Претражи овај блог

Учитава се...

уторак, 04. новембар 2014.

Intervju sa Bobanom Kneževićem

Boban Knežević je jedan od najznačajnijih izdavača fantastike u bivšoj (bivšoj) Jugoslaviji tokom osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka. Iza njega je kultna edicija „Znak Sagite“, objavljivana ponekad u okviru istoimene izdavačke kuće, a ponekad ne; almanah fantastike Monolit, čijih deset tomova predstavlja obaveznu stavku na policama svih zaljubljenika u fantastiku, ali i značajni rezultati na polju stripa koje je ostvario kao urednik izdavačke kuće Beli put. Pored svega toga, Boban Knežević je i jedan od najistaknutijih domaćih stvaralaca fantastike. Posetioci ovogodišnjeg oktobarskog Sajma knjiga biće u prilici da kupe njegov novi roman, „Slobodanida“.

NF: Bobane, pre nego što se posvetimo tvom novom romanu, zanima me – kako je neko u vreme SFRJ došao do toga da život posveti fantastici? Šta je uticalo na tebe? 

BK: Pitanje je zapravo zašto volim fantastiku, jer sam život posvetio onome što volim, pa je taj deo valjda nesporan. E, sad, zašto volim fantastiku... kakvo je to pitanje uopšte? Ljubav je obično neracionalna i možemo se samo nadati da će biti uzvraćena. Kada sam bio mali nije bilo interneta, kompjutera, igrica i ostalih zamajalica, pa su knjige bile očekivan ishod. Čitao sam zaista mnogo i svašta, ali fantastika je prevagnula verovatno zbog najvećeg udela mašte.

NF: Ti se u svom proznom stvaralaštvu baviš mahom angažovanim temama i društvenim komentarom, koji je po pravilu kontroverzan. U neku ruku si i jedan od poslednjih srpskih donkihotovskih književnika i moglo bi se reći – romantičara. U današnje vreme kompromisa i traženja lakšeg puta to ne može a da ne bude naporno. Kako ti polazi za rukom da tolike godine istrajavaš u pravljenju svog puta?

BK: Istrajavanje u poslu koji ne donosi profit i nije baš nešto sa čime se treba hvaliti, posebno u današnje vreme, kada je neophodnost zarade ultimativna. U socijalizmu čovek ima komociju da ne radi uvek ono što donosi najveći profit, ali danas je to neodrživo. Ili bar društveno neprihvatljivo. Moje istrajavanje u tom smeru govori da sam se navikao - ali tada je bilo lako a sad nemam kud.

NF: Širem čitalaštvu i generaciji mladih koja je početkom devedesetih otišla u rat postao si poznat po „Crnom cvetu“. Znam bar deset sada četrdesetogodišnjaka koji su sa tom knjigom otišli u vojsku. Smatraš li da te je relativni uspeh „Crnog cveta“ promenio? Da li bi tvoja karijera bila drugačija da si možda sačekao dvadesetak godina, pa ga objavio u ovo vreme? U kojoj meri je tvoje ukupno stvaralaštvo u senci tog romana?

BK: Ne doživljavam Crni cvet kao senku iz koje se ne može izaći. Ja pišem različite stvari; svaka moja knjiga je drugačija od ostalih po svim bitnim aspektima. Ali koji god žanr ili pristup da koristim, pokušavam da odem korak dalje od uobičajenog. Crni cvet je knjiga koju sam napisao u iznudici i pomalo iznerviran. Naime, početkom osamdesetih ostvario sam seriju zapaženih priča u domaćem okruženju, a onda je usledilo nekoliko godina iscrpljujućeg rada u izdavaštvu i pisanje mi je posustalo. Kada sam, krajem osamdesetih pokušao da se vratim, ispostavilo se da me je vreme malo pregazilo i nekoliko novela i priča koje sam uradio nisu dočekane na zadovoljavajući način. Onda sam rešio da posegnem za svojom do tada najbolje osmišljenom idejom koja je tražila i najveći angažman i tako je nastao "Crni cvet" koji me je vratio spisateljsko dostojanstvo. 

NF: Edicija „Znak Sagite“ bila je po mnogo čemu revolucionarna – od formata i dizajna, preko insistiranja na domaćim ilustracijama i tvojoj saradnji sa Bobom (Živkovićem), pa sve do otklona od „tvrde“ naučne fantastike i dubokog zadiranja u žanrovske mešavine. Danas je tvoja uređivačka politika, stiče se utisak, u istoj tački kao pre petnaestak godina. Držiš se pisaca koje si tada objavljivao, ne mareći preterano za savremene trendove u žanru i izdavaštvu. Da li to znači da si odustao od traženja nove publike i eksperimenata kakav je bio Monolit 9? Kako je biti mali žanrovski izdavač u bari daleko manjoj od one u kojoj si nekada objavio svoje prve naslove?

BK: Pre svega, ja sam kao izdavač strane literature manje-više završio svoje. Objavljivao sam stvari koje su nedostajale kada su nedostajale. Osamdesetih su se izdate knjige svake godine mogle pobrojati na prste. Nije bilo interneta, ni kompjutera, ni lako dostupnih informacija. Ljudima zatvorenim u Jugoslaviji moja izdanja pružila su dosta zadovoljstva. Danas ima neporedivo više knjiga i izdavača i traganje za novim i neobjavljenim stvarima prepuštam drugima. Zaista ne vidim da išta mogu da uradim u tom domenu. Možda kroz antologije priča i novela, nove Monolite, ali je tu situacija toliko komplikovana oko autorskih prava (ne dopuštaju da ja pravim izbor, već moram da kopiram njihove izvore i da štampam njihova dela koja se u polovini slučajeva bave nekim njihovim lokalnim socijalnim i političkim stvarima, te su nama potpuno nezanimljiva) da je i bilo šta u tom pravcu malo verovatno. 

NF: U jednom trenutku, koji je trajao bezmalo deset godina, zapostavio si „Znak Sagite“ i svoje stvaralaštvo zbog saradnje sa tada velikim izdavačima, Alnarijem i Belim putom. Iz tog perioda ostalo je nekoliko velikih projekata, a naročito se izdvajaju dva izdanja „Nekronomikona“ i edicija „Fantastična biblioteka“. Donekle se nameće utisak da su to zapravo bili supstituti za Monolit i ediciju „Znak Sagite“. Sada kada ponovo nastupaš nezavisno – da li će tvoja publika konačno ugledati Monolit 11?


BK: Ja sam izdavaštvo fantastike zapostavio otprilike 1997. godine. Sa usponom velikih izdavača koji su grabili sve oko sebe, bilo je sve manje mesta za mene, a zapravo i volje da nešto doprinosim. Drugi su to počeli sasvim dobro da rade i ja sam mogao u penziju. Ili da počnem da radim stvari koje drugi ne rade, kao što je bila serija knjiga "Fantastična biblioteka" - kratke knjige domaćih autora u velikim tiražima, po maloj ceni i lako dostupna svima. Takođe, osmislio sam i biblioteku "Vrhunci fantastike" koja je trebalo, nakon "Nekronomikona" da ima antologiju najboljih SF priča, pa recimo izbor najboljih Bredberijevih priča, Sterdžena, Barkerove "Knjige krvi" sa svim pratećim ilustrativnim materijalima iz izdanja povodom 20 godina prvog izdanja i takve stvari... ali to nije uspelo. Takođe, kopka me Monolit ali samo kao izdanje sa slobodom izbora, kao što je bio nekad. Da biramo i da nikome ne polažemo račune. Ali izdavaštvo postaje sve komplikovanije, zahtevi sve veći, potrebne pare ogromne a logistika vanzemaljska... previše za impulsivnog pojedinca kakav sam ja.

NF: Pre nekoliko godina tvoj roman „Poslednji Srbin“ bio je više nego pristojno primljen među žanrovskim i nežanrovskim čitalaštvom. Kritike su bile veoma pozitivne. Tada je moja zamerka bila to da se pisac previše vidi u likovima. Iz današnje perspektive to mi izgleda drugačije – gotovo kao kaleidoskop viđenja koja nisu istovetna, ali su razlike u tananim detaljima i traže da se čitalac zamisli nad njima. Šta je sa tvojim novim romanom? U kojoj je meri taj roman fantastika? Da li je reč o altnernativnoj istoriji, kako bi se dalo naslutiti po naslovnici? Naslovom si očito želeo da pošalješ poruku čitaocima, ali koliko je taj naslov zapravo poruka ljudima oko tebe i da li je po sredi ista tehnika koju si primenio sa likovima u „Poslednjem Srbinu“?

BK: To što se pisac previše vidi u likovima je besmislena optužba sa stanovišta celokupnog književnog univerzuma i hiljada čitalaca koji ne znaju ništa o piscu. Kako vreme bude prolazilo, to će biti sve manje bitno. Moj novi roman, "Slobodanida", je po pitanju utkanosti pisca možda još izraženiji, ali to je irelevantno jer delo ili stoji za sebe ili ne stoji. Roman je inače čist SF, alternativna stvarnost - ili bliska prošlost pošto se događa u godini 2006. - ali urađen na način kakav nikada nije primenjen kod nas. Teško je reći bilo šta o samoj radnji a da ne bude spojlera. Moje sve knjige su međusobno različite, i po žanru i pristupu i koncepciji. I uvek pokušavam da iznenadim čitaoca, to je majstorski radio Rodžer Zelazni u "Gospodaru svetlosti". Volim da imam završetak knjige kakav ne može da se nasluti pre vremena. "Poslednji Srbin" je uspešno prošao taj test, a mislim da i "Slobodanida" ima jednu uvrnutu narativnu liniju gde se dosta dugo ne vidi ni ko su glavni likovi niti kuda sve to ide. OK, možda "Slobodanida" ima previše labavu postavku, ali meni se upravo dopao takav pristup sa dosta meandriranja gde sama celina naizgled može bez većine tih pridodataka.

NF: Šta budućnost nosi za Bobana Kneževića i „Znak Sagite“? Koliko ćeš narednih godina biti pisac a koliko izdavač? Koliko ćeš u svom uredničkom radu biti okrenut domaćim piscima, a koliko stranim autorima? Šta da od tebe očekujemo za godinu dana, na nekom drugom Sajmu knjiga?

BK: Nepoznavanje budućnosti je ono što čini život ne lagodnim, nego uopšte mogućim. Pisaću dokle to bude imalo smisla, dok budem uživao u tome i dok bude bilo onih koji uživaju u posledicama mog pisanja. Kako vreme prolazi, sve više sam okrenut domaćim piscima, ali mi je žao što više nemam vremena da budem urednik u punom značenju te reči. Više sam tu da pružim logistiku oko bitnih stvari. Osim zarade, naravno, taj segment ljudskog delovanja me obilazi u širokom luku.

NF: Za kraj, gde će te čitaoci naći ove godine i da li će se osim tvog romana na štandu naći i neki novi naslov drugih pisaca, stranih ili domaćih?

BK: Sve što radim a vezano je za knjige može se naći u Čudnoj knjižari koja postoji i kao online prodavnica i kao fizička knjižara na osveštenoj lokaciji, a dosta naslova putuje okolo sa mnom u gepeku automobila. Od domaćih autora trenutno je aktuelan roman Mladena Jakovljevića "Vrata sumraka", epska fantastika i u pripremi je obiman roman Veronike Santo "Granice na vjetru".

среда, 29. октобар 2014.

Sajam 2014 - strip

Ako je ovogodišnji Sajam zakazao sa strane književne fantastike, nije sa strane fantastike u stripu. Zapravo, poslednjih nekoliko godina stripovski pregaoci uveliko šiju strogo književne. 

Ove godine posetioci Sajma knjiga suočeni su sa ozbiljnim poteškoćama u slučaju da su rešeni da odjednom kupe sve što bi ih moglo zanimati od stripovske ponude.

Kao po običaju, Darkwood je najplodonosniji - ali i zaslužan za to što ovaj Sajam neće proći a da se na njemu ne nađe moj novi prevod. 

Reč je o četvrtom tomu "Hronika Konana (Varvarina)", sa naslovom "Balada o Belit i druge priče". Iskren da budem, meni je Belit manje bitna od Crvene Sonje, ali dobro. 

Pored četvrtog toma "Hronika", Darkwood me je veoma obradovao i prvim tomom "Stvorenja iz Močvare". Ova knjiga sadrži epizode koje su kao autori potpisali Len Vin, Berni Rajtson i Nestor Redondo, a domačim čitaocima poznate su iz nekadašnjeg "Horrora", koji su izdavale Dečje Novine iz Gornjeg Milanovca. 

Iskren da budem, iako je Darkvudovo "Stvorenje iz Močvare" daleko impresivnije od gornjomilanovačkog "Čudovišta iz Močvare", meni na prvi pogled i ne godi baš previše. Naime, ovo izdanje je u koloru, koji me potpuno odbija od izvarednog crteža iz mog detinjstva (que ciganske violine). Bilo kako bilo, ovo čudovište od "Stvorenja" (see what I did there? Oh, I'm so fabulous!) čitaocima nudi 326 stranica u koloru za tričavih 1250 dinara - što je cena koja će važiti samo tokom trajanja Sajma. Isplati se. Što se mene tiče, taman ću imati izgovor da sakupim "Horrore" koji mi nedostaju i da ih lepo ukoričim, pa stavim pored ovog izdanja.


Darkvud se očito ne ustručava od koprodukcija, pa je tako čitaocima predstavio novu ediciju, ako ne i imprint, pod nazivo Čarobna šuma. Već je po imenu jasno da je reč o saradnji Darkvuda i izdavačke kuće Čarobna knjiga. Doduše, mogli su da rečeni imprint nazovu i Crna knjiga - ali verovatno bi u tom slučaju privukli malčice drugojačiju publiku. No, to i nije loš naziv za nekakvu ediciju horora i mračne fantastike, pa se nadam da makar neko iz ovih izdavačkih kuća prati moja pisanija.

Enivejz, perjanica Čarobne šume je prvi integral "Torgala". Za razliku od sumanute izdavačke politike Belog puta, nekadnjeg izdavača ovog stripa, Čarobni šumari su počeli kako Morana i Hel zapovedaju, odnosno - od prve epizode. Naravno, očekivano su pokvareni pa su njihovi integrali ustrojeni tako da sadrže po tri epizode, čime se na fin način izbeglo apsolutno preklapanje sa integralima Belog puta (koji su imali po pet epizoda). Iskren da budem, više volim obimnije stripove, pa makar i koštali više - ako ni zbog čega drugog, a ono zbog uštede prostora na policama. No, bitno je da se sa "Torgalom" nastavilo, pa u kakvoj god konstelaciji, a obaška što je na kraju krajeva reč o pametnom poslovnom potezu, na koji niko normalan ne može da se ljuti. Na izvedbu imam primedbe, ali te dve primedbe koje imam u biti su - nebitne. Primedba prva: kolor mi je prejak; boje su mi previše jarke. Primedba druga: reč "skald" se pojašnjava rečju "trubadur", a ta dva pojma - premda srodna - udaljena su parsecima. Čisto da se ogradim, još nisam pročitao čarobnošumskog "Torgala", pa ću možda zakerati zbog radi koječega nečega još.

 Makondo je duhovni - a i materijalni - naslednik Belog puta. Nastavili su tamo gde je BP stao kada je reč o Murovoj "Ligi", ali započeli su i neke nove projekte. Ono što mene duboko zanima & impresionira, a tematski se savršeno uklapa u ovaj tekst zapravo su dva trejda "Kralja Kula". 

Kul je, inače, takođe jedan od meni dragih stipova koje sam čitao kao mladunac u SFRJ - i često je znao da mi bude bolji od Konana. Iskren da budem, uvek mi je smetalo njegovo ime. Nekako me je podsećalo na crnca sa afro frizurom, maljavih grudi i u kožnim gaćama sa leopardskim printom. Decenijama docnije - gledajući film - saznao sam da se čovek zapravo zove KAL, isto kao što se Hulk zove HALK, ali to ni bog otac Jehosafat ne bi mogao da dokaže lokalnim stripoljupcima, pa ni ja neću da se pačam u ćorava posla, osim, you know - rekao sam vam!
Akhm. 

Dakle, imamo čak DVA toma "Kralja Kula", u istom formatu u kojem je Beli put objavjlivao svoje trejdove, tako da mogu da vam stanu na policu odmah uz prve dve "Hronike Konana" (ako ih niste prodali kada je Darkvud preuzeo taj serijal). Ako sam dobro shvatio, ovih "Kulova" (rimuje se sa "džulova") biće ukupno 4, nakon čega ide nekoliko trejdova u boji. Zapravo, ove epizode KK-a (fali jedno K, pa da ugođaj bude potpun... hm, I'm on the roll here!) ekvivalent su Konanovom "Divljem maču", a "hronike" će posle. Whatever. Kul među Srbljem je predivna stvar, a Makondo nije Beli put i ovaj izdavač zaslužuje našu zdušnu podršku.

Za kraj ovog unosa ostavio sam Veseli četvrtak. Sajamski novitet je dvadeset treći tom kolekcionarske edicije "Dilana Doga", ali i prvi naslov u biblioteci "Dragonero". Malo je čudno to što se prethodni "Dragonero" računa kao singlić, ili one-shot (kao što moja baba voli da kaže), ali Ktulu moj...

Enivejz, na Sajmu ima još tušta i tma raznoraznih stripova raznoraznih izdavača. Ne budite lenji, već ostavite svoje teško zarađene pare na njihovim štandovima.



 

недеља, 26. октобар 2014.

Put kraljeva u Noći knjige

Laguna namerava da prvi naslov u magnum opusu Džordanovog naslednika objavi za ovogodišnju Noć knjige. Budući da se od "Puta kraljeva" mnogo očekuje, ovim se i potvrđuje da je Noć knjige i neposredan susret sa čitaocima za Lagunu prilično važna stvar.

Da bi čekanje prošlo lakše, evo šta će pisati na poleđini prvog toma "Puta kraljeva":



Brendon Sanderson, u svetskim razmerama poznat po svojoj završnici legendarnog serijala Točak vremena, romanom Put kraljeva otpočinje svoju epsku sagu – Arhivu olujne svetlosti.
Rošar je svet kamenja i oluja. Neverovatno silni zlehudi orkani šibaju stenje i krš toliko često da su oblikovali kako životno okruženje tako i civilizaciju. Životinje se kriju u ljušturama, drveće uvlači granje a trava se povlači u kameno tle, bez zemljanog pokrivača. Naselja se podižu samo tamo gde zemljište može da ih brani od oluja.

Stoleća su prošla od posrnuća deset svetih viteških redova, zvanih Blistavi vitezovi, ali njihovi ivermačevi i iveroklopi i dalje su tu: mistična sečiva i oklopi koji najobičnije ljude pretvaraju u bezmalo nepobedive ratnike. Ljudi su voljni da prodaju kraljevstva za ivermačeve. Ratovi se zarad njih vode – i njima dobijaju.

Jedan upravo takav rat besni krševnim krajolikom zvanim Smrskane ravnice. Kaladin, čovek koji se odrekao šegrtovanja za vidara da bi uzeo koplje u ruke sa ciljem da zaštiti svog brata, pretvoren je u roba i zahvaćen besmislenim ratom na Smrskanim ravnicama, u kojem se deset vojski svaka za sebe nadmeće protiv zajedničkog dušmanina, dok se on upire da spase svoje ljude i da shvati način razmišljanja njihovih velmoža, koji ih smatraju potrošnim robljem.

Svetli gospodar Dalinar Kolin zapoveda jednom od tih vojski. Baš kao njegov brat, pokojni kralj, opčinjen je drevnom knjigom koja nosi naslov Put kraljeva. Onespokojen nesavladivim snoviđenjima u kojima mu se prikazuju drevna vremena i Blistavi vitezovi, on počinje da sumnja u svoj zdrav razum.

Na drugoj obali okeana mlada žena po imenu Šalan teži da postane učenica ugledne učenjakinje i zloglasnog jeretika, Dalinarove bratanice, Džasne. Premda istinski voli da uči, Šalanine pobude zapravo nisu iskrene. Dok priprema drsku krađu, istraživanje koje sprovodi po Džasninom nalogu otkriva joj nagoveštaje tajni Blistavih vitezova i pravog uzroka rata.

Plod desetogišnje pripreme, pisanja i sazdavanja sveta, Put kraljeva je tek prva nota u Arhivi olujne svetlosti, smelog remek-dela epske fantastike.

Izgovori drevne zavete

Život ispred smrti.
Snaga ispred slabosti.
Putovanje ispred odredišta.

I vratićeš ljudima Ivere koje su nekada imali.

Blistavi vitezovi moraju da vaskrsnu.



четвртак, 23. октобар 2014.

Intervju sa Goranom Skrobonjom

Prethodni oktobarski Sajam knjiga bio je, makar što se Gorana Skrobonje tiče, obeležen luksuznim izdanjem romana „Nakot“. Ove godine poštovaocima lika i dela tog našeg poznatog prevodioca, pisca i izdavača fantastike pružiće se prilika da svoju biblioteku obogate i njegovom novom zbirkom, „Poklade“...

NF: Gorane, počećemo ovaj razgovor „Pokladama“. Čini mi se da je svima koji čuju za tvoju novu zbirku prvo na umu pitanje „Zašto baš Poklade?“ Pretpostavljam da naslovnica u izvesnoj meri i odgovara na to pitanje, ali možeš li nam reći nešto o pričama između korica? Koliko ih ima, kada su nastajale i u kakvim okolnostima? Da li su tematski povezane i, na kraju, koliko njih je premijerno predstavljeno u „Pokladama“ a koliko je već objavljeno?

GS: Poklade sadrže sedam priča koje sam napisao u proteklih nekoliko godina. Zbirka je dobila naziv po istoimenoj priči objavljenoj u antologiji pripovedaka o urbanim legendama Istinite laži koju sam svojevremeno priredio i nastala je kada sam pomislio kako bi izgledala urbana legenda u maloj, izolovanoj zajednici čija su pravila društvenog ponašanja upravo suprotna onome što poznajemo – konkretno, stanovnici te zajednice preko čitave godine nose na licu posebnu vrstu maski koje odrastaju i stare zajedno sa njima, tako da čak ni članovi porodice ne znaju kako tačno izgleda lice njihovih najbližih. Ali jednog dana u godini – to je dan Poklada, maske se skidaju i ljudi se prepuštaju raskalašnom karnevalu, anonimni zahvaljujući tome što niko nikoga zapravo ne poznaje... Pored ove pripovetke, još tri su prethodno objavljene u tematskim antologijama koje sam pripremio za izdavačku kuću Paladin: priča „Do poslednjeg“ pojavila se u antologiji sa temom televizije (Beli šum), „Marta“ u antologiji o smaku sveta (Apokalipsa juče, danas, sutra), a „Projekt: Sunce, ili Anka, ubica vampira“ u knjizi sa nazivom U znaku vampira. Ova potonja novela pripada ciklusu „Teslaverzuma“ i svetu koji je poznat čitaocima mojih romana Čovek koji je ubio Teslu i Sva Teslina deca. Međutim, srpskim čitaocima se ovde prvi put predstavljaju tri moje priče koje su ranije objavljene u istarskim tematskim antologijama: „Ašurova noć“ je priča o vinu, „Prekrasna kada svane zora“ – naučnofantastična priča sa turističkom tematikom, a „Hrid“ pripovetka o manastiru iz postapokaliptične budućnosti. Međutim, nekakve meta-teme koja bi bila zajednička svim ovde zastupljenim pričama – nema.

NF: Zadržaću se još neko vreme u predelu kratke forme. Naime, u poslednjih nekoliko godina izdvojio si se kao najznačajniji priređivač i izdavač antologija u savremenom srpskom izdavaštvu. Ne samo to, već su te antologije multižanrovske i tematske – što nije česta pojava u našem izdavaštvu. Zapravo, ni ne mogu da se setim drugog primera tematskih antologija, a da se teme poigravaju sa popularnom kulturom. Reci mi, kako si došao na zamisao da se uopšte upustiš u priređivačke vode? Kako je raditi sa toliko raznovrsnih spisateljskih glasova i u kojoj meri si u svojim antologijama prisutan kao urednik? Kako biraš teme kojima želiš da se baviš i da li ti se dešavalo da, recimo, dobiješ izvanrednu priču koja se ne uklapa u tvoju koncepciju za određenu antologiju, pa si bio prinuđen da je odbaciš?

GS: Najpre odgovor na ovo poslednje pitanje: da, dešava se, i upravo mi se sada dogodilo da moram da odbijem odličnu priču crnogorskog autora Ratka Radunovića zato što se nije tematski uklopila u antologiju priča o teorijama zavere (naziv joj je HAARP i druge priče). Kada sam osnovao Paladin, želeo sam da pored prevodne žanrovske i slipstrim književnosti objavljujem i domaća dela. Takođe, domaći pisci su izgubili nekadašnje platforme za objavljivanje svojih priča i broj književnih časopisa zaista je postao zanemarljiv. Tematske antologije su mi se učinile kao zgodan motiv za pripovedače, i pokazalo se da je interesovanje za učešće u njima veliko. Odmah sam svima obznanio da priče ne moraju biti žanrovske, da je najvažniji njihov kvalitet i to da odgovore na temu. Rezultat čini, evo, već šest obimnih knjiga sa mnogo pripovedaka poznatih pisaca i spisateljki iz tzv. „glavnog toka“ kao i žanrovaca, ali tu su isto tako i neafirmisani i, u nekoliko slučajeva ranije neobjavljivani mladi autori. Pored toga, objavio sam i svojevrsnu kompilaciju, izbor najboljih među njima, u kapitalnom i luksuzno opremljenom izdanju sa nazivom Nova srpska pripovetka. Tu se mogu naći priče Gatalice, Lengoldove, Pavkovića, Barne, Stojiljkovića, Kecmanovića, Žurića – ali i Oltvanjija, Tuševljakovića, Ognjanovića... Nadam se da je taj moj poduhvat priređivanja i objavljivanja tematskih antologija makar malo doprineo daljem preživljavanju i možda razvoju domaće kratke proze. A teme se biraju i definišu na najbolji mogući način – sa prijateljima, u kafani.

NF: Svojevremeno je u ediciji Fantastična biblioteka objavljen niz kratkih romana i zbirki koji su predstavljali izvanredan presek domaćeg stvaralaštva fantastike. Među tim naslovima po mnogo čemu se izdvojila zbirka „Jedan na jedan“ iz pera Ivana Nešića, koji zna da bude i učesnik u antologijama koje priređuješ. Ima li izgleda da se u izdanju tvoje kuće u skorijoj budućnosti nađe neka nova Nešićeva zbirka ili možda roman?

GS: Paladinova edicija „Nova urbana proza“ upravo je i namenjena ovakvim knjigama. Ukoliko bude sve u redu što se finansijskog momenta tiče, sledeće godine trebalo bi da se u ovoj ediciji pojavi nova zbirka Ivana Nešića, uz jedno malo upozorenje: Ivan piše sve bolje i bolje, ali zato – sve manje i manje žanrovski. Takođe bi trebalo da objavim drugo izdanje Ivanove horor zbirke Rigor mortis, kao i žanrovske zbirke Pavla Zelića i Ota Oltvanjija.

NF: Ti si relativno rano postao kultni pisac sa odanom publikom. Međutim, veoma dugo su te doživljavali kao eksponenta horora i kao pisca horora. Poslednjih godina tvoja proza je uveliko zašla u vode alternativne istorije, stimpanka i urbane fantastike. Pretpostavljam da taj prelaz u izvesnoj meri predstavlja odraz tvojih čitalačkih interesovanja, ali da li si u nekom trenutku dok si pisao recimo „Teslu“ imao na umu očekivanja tvoje publike? Da li ti je to što su te doživljali kao pisca horora predstavljalo otežavajuću okolnost prilikom pronalaženja nove publike, ili je možda to što te je već pratilo izvesno tvrdo jezgro čitalaca bilo odskočna daska?

GS: Nisam razmišljao o tome dok sam pisao ove knjige. Hteo sam jednostavno da ispričam dobru i zanimljivu priču, posle koje čitalac neće ostati nezadovoljan. Tačno je da sve manje čitam horor, ali to ne znači da ga neću ponovo pisati i objavljivati. Žao mi je ako sam razočarao nekoga ko je očekivao nove knjige nalik Nakotu ili zbirkama Od šapata do vriska i Šilom u čelo, ali baš kao što je svojevremeno Lenon rekao kako ne očekuje da će u četrdesetoj pevati „She Loves You“, tako i pisci razvijaju nova interesovanja i žele da se oprobaju u novim žanrovima. Uostalom, pitanje žanra je sa slipstrimom već odavno relativizovano. Ali, u pričama koje su se sada pojavile u Pokladama ima i horora.

NF: Zanimljivo mi je da si jedan od retkih pisaca koji se nije odao obradama epske poezije. Teme kojima se baviš izrazito su urbane, što važi i za mizanscen tvojih dela. Da li si u nekom trenutku bio u iskušenju da zagaziš u srednji vek, znajući da bi na taj način tvoja dela bila primamljivija širem čitalaštvu?

GS: Uh, mislim da sam najviše uživao u pisanju kada sam radio na noveli „Točak“ i njenom nastavku, romanu Vojnici korota. To je epska fantastika inspirisana destilatom fentezi književnosti pretočene u igru Lagumi i zmajevi® i planiram da oba ta teksta objavim sledeće godine u prvoj knjizi Sage o točku. Za sada toliko što se epske fantastike tiče. Što se tiče obrada tema iz srpskog srednjeg veka, imamo već na sceni nekoliko autora koji to odlično rade; moja su interesovanja trenutno fokusirana na drugo vreme i ambijent.

NF: Da li imaš stav o savremenoj srpskoj fantastici? Da li u savremenim izdavačkim okolnostima ima smisla nastupati kao nekakava zajednica pisaca fantastike, po ugledu na američki SFWA, ili je ta ideja obesmišljena već činjenicom da trenutno vodeći izdavači žanrovske književnosti zapravo nisu potekli iz istog okruženja i da žanr posmatraju pre svega poslovno? U kojoj meri budućnost žanra kod nas oblikuju stvaraoci a u kojoj meri izdavači?

GS: Budućnost žanra bi trebalo da oblikuju prevashodno čitaoci – „krajnji korisnici“, oni čiji dinar treba da oprava uloženi rad i troškove u vezi sa proizvodnjom knjige. Nemam mnogo vremena da pratim sve što se dešava na žanrovskoj sceni, ali vidim da se piše, i to mnogo. Isto tako, objavljuje se mnogo, što znači da postoji interesovanje čitalaca, pa samim tim i izdavača i stvaralaca. Što se organizovanja u nekakvo udruženje pisaca tiče, pozdravio bih svaki takav projekt pod uslovom da ima jasno definisane ciljeve i organizaciju.

NF: Tvoj prevodilački rad je više nego poznat i svakako si jedan od najplodnijih prevodilaca fantastike, premda se u poslednje vreme baviš i drugim žanrovima. U kojoj meri je prevođenje smetnja tvom stvaralačkom radu, a u kojoj meri podsticaj – ili se to dvoje ne dotiču?

GS: Dotiču se, prepliću, prožimaju. Prevodim mnogo fantastike, za Lagunu, Paladin, Booku... Zato mogu da uživam u žanru koji volim i zaista sam zadovoljan zbog toga što imam priliku da prevodim knjige Džejmsa S. A. Korija, Ričarda Morgana, Džastina Kronina ili Ijana Mekdonalda. Međutim, prevođenje je izuzetno naporan i zahtevan posao i oduzima dragoceno vreme koje bih mogao da koristim za pisanje. Pokušavam da tu nađem neku kompromisnu, zadovoljavajuću meru.

NF: Među izdanjima tvoje izdavačke kuće, Paladin, veoma su istaknute knjige Kima Njumena i Ijana Mekdonalda. Zašto baš Mekdonald, od vaskolike fantastike?

GS: Zato što ga smatram jednim od književno najumešnijih, najmaštovitijih, najpoetičnijih i, uopšte, najboljih savremenih pisaca fantastike. Ako već moram da biram među uzorima, svakako bih najviše voleo da umem da pišem kao – Ijan Mekdonald.

NF: Za kraj, kakva su tvoja očekivanja od ovog Sajma knjiga? Gde će čitaoci i kupci moći da te nađu? I hvala ti na razgovoru...

G.S: Na ovogodišnji Sajam izlazim sa desetak novih izdanja od kojih je većina žanrovska. Čitaocima bih preporučio romane Roberta R, Makamona Labudova pesma i Vučji sat, kultni roman Kurta Vonegata Svračje noge (ranije objavljen kao Kolevka za macu, sada u novom prevodu i integralnoj verziji), fenomenalan roman Ijana Mekdonalda Srca, ruke i glasovi i – naravno – antologiju o teorijama zavere HAARP i druge priče. Ove godine je štand Paladina veoma lako naći – odmah posle ulaska u Halu 1 treba poći ulicom koja vodi pored štanda „Pčelice“ i malo dalje, sa desne strane, dočekaće vas osmehnuta i dobro poznata lica pisaca iz TV serija Kalifornikacija i Kasl. Tu smo. Dobro došli!

уторак, 21. октобар 2014.

Sajam 2014 - preporuke

Ovogodišnji oktobarski Sajam knjiga biće po svemu sudeći mršav kada je o fantastici reč. Ipak, biće da se probere nekoliko knjiga i stripova - sasvim dovoljno da se popuni ranac prosečnog ljubitelja žanrovske književnosti.

Naravno, prosečan ljubitelj žanrovske književnosti u Srbiji hronično nema para, pa je samim tim i ranac mali. Ali šta da se radi. Tako je kako je.

Za početak, Čarobna knjiga se - uz Lagunu - odavno izdvojila kao najagilniji izdavač fantastike, pre svega se okrećući mlađoj čitalačkoj populaciji.

Na ovogodišnjem Sajmu svakako treba obratiti pažnju na poslednja dva nastavka serijala o vešcu (sa sve tr
agičnim naslovnicama), ali bih čak više od toga naglasio novo izdanje "Govornika za mrtve". Pohitajte i kupite ovaj kultni da kultniji ne može biti roman & remek-delo naučne fantastike. Naravno, usput kupite i "Enderovu igru", ako već niste. Potrebno je dati podstrek ne samo ČK već i ostalim izdavačima da objavljuju vrhunsku fantastiku - naročito naučnu, pošto je kod nas odavno u zapećku u odnosu na raznorazne podžanrove fantazije.

Pored dva romana o Enderu Čarobna knjiga je objavila i "Oni drugi" iz pera Džo Valton - koja spada među kritički najbolje prihvaćene autore novije generacije, a "Oni drugi" je dobio i Huga i Nebulu, što je veliki uspeh čak i u današnje vreme. Caveat emptor, Valtonova nije baš najlakše štivo na svetu - a naslovnica je takođe imbecilna.


Laguna je ove godine zakazala što se tiče ekskluzivne sajamske ponude, iako je u pripremi nekoliko vaistinu kapitalnih dela.epske fantastike, koji će se u prodaji verovatno naći pred novogodišnje praznike. Međutim, u poslednjih dva meseca Laguna je ipak objavila sasvim dovoljno naslova da oni koji kupuju od Sajma do Sajma imaju čime da se omrse.

"Vorska igra" by Lois Mekmaster Bižol objavljena je još prvog avgusta, ali svakako vredi da se uvrsti u sajamski spisak. Reč je o drugom po redu romanu u glavnom pripovednom nizu jedne od najznačajnijih svemirskih opera svih vremena. Obaška što je "Vorska igra" dobila Huga i Lokus, a u vreme kada ih je dobila te nagrade nikako nisu bile za bacanje.


"Vitez Sedam kraljevstava" je obavezna kupovina. U ovoj knjizi objedinjene su sve tri novele o Danku i Egu, dve iz "Legendi" i jedna iz Martinove antologije Warriors. Nažalost, Martin nije dovršio Wild Women of Winterfell za antologiju Dangerous Women, inače bi se sasvim sigurno i ta novela našla u ovoj knjizi. Ali ove godine nas očekuje svojevrsni "Silmarilion" njegovog sveta, pa se nadajmo da će po završetku tog projekta da se vrati glavnom serijalu, ali i prikvel novelama.
Tradicionalno, Laguna pred svaki Sajam objavljuje Pračetov roman iz serijala o Disksvetu. Ove godine to je "Noćna straža", inače jedan od meni manje dragih romana smeštenih u Disksvet, ali i manje dragih romana o Vajmsu i kompaniji. Međutim, to je Pračet. Ovo je dvadeset deveta knjiga u serijalu, s tim da mi se čini kako je Laguna preskočila barem dve (Last Hero i Amazing Maurice), pretpostavljam zbog njihovog neobičnog formata. Moram reći da se radujem narednoj godini i početku potciklusa o Tifani Ejčing, naslednici Bake Vedervaks (cue Lepa Lukić i ona klinka, sa pesmom "Briši briši suze s lica, ja sam tebi naslednica...").


Ovaj septembarsko-oktobarski niz Laguna završava romanom "Slomljeni anđeli" Ričarda Morgana. Morgan je pokupio Klarka, Dika i Kembela, ali ne dok su stopirali, već nagrade koje nose njihova imena, tako da ćovek knows his shit, što moja baba voli da kaže. Takeši Kovač, protagonista "Slomljenih anđela" je jedan od naj-BAMF likova u novijem SF-u, tako da se ovo ne sme propustiti.

Kada smo kod "Slomljenih anđela", prevodilac rečenog romana je Goran Skrobonja, koji je i izdavač i head honcho izdavačke kuće Paladin. 

Paladin ove godine nudi ozbiljne popuste na kupovinu više naslova odjednom, u određenim kompletima i to sledećeg sastava:

1. Komplet KIM NJUMEN (Povratak u SSAD + Čovek iz Diogenovog kluba + Britansko pitanje) po ceni od 1.500 din (umesto 1900);
2. Komplet LESLI LOKO (Sirotice i bogatašice + Jedno tajno leto) po ceni od 1.500 din (umesto 1.800)
3. Komplet KASL (Talas vreline + Gola vrelina + Vrelina raste) po ceni od 2.000 din (umesto 2.500)
4. Komplet VONEGAT (Doručak šampiona + Svračje noge) po ceni od 1.500 din (umesto 1.800)
5. Komplet SKROBONJA (Nakot + Poklade) po ceni od 1.200 din (umesto 1.400)
6. Komplet HERBERT (Pacovi + Magla + Preživeo) po ceni od 1.200 (umesto 1.500)

OK, nije sve fantastika, ali dovoljno toga jeste da ova sajamska akcija bude zanimljiva. Naravno, tu su i premijere. Pre svega, Goranova nova zbirka, "Poklade", ali i romani Roberta Makamona, "Vučji sat" i "Labudova pesma". Paladin i ove godine nudi tematsku antologiju domaće kratke i duge priče, pod naslovom "HAARP i druge priče o teorijama zavere", a sadržaj je poprilično impresivan:

OTVORENO PISMO SRPSKOM NARODU OD ILJIČA RAMIREZA SANČEZA, Goran Gocić
ONI, Jelica Greganović
ATENTAT KOJI SE NIJE DOGODIO, Filip David
KARANTIN, Darko Tuševljaković
GDO JE VUBIL KNDJA, Ilija Bakić
HAARP U DRUGOM SVETU, Ivan Vukadinović
KIKIMORA SPAVA U MOM DŽEPU, Branka Selaković Milošević
OČI BOJE MUDROSTI I NADE, Ivan Lutz
BEZ OBZORJA, Miljan Marković
SVET KAO VOLJA I ZAVERA, Vasa Pavković
NAJLEPŠA, KRAJ PRIČE?, Mirjana Marinšek Nikolić
NEKRONOMIKON, TREĆE DOPUNJENO IZDANJE, Dejan Ognjanović
BALAMSKA AVET, Đorđe Bajić
POSLEDNJA ŽELJA, Zoran Pešić Sigma
PROGRAM, Nataša Milić
PLITKI GRBOVI, Sebastian Adanko
1138, Mladen Milosavljević
OTMICA, Miloš Petrik
MESO, Pavle Teofilović
MIJAZMA, Radoslav Slavnić
DANAS PADAŠ U ROPSTVO, Relja Antonić
SUMRAK BOGOVA, SVITANJE VAMPIRA, Željko Obrenović
TROPIKANA, Stevan Šarčević
SEMENIŠTE, Tamara Lujak
ZNALAC ČISTIH DANA, Vladimir Kolarić
ZAŠTO SE NISMO ZAUSTAVILI DA KUPIMO CIGARETE, Ivan Nešić
FABULATOR, Oto Oltvanji
VIŠE OD IGRE, Goran Skrobonja
HAARP I DRUGE PRIČE, Jovan Ristić
 
Svakako bih izdvojio Davida, Bakića i Nešića kao dovoljan razlog da se ova antologija nađe na policama svakog ozbiljnog zaljubljenika u fantastiku, a zanima me i kako se Greganovićka snašla u ovim vodama.

Dakako, uz sve navedeno tu je i novi Makdonald, "Srce, ruke, glasovi".


Na kraju bloka književnih preporuka osvrnuću se na novu nadu domaćeg tržišta fantastike, izdavačku kuću Urban Reads. UR se za sada specijalizovala za distopijsku naučnu fantastiku za omladinu, odnosno takozvanu YA književnost. Pored trilogije "Divergentni" Urban Reads je domaći izdavač trilogija "Legende" i "Lavirint", a u planu je i 5th Wave Rika Jencija. 

Stariji čitaoci, naročito čitaoci skloni urbanoj fantastici, koja se kod nas retko nalazi u knjižarama, valjalo bi da obrate pažnju na roman "Groznica tame". Evo i sinopsisa:

Makajla Lejn je doskora verovala da su ona i njena sestra Alina obične devojke iz malog učmalog američkog gradića, da je život zapravo sjajan, i da sve ide baš kako bi trebalo. A onda je Alina otišla u Dablin da studira. Tri meseca kasnije, bila je mrtva.
U potrazi za ubicom svoje sestre, Mak u Dablinu otkriva misteriozni svet drevnih tajni i natprirodnih bića, koliko opasnih, toliko i privlačnih. U ovom carstvu senki i misterija inspirisanih keltskom mitologijom, ništa nije onako kako izgleda, a dobro i zlo nose iste zavodljive maske.
Da li je čovek koji ju je spasao, bogati  tajanstveni Džeriko Barons, tu da joj pomogne, da je iskoristi ili samo da je zavede? Hoće li Mak uspeti da se odupre magičnoj privlačnosti Vilenjačkog princa? Šta se krije u tajanstvenoj knjizi mračne magije za kojom tragaju mnogi stanovnici tajnovitog paralelnog sveta? I ko je uopšte Mak i kakve moći poseduje – da li je ona stvarno jedina nada koja može da zaustavi tamu koja nadolazi?
Uronite u Groznicu tame, prvi deo uzbudljive sage o borbi svetla i tame, u legendu o strasti, dobru i zlu, među živopisne likove, senke i demone, koji samo naizgled obitavaju jedino u legendama…


 Stripovska scena u Srbiji kao da nikada nije bila življa. Pored veoma agilnog Darkvuda, Čarobna knjiga istrajava u ponudi odličnih naslova. U odnosu na prošli Sajam u ponudi imamo još tri toma "Princa Valijanta", kao i "Iznoguda", objavljenog u saradnji sa Darkvudom.

Međutim, najlepša novost je odluka Veselog četvrtka da nastavi sa serijalom "Dragonero". 


 "Dragonero" je odličan izbor za ljubitelje epske fantastike. Reč je o još jednoj biblioteci kolekcionarskih izdanja, a moj nešto opširniji stav o "Dragoneru" moći ćete da pročitate ako kupite ovaj broj, budući da sam gostujući saradnik (da se pohvalim, kada već niko drugi neće...)

OK, to bi bilo to. Vidimo se na Sajmu. 

Nightflier out...