Pitali su me skoro šta mi je najdraže od svega što sam preveo...
463. Gospođo Pravdo... Ovo je V.
464. V... Ovo je gospođa Pravda.
465. Zdravo, gospođo Pravdo.
466. „Dobro veče, V.“
467. Eto. Sada se znamo. Zapravo, već sam neko vreme vaš obožavalac. Oh, znam šta vam prolazi kroz glavu...
468. „Jadno dete se zatreskalo u mene... Mladalačka opčinjenost.“
469. Izvinjavam se, madam, ali uopšte nije tako...
470. Odavno vam se divim... Mada samo izdaleka. Nekad sam, kao dete, sa ulice gledao ka vama.
471. Rekao bih mome ocu: „Ko je ona gospođa tamo?“ A on bi odgovorio: „To je gospođa Pravda.“ A ja bih mu kazao: „Zar nije lepa!“
472. Molim vas, nemojte misliti da žudim za vašim telom. Znam da niste takva devojka. Ne, voleo sam vas kao osobu. Kao ideal.
473. Bilo je to odavno. Bojim se da je u mom životu sada neko drugi...
474. „Šta? V! Stidite se! Izdali ste me zarad neke drolje, neke tašte profuknjače, napućenih usana i tajanstvenog osmeha!“
475. Ja, madam? Protestujem! Vaša me je nevernost oterala u njeno naručje!
476. A-ha! To vas je iznenadilo, zar ne? Mislili ste da nisam znao za vašu avanturicu. Ali jesam. Sve znam!
477. Da budem iskren, nisam se iznenadio kada sam saznao. Oduvek ste voleli muškarca u uniformi.
478. „Uniformi? Ma, ne znam o čemu pričate. Oduvek ste bili samo vi, V. Vi ste bili jedini...“
479. Lažeš! Droljo! Kurvo! Poreci ako možeš da si mu dozvolila da ti radi šta god hoće, on sa svojim oznakama i visokim čizmama!
480. Pa? Da ti nije maca jezik pojela?
481. Tako sam i mislio.
482. U redu. Napokon si razotkrivena. Više nisi moja pravda. Sada si njegova pravda. Obljubila si drugoga.
483. Pa, i ja to umem!
484. „Kuku! Lele! K-ko je ona, V? Kako se zove?“
485. Ime joj je anarhija, i kao ljubavnica naučila me je mnogo više od tebe.
486. Naučila me je da pravda nema smisla bez slobode. Ona je poštena. Ne daje obećanja, niti ih krši – za razliku od tebe, preljubnice.
487. Nekad sam se pitao zašto me nikad nisi pogledala u oči. Sada znam.
488. I stoga, zbogom, draga gospo. Rastužio bi me naš rastanak, ali više nisi žena što sam je nekad voleo.
489. Evo... Pred stope ti polažem poslednji dar.
490. Plamen slobode. Kako divno, kako pravedno. Ahh, draga moja anarhijo...
491. „O lepoto, sve do sada znana mi nisi bila.“
463. Gospođo Pravdo... Ovo je V.
464. V... Ovo je gospođa Pravda.
465. Zdravo, gospođo Pravdo.
466. „Dobro veče, V.“
467. Eto. Sada se znamo. Zapravo, već sam neko vreme vaš obožavalac. Oh, znam šta vam prolazi kroz glavu...
468. „Jadno dete se zatreskalo u mene... Mladalačka opčinjenost.“
469. Izvinjavam se, madam, ali uopšte nije tako...
470. Odavno vam se divim... Mada samo izdaleka. Nekad sam, kao dete, sa ulice gledao ka vama.
471. Rekao bih mome ocu: „Ko je ona gospođa tamo?“ A on bi odgovorio: „To je gospođa Pravda.“ A ja bih mu kazao: „Zar nije lepa!“
472. Molim vas, nemojte misliti da žudim za vašim telom. Znam da niste takva devojka. Ne, voleo sam vas kao osobu. Kao ideal.
473. Bilo je to odavno. Bojim se da je u mom životu sada neko drugi...
474. „Šta? V! Stidite se! Izdali ste me zarad neke drolje, neke tašte profuknjače, napućenih usana i tajanstvenog osmeha!“
475. Ja, madam? Protestujem! Vaša me je nevernost oterala u njeno naručje!
476. A-ha! To vas je iznenadilo, zar ne? Mislili ste da nisam znao za vašu avanturicu. Ali jesam. Sve znam!
477. Da budem iskren, nisam se iznenadio kada sam saznao. Oduvek ste voleli muškarca u uniformi.
478. „Uniformi? Ma, ne znam o čemu pričate. Oduvek ste bili samo vi, V. Vi ste bili jedini...“
479. Lažeš! Droljo! Kurvo! Poreci ako možeš da si mu dozvolila da ti radi šta god hoće, on sa svojim oznakama i visokim čizmama!
480. Pa? Da ti nije maca jezik pojela?
481. Tako sam i mislio.
482. U redu. Napokon si razotkrivena. Više nisi moja pravda. Sada si njegova pravda. Obljubila si drugoga.
483. Pa, i ja to umem!
484. „Kuku! Lele! K-ko je ona, V? Kako se zove?“
485. Ime joj je anarhija, i kao ljubavnica naučila me je mnogo više od tebe.
486. Naučila me je da pravda nema smisla bez slobode. Ona je poštena. Ne daje obećanja, niti ih krši – za razliku od tebe, preljubnice.
487. Nekad sam se pitao zašto me nikad nisi pogledala u oči. Sada znam.
488. I stoga, zbogom, draga gospo. Rastužio bi me naš rastanak, ali više nisi žena što sam je nekad voleo.
489. Evo... Pred stope ti polažem poslednji dar.
490. Plamen slobode. Kako divno, kako pravedno. Ahh, draga moja anarhijo...
491. „O lepoto, sve do sada znana mi nisi bila.“
