Novi projekti

Izvinjavam se zbog odsustva. Bio sam (i još sam, donekle) bolestan kao pseto. Pošto su stizali upiti o tome šta trenutno prevodim i šta će novo biti objavljeno kod nas tokom ove godine, evo prilike da narednih 5-6 meseci sažmem u jedan post.

Najpre, trenutno privodim kraju drugi nastavak serijala "Arhiva olujne svetlosti". Prevod bi trebalo da bude gotov sredinom marta najkasnije, nakon čega ide lektura i korektura. Pretpostavljam da će biti objavljen tokom leta.

Words of Radiance (The Stormlight Archive, Book 2)  by Brandon Sanderson

Six years ago, the Assassin in White, a hireling of the inscrutable Parshendi, assassinated the Alethi king on the very night a treaty between men and Parshendi was being celebrated. So began the Vengeance Pact among the highprinces of Alethkar and the War of Reckoning against the Parshendi.

Now the Assassin is active again, murdering rulers all over the world of Roshar, using his baffling powers to thwart every bodyguard and elude all pursuers. Among his prime targets is Highprince Dalinar, widely considered the power behind the Alethi throne. His leading role in the war would seem reason enough, but the Assassin’s master has much deeper motives.

Expected by his enemies to die the miserable death of a military slave, Kaladin survived to be given command of the royal bodyguards, a controversial first for a low-status "darkeyes." Now he must protect the king and Dalinar from every common peril as well as the distinctly uncommon threat of the Assassin, all while secretly struggling to master remarkable new powers that are somehow linked to his honorspren, Syl.

Brilliant but troubled Shallan strives along a parallel path. Despite being broken in ways she refuses to acknowledge, she bears a terrible burden: to somehow prevent the return of the legendary Voidbringers and the civilization-ending Desolation that will follow. The secrets she needs can be found at the Shattered Plains, but just arriving there proves more difficult than she could have imagined.

Meanwhile, at the heart of the Shattered Plains, the Parshendi are making an epochal decision. Hard pressed by years of Alethi attacks, their numbers ever shrinking, they are convinced by their war leader, Eshonai, to risk everything on a desperate gamble with the very supernatural forces they once fled. The possible consequences for Parshendi and humans alike, indeed, for Roshar itself, are as dangerous as they are incalculable.

The doors of the Stormlight Archive first opened to us with The Way of Kings. Read that book – now available in all formats – and then Words of Radiance, and you can be part of the adventure every dazzling step of the way.

 Ako vam se "Put kraljeva" dopao, "Reči blistavosti" su čak i bolji roman - i malo obimniji. Trenutno pokušavam da izvedem da Sanderson napiše predgovor za srpsko izdanje.

Čitaoci Džoa Aberkrombija imaju prilike da se raduju, pošto će Laguna objaviti njegovu novu trilogiju, Shattered Sea.

Half a King (Shattered Sea, Book 1) by Joe Abercrombie

A classic coming-of-age tale set in a vivid and richly-imagined world from Sunday Times bestselling author Joe Abercrombie.

‘Grabbed me from page one and refused to let go’ GEORGE R.R. MARTIN

Betrayed by his family and left for dead, Prince Yarvi, reluctant heir to a divided kingdom, has vowed to reclaim a throne he never wanted.

But first he must survive cruelty, chains and the bitter waters of the Shattered Sea itself – all with only one good hand. Born a weakling in the eyes of a hard, cold world, he cannot grip a shield or swing an axe, so has sharpened his mind to a deadly edge.

Gathering a strange fellowship of the outcast, he finds they can help him more than any noble could. Even so, Yarvi’s path may end as it began – in twists, traps and tragedy 

 Half the World (Shattered Sea, Book 2) by Joe Abercrombie

 Grabbed me and refused to let go’ George R.R. Martin

SOMETIMES A GIRL IS TOUCHED BY MOTHER WAR

Thorn is such a girl. Desperate to avenge her dead father, she lives to fight. But she has been named murderer by the very man who trained her to kill.

SOMETIMES A WOMAN BECOMES A WARRIOR

Fate traps her in the schemes – and on the ship – of the deep-cunning minister Father Yarvi. Crossing half the world to find allies against the ruthless High King, she learns harsh lessons of blood and deceit.

SOMETIMES A WARRIOR BECOMES A WEAPON

Beside her on her gruelling journey is Brand, a young warrior who hates to kill. A failure in his eyes and hers, he has one chance at redemption.

AND WEAPONS ARE MADE FOR ONE PURPOSE

Will Thorn forever be a tool in the hands of the powerful or can she carve her own path? Is there a place beyond legend for a woman with a blade?

Prvi roman počinjem da prevodim u martu, odmah po završetku Sandersona. Očekujem da će mi za oba do sada objavljena romana biti potrebno dva do tri meseca (ukupno, je li). 

Od kraja prošle godine sarađujem sa novom zvezdom srpske izdavačke scene, mladom i spektakularnom kućom, Urban Reads. Za Urban Reads prevešću poprilično veliki hit omladinskog SF-a

5th Wave by Rick Yancey

The Passage meets Ender's Game in an epic new series from award-winning author Rick Yancey.
After the 1st wave, only darkness remains. After the 2nd, only the lucky escape. And after the 3rd, only the unlucky survive. After the 4th wave, only one rule applies: trust no one.
Now, it's the dawn of the 5th wave, and on a lonely stretch of highway, Cassie runs from Them. The beings who only look human, who roam the countryside killing anyone they see. Who have scattered Earth's last survivors. To stay alone is to stay alive, Cassie believes, until she meets Evan Walker. Beguiling and mysterious, Evan Walker may be Cassie's only hope for rescuing her brother--or even saving herself. But Cassie must choose: between trust and despair, between defiance and surrender, between life and death. To give up or to get up.
"Wildly entertaining . . . I couldn't turn the pages fast enough."—Justin Cronin, The New York Times Book Review
"A modern sci-fi masterpiece . . . should do for aliens what Twilight did for vampires."—USAToday.com

Prevod bi trebalo da bude gotov krajem juna ili početkom jula. Još je rano pričati o nastavcima (da ne ureknem nešto), ali moguće je da ću u drugoj polovini ove godine prevoditi nastavak "Petog talasa". No, to je još na nivou pretpostavke. U 2016. očekuje nas i film po ovom romanu. 

Kada je o stripovima reč, do kraja ovog meseca trebalo bi da završim

Preacher VOL 06: War in the Sun (Preacher (DC Comics)) by Garth Ennis

Written by Garth Ennis Art by Steve Dillon and Peter Snejbjerg Cover by Glenn Fabry This new edition collects the story of Jesse Custer's ultimate battle with the Saint of Killers and the forces of Starr - and the catastrophic outcome - originally presented in PREACHER #34-40. Also included: the PREACHER SPECIAL: ONE MAN'S WAR one-shot profiling the villainous Starr.

Toliko za sada. Rekao bih da je dovoljno :D

Put kraljeva u Noći knjige

Laguna namerava da prvi naslov u magnum opusu Džordanovog naslednika objavi za ovogodišnju Noć knjige. Budući da se od "Puta kraljeva" mnogo očekuje, ovim se i potvrđuje da je Noć knjige i neposredan susret sa čitaocima za Lagunu prilično važna stvar.

Da bi čekanje prošlo lakše, evo šta će pisati na poleđini prvog toma "Puta kraljeva":

Brendon Sanderson, u svetskim razmerama poznat po svojoj završnici legendarnog serijala Točak vremena, romanom Put kraljeva otpočinje svoju epsku sagu – Arhivu olujne svetlosti.

Rošar je svet kamenja i oluja. Neverovatno silni zlehudi orkani šibaju stenje i krš toliko često da su oblikovali kako životno okruženje tako i civilizaciju. Životinje se kriju u ljušturama, drveće uvlači granje a trava se povlači u kameno tle, bez zemljanog pokrivača. Naselja se podižu samo tamo gde zemljište može da ih brani od oluja.

Stoleća su prošla od posrnuća deset svetih viteških redova, zvanih Blistavi vitezovi, ali njihovi ivermačevi i iveroklopi i dalje su tu: mistična sečiva i oklopi koji najobičnije ljude pretvaraju u bezmalo nepobedive ratnike. Ljudi su voljni da prodaju kraljevstva za ivermačeve. Ratovi se zarad njih vode – i njima dobijaju.

Jedan upravo takav rat besni krševnim krajolikom zvanim Smrskane ravnice. Kaladin, čovek koji se odrekao šegrtovanja za vidara da bi uzeo koplje u ruke sa ciljem da zaštiti svog brata, pretvoren je u roba i zahvaćen besmislenim ratom na Smrskanim ravnicama, u kojem se deset vojski svaka za sebe nadmeće protiv zajedničkog dušmanina, dok se on upire da spase svoje ljude i da shvati način razmišljanja njihovih velmoža, koji ih smatraju potrošnim robljem.

Svetli gospodar Dalinar Kolin zapoveda jednom od tih vojski. Baš kao njegov brat, pokojni kralj, opčinjen je drevnom knjigom koja nosi naslov Put kraljeva. Onespokojen nesavladivim snoviđenjima u kojima mu se prikazuju drevna vremena i Blistavi vitezovi, on počinje da sumnja u svoj zdrav razum.

Na drugoj obali okeana mlada žena po imenu Šalan teži da postane učenica ugledne učenjakinje i zloglasnog jeretika, Dalinarove bratanice, Džasne. Premda istinski voli da uči, Šalanine pobude zapravo nisu iskrene. Dok priprema drsku krađu, istraživanje koje sprovodi po Džasninom nalogu otkriva joj nagoveštaje tajni Blistavih vitezova i pravog uzroka rata.

Plod desetogišnje pripreme, pisanja i sazdavanja sveta, Put kraljeva je tek prva nota u Arhivi olujne svetlosti, smelog remek-dela epske fantastike.

Izgovori drevne zavete

Život ispred smrti.

Snaga ispred slabosti.

Putovanje ispred odredišta.

I vratićeš ljudima Ivere koje su nekada imali.

Blistavi vitezovi moraju da vaskrsnu.

Malazanijada 2: DVERI KUĆE MRTVIH - Stiven Erikson

Teško je pisati o Eriksonovom stvaralaštvu iz raznoraznih razloga. Zapravo, reč je kompleksnoj autorskoj ličnosti, čiji se manir pisanja kreće od veličanstvenog epskog pa do kvazihumorističkog apsurda. To se ogleda u strukturi njegovog serijala, krajnje zamršene hronologije i veoma teško uočljive glavne pripovedne niti, ali i u strukturi zasebnih romana. Zapravo, čini se da svaki Eriksonov roman pripada nekom drugom serijalu u odnosu na onaj koji mu prethodi i onaj koji za njim sledi. Naravno, likovi su manje-više isti; radnja prati isti (široki) okvir, ali svaki roman ima svoj ton - najčešće melanholičan - i neki svoj unutrašnji ritam, koji prati temu što postaje jasna možda čak ne ni na kraju čitanja, već pre u drugom ili čak trećem prolasku kroz obilje stranica.

Ovaj Eriksonov manir pisanja, koji nimalo ne olakšava čitalački posao, možda se najbollje vidi u slučaju "Dveri Kuće mrtvih", njegovog drugog romana.

"Mesečevi vrtovi" okončali su se svojevrsnom sinergijom sila, okrenutom ka zajedničkom neprijatelju. Međutim, ta priča biće ispričana tek u trećoj knjizi serijala. Erikson rešava da u drugoj zapostavi bezmalo sve likove iz "Mesečevih vrtova", pa čak i da priču premesti na drugi kontinent. Doduše, kontinuitet sa prethodnim naslovom postiže se otkrivanjem zanimljivih pojedinosti o istoriji sveta sa jedne i ličnoj istoriji protagonista sa druge strane.

"Dveri" su razuđeniji roman - u smislu da se radnja odigrava tokom nekoliko meseci, naspram nekoliko dana (sa izuzetkom prologa) u "Vrtovima" - ali zato ima manje likova koje treba pratiti, pripovedanje je tradicionalnije, pa je samim tim lakše za praćenje, a više pažnje posvećeno je karakterizaciji, što čitaocu olakšava da se veže za likove.

Međutim, u ovom romanu javljaju se prvi simptomi boljke koja inače muči čitav serijal - obimnosti. 

 

"Dveri" su dvadesetak odsto obimnije od "Vrtova", ali iako ima manje likova, ovaj prostor zapravo nije utrošen na najbolji način. Dosta stranica protiče u putovanju sa jednog mesta na drugo i u - počesto - besmilenim reminescencijama. Silom prilika, "Dveri" su i turobnije od "Vrtova", pošto ne mogu da se oslone na veličanstveni hauardovski mizanscen Darudžistana, niti na likove koji odišu tolkinovskom patinom prekrivenom veličanstvenošću, kakav je Anomander. Doduše, čitalac upoznaje Ikarijuma, koji je - ako se posmatra serijal u celini - možda po značaju ravan Anomanderu, ako ne i značajniji. No, usud koji prati Ikarijuma guši tu njegovu auru i još doprinosi opštoj turobnosti "Dveri".

Erikson često ističe da je na njega - u kreativnom smislu - najveći uticaj imao Glen Kuk sa svojim romanima o Crnoj četi. To se u ovom romanu najviše vidi. Premda čitalac u jednom pripovednom sloju "Dveri Kuće mrtvih" prati sukob dve vojske, Eriksonu polazi za rukom da tu dugu epizodu ispuni gordim očajem kakav se obično vezuje za pogibije malih odreda sastavljenih od probranih vojnika, koji su čitaocu jasne ličnosti a ne samo bezlični brojevi na hartiji. Erikson je taj samonametnuti zadatak majstorski ispunio i uspešno zasejao kreativni kapital koji će mu poslužiti kao stožer oko kojeg će nešto kasnije u serijalu zavrteti priču i okrenuti je u neočekivanom smeru, tako povezujući jedno tri pripovedna toka koji se tokom serijala smenjuju ili teku paralelno, ali sve do tog trenutka ne dotiču. 

           

            Prateći temu koju je sebi zadao u “Mesečevim vrtovima”, Erikson i u ovom romanu istražuje posledice imperijalizma i odgovornosti – sa jedne strane na opštem planu, kroz priču o Koltejnu, a sa druge na pojedinačnom planu, kroz Kalama i Ikarijuma. Međutim, mora se priznati da baš i nije jasno kojem se carstvu pisac privoleo. Za razliku od “Vrtova”, gde čitalac vidi sve strane u sukobu, vizura koja nam je data u “Dverima” toliko je naklonjena imperijalizmu da se donekle stiče utisak da se u Eriksonovom pisanju povampirila britanska kolonijalna prošlost. Ovo donekle umanjuje užitak u romanu, ali opet samo dok se malo bolje ne razmisli o autorovim pobudama. Erikson se u svojim delima uvek stavlja na stranu civilizacije i hajde da kažemo “standardizacije” a protiv varvarizma i balkanizacije. Pobunjeni žitelji Sedam gradova & okoline u Eriksonovim očima nisu borci za slobodu, već fundamentalisti – što je zanimljivo gledište imajući na umu poslednja dešavanja u delu našeg sveta koji se da poistovetiti sa svetom pustinjom Raraku. Eriksonov stav je u biti politički i njegova poruka je poruka prosvećenog apsolutizma i kritika demokratije kao propalog društvenog uređenja.

            Posmatrano sa zanatske strane, “Dveri kuće mrtvih” su blagi neuspeh. “Vrtovi” su bili koherentniji, priča zaokružena i većina konaca pohvatana i uvezana u čvorove. Međutim, u “Dverima” Erikson širi pozornicu na kojoj se priča odvija i zadire dublje u istorijat svog sveta, istovremeno gradeći temelje dešavanja u knjigama čak pri kraju serijala. A upravo zahvaljujući razuđenosti ovog romana polazi mu za rukom da ubedi čitaoca u iskrenost dešavanja, u njihovu organsku posledičnost jednih iz drugih. Čitalac, poučen svojim životnim iskustvom, nagonski shvata da ništa nikada ne ide glatko, da životni put meandrira daleko više nego što ide pravo. Može biti da bi se autentičnost kojom “Dveri” odišu izgubila kada bi se knjiga izbrusila i sve ušuškalo na svoje mesto.

Status Report

Praznici su prošli, pa je red da podnesem izveštaj o radu. Ne bih da preterano piskaram, pa će se izveštaj zapravo sastojati od bezmalo crtica.

Na prvom mestu, ono od čega se živi:

"Put kraljeva" Brendona Sandersona (Laguna) - prevedeno 30%. (Prevod izbrušen i spreman za lekturu, mada će se na lekturu čekati dok se ne prevede čitav roman.)

 

Konan - Divlji mač 8 (Darkvud) - prevedeno 90%. (Trenutno boldujem Savage Sword of Conan #55; očekujem me prevod i boldovanje još dve epizode. Ostatak je predat Darkvudu i u postupku je lekture.)

"Morijarti:Urbervilski pas" (Paladin) - prevedeno približno 15%. (Gruba verzija prevoda. Ovo je najteži projekat na kojem trenutno radim, pošto je ekstremno intertekstualan i zahteva pomno istraživanje, baš kao što je bio slučaj sa "Povratkom u SSAD".)

 

Prevod Divljeg mača 8 trebalo bi da bude završen do kraja ovog meseca. Prevod "Puta kraljeva" trebalo bi da bude završen za četiri meseca. Ne mogu da predvidim kada ću završiti "Morijartija", pošto je tekst nekonzistentno težak, ali nadam se da ću ga završiti za najdalje pet meseci - makar ako nastavim ovim tempom.

Čeka me i nekoliko novih projekata.

Najviše me raduje

Propovednik, tom 5: Ljuto i masno

 

Ako sve bude kako treba, ovo ću prevesti do kraja februara. Iz čisto ličnih razloga, "Propovednik" ima prioritet.

Za koji dan dobijam tekst drugog romana u serijalu The Stormlight Archive. Words of Radiance ću prevoditi u drugoj polovini ove godine.

 

A do leta bi trebalo da prevedem i Divlji mač 9 za Darkvud.

U pregovorima sam za nekoliko uredničkih poslova. O tome neću ništa dok ne potpišem ugovore, ali moram reći da me raduje urednički rad - premda se ne isplati koliko prevođenje (makar ne prevođenje za Lagunu).

Toliko za sada.

OLUJA NA OBZORJU - predgovor

Dakle, ulazimo u završnicu jednog od najvećih serijala epske fantastike svih vremena i svakako najprodavanijeg i najčitanijeg nakon "Gospodara prstenova". Možda će vremenom "Pesma leda i vatre" prestići "Točak vremena". Možda će se negde i nekad pojaviti pisac koji će preteći i Džordana i Martina. Nadam se. Ali i kada se to bude desilo - jer jednom će se desiti - Robert Džordan će ostati jedan od velikana ovog žanra. Možda ne po stilu, možda ne po originalnosti, možda ne po karakterizaciji ili umešnosti pripovedanja - ali svakako po ljubavi svojih čitalaca.

Za mene je "Oluja na obzorju" značajna i zbog jednog drugog razloga. Naime, za mene je sve počelo sa Džordanom. Kada sam radio prvi probni tekst za Lagunu, bio je to odlomak iz "Helikonije" Brajana Oldisa; kada sam prevodio drugi probni tekst za Lagunu, bio je to prolog "Igre prestola" Džordža Martina. Da su se stvari drugačije odigrale, možda bih svoju karijeru započeo upravo Martinom - ali ispalo je da je prvi roman koji sam u životu preveo baš "Zenica sveta" Roberta Džordana. Na kraju sam taj posao dobio ne zahvaljujući umeću koje sam pokazao ili nisam pokazao prevodeći Oldisa ili Martina. Posao sam dobio tako što je Dejan Papić, vlasnik i direktor Lagune, postavio zadatak izvesnom broju ljudi: "Prevedite Eye of the World, a da pri tom izbegnete dvosmisleno rešenje koje glasi Oko sveta." Moje rešenje mu se najviše dopalo. Tada sam studirao prava i nisam se ni u najluđim snovima nadao da ću postati prevodilac. Međutim, danas te dve reči - zenica sveta - smatram jednim od najznačajnijih u svom životu. 

Vremenom sam došao do toga da prevodim Rodžera Zelaznija, Stivena Kinga, Alana Mura - mnoge druge vrhunske (i manje vrhunske) žanrovske i glavnotokovske pisce. U trenutku dok ovo kucam, čini mi se da imam stotinak prevoda za sobom. Ali kuda god da pođem i šta god da prevedem, čini mi se da me nikada niko neće pamtiti drugačije no do čoveka koji je prevodio Roberta Džordana. 

Možda to i nije tako loše.

*****

Robert Džordan i Brendon Sanderson

Oluja na obzorju

Preveo Ivan Jovanović

PREDGOVOR

Novembra 2007, primio sam telefonski poziv koji mi je promenio život. Harijet Makdugal, žena i urednica pokojnog Roberta Džordana, pozvala me je da me pita da li bih bio voljan da završim poslednju knjigu Točka vremena.

Za one koji ne znaju da je gospodin Džordan preminuo, žao mi je što ja to moram da im saopštim. Sećam se kako sam se ja osećao kada sam – besposleno prelistavajući stranice na internetu 16. septembra 2007. godine – otkrio da je on preminuo. Bio sam zgranut, zatečen i obeshrabren. Taj predivni čovek, koji je za mene bio pravi heroj kada je reč o mojoj karijeri pisca, preminuo je. Svet se iznenada promenio.

Zenicu sveta prvi put sam kupio 1990, kada sam kao tinejdžerski ovisnik o epskoj fantastici ušao u knjižaru na uglu u koju sam odlazio. Smesta sam postao zaljubljenik i željno iščekivao Veliki lov. Tokom godina, mnogo puta sam pročitao te knjige, često iznova iščitavajući čitav serijal kada bi neka nova knjiga u njemu izašla. Vreme je prolazilo i ja sam poželeo i rešio da postanem pisac epske fantastike – na šta je u velikoj meri imala uticaj moja ljubav prema Točku vremena. Ali nikada mi ni na kraj pameti nije bilo da ću jednoga dana primiti taj telefonski poziv od Harijet. To me je u potpunosti iznenadilo. Nisam tražio tu priliku, nisam se prijavio za nju – niti se usuđivao da je priželjkujem. Ali kada mi je to pitanje bilo upućeno, smesta sam odgovorio. Ovaj serijal volim kao nijedan drugi, a likovi u njemu su za mene kao stari i dragi prijatelji iz detinjstva.

Ne mogu da zamenim Roberta Džordana. Ovu knjigu niko ne bi mogao da napiše tako dobro kao on. To je jednostavna činjenica. Srećom, ostavio je mnogo beležaka, crtica, završenih scena i diktiranih objašnjenja svojoj ženi i pomoćnicima. Pre nego što je preminuo, zamolio je Harijet da nađe nekoga ko će da serijal privede kraju, zarad njegovih obožavalaca. Sve vas je silno voleo i poslednje sedmice svog života proveo je diktirajući događaje koji će se odigrati u poslednjem tomu. Taj tom je trebalo da se zove Sećanje na Svetlost.

I evo nas, osamnaest meseci kasnije. Gospodin Džordan je obećao da će poslednja knjiga biti obimna – ali rukopis je ubrzo postao ogroman; videlo se da će taj tom biti trostruko obimniji od obične knjige u Točku vremena, pa su Harijet i Tor doneli odluku da Sećanje na Svetlost podele na tri dela. Bilo je nekoliko izvrsnih prelomnih tačaka koje su omogućavale da se svaka trećina zaokruži kao celovita priča. Oluju na obzorju i dva naslova koji će uslediti za njom možete posmatrati kao tri toma Sećanja na Svetlost, ili kao poslednje tri knjige Točka vremena. I jedno i drugo je tačno.

U trenutku kada ovo pišem, napola sam završio drugu trećinu. Radimo onoliko brzo koliko je to razumno i ne želimo da čekate predugo na završetak koji nam je svima obećan pre skoro dvadeset godina. (Gospodin Džordan je lično napisao taj završetak serijala pre nego što je preminuo i ja sam ga pročitao. Fantastičan je.) Nisam pokušao da oponašam stil pisanja gospodina Džordana. Mesto toga, prilagodio sam svoj stil tako da bude prikladan Točku vremena. Moj glavni cilj bio je da ostanem veran dušama likova u serijalu. Potku je najvećim delom postavio Robert Džordan, mada su mnoge reči moje. Zamislite ovu knjigu kao delo novog režisera koji radi na nekim scenama u filmu, pri tome zadržavajući iste glumce i scenario.

Ali ovo je veliki projekat i biće potrebno mnogo vremena da se privede kraju. Molim vas za strpljenje dok mi tokom narednih nekoliko godina ovu priču dovodimo do savršenstva. U našim rukama je završnica najveće fantazijske epopeje našega doba i moja je namera da se to uradi kako treba. Nameravam da budem veran željama i beleškama gospodina Džordana. Moj umetnički integritet i ljubav prema knjigama ne dopuštaju mi ništa drugo. Na kraju, neka ove reči budu najbolje opravdanje onoga što radimo.

Ovo nije moja knjiga. Ovo je knjiga Roberta Džordana – i u manjoj meri, ovo je vaša knjiga.

Hvala vam na čitanju.

Brendon Sanderson

jun 2009.

WISE MAN'S FEAR - Patrick Rothfuss

by High Duke


Konačno stižem do prikaza drugog romana Rotfusove planirane trilogije Letopisa Kraljeubice (The Kingkiller Chronicle) , koji je možda bio jedan od najočekivanijih ove godine od strane žednih fanova koji su čini se vekovima čekali na nastavak serijala. O prvom romanu sam pisao ovde http://nightfliersbookspace.blogspot.com/2011/01/name-of-wind-patrick-rothfuss.html.
Nakon tog višegodišnjeg čekanja nastavka, Patrik je pokazao da je barem u nečemu sprema da krene stopama Džordža Martina.



Kritike su podeljene, neki su bili oduševljeni, neke je knjiga na smrt udavila, neki nisu sigurni šta da misle. Prvo što pada u oči je obim knjige. Gotovo da je postala stvar nezvaničnog takmičenja mlađe generacije pisaca fantastike ko će napisati duži roman, imamo skribomana Stivena Eriksona i čudovišta od poslednjih par knjiga, a Brandon Sanderson i Patrik su se i šalili na konto dužine. Kada je Rothfuss rekao na koliko stranica je stigla knjiga, Sanderson je napisao: It's on.
No, drugi problem je pauza od četiri godine između knjiga gde imamo simptom sličan Martinovom.
Ljudi imaju određena očekivanja od sledeće knjige, određenu ideju kuda bi trebalo da ide priča dalje, a čekanja sve frustriraju i teraju da misle: Ako sam godinama čekao knjigu, bolje bi joj bilo da bude fantastična (što mnogima znači da bi trebalo barem u dobroj meri da ispuni njihova očekivanja.) Od te boljke pati i Wise Man's Fear. Prvi deo su mnogi shvatili kao prolog, uvod u akciju koja će da usledi (između ostalih i ja), i od drugog dela su prirodno očekivali da ubrza radnju i da konkretizuje glavni tok i glavnu potragu Kvota. No, Patrik Rotfus nije tako zamislio svoju trilogiju. Čitaoci su očekivali da Kvot u drugoj knjizi dobrano uhvati trag Čandrijanima i da se polako priča vodi ka završnici. Ali to nije ono što su dobili, tako da su mnogi bili razočarani sa tih hiljadu novih strana davljenja i sporednih Kvotovih avantura, kako su to mnogi nazvali.

Wise Man's Fear je nastavak priče o Kvotu. To je ono što je Patrik želeo da napiše, priču o Kvotu, čoveku koji iako još mlad, postaje živa legenda. I to nije tajna, neka skrivena namera autora, već je samo delo tako koncipirano. Kvot priča priču svog života od početka pa do kraja, ne samo priču o Čandrijanima i kako je stekao nadimak Kraljeubica. Tako da dobijamo skoro sve što sam Kvot smatra bitnim za samu priču i razvoj njegove ličnosti, a toga nikako ne nedostaje u ovom romanu. Kao što sam rekao i ranije, ovo je fantazi bildugsroman. Iako nemam neku posebnu želju da guram u kalupe, mislim da je to najbliža odrednica. Imamo odrastanje i razvoj jednog lika koji će postati heroj, ali na daleko drugačiji način od većine heroja iz standardnih epskih fantastika koji će jednog dana spasiti svet, njegovo odrastanje je toliko detaljno i sjajno napisano da Rotfus nagoni čitaoca da se saživi sa Kvotom, da deli njegove patnje, nadanja, grcanja u novčanim problemima dok se bori da preživi, radi ono što voli i ostane na stazi svog sna.
Kvot je kao lik izašao iz tradicija mača i magije više nego epske fantatike. On možda jeste plemenit na svoj način, hrabar, pametan i hitrog uma, hipersposoban za skoro sve, ali kao osoba je mnogo opipljiviji i stvarniji, sa svim svojim manama: burnom naravi, ne baš uvek najpoštenijim ponašanjem i raznim drugi sitnijim odlikama koje dodaju meso njegovom karakteru.
Knjiga počinje odmah nakon završetka prve, drugog dana pripovedanja priče Hroničaru, koja se pak nastavlja na njegov život na Univerzitetu. Ja sam iskreno očekivao da već pri samom početku, možda u prvoj četvrtini Kvot bude izbačen sa svojih studija da postane arkanist, no to se ne dešava. Ovaj prikaz će sadržati možda koji spojler više nego što to inače stavljam, budući da radnja teče poput lagane spore reke, bez nekih brzaka i obrta koje bih pomenom par stvari mogao da pokvarim čitaocu, već pre da podstaknem radoznalost.


Dok se nastavljaju Kvotove studije, nastavlja se i njegov društveni život i ljubavne igre ili želje sa odabranicom njegovog srca, Denom. I to je možda najslabiji i najneuverljiviji deo romana, ta njegova ljubav koja se oteže, i koliko god moram da se složim da je zapravo sjajno predstavljena nesigurnost jednog zaljubljenog tinejdžera, ume da pretera i bude malko naporna, naročito sa razvojem događaja u kojima sudbina izgleda stalno navodi Kvota na Denu i obrnuto, u kom god delu sveta se nalazili. No, čak i to je prelepo napisano, bez preterane patetike koja bi mogla da ogadi doživljaj i umanji užitak čitanja.
Dok je u prvom delu Kvot tražio samog sebe, on ovde traži mesto u svetu. Ranije je poznavao samo dva grada i neke fragmente kojih se sećao, ali sada Kvot konačno ide van Univerziteta i tog ograničenog prostora širinom sveta u kojem živi. Sa njim prirodno idemo i mi i Kvotovim saznavanjem, konačno saznajemo ponešto više o samom svetu, veri i mitosu. No, za razliku od Eriksonovog sveta Malazana gde čitalac takođe skoro sve saznaje kroz same likove i često otkriva neke istine tako što i protagonisti saznaju, tamo preovlađuje osećaj da ta istorija i univerzum već postoje na tom mestu, dok ovde zbog specifičnosti pripovedanja u prvom licu, kao da se istine i činjenice ispredaju oko samog Kvota.



Kako ovo nije roman koji će da se čita zbog nekog osećaja neizvesnosti ili sjajne akcije, obiluje digresijama na način koji ne mogu da ne uporedim sa Kamenom moći Hansa Bemana, gde većina poglavlja predstavljaju segment za sebe, priče unutar priča. Tako i Wise Man's Fear obiluje pričama, legendama i mitovima na koje Kvot nailazi u svojim putovanjima i pokušajima da sastavim slagalicu istine izgubljene prošlosti i često nastanka značajnih stvari i pojava.
Gde god da se pojavi, Kvot je stranac i autsajder, ali njegova prilagodljivost mu omogućava da se u gotovo svakoj situaciji snađe, i iako sam kao čitalac uživao često u njegovoj pronicljivosti i sposobnosti da izvuče najbolje iz situacije, ume pomalo da bude zamorno. Tako se Kvot snalazi savršeno na dvoru stranog visokog plemica kod kojeg dolazi u potrezi za mentorstvom, snalazi se u ulozi vođe male grupe plaćenika, pa i kao uljez u potpuno drugačijoj kulturi ljudi, čije se samo poimanje civilizacije razlikuje od onoga što Kvot poznaje (što je, naravno, primarno zasnovano na našoj sopstvenoj). Ademi su, siguran sam, kreacija na koju je autor posebno ponosan, sa sve ratničkom disciplinom Sparte i veštinama borbe koje mogu biti inspirisane samo dalekim istokom. No, za razliku od mnogih drugih autora kod kojih bi se između naroda u fiktivnom svetu i stvarnom svetu mogle povući paralele ili bar uvideti inspiracije autora, ovde su sve kulture prilično drugačije ili neodređene, osim Edema Ruha koji su gotovo lutajući motiv i čiji nomadsko-zabavljački način života vodi samo do jednog zaključka (iako su im fizičke odlike izmenjene).
No, kod Adema Kvot se uči da postane ratnik, ali Rotfus i to radi drugačije i teži nekoj realističnosti (koliko je to moguće) tako da njegove veštine iako drastično unapređene ne prevazilaze granice logike i ljudskih sposobnosti , kao što to ume u epskoj fantastici da bude slučaj. On je za uslove kulture koja ga naučila veštinama možda prosečan, ali ne više od toga i nadam se da će tako ostati.

Posebno mi se dopada Rotfusov pristup magiji i način na koji je u isto vreme objašnjava i čini mističnom. Magija arkanista se uglavnom svodi na osnove i principe magija koji zaista postoje, dok tu još uvek postoji ona magija koja po meni priče čini zanimljivim; onostrana, misteriozna i nedokučiva, neobjašnjiva, ali prirodna nekim stvorenjima. U ovom romanu Kvot će spoznati ljubav, ali i nova natprirodna bića, ceo novi svet. Feluriani su Rotfusovi vilovnjaci koji su zapravo bliži tradicionalnim poimanjima vilinskog soja od većine drugih interpretacija. Nisu zli, nisu ni dobri, moral je za njih drugačija kategorija nego ljudima, rasa gotovo potpuno strana, u isti mah i superiorna u odnosu na ljude, ali na druge načine infantilna, poput razmaženog deteta. Svet u kojem žive nije naš i vreme tamo drugačije protiče i samo pod određenim okolnostima se može preći iz jednog u drugi. No, ovakva depikcija je bliža britanskoj tradiciji i verovanjima nego čak i Tolkinova, a magija koju poseduju izmiče racionalnom objašnjenju, čineći je pravom suprotnošću arkanističke naukolike magije.

I pored svih digresija i otezanja, složiću se sa Brandonom Sandersonom i njegovom tvrdnjom da je knjiga divna za čitanje. Dokle god joj se pristupi otvoreno i prepusti Rofusovom peru, uživanje je neminovno.
Ali spori tempo može da nas dovde do još jednog problema. Gde je tu onaj zaista legendarni deo o Kvotu i hoće li uspeti sada da privede kraju to u jednoj knjizi i za jedan dan pripovedaja? Ja nisam tako siguran. Pored praktično glavnog dela priče koji tek treba da bude ispričan, tu je i priča u sadašnjosti sa Hroničarem i Bastom i svetom koji je u previranju. U 1000 strana može mnogo toga da se dogodi, ali će verovatno zahtevati bar deo promene ritma i možda preskakanja određenih sitnijih avantura (toga ima i u ovoj knjizi kada Kvot potpuno preskače niz, kako izgleda, strahovito zanimljivih avantura zato što su manje-više nebitne za njegovu priču i lika).

U svakom slučaju knjiga ima moju toplu preporuku, a mislim da će možda za koji mesec i Laguna izbaciti prevod na srpski, pa će biti dostupniji.

Kratak izveštaj sa sajma

by High Duke


Dragi čitaoci, kao što znate sezona lova je otvorena. Ja sam danas ostao na sajmu do zatvaranja (čitajte: dok me nisu izbacili) i solidno obišao sajam, tako da ću da dam kratka uputstva za vas koji tek planirate da odete na sajam i koji niste unapred nasli mape sa standovima.
EDIT: link do stranice sa planom sajma

Elem, raspored štandova je i ove godine malo drugačiji nego prethodne, ali ovaj put nabolje. Hala 1 je opet rezervisana samo za izdavače, i sve je standardno, osim sto je situacije dole, u areni, malko drugacija. Mnogi štandovi sada idu više u širinu nego u dubinu, što je malko zgodnije, ali danas nije bilo toliko gužve, pa ćemo u narednim danima da vidimo kako to funkcioniše. Zbog toga sada u sredini arene vise nije jedna široka ulica, već se nalazi još jedan red štandova.
Hala 4 (bivša hala 14) je vraćena na stari raspored. Možda se sećate prošle godine nekog pokušaja ko zna čega u zadnjem delu hale koji je te standove em zatvorio, em od njih načinio lavirint. Tako da sada imamo ponovo centralnu ulicu koja ide od hale 1 do zadnjeg izlaza hale 4 (14).



Čini mi se da ove godine sajam odlikuje primetno veći izbor stranih izdanja, posledica većeg broja knjižara. Takođe postoji realna šansa da je izbor sutra već smanjen, budući da sam video poveći broj kolega knjigoholičara, pretežno sa Sagite koji su tradicionalo opustošili fantasy police u knjižarama. No da krenemo redom.

English book na sličnom mestu u hali 4 kao i svake godine, poveći štand koji za razliku od nekih prethodnih godina ove godine ima prostora i pregledan je. Fantastika sa leve strane čim uđete. Pretežno popularne teen knjige, tipa Twilight i neki klasici fantastike. Dobro pogledajte ceo taj red pošto ima knjiga koje su zalutale na police sa klasicima i sa mejnstrim romanima. Tu je i omanji deo štanda odvojen za klub Sigil koji ove godine ima pretežno boardgame-ove.

Odmah preko puta English booka, na samoj sredini, rame uz rame knjižare Vulkan i Delfi. Za one koji ne znaju, Vulkan je novi lanac knjižara iza kojeg po mojim saznanjima stoje Mono&Manjana i Alnari. Vulkan je preuzeo lanac knjižara propalog IPSa (kojeg više nigde nema ni u kom obliku, pa ni na sajmu). solidno su se snabdeli za sajam za sajam, ima svega i svačega, od novijih stvari do klasika fantastike i naučne i epske. Generalno, dobar izbor stranih izdanja. Sa druge strane Delfi sa jos većom količinom knjiga fantastike, ali izborom koji je malko previse tradicionalan (malo previse Fajsta, Edingsa i sličnih starijih pisaca koji su već godinama zastupljeni u našim knižarama. Tek nekoliko novijih stvari, ali opet, kao i Vulkan, dosta stranih izdanja.

Opet preko puta njih, ovaj put nadesno, Plato koji ima manji izbor stranih izdanja nego ikada. Nikako mi nije jasno zašto je Plato na sajmu od pre jedno tri godine odusta od stranih izdanja. To ih je izdvajalo i pravilo gužvu na štandu. Ovako su upotpunosti u senci Delfa, English Booka i Vulkana. Dakle, god Platoa jedan jedini sto sa stranim izdanjima i izuzetno slabim izborom, naročito fantastike.

Dalje niz halu, a opet na sredini, dva dugačka štanda pripadaju Evro Giunti, nažalost još uvek bez velikog izbora (naravno, sva njihova izdanja su tu), a fantastike nešto malo na jednoj rotirajućoj polici sa druge strane štanda. Posle mog prolaska, fantastike još manje. Ali kao što je nightflier već izvestio, oni su tek počeli sa radom kao velika knjižara i mislim da već sledeće godine od njih možemo da očekujemo bolji izbor stranih izdanja, možda čak i štand u rangu Delfa i Vulkana. Za one koji vole fantasy stripove i mange na pristupačnijem jeziku, sa leve strane hale 4 mogu naći hrvatski Algoritam koji ima i manji izbor stranih knjiga, veoma povoljnih, plus daje i 30% popusta. Pri sredini hale se nalazi i novosadska gaming knjižara Dragon sa gomilom raznih polovnih i povoljnih fantasy i sf knjiga, i to ne samo Wizards of the Coast izdanja. Takođe, izneli su sve sto im je preostalo od knjiga treće edicije za Dungeons&Dragons, tako da ako vam nešto nedostaje ili volite kako su urađeni tvrdi povezi treće edicije, a kao ja prezirete četvrtu edicuju, možete da dopunite arsenal.


Galerija hale 4 kao i uvek antikvari gde uvek može svašta da se pronađe (osim romantičarskih britanskih pesnika izgleda). Šta da vam kažem, retke stvari se brzo razgrabe, požurite dok još uvek ima nečega.

Hala 1, nema mnogo iznenađenja. Tardis je pred sajam izdao puno izdanja domaćih autora, toliko da ne mogu sve da pobrojim, tako da cu da ukradem spisak novih izdanja i zbivanja od Spomenke. Takođe, ko hoce da vidi bogat program Tardisa za sajam može to da učini ovde:

Nomadi, Spomenka Pululu
Milorad Pavić mora pisati priče, Sava Babić
Mačji Snovi, Ivana Milaković
Torba od vrbovog pruća, Miroljub Todorović,
Legija Nepromočivih, Željko Pahek
Manufaktura G, Adrijan Sarajlija
Grotlo, Oliver Jovanović
Crna kutija/Zagrljena deca, Slobodan Škerović
Led, Ilija Bakić
Šum lišća, Laza Lazić
Tabor na Kidisu i Planeta Ida - spejs opera Radmilo Anđelković(uskoro prikaz)
Anđeli na kocki šećera, Saša Robnik





Alnari je gotovo u potpunosti digao ruke od fantastike, prekida sa izdavanjem i Mača senki i Temerera. Od novih stvari samo treći deo Lujanenkovog serijela Straža sumraka i Uporište II Sivena Kinga, koje izašlo još pre nekog vremena. U najboljem slučaju možda imaju neki triler sa fantastičnim elementima, kao što je Knjiga mrtvih duša.


Paladin pored standarnih zbirki priča ima i novog Mekdonalda, zbirku priča koju je priredio i preveo sam Goran Skrobonja Knjiga izgubljenih snova
Paladin takođe ove godine dovodi Ijana Mekdonalda na Sajam, tako da će u petak, 29.10. potpisivati knjige na štandu Paladina koji je na galeriji hale 1.





Portalibris je izbacila treći i konačni deo Kosingasa: Smrtovanje, Aleksandra Tešića.
Kao i do sada, očekujte ovde uskoro prikaz knjige. Portalibris je takođe na galeriji hale 1 i ima sledeću akciju: postoje dve grupe naslova A naslovi i B naslovi. Ako kupite jednu knjigu iz A naslova, dobijate jedan B naslov u vrednosti do 1200 dinara besplatno. Takođe uz Smrtovanje možete dobiti i flašicu rakije zmajevače, i možda potpis autora.









Laguna i areni hale 1 od novih stvari ima retrospektivu dela Džordža Martina, Pesme snova, podeljenu u tri toma. U trećem tomu se nalazi novela smeštena u svet Pesme leda i vatre, Hedge Knight, ili u našem prevodu Vitez lutalica (ili lutajući vitez, bojim se da u ovom trenutku ne mogu da se setim, plen donet sa sajma me je izmorio). Tu je i tvrdo povezano, ilustrovano, jednotomno izdanje Boje magije i Svetlosti čudesnog, Terija Pračeta, kao i novi Disksvet roman Poslednji Kontinent




Laguna takođe ima akciju rasprodaje: u dubinu štanda je jedan odeljak samo za knjige na popustu od 40% do 60%. Tu možete naći starija fantazi izdanja Lagune kao što su Edingsove i Fajsove knjige, kao i još ponešto. Recimo Tihi gradovi Gorana Skrobonje su 250 dinara.



To bi bilo sve čega se moj umorni um sada seća, tako da su moguće dopune. Posetite sajam i srećan lov!