Novi naslovi u IPS-u, deo prvi

Izdavačka kuća IPS pripremila je niz novih naslova za predstojeći sajam knjiga. Da krenem redom...

Olujni talas - Džim Bučer


Prvi roman danas najpopularnijeg serijala urbane fantastike, u kojem se čitaoci upoznaju sa čarobnjakom i privatnim detektivom Harijem Koperfildom Drezdenom i svetom magije, vampira i vila, koji postoji paralelno s našom sivom stvarnošću. Prevodilac je izvesni Ivan Jovanović - možda ste čuli za njega.

Postanje – Bernard Beket


"Postanje" je sf roman u najboljoj tradiciji Klarka i Asimova, mada se najveće paralele mogu povući s Filipom Dikom, ali i sa Orvelom i Hakslijem.

Kralj trnja – Greg Kiz

"Kraljevstva trnja i kosti" su četvoroknjižje kojim se pisac Greg Kiz probio u prvu kategoriju pisaca epske fantastike. Negde između Tolkina i Martina, Kiz je pravo osveženje za sve one koji ne znaju šta da čitaju dok ne izađe "Ples s zmajevima". Intervju s Kizom možete pročitati ovde na blogu, a prevodio je opet onaj Ivan Jovanović.

Deca armagedona i Vilenjaci sintre – Teri Bruks


Ovim romanima Bruks se vratio Šanari i ponovo našao svoje mesto među najčitanijim piscima epske fantastike. Ne moram posebno da ističem kako je "Mač od Šanare", uz "Gospodara prstenova", decenijama bio najzastupljeniji roman na policama srpskih fanova fantastike. IPS je jako ljubazan, pa objavljuje dva romana istovremeno, te čitaoci neće biti osuđeni na dugo čekanje između nastavaka. Dapače, cilj izdavačke kuće IPS je da i ostale započete serijale završi u rekordnom roku. Videćemo hoće li kriza to dopustiti, ali namera je za svaku pohvalu. Bilo kako bilo, u narednom unosu ostatak oktobarskih poslastica iz IPS-a...

Bespuće, Ijan Mekdonald

Ovo će biti moj poslednji unos za narednih nedelju ili dve dana. Family emergency and all that. Nadam se da će vam se High Duke obratiti u nekom trenutku, a do tada - evo prikaza jednog od najboljih sf romana trenutno u knjižarama.




Prvo izdanje „Bespuća“ pojavilo se devedesetih godina u izdanju Polarisa, a u prevodu Gorana Skrobonje. O Skrobonjinom prevodilačkom i uredničkom radu ne mora se posebno pričati, ali ipak je red da se podsetimo na to da je zahvaljujući nadasve njemu srpsko čitalaštvo imalo prilike da se upozna s Denom Simonsom, Ijanom Makdonaldom i nekima od najboljih i najbeskompromisnijih dela Stivena Kinga. Dapače, Skrobonjin uređivački rad obeležen je najpre potpunim odsustvom kompromisa sa komercijalnim željama publike, a potom i doslednošću – što je retka vrlina domaćih izdavača. U neku ruku, to se isplatilo utoliko što je u srpskom jezičkom korpusu Goranovo ime (dobro, prezime) postalo sinonim za horor, dobar prevod i dobar književni ukus – kada je reč o žanrovskoj i metažanrovskoj književnosti. Ovo poslednje potvrđeno je reinkarnacijom izdavačke kuće Košmar u IP Paladin (što su neki prihvatili sa blago izvijenom levom obrvom – uključujući mene) i odabirom naslova koje je Skrobonja ponudio publici, ne krijući se iza nečijeg tuđeg uređivačkog potpisa.

Ovlašnim pregledom naslova, sasvim je jasno da se urednik Paladina u kreiranju ponude svoje izdavačke kuće vodio svojim naklonostima i čitateljskim ukusom, mesto komercijalnim odmeravanjem tržišta, ali upravo je to omogućilo da se čitalaštvu pruži uvid u mračniju stranu fantastike, poslednjih slobodno se može reći decenijama, zanemarenoj i skrajnutoj. Naravno, kada se pomene mrak i fantastika u jednoj rečenici, svi se odmah dohvate Barkera, oni malo bliže upoznati s trenutnim stanjem knjižarskih polica i Paladinovom ponudom pomisliće na Herbertove „Pacove“, ali nikome neće biti ni na kraj pameti da među te dve imenice strpa Ijana Makdonalda. Zapravo, verovatno se neki ljudi pitaju otkud Makdonald među svim tim hororom, za kojeg se Skrobonjin lik i delo najčešće vezuje. Do odgovora na ovo pitanje najlakše se dolazi čitanjem „Bespuća“.

Ako se ne varam, „Bespuće“ je Makdonaldov prvi roman, koji nikako nije njegov najboljji, ali pruža veličanstven uvid u veličanstvenog pisca u nastajanju, koji ga je filigranskom posvećenošću zanatu izatkao. Prateći priču o marsovskom gradiću i njegovim stanovnicima, čitalac lagano biva uvučen u atmosferu Divljeg Zapada, kojom ovaj odgovor na velike spejs-opere u velikoj meri odiše. Čitalac prati sudbine brojnih Makdonaldovih likova, vrsno opisanih i do tančina izgrađenih karaktera, diveći se umešnosti kojom je pisac ispleo potku o naseljavanju novog sveta i njegovim naseljenicima, koja bi komotno mogla da nađe mesto među Londonovim romanima.

Još jedan od razloga za čitanje „Bespuća“ jeste i njegova struktura. Ovaj roman ne čita se kao pravolinijski sled događaja koji vode do tačno zacrtane mete. Naravno, do mete se stiže, ali zaobilaznim putem, koji vodi kroz storije o zaraćenim porodicama, osnivaču gradića, ljubavnom trouglu, vremeplovu... poigravajući se karakterizacijom i brojnim vinjetama, koje naizgled nikakve veze nemaju s glavnim zapletom romana, pisac sve vreme čitaoca drži prikovanim za stolicu, krevet, ili gde već čitalac čita – i zalepljenim za stranice „Bespuća“. Tek na samom kraju verni čitalac biva nagrađen krajem... ili početkom?

„Bespuće“ je satira, ciničan odgovor na spejs-operu, stilski brilijanto, ali nesvakidašnje remek-delo vredno čitanja i razmišljanja. U ovom romanu Makdonald nam tek krišom pokazuje svoju nameru da se bavi mrakom i stravom koji su čisto ljudske prirode. Ovde je reč o piscu kojem raznorazni dei ex machine nisu potrebni da bi tek onako, čisto usput, pokazao šta je pravi horor.

The Course of Empire by Eric Flint and K. D. Wentworth

Najpre, hvala svima koji su slali mejlove. Živ sam, hvala na pitanju. Koliko ću još biti, ne zna se. Elem, malo sam pisao o novoj spejs operi i najavio prikaz druge po redu zbirke koja se bavi ovim podžanrom sfa - ali ni reč nisam prozborio o staroj spejs operi. Ovo je malo zbunjujuće, zar ne? Površna pretraga guglom pokazuje da je The Course of Empire relativno frišak roman. Kakve veze sad pa ima sa starom spejs operom? Zar to nisu pisali tamo neki Andersoni i kojekakvi takvi? Da, jesu. Ali u ovom kontekstu staro i novo ne odnosi se na godinu proizvodnje, već pre na pristup. Nova spejs opera trudi se da se izvuče iz žanrovskog budžaka i počesto se bavi intimnim i psihološkim temama. Kod nas poznat primer svakako je Hainski ciklus ili Vrabac. Stara spejs opera bavi se mahom brojem vanzemaljskih leševa po stranici i obljubljenih plavuša po poglavlju... ili beše obratno... Nevermajnd.

Jedna izdavačka kuća, Baen Books, odbila je da digne ruke od te stare spejs opere i prepusti se talasu političke korektnosti u naučnoj fantastici. Zahvaljući tome imamo serijale Vorkosigan, Onor Harington, pa i The Course of Empire. Zemlja koju su porobili vanzemaljski zavojevači kako bi je spasili od druge vanzemaljske rase postaje političko i kulturološko poprište, a ljudi su svedeni na tek sporedne likove - kako na planeti, tako i u romanu. Tipično za Bejnove pisce, Flint i Ventvortova služe se Džaoima (dobrim vanzemaljcima) kako bi suptilno (što baš i nije tipično za Bejnove pisce) ukazali na grdobu savremene ljudske naravi i civilizacije, ali kako je ipak reč o vanzemaljcima čitalac komotno može da zažmuri nad tim i da se fino zabavlja, ne zamarajući svoju lepu glavicu.

Elem, ovaj unos zapravo je odgovor na pitanje pristiglo mejlom a u vezi s starom spejs operom. Taman sam čitao The Course of Empire po neki deseti-petnaesti put, pa nisam morao da bunarim po malom mozgu u potrazi za primerima.

Inače, razlog zbog kojeg sam čitao ovaj roman jeste njegov najavljen nastavak, i to za sledeću godinu. Čitaoci su, naime, kukali i kukali tražeći da se stand alone pretvori u najmanje duologiju da je izdavač na kraju popustio. U današnje vreme, kada čitaoci mahom kukaju da se serijali skrešu, to je valjda neka preporuka.

Tri antologije u najavi

Šaka su mi dopale tri antologije savremene fantastike, koje pokrivaju sf, urbanu fantastiku i horor. Za sada ću ih samo pomenuti, a kasnije ću se njima pozabaviti u Blow by Blow maniru. Reč je o sledećim zbirkama:




Strange Brew (2009)
An anthology of stories edited by
P N Elrod


1. Seeing Eye by Patricia Briggs - A blind witch decides to help a man, a werewolf, find his brother who is an undercover cop and has disappeared while on a case.

2. Last Call by Jim Butcher - Harry Dresden walks into his favorite bar for a beer and a sandwich and finds chaos instead. What is wrong with the beer being brewed by the bar owner?

3. Death Warmed Over by Rachel Caine - Holly is a resurrectionist witch. The last time she brought Andrew Toland back from the dead she fell in love with him. Now the police need his special help to solve another case but how can Holly stand the pain when Andrew has to die this time?

4. Vegas Odds by Karen Chance - Accalia (Lia) trains recruits at the War Mage Corps. Imagine her surprise when she realizes it is her own students who are trying to kill her.

5. Hecate's Golden Eye by P. N. Elrod - Chicago 1937 - Charles Escott and his undead colleague Jack Fleming are hired to help the rightful owner steal back her pendant. The history of the jewel says that any man who touches the Golden Eye dies. Luckily for Jack, he's already dead.

6. Bacon by Charlaine Harris - Dahlia Lynley-Chivers is a vampire who is now a widow because her werewolf husband was defeated in a challenge fight for pack position. She hires a witch to help her find out what was done to her husband to make him vulnerable and weak during the fight.

7. Signatures of the Dead by Faith Hunter - Spruce Pine, North Carolina, is being targeted by a band of rogue vampires. Earth witch Molly Trueblood and her friend shapeshifter Jane Yellowrock must find the vampire lair or the killings will continue.

8. Ginger by Caitlin Kittredge - Sunny Swann and her cousin Luna grew up in Nocturne City. Sunny is a witch without much confidence in her powers totally unlike her werewolf cousin. Then why would someone want to kidnap Sunny?

9. Dark Sins by Jenna Maclaine - Venice 1818 - Cin, Michael, Devlin and Justine (The Righteous-judge, jury, and executioners in the world of vampires) are in the city for pleasure, not business. When they are all four kidnapped by a wizard and his coven Cin is forced to chose between the lives of her lover and friends or dark, evil magic.



The New Space Opera 2
All-new stories of science fiction adventure
By Gardner Dozois, Jonathan Strahan

Utriusque Cosmi • Robert Charles Wilson

The Island • Peter Watts

Events Preceding the Helvetican Renaissance • John Kessel

To Go Boldly • Cory Doctorow

The Lost Princess Man • John Barnes

Defect • Kristine Kathryn Rusch

To Raise a Mutiny Betwixt Yourselves • Jay Lake

Shell Game • Neal Asher

Punctuality • Garth Nix

Inevitable • Sean Williams

Join the Navy and See the Worlds • Bruce Sterling

Fearless Space Pirates of The Outer Rings • Bill Willingham

From the Heart • John Meaney

Chameleons • Elizabeth Moon

The Tenth Muse • Tad Williams

Cracklegrackle • Justina Robson

The Tale of the Wicked • John Scalzi

Catastrophe Baker and A Canticle For Leibowitz • Mike Resnick

The Far End of History • John C. Wright



The Living Dead
by John Joseph Adams

This Year’s Class Picture
Dan Simmons

Some Zombie Contingency Plans
Kelly Link

Death and Suffrage
Dale Bailey

Ghost Dance
Sherman Alexie

Blossom
David J. Schow

The Third Dead Body
Nina Kiriki Hoffman

The Dead
Michael Swanwick

The Dead Kid
Darrell Schweitzer

Malthusian’s Zombie
Jeffrey Ford

Beautiful Stuff
Susan Palwick

Sex, Death and Starshine
Clive Barker

Stockholm Syndrome
David Tallerman

Bobby Conroy Comes Back From the Dead
Joe Hill

Those Who Seek Forgiveness
Laurell K. Hamilton

In Beauty, Like the Night
Norman Partridge

Prairie
Brian Evenson

Everything is Better With Zombies
Hannah Wolf Bowen

Home Delivery
Stephen King

Less Than Zombie
Douglas E. Winter

Sparks Fly Upward
Lisa Morton

Meathouse Man
George R. R. Martin

Deadman’s Road
Joe R. Lansdale

The Skull-Faced Boy
David Barr Kirtley

The Age of Sorrow
Nancy Kilpatrick

Bitter Grounds
Neil Gaiman

She’s Taking Her Tits to the Grave
Catherine Cheek

Dead Like Me
Adam-Troy Castro

Zora and the Zombie
Andy Duncan

Calcutta, Lord of Nerves
Poppy Z. Brite

Followed
Will McIntosh

The Song the Zombie Sang
Harlan Ellison® and Robert Silverberg

Passion Play
Nancy Holder

Almost the Last Story by Almost the Last Man
Scott Edelman

How the Day Runs Down
John Langan

Nove knjige, read all about it!!!

Nešto se odužilo od poslednjeg unosa na blogu. Pravo da vam kažem, bilo mi je vruće, pa me je mrzelo da kucam, a nosio sam se i sa nekim stvarima iz zlog i surovog stvarnog života. Sad sam malo predahnuo, uključio klimu, popio 500 miligrama omiljenog mi pejn kilera - pa da počnemo:

Elizabet Hend napisala je novi roman, pod naslovom "Ilirija". Ne znam o čemu se radi i da li se roman bavi našim komšijama s juga, ali Hendova je sjajan pisac.

Kim Harison je najavila još tri romana u serijalu Hollows, koji će kod nas objaviti "Laguna", kao i vodič za svet Hollowsa i zbirku priča. Najavljen je još jedan roman, nevezan za ovaj serijal, ali bojim se da još ne znam o čemu se radi.

Džim Bučer je najavio zbirku priča o Hariju Drezdenu. Kao što znate, domaći izdavač Harijevih pustolovina i gluposti je "IPS", a moja malenkost - prevodilac.

Brendon Senderson će za "Tor" objaviti tetralogiju The Way of Kings. Romani će izlaziti naizmenično sa "Točkom vremena".

Kejt Eliot će za "Orbit" objaviti fentezi tilogiju Cold Magic.

Čeri Prist za "Balentajns Spektru" objaviti dva romana: Bloodshot i Hellbent. Inače, za one koji ne znaju, Bantam Spectra promenila je vlasnika, pa otud novi naziv.

Tanja Haf ima novi roman u svojoj sf seriji (koju bi valjalo da iznova pročitam. Propustio sam poslednja dva romana, čini mi se)

Mišel Vest će za DAW objaviti tri nova fentezi romana (preporuka za ljubitelje Roberta Džordana).

Ketrin Valente - pisac koji se ne sme propustiti - objaviće novi roman za "Tor", pod naslovom Deathless.

Denijel Ejbraham najavljuje dva nastavka Blac Sun's Daughter. Sudeći po prvom romanu, ovo je za izbegavanje i traćenje je vremena jednog jako nadarenog pisca.

Elizabet Ber je najavila novelu smeštenu u svet romana New Amsterdam.

Na kraju...

Elen Datlou je pred objavljivanjem knjige Darkness: Two Decades of Modern
Horror, a Džon Kesel i Džejms Patrik Keli za istog izdavača kao Datlouova objavljuju The
Secret History of Science Fiction.

Svođenje računa

januar

Master of Shadows, Lynn Viehl
Just Another Judgement Day, Simon R Green
Sunshine, Robin Mckinley
God Stalk, P. C. Hodgell
Dark of the Moon, P. C. Hodgell
Seeker’s Mask, P. C. Hodgell
To Ride a Rathorn, P. C. Hodgell
Beguilement, Lois McMaster Bujold
Legacy, Lois McMaster Bujold
Passage, Lois McMaster Bujold

februar

Kitty and the Dead Man's Hand, Carrie Vaughn
Bone Crossed, Patricia Briggs
Mortal Sins, Eileen Wilks
White Witch, Black Curse, Kim Harrison

mart

Foundation, Mercedes Lackey
Weavers of Saramyr, Chris Wooding
The King's Own, Lorna Freeman
The Clone Republic, Steven L. Kent
Off Armageddon Reef, David Weber
By Schism Rent Asunder, David Weber
World War Z, Max Brooks
A Kiss Before Apocalypse, Thomas E. Sniegosky
Noah’s Children, Thomas E. Sniegosky


april

Crown of Shadows, C. S. Friedman
Feast of Souls, C. S. Friedman
Magic Strikes, Ilona Andrews
Turn Coat, Jim Butcher
Wild Cards, George Martin
Aces High, George Martin
Jokers Wild, George Martin
Aces Abroad, George Martin
Down And Dirty, George Martin
Ace In The Hole, George Martin
Dead Mans Hand, George Martin
One Eyed Jacks, George Martin
Jokertown Shuffle, George Martin
Bloodhound, Tamora Pierce


maj

Double Solitaire, George Martin
Dealer's Choice, George Martin
Turn of the Cards, George Martin
Card Sharks, George Martin
Marked Cards, George Martin
Black Trump, George Martin
Deuces Down, George Martin
Death Draws Five, George Martin
Inside Straight, George Martin
Conqueror's Moon, Julian May
Ironcrown Moon, Julian May
Sorcerer's Moon, Julian May
Spirit Gate, Kate Eliott
Space Wolf, William King
Dead and Gone, Charlaine Harris

jun

The Strain,
Busted Flush, George Martin
The New Space Opera, Gardner Dozois and Jonathan Strahan
Return of the Crimson Guard, Ian C. Esslemont
Wicked Game, Jeri Smith-Ready

The New Space Opera, blou baj blou

Jedan prijatelj sa "Znaka Sagite" zamolio me je da napišem nešto detaljnije o ovoj zbirci. Da tamo ne bih gušio temu, evo ovde komentara. Samo da napomenem da sam jako uopšteno davao mišljenja o pojedinim pričama, kako ne bih kvario užitak čitanja onima koji nabave zbirku. Urednici su Strahan i Dozoa.

SAVING TIAMAAT • Gwyneth Jones

Uvodna priča u antologiji za mene je bila blago razočaravajuća. Naime, jedna zbirka koja u naslovu sadrži reči space opera nikako ne bi trebalo da počinje nečim ovakvim. Sama po sebi, priča i nije tako loša i podsetila me je na Legvinovu, mada ni sam ne znam zašto.

VERTHANDI’S RING • Ian McDonald

Ova priča lepo sažima suštinu spejs opere, a pri tom se ne upušta u šund i neoriginalnost. Tipično Makdonaldovski briljantna, sadrži obilje ideja kojima se tek na trenutak poigrava pre nego što pređe na nove. Mnogi bi pisci od ove priče iscedili čitave cikluse i spinofove.

HATCH • Robert Reed

Prilično jaka priča koja me je podsetila na tvrdi sf što sam ga čitao u “Polarisu”.

WINNING PEACE • Paul J. McAuley

Kao i prethodna, ova priča se naslanja na piščev roman sa kojim ja nisam upoznat. Naravno, sasvim se lepo čita nezavisno i samostalno, ali ostavlja neodređeni utisak potrebe za bar nekim upoznavanjem sa svetom u koji je smeštena.

GLORY • Greg Egan

Mala promena u odnosu na priče koje joj prethode, pošto se ne bavi ratom ili politkom, već naukom u naučnoj fantastici. Taman se našla na pravom mestu, urednički posmatrano.

MAELSTROM • Kage Baker

Još jedna priča koja se oslanja na prethodna piščeva dela, ali to joj nimalo ne smeta da bude jako pitka i čitljiva. Bejkerova postepeno postaje jedno od najcenjenijih imena tvrdog sfa, što se po ovoj priči lepo vidi.

BLESSED BY AN ANGEL • Peter F. Hamilton

Sjajna self-contained priča, kojoj malo fali da bude najbolja u zbirci. Ovo je zapravo tiha priča, kakve se obično zaboravljaju jer ih one sa više akcije potisnu iz pamćenja, ali Hamilton je pišući je odigrao sve same štihove, tako da ostavlja jako dobar utisak.

WHO’S AFRAID OF WOLF 359? • Ken Macleod

Veoma kratka, ali možda najjača priča u zbirci. Brza i prljava.

THE VALLEY OF THE GARDENS • Tony Daniel

Ova priča mi je bila predugačka. Jednostavno mi nije držala pažnju. U načelu, sasvim je solidna, ali to se nekako razvodni i ne stiže do čitaoca.

DIVIDING THE SUSTAIN • James Patrick Kelly

Ništa novo. Opet nešto duža priča, koja ima prednost da se ne oslanja na već postojeći roman ili serijal, ali nedovoljno originalna da bi ostavila bogzna kakav utisak.

MINLA’S FLOWERS • Alastair Reynolds

Ovo je novela, i to malo duža, ali sjajna. U najboljem Rejnoldsovom maniru. Jako mi se dopala.

SPLINTERS OF GLASS • Mary Rosenblum

Ovo mi se nije preterano dopalo. Nemam ni neki naročito negativan utisak, ali teško je reći ma šta kada se uporedi sa Rejnoldsovom novelom.

REMEMBRANCE • Stephen Baxter

Bakstera ne volim nešto posebno, a nikako da mi se pruži prilika da ga zavolim. Priča koju je priložio za ovu zbirku previše se oslanja na na neke njegove romane, tako da jednostavno nije prijemčiva za čitaoca koji sa njima nije upoznat onoliko koliko bi morala da bude.

THE EMPEROR AND THE MAULA • Robert Silverberg

Malo predugačko, ali sve u svemu dobra sf varijanta Šeherezade. Ima svojih propusta, naročito u pomalo zbrzanom kraju, ali prijatna za čitanje.

THE WORM TURNS • Gregory Benford

Priča koja se naslanja na Benfordove priče o galaktičkom središtu, tako da nemam šta da dodam. Kome su se dopali romani, dopašće mu se i ovo.

SEND THEM FLOWERS • Walter Jon Williams

Dobra priča, ali od Vilijamsa se ništa drugo ni ne očekuje. Naposletku, deo je Martinove grupe Critical Maas.

ART OF WAR • Nancy Kress

Kratka priča iz miljea militeri spejs opera. Nije loša, ali ne ističe se preterano.

MUSE OF FIRE • Dan Simmons

Smorila me je na brzinu. Čini mi se da je vezana za “Ilijum” i “Olimp”, ali nisam ih čitao pa nisam siguran.

Sve u svemu, sjajna retrospektiva pisaca koji su se proslavili devedesetih godina. Neke stvari bi mogle da se izbace, ali ne bih imao ništa protiv da većinu ovih priča vidim u nekom novom “Monolitu”.

Nov SF u 2009.

Ostao sam dužan da se pozabavim sf romanima u ovoj godini. Pa da počnemo:

Walter Jon Williams ima stand-alone roman, a pod naslovom This Is Not a Game. Vilijams je pisac na čije romane uvek posebno obraćam pažnju, ponajviše stoga što je član spisateljske grupe Critical Maas, debeo i bradat. Ova poslednja dva elementa ključna su za nastanak dobrog pisca sffa. Horor pišu žgoljavi. Vilijams se, inače, oprobao u kiberpanku, spejs-operi, alternativnoj istoriji i koječemu sličnom, a po stilu je blizak Makdonaldu i Sterlingu.

The Immortality Factor bz Ben Bova. Stari autor sa kojim smo se družili u POLARISU. Ja ga nisam nešto preterano voleo, ali ima poklonika u Srbiji.

WWW: Wake Roberta Sojera. Mada je Kanađanin, ne volem ga, ali ljubitelji sfa tvrdog kova kuju ga u zvezde, so...

Peter F. Hamilton ima novi roman u ciklusu Void, pod naslovom The Temporal Void.

Novi Company roman Kejdž Bejker, The Empress of Mars, nastavlja njenu alternativnu istoriju.

House of Suns Alistera Rejnoldsa stigao mi je pre neki dan. Tvrdi sf po uzoru na sedamdesete godine trebalo bi da bude jako dobro primljen kod naših čitalaca.

PACOVI – Džejms Herbert

PACOVI – Džejms Herbert

preveo Goran Skrobonja


PACOVI SU SVUDA OKO NAS

Mesto da krv i prosuta drob obeshrabre od daljeg čitanja – upravo suprotno – fasciniraju koliko i zgražavaju, te mame na dalje čitanje, makar samo stoga da bi se u stranicama romana otkrilo poreklo crnog pacova-ubice, od kojeg je sve počelo.


Vaskrsla edicija Košmar nove/stare izdavačke kuće Paladin osvojila je ljubitelje strave i užasa u Srbiji najavom romana „Pacovi“, proslavljenog pisca horora, Džejmsa Herberta.
Pacovi su prvi Herbertov roman, a neki kažu i najbolji i pripada takozvanoj „pacovskoj trilogiji“, koja se se – sem „Pacova“ – sastoji i od romana Lair i Domain.

Najveća i možda najbolja odlika Herbertovog pisanja nadasve je jednostavnost, kako stila i rečenica, tako i jednostavnost radnje. Čitajući „Pacove“ – pa i ostale Herbertove romane, koje ćemo imati prilike da čitamo u izdanju Paladina – ništa nam ne skreće pažnju sa osnovne potke na kojoj pisac sve vreme insistira. Herbert ne gubi vreme na scenografiju i ono što se u anglo-saksonskoj književnosti naziva world building, već odmah prelazi na beskrompromisnu i surovu akciju, nemilice bacajući čitaoca iz jednog krvavog prizora u naredni, ne puštajući ga sa te sumanute vrteške sve do poslednje stranice, ostavljajući ga da grize nokte do naredne knjige.

U Herbertovim „Pacovima“ niko nije bezbedan – od najmlađih pa do najstarijih. Svi su plen i hrana mutiranim pacovima. Ovaj relativno kratak roman uspeva da čitaocu održi pažnju na glavnoj priči, istovremeno ispredajući nekoliko sitnih i sporednih pripovesti, koje naizgled ne igraju nikakvu bitnu ulogu, ali i te kako pomažu da središnja nit romana dođe do izražaja.

Naravno, na stranu krv i užas, tema ovog romana su – pacovi. Herbert majstorski prikazuje sve razloge zbog kojih se neki ljudi užasavaju ovih životinja. Baveći se tek pomalo opisivanjem samih pacova, pisac čitaocu u lice baca strah i užas koji te životinje prate, naročito kada oslikava prizore napada pacova na ljude. Međutim, mesto da krv i prosuta drob obeshrabre od daljeg čitanja – upravo suprotno – fasciniraju koliko i zgražavaju, te mame na dalje čitanje, makar samo stoga da bi se u stranicama romana otkrilo poreklo crnog pacova-ubice, od kojeg je sve počelo.

Čitajući „Pacove“ očigledno je da je roman pisan pre prilično godina. To se vidi najpre po odsustvu tehnologije koju danas uzimamo zdravo za gotovo. Međutim, to ne odbija, već naprotiv - podeća na neko jednostavnije vreme, a možda i jednostavnije strahove.