Šta nam radi Martin...

Džordž Martin je najavio nekoliko novih naslova. Tu su pre svega tri nove antologije, pod naslovima Rogues, Old Mars i Old Venus. Rogues će biti rađena po uzoru na Warriors, što me čini poprilično zadovoljnim. Premda Warriors nisu baš remek-delo kao The Way of the Wizard by John Joseph Adams, ta antologija je sadržala više nego dovoljan broj odličnih priča da bi mogla da se okarakteriše kao dobra kupovina. Još ako u Rogues uđe neka novela o Danku i Egu, ihaj. Posebno sam uzbuđen zbog dueta Old Mars i Old Venus, pošto je očigledno da će ove dve antologije biti posvećene palpičnim predstavama o Veneri i Marsu, po uzoru na SF zlatnog doba i fantastiku koja mu je prethodila. Siguran sam da to znači da će se Stiv Stirling za potrebe ovih antologija vratiti svojoj duologiji Lords of Creation, što me neizmerno raduje, pošto mislim da je reč o izvanrednom pustolovnom SF-u, kakav danas nedostaje. Martin je ujedno najavio i da će antologija Dangerous Women kasniti, što verovatno povlači da će kasniti i antologija koja na jednom mestu okuplja novele o Danku i Egu.

Što se Wild Cards tiče, najavljeno je da se Lowball, nastavak odličnog Fort Freak-a, privodi kraju, te da je potpisan ugovor za još četiri reprinta i još jedan novi roman u ovom serijalu od sada već 22. knjige. Nadam se da će film, koji će biti sniman u produkciji SyFya, podići interesovanje za ovaj - po meni - zapostavljeni biser fantastike.

U pripremi su i The Lands of Ice and Fire, kao i The World of Ice and Fire - odnosno knjiga sa kartama i knjiga sa enciklopedijskim opisom Martinovog sveta. Nadam se da će ove dve izaći u tvrdom povezu.

Kao što vidite, Martin je poprilično zauzet ovih dana.

Winter Hath Cometh, Little Bitches - ili šta nije bilo jasno prvi put?

Nešto malo vremena deli nas od druge epizode druge sezone serije "Igra prestola" - bar one koji nisu skinuli i pogledali epizodu koja je procurila na internet. Moj mladi i perspektivni saradnik, High Duke aka Srđan Ajduković, čije vreme tek dolazi, već je dao svoj komentar na prvu epizodu ovogodišnje sezone, te se ja ne bih preterano bavio njom. Jedino ću sa zadovoljstvom napomenuti da je produkciona vrednost u svakom smislu porasla i da serija sazreva i u većoj meri živi svoj zaseban i poseban život u odnosu na književne predloške. Po meni, to je dobra stvar - pošto u takvim okolnostima niko ne gubi, već svi dobijaju. Poklonici Martinovih knjiga imaju prilike da vide ili neke nove stvari, ili stare stvari iz potpuno novog ugla, dok fanovi serije imaju prilike da sebi otkriju književno izvorište spektakularnih prizora sa svojih malih i nešto većih ekrana (pri čemu ne mislim na nasumično ubačene sise i dupeta, da budem vulgaran, na čemu HBO izgleda insistira u svim svojim proizvodima). 

Prošle godine prepustio sam Srđanu da se bavi mikroanalizama pojedinačnih epizoda, dok sam ja pisao o širem društvenom značaju koji ova serija ima. Tada sam mislio da sam rekao sve što je imalo da se kaže i da će premijera druge sezone "Igre prestola" proći bez zajedljivih napada glavnotkovskih kritičara, koji su na govnjiv nož dočekali prvu sezonu. 

Ispalo je da sam pogrešio.

Njujork tajms je u svojoj kritici prve epizode druge sezone opet pokazao krajnje nerazumevanje vremena u kojem živimo. Snishodljivi komentar da "je "Igri prestola" potrebno da proširi svoju bazu poklonika van tipova koji igraju Dungeons & Dragons" uvredljiv je toliko da sam ja ostao bez reči. I to čitavih nedelju dana. 

Srećom, neko je odgovorio umesto mene. Ne neposredno. Ne u direktnoj vezi sa "Igrom prestola". Dapače, uveren sam da je samo moj migrenozni mozak doveo te dve stvari u vezu. Ali odgovor je dat.

Stiven Hoking je gostovao u The Big Bang Theory.

Ako se pitate kakve to veze ima sa Game of Thrones - objasniću vam. The Big Bang Theory je serija koja slavi geekovštinu. To je serija koja jasno i glasno kaže It's Good to Be a Geek! Tokom pet sezona koliko traje, BBT se dotakla kompjuterskih igara, tipa World of Warcraft i Old Republic, televizijskih serija poput Star Trek, društvenih igara kao što je pomenuta Dungeons & Dragons, pa na kraju i Game of Thrones. Ali to je takođe serija o međuljudskim odnosima i o prijateljstvu, o tome šta znači biti čovek, o tome koliko nauka doprinosi svakodnevnom životu svih stanovnika ove planete - od žitelja beogradske Silikonske doline, pa do matorih drtina (makar mentalnih matorih drtina) koji za novine koje imaju sve manje kredibiliteta i koje se sve manje čitaju pišu o nečemu što ne razumeju, niti žele da razumeju. E - u toj seriji gostovalo je više nobelovaca po ispisanoj reči scenarija nego što je pristojno i na kraju je gostovao i najbrilijantniji um današnjice, a verovatno i jučerašnjice i sutrašnjice. Svojim gostovanjem, Stiven Hoking je dao eksplicitan blagoslov na humor, na vedrinu, na ushićenje duha i mašte - što je jedina stvar kojom će ovo bedno čovečanstvo moći da se ponosi kada se Bog jednog dana vrati sa službenog puta i povuče vodu po izlasku iz WC-a.

Niko nema prava da se sprda sa time; niko nema prava da ponižava te silne ljude za koje je Game of Thrones uzlet mašte. Niko nema prava da ženi od pedeset godina koju sam video u gradskom prevozu kako čita "Igru prestola" zabranjuje da to čini, samo zato što ona nije D&D geek, ili pak direktoru jednog od sektora jedne od naših velikih banaka da hvali "Gospodara prstenova". Svođenje miliona ljudi na stereotip je prvi korak ka fašizmu - i to ne želim da prihvatim. 

Cenjena gospodo, da vam pojasnim neke stvari: Živite u milenijumu koji su oblikovali ljudi koji se prezivaju Gejts, Džobs, Pejdž - pa i Hoking - ali i Klark, Asimov, Herbert. Živite u društvu čije košmare beleže King i Gejmen, čije bajke piše neko ko se preziva Rouling. Sve vaše mastilo postalo je bezvredno, ništavo, beznačajno. Vi ste jalov ostatak neandertalskog doba u kojem ženku dobija buzdovan sa buzdovanom. Žao mi je, ali u današnje vreme najbolje ribe jure geekove koji umeju da čitaju binarni kod. 

Vaše leto je prošlo. Zima je došla - a novine služe za potpalu.

Fort Freak (Wild Cards) by George R.R. Martin and Wild Cards Trust

Nakon dužeg vremena i uspona i padova u kojima se serijal Wild Cards našao, promene sijaset izdavača i učestalog gašenja serijala, Wild Cards su se udomili kod Tora. Za neupućene, Wild Cards se zapravo sastoji od niza trilogija (ima nekoliko samostalnih romana) i Fort Freak je 21. knjiga u shared world sistemu.

Ovaj serijal je Martinovo miljenče. Dok smo čekali A Dance With Dragons, on je pripremio i uredio čak 4 Wild Cards romana. Poslednju, 21. po redu, objavljen je jedno mesec dana pre ADwD. Dugo nije mogao da se kupi preko kindla - odnosno, bio je ograničen na SAD. Kada mi je konačno pao šaka, pročitao sam ga za jedan dan.

Wild Cards se obično bave nekim od trenutno aktuelnih planetarnih pitanja. Prethodna trilogija potkačila je rijaliti šouve, ratove koji se vode po arapskim zemljama radi nafte, ali i ratove koje sitni i krupniji diktatori vode po Africi.

Fort Freak se vraća na mesto odakle je sve počelo: Džokertaun u Njujorku. Martin se pokazao izuzetnim urednikom. Iako je Fort Freak delo više autora, baš kao većina Wild Cards romana, to se nigde ne primećuje. Sve teče savršeno glatko. Priča grabi čitaoca i ne pušta ga, a završnica romana je srceparajuća.

Wild Cards inače zrače teškom setom i nostalgijom, pošto je većina starih protagonista mrtva, na drugim planetama, ili nešto šesnaesto. Tokom godina, uvođeni su novi - ali nikada se ni za koga od novih junaka nisam vezao kao za Krojda Krensona ili Tahiona, na primer. Fort Freak savršeno meša staro i novo, čak u toj meri da Spavač ponovo ima ulogu u svetu Wild Cards. Spavač je inače lik pokojnog Rodžera Zelaznija i od Zelaznijeve smrti nije se pojavljivao u romanima.

U svakom slučaju, malo je teško uključiti se u ovaj serijal nakon 21. knjige - ali ako neko ima vremena i volje da se okuša, Wild Cards se odnedavno mogu naći u kompletu na narodskim izvorima tih stvari. Daleko od toga da su sve knjige dobre: ima tu dosta SF treša, a neke priče su namerno pisane u palp maniru, tako da nije baš za svakoga. Ko traži elitnu fantastiku slobodno neka ostane na Legvinovoj.

Wild Cards je u neku ruku alternativna istorija druge polovine dvadesetog i početka dvadeset prvog veka. Neću da pojašnjavam i prepričavam o čemu se u serijalu radi - za to služi Vikipedija. Reći ću da je Fort Freak više nego dostojan nastavak serijala i da je nepravedno skrajnut prilikom nominovanja za žanrovske nagrade za prošlu godinu. Dao bih deset A Dance with Dragons za jedan Fort Freak. Martinova ljubav i posvećenost serijalu vidi se na svakoj stranici. Naravno, ne treba zanemariti ni snagu koju on ulaže u promociju mladih pisaca i svakako je prilika da sarađuju sa njim neizmerno važna za njihove karijere. Bilo kako bilo, this novel has Nightflier's Seal of Approval, ma koliko rečeni pečat bio nebitan za širi kosmos. 9/10