by High Duke
Na samom početku za one koje zanima stavljam link do odgovora novinarke Njujork Tajmsa pomenutu prošle nedelje, čija je kritika izvazvala lavinu reakcija, primarno od strane žena po internetu. Evo i njenog odgovora: http://artsbeat.blogs.nytimes.com/2011/04/19/pull-up-a-throne-and-lets-talk/
Neću mnogo komentarisati, pošto verujem da je situacija i više nego jasna, zato ću odmah da pređem na komentar druge epizode i novosti. Već nakon prve epizode emitovanja koja je privukla solinu gledanost, HBO je odlučio da obnovi seriju i da joj drugu sezonu. Ne zna se koliko će druga sezona biti epizoda, ali najverovatnije isto 10, a ne 12 ili 13 kao sto bi svi voleli.
Druga epizoda mi se više nego prva, budući da su mnoge scene preslikane iz knjige i bilo je zadovoljstvo gledati ih. Performans gumaca je bolji nego u prvoj epizodi i iako bih rekao da još uvek ima malo preterivanja, manje bode oči i svi deluju prirodnije. Očigledno je da se glumci navikavaju na uloge i postaju opušteniji. Šon Bin kao Ned i Mišel Ferli kao Ket, a posebno mala Mejsi Vilijams kao Arja su me oduševili. Iako bih još uvek rekao da je Kejtlin previše stara u seriji, vidim da ipak nisu bezveze odabrali glumicu.
Ova epizoda donosi dodatan uvid u karaktere likova i to efikasnije nego prva, pošto mislim da ovaj put nema pogrešnih utisaka izvučenih od nepotpuno ispraćenih dijaloga iz knjige. Tirion je odličan, od prve scene kada disciplinuje Džofrija i potom odlazi na doručak sa svojom „voljenom“ porodicom do razgovora sa Džonom. Vidi se da Tirion nije samo ciničan prema Džonu, već i da se zaista saoseća sa momkom, i moram reći da mi je veoma žao što nije bila i neka scena više sa njima dvojicom.
Ketlinina reakcija prema Džonu kada on uđe da se pozdravi sa Brenom je i više nego jasna i bez dodatnih reči prenosi njena osećanja i mišljenje o Džonu, toliko da zapravo i ne smeta previše rečenica u kojoj ona destiluje svoju mržnju i kaže mu da je on trebalo da bude na samrti, a ne Bren.
Takođe, ubačene su i dve nove scene: Džonov razgovor sa Džejmijem i Sersein sa Kejtlin.
Scena sa Džonom i Džejmijem je mogla da se vidi na internetu već nedelju dana pošto je puštena kao preview scena druge epizode:
Neki su govorili da nije u Džejmijevom karakteru da se ponaša tako oholo prema jednom kopiletu, ali mislim da u kontekstu serije, gde će to ovoj dvojici likova za sada biti jedina prilika za interakciju, likova koji su na određeni način jedan drugom slicni po suprotnostima, i imajući u vidu opštu naglašenost nekih osobina likova, ova scena ne smeta.
Druga scena je između Kejtlin i Sersej, gde Sersej, odgovorna za Brenov pad, dolazi da vidi hoće li dečak da umre i pri tom izuzetno ubedljivo ispreda Kejtlin priču o sopstvenom preminulom sinu, vešto koristeći istinu kao podlogu za svoje laži (bar ako su stvari iste kao i u knjizi). Scena je toliko uspešna da mislim da u mojim očima počinju da se opravdavaju obe glumice koje su mi se od početka činile kao pogrešno odabrane.Ritam cele epizode je odgovarajuć, sa događajima koji ne idu ni prebrzo ni presporo i otkrivaju još svašta o likovima koji su bili ranije u zapećku. Recimo Pseto i Džofri.
Mnogi će reći da sitničarim, ali to je nešto na šta sam navikao kada je Martin u pitanju, tako da ću imati i par primedbi, mada daleko sitnijih nego za prvu epizodu. Mislim da bi deo priče sa Deni mogao biti malo nejasan gledaocima, ali to vuče korene iz prve epizode i izmenjene scene prve bračne noći. Prva scena seksa između Kala Drogoa i nje u drugoj epizodi deluje kao još gore i grublje silovanje pošto mislim da nije dovoljno naglašeno koliko je Deni bila namučena tokom putovanja u sedlu na koje nije navikla i od kojeg je dobila žuljeve i rane. Zato postoji mogućnost da ljudima deluje neopravdana njena želja da zadovolji svog muža (mada bi moglo da se primeti da bi to bio njen način da stekne određenu kontrolu nad svojim brakom i seksualnim životom).
Druga stvar na koje imam zamerke je sam završetak epizode. Iako nesumnjivo efektan i upečatljiv za one koji nisu čitali knjigu, mislim da je tu moglo da se izvuče još više. Prvo je scena u kojoj Arja tera Nimeriju trebalo da ostane off screen, pošto mislim da deluje previše banalno da vuk koji već brani svoju gospodaricu odjuri sam nakon jednog bačenog kamena na njega i više se ne vrati, dok u knjizi Arja tvrdi da su sa velikom mukom uspeli da je oteraju, vičući na nju i gađajući je kamenjem (dakle, više od jednog jedinog kamena). Zanemariću beznačajnu promenu oko toga ko je pronašao Arju (u knjizi Ned pita ko ju je pronašao: „Naši ljudi ili lanisterski?“ i dobije odgovor da je u pitanju bio Džori), i preći dalje na Neda koji ide da ubije Ledi. Prvo nailazi na Pseto koje nosi telo ubijenog Mike preko konja, ali tu nedostaje Pseto koji se kezi dok govori Nedu kako je dečak bežao, ali ne dovoljno brzo, budući da je to jedna od scena koja ga čini jezivim i u očima Neda, a ne samo Arje i Sanse. Ovako Pseto prilično hladnokrvno i nezainteresovano. Takođe nedostaje i Nedova nedoumica da li je u pitanju Arjin vuk ili mesarev sin, mada to možda ne bi imalo takvu težinu pošto je redosled događaja okrenut, pa Ned sretne Sendora (Pseta) pre nego što dođe do Ledi, kao i zbog činjenice da gledaoci nemaju vremena da se vežu za vukove kao što je to slučaj sa čitaocima.
I na kraju, najveća zamerka: Ned kao argument za to što će sam ubiti Ledi kaže da je ona sa severa i da zaslužuje bolje od kasapina, a onda je sam prekolje nožem. U knjizi se vidi koliko je to za Neda svečan trenutak, i da on vuka poštuje kao što bi poštovao i čoveka sa severa: ne prekolje je, već je pogubi kao i dezertera u prvoj epizodi, mačem svojih predaka, Ledom.
Na kraju ću samo izraziti svoje gikovsko žaljenje što nismo videli dolazak Ilina Pejna (koji je već tu), ser Baristana Selmija i Renlija Barateona. Sa generalno pozitivnim utiskom vas pozdravljam do sledeće nedelje, uz trejler za treću epizodu:
