Ne znam koliko ste upućeni, ali najpoznatiji fantasy and sf bloger na svetu zove se Patrik SenDeni i link ka njegovom blogu imate levo od ovog teksta, među svim ostalim blogovima koje preporučujem svojim čitaocima.
Možda se pitate zašto je taj čovek bitan, sada kada nam se bliži A Dance with Dragons day? Možda se i ne pitate, ali valjda ste već naučili da ćete ovde pročitati odgovore i kada vas pitanja ne zanimaju.
Elem, Patrik je odličan prijatelj izvesnog pisca sa inicijalima GRRM, čak dovoljno dobar da se u izvesnoj knjizi koja će biti puštena u prodaju 12. dana meseca kojeg smo nađe i lik nazvan po njemu, koji negde u knjizi umire gnjusnom smrću. Možete zamisliti koliko je onda čovek blizak pomenutom piscu, kada je taj pisac poznat po tome što sve miljenike i sebe i drugih ubija pomenutom gnjusnom smrću.
I tako, Patrik je ove godine po drugi put svratio u Beograd, ponajviše da bi se video sa mnom - što mi veoma laska - ali i da bi mi lično uručio jednu knjigu, što mi laska još više.
Pošto u ovom, koji se lažno izdaje kao Beograd, nema gotovo ničeg vrednog pokazivanja uvaženom prijatelju iz inostranstva, čiji blog čita na desetine hiljada ljudi, počeo sam da se predajem očaju kada mi je u četvrtak uveče javio da će u petak podeliti geografsku širinu sa mnom.
Srećom, i Boginjinom naklonošću, znam ljude koji znaju ljude, pa sam tako bio u prilici da mu pokažem makar nešto belo u ovom gradu - beogradske bele lavove.
I ne samo da mu pokažem - bili smo u kavezu i igrali se sa njima. Verujte mi, čista fantastika.
Međutim, ma koliko lavići bili slatki - a pre njih i mladunčad vukova i kengura, koju smo takođe mazili - ovaj blog se ipak pre svega bavi knjigama.
Pomenuo sam da mi je Patrik poklonio jednu knjigu, ali o tome ću detaljnije nekom drugom prilikom, ali nisam pomenuo da smo nakon obilaska zoo vrta otišli na ručak u Skadarliju. Bila je to veoma dobra prilika da popričamo o sudbini fantastike, ali i izdavaštva uopšte.
Naime, kao i većina građana ove zemlje, svestan sam gde živim. U današnje vreme, ali i u neka prethodna, lepša vremena, većina SF&F naslova u Srbiji prodaće se u najviše 5-6 hiljada primeraka, a i to u rasponu od dve do tri godine. Ovo važi za uspešne i poznate autore, koje kod nas objavljuju izdavači sa razvijenom prodajnom mrežom i zastupljenošću u medijima. Naravno, ima pisaca za koje ovo ne važi. Tolkin, Roulingova - a možda sada i Martin, bar se tako nadam, prevazišli su taj broj desetostruko, a verovatnije i više.
Možete zamisliti koliko sam se iznenadio kada mi je Patrik ispričao da je izdavaštvo u ozbiljnoj krizi. Naime, pisci neke srednje kategorije, ne mogu da se nadaju da će prodati više od 10000 primeraka svog prvog romana, dok u slučaju uspešnijih pisaca, koji su već godinama zastupljeni na tržištu, brojka prodatih primeraka u mekom povezu ne prelaizi 30000. Dapače, "Elantris" Brendona Sandersona prodat je u 10k primeraka, i to je tada doživljeno kao neizmeran uspeh.
Dakle, džabe mi sanjamo o ogromnim tiražima, mega zvezdama i kilometarskim gužvama u knjižarama. Prema Patrikovim rečima, najprodavaniji naslov na ovonedeljnoj bestseler listi Njujork tajmsa prodao se ravno upola manje od najlošije prodavanog naslova na istoj listi pre deset godina.
Sve u svemu, Patrik nije mogao da pojede ni pola ćevapa na kajmaku, pa mi je obećao da će se jednog dana, možda za godinu ili dve, vratiti u Beograd da ih dokrajči. Videćemo da li će do tada u svetu (a i u Srbiji) čitanje knjiga postati zaboravljena umetnost.
U međuvremenu, uživajmo u knjigama (neki malo ranije, neki malo kasnije *evil grin* ) - ali nemojmo zaboraviti da je fantastika svuda oko nas.
Idite, ljudi, u zoološki vrt na Kalemegdanu i svojim se očima uverite da magija postoji. Posle ćete samo još više uživati u čitanju. :)
