Претражи овај блог

среда, 14. новембар 2012.

Poduža pauza

Nadao sam se da do ovoga neće doći, ali prinuđen sam da na izvesno (duže) vreme drastično smanjim prisustvo na internetu. Naime, juče sam dobio neke ne tako prijatne vesti u posrednoj vezi sa poslom, koje nisu baš preterano dramatične, ali su dovoljno nezgodne da bi mi potpuno oduzele i ovo malo slobodnog vremena koje mi je ostalo.

Naravno, te sam vesti dobio baš u trenutku kada sam prihvatio obilje novih poslova i sada je jedini način da ispunim svoje ugovorne obaveze - a i da ne izneverim ljude sa kojima sarađujem - odlazak na jednu podužu pauzu od blogova, foruma, Fejsbuka i sličnih džabalebaroških načina za traćenje vremena. 

Nisam u prilici da objavim na kojim sve projektima radim, pošto neke njihovi izdavači još nisu ni najavili, ali mogu da nabrojim da me u narednih nekoliko meseci čeka završavanje dva obimna romana iz serijala "Točak vremena" za Lagunu, četiri trejda nekih stripova za Darkvud (uz potencijalna uskakanja novih stvari), dva romana Kima Njumena za Paladin (jedan je "Morijarti", a o drugom nadam se nešto više kada ga Goran bude najavio), kao i niz poslića relativno malog obima - ali svejedno prilično zahtevnih - o kojima nažalost ne mogu ništa da kažem, sem da im se prilično radujem, pošto predstavljaju više nego zanimljiv kreativni izazov.

Shodno tome, ovde me baš i neće biti preterano često. Trenutno tragam za pola sata slobodnog vremena dnevno, ali i ako ga budem našao - verovatno će biti posvećeno Fejsbuku. Prevashodni razlog tome je to što se, na moje zgražavanje, neverovatno mnogo čisto poslovne prepiske vrši preko rečene društvene mreže. Trudiću se da budem u nekoj meri prisutan na grupama čiji sam admin na FB-u, pa sva pitanja možete da mi postavljate tamo. Čisto da podsetim, reč je o grupi Nightflier's Bookspace i fan pejdžu Epska i naučna fantastika.

четвртак, 08. новембар 2012.

NIGHT OF KNIVES - Ian C. Esslemont

Po mom može biti neskromnom mišljenju, serijal Malazan - iz zajedničkog pera Stivena Eriksona i Ijana K. Eslemonta - najznačajniji je fantazijski serijal novog milenijuma. Pre nego što me poklonici Martina i Džordana napadnu, naglasio bih da nesumnjivo značajne i velike serijale ove dvojice pisaca smatram delima nastalim u prošlom milenijumu i reakcijom na fantaziju kakva se pisala osamdesetih godina, a objavljivala tokom devedesetih. Ne bih otišao tako daleko pa da kažem kako je takav oblik fantazijskog izraza prevaziđen, ali neosporna je činjenica da više nema novih pisaca koji slede Džordanov ili Martinov književni stil, sem možda u nagrubljim crticama. Eriksonov Malazan je već u prvoj knjizi učinio neverovatan otklon od tada dominantne fantazijke norme i veoma hrabro krenuo u stvaranje sopstvenih pravila, tako oblikujući jedno novo viđenje fantastike - koje ima sličnosti sa martinovskim pogledom na svet, ali se ipak od njega razlikuje koliko se Martinov opus magnum razlikuje od fantastike koja mu je prethodila. Može biti da je upravo to razlog zbog kojeg je širem čitalaštvu bilo potrebno relativno dugo vremena da prihvati Eriksona kao značajnog pisca, premda je zanimljivo to što je on i dalje gotovo izopšten od svojih kolega i da ga zaobilaze sve velike nagrade i konvencije. 

Eriksonov prvenac, "Mesečevi vrtovi", počinje posvetom Worlds to Conquer, Worlds to Share, upućenom Eslemontu. Naime, svet u kojem je smeštena radnja Malazana plod je zajedničkog izmaštavanja, pisanja i igranja Stivena Eriksona i Ijana Eslemonta, s tim da se ovaj drugi podosta kasnije uključio u pripovedački proces, makar kada je reč o deljenju ispripovedanog sa širom publikom. 

Eslemont se rečenoj široj publici predstavio romanom Night of Knives, koji je hronološki smešten otprilike u vreme prologa "Mesečevih vrtova" - i to je ujedno vrlina i mana "Noći noževa". Eslemont u suštini pripoveda o smeni vlasti u Malaškom carstvu i usponu novih bogova, u nedostatku boljeg izraza, ali razrešava neke dileme i zagonetke koje je Erikson u svojim romanima veoma vešto upleo u priču, golicajući čitaoca. Eslemont na te zagonetke daje direktne odgovore, tako da one gube na tajanstvenosti i izbijaju u prvi plan, pomalo narušavajući mističnost i nedorečenost - koje su veliki deo draži ovog serijala.

Teško je reći nešto konkretno o radnji koja se u ovom romanu odvija, a pri tom ne pokvariti užitak čitanja ne samo "Noći noževa", već i nekoliko potonjih romana u zajedničkom Eslemontovom i Eriksonovom serijalu. Uglavnom, Eslemontov prvenac zapravo ne može da se čita odvojeno od celine kojoj prethodi. Zapravo, može - ali se onda dobija nešto znatno lošije. To je mana "Noći noževa"; taj roman je na veoma klimavim nogama kada stoji samostalno. Međutim, kada je naslonjen na čitav serijal, Eslemontov roman je pitko i zanimljivo štivo, premda manje bravurozno i bezmalo jednostavnog jezika i izraza u odnosu na Eriksonova dela. 

Ukratko, "Noć noževa" je pretprolog za "Mesečeve vrtove" i docnije nastavke, koji služi samo kao svojevrsna nagrada čitaocima, data u obliku odgovora na broje zagonetke koje je Erikson načeo u svojim romanima. 

Posmatran samostalno, "Noć noževa" bi dobio 2/5 zvezdica - ali u sklopu čitavog serijala dobija više nego solidnih 4/5

среда, 24. октобар 2012.

Sajam knjiga 2012 - deo drugi

Da ne bude da samo High Duke ide na sajam, evo i mog bloga o novogodišnjoj sajamskoj ponudi - pre svega fanastike - koja je čak primetno bolja u odnosu na prošlu godinu. Rekao bih da se prošle godine Laguna izdvojila kao jedini izdavač koji je fantastici posvetio pažnju, dok je ove godine situacija znatno drugačija, ali opet se mora primetiti da velika većina naših izdavača jednostavno ne ume ni da prodaje ni da objavljuje fantastiku. Primer toga je Evro-Đunti, koji je objavio nekoliko naslova što epske što urbane fantastike, a da toga - očigledno - nije ni svestan.

Još jedna zamerka je što velika većina izdavača nije ni čula za dodatni popust na tri knjige, već drže cene koje su u nekim slučajevima i više nego u knjižarama, što je već besmisleno.

Naravno, ulaznica se zadržala na ceni od 250 dinara, što je vanredni bezobrazluk - pošto izdavači plaćaju poveće zakupnine za svoje štandove. Dakle, za cenu jedne ulaznice na Laguninom štandu se može kupiti i do tri naslova, a u slučaju da na sajam ide jedna četvoročlana porodica za cenu ulaznica se brat bratu može kupiti dužni metar knjiga. S obzirom na to da Lagunina akcija važi u njihovoj glavnoj knjižari u SKC-u, onima koji na sajam odlaze da bi se oprskrbili prevashodno fantastikom gotovo i da se ne isplati odlazak. Možda to i objašnjava nešto lošiju posetu u odnosu na prošlogodišnju. 

Dodaću da je najprijatnije iznenađenje sajma zapravo jedan mali izdavač - i to samo stripova, bar za sada. Reč je o beogradskom Darkvudu, koji lagano zauzima položaj koji je do skora imao Beli put. Od pregršti novih stipova ne mogu a da ne izdvojim peti tom "Divljeg mača Konanovog" - u kojem su sabrane meni najdraže epizode iz tog dugovečnog serijala, pa patim što se namestilo da ih nisam ja prevodio - i drugi tom "Hronika Konanovih", koji nosi nadnaslov "Pesma Crvene Sonje i druge priče". 

No, da batalimo priču, pošto sajam još nije završen i možda bude još izveštaja. Evo malo fotografija ulova:







уторак, 23. октобар 2012.

Sajam knjiga 2012

by High Duke

Nazalost, tradicionalni "izveštaj" sa prvog dana sajma knjiga usled obaveza pomalo kasni, ali stiže za sve one koji još nisu stigli da prošetaju sajmom.
Ove godine su izdavači za čudo bili malo spreminij i većina naslova fantastike se pojavila već tokom oktobra, tako da se praktično ništa ne očekuje da dođe u toku sajma, kao što je često bio slučaj prethodnih godina. Kome je lakse da unapred zna gde će šta da lovi, tu su rasporedi izlagača po halama: http://www.beogradskisajamknjiga.com/active/sr-latin/home/glavni_meni/za_izlagace/raspored_po_halama.html No, evo kratkog spiska novih fantastičnih naslova kod nas.


Alnari

Alnari i dalje , na njihovom štandu fantastika je gurnuta skroz u ćošak. Stigla je Nova straža Lukjanenka, koja originalnu tetralogiju pretvara u pentalogiju  i koju sam uspeo da već prožderem za manje od jednog dana, ali o tome za koji dan.

Izašao je i novi King - Dalas '63 , ali ne i kako sam se nadao osma knjiga Mračne kule, da budem precizniji 4.5 u hronologiji.

Ali zato konačno imamo dugo očekivani nastavak Mača Senki, Osmatrača mrtvih o kojem podosta dugo nije bilo ni glasa, toliko da su se mnogi pitali hoce li se uopšte pojaviti.

Za one koji vole, tu je i još neki tinejdž klon Sumraka, orjentisan izgleda na vukodlake, Noćne senke

Laguna

Po sredini arene, gledajte gde je najveća gužva ispod vetrenjače.

Čeka nas Pračetova Istina, nažalost ove godine opet usamljena.

Točak vremena - Oluja na obzorju, podeljena u dva toma, dok SF predstavlja Buđenje nemani.

Ne smem da propustim da pomenem za sada prva dva toma Pekićevog  Zlatnog runa, da se uklapa sa ostalim izdanjima Pekića, ali imajte na umu da Solaris još uvek ima skoro sve pojedinačne romane u tvrdom povezu i to po manjoj ceni nego Laguna.

Krajem leta se pojavila i čuvena (da ne kažem legendarna) Legenda Dejvida Gemela. Prvenac koji mu je verovatno i najbolji roman, početak Drenai sage koja se proteže kroz nekoliko doba, prateći sijaset junaka od kojih je Drus verovatno najzanimljiviji. Nažalost, većina knjiga iz serijala je pisana na sličan kalup, pa umeju da budu dosadne, sa za Gemela simptomatično skarabudženim krajem tako da se na kraju čitanja čitalac oseti skoro uvređeno, ali Legenda je sama po sebi veoma zabavan i nepretenciozan roman koji je lepo zakoračio u military fantasy.

A kompletirana je je i trilogija Mistborn Brandona Sandersona, Herojem doba. Ako želite odličnu zaokruženu trilogiju, podebelih knjiga, moja prva preporuka je upravo ovaj serijal. Neopterećujući, originalan, zanimljiv i dovoljno obiman da zaokupi pažnju na neko vreme.

Ono što nikako ne smete da zaobiđete jeste deo štanda Lagune sa super akcijama, gde se za smesne, zaista smesne cifre mogu sakupiti starija i slabije prodavana izdanja. Ko hoće da popuni kolekciju recimo Edingsa ili Fajsta za koju mu se nisu do sada odvajale neke veće pare, sada to može da uradi za svega par stotina po knjizi, ili čak i 70 dinara, koliko sam video da košta neki deo Belgarijade.



Čarobna knjiga

Čarobna knjiga je jurila da nam ove godine predstavi prvih pet knjiga o Vešcu i uspela je u tome. Za sajam su stigli da reprintuju i Mač sudbine i da izbace petu knjigu, Vatreno krštenje.

Takođe smo dobili i ilustrovanog Hobita, sa crtežima Alana Lija, ali nažalost ne i u tvrdom povezu kako su se mnogi nadali, i u ako se ne varam novom prevodu.

Nastavili su i sa Asimovim, sa serijalom o robotima, od kojih su izašle dve knjige: Čelične pećine i Golo sunce.

Za ljubitelje Marvelovih junaka, tu su Essential kolekcije o Osvetnicima, Spajdermenu i najnovija knjiga o Srebrnom letaču.

Kada smo već kod stripova, red je da pomenem da Beli put pokušava da se digne iz mrtvih pa je za sajam izbacio par tomova Gaše.


Portalibris ove godine nudi Zmaja i ždrala Aleksandra Tešića i još jednan roman inspirisan domaćim mitosom, Perunov Hroničar Miloša Petkovića, autora trilogije Vukovi sudbine.

Od stranih knjiga jedino vredi svraćati u Delfe, budući da je izbor u English Booku, Vulkanu i Evro Djuntiju nikakav, a u Delfima možete naći akciju 5 knjiga za 999 dinara, ako i popuste na količinu, kao i prošle godine.





среда, 10. октобар 2012.

Septembar 2012 - pročitane knjige/Najave blogovanja

Nakon letnje pauze, High Duke i moja (stokilaška) malenkost nastavili smo sa prikazivanjem knjiga na našem zajedničkom blogu. Potrefilo se da su prve dve knjige prikazane u ovom mesecu domaći naslovi. Međutim, to ne znači da smo čitali samo domaće naslove. 

Tokom oktobra, ali i u narednim mesecima, bavićemo se nekim velikim fantazijskim serijalima - konkretno "Malazanom", čiji su autori Stiven Erikson i Jan Kameron Eslemont, i "Mistbornom" Brendona Sandersona. Sandersonova trilogija je nedavno kompletirana u srpskom izdanju, a treći nastavak "Malazana" pojaviće ili tokom predstojećeg Sajma knjiga, ili do kraja ove kalendarske godine (bar se nadam, pošto je najveći deo posla na tom romanu odavno gotov). 

Takođe, projekat internet Čitaonice na forumu Znak Sagite - i uživo, u okviru Kluba ljubitelja fantastike LK, sa tribinom u Domu omladine Beograda - lagano zaživljava, pa ćete na Bukspejsu moći da čitate i prikaze knjiga koje u okviru rečene Čitaonice čitamo. Naravno, ko želi da se uključi, više je nego dobrodošao. 

U međuvremenu možda upadne i neki nenajavljen prikaz ili komentar na nešto van sveta književnosti. Svakako očekujte da se pozabavimo ponudom fantastike na Sajmu knjiga.

U vezi sa svim ovim je i spisak knjiga koje sam pročitao tokom prethodnog meseca. To izgleda ovako:

Lord of Mountains, S. M. Stirling 5/5
Riveted, Meljean Brook 2/5
Mina Wentworth and the Invisible City,  Meljean Brook 4/5
Dominion, C. S. Friedman 4/5
Midst Toil and Tribulation, David Weber 3/5
Night of Knives, Ian C. Esslemont 4/5
Gardens of the Moon, Steven Erikson 5/5
Legende o nestanku, Mirjana Detelić 2,5/5

 Počeo sam sa velikim re-readom "Malazana", tako da ćete svakog meseca čitati osvrt na makar jedan naslov iz ovog mamutskog serijala.

U planu su i intervjui sa nekim od velikih savremenih fantasta. Za početak, Denijel Ejbraham (Daniel Abraham), jedan od dvojice autora romana Leviathan Wakes, koji će kod nas biti objavljen kao "Buđenje nemani", daće svoj drugi intervju za ovaj blog, a nadam se da će i neke druge zvezde naučne i epske fantastike naći vremena da odgovore na pitana koja sam im poslao.

Eto tako. Pišemo se i - nadam se - čitamo.

недеља, 07. октобар 2012.

Nova priča iz serijala Točak vremena?

Mesec oktobar mi se nije nešto posebno istakao ponudom nove fantastike, ali danas je Tod Lokvud na FBu postavio nešto veoma zanimljivo. Reč je o antologiji kratkih priča, što samo po sebi ne bi bilo posebno - da u sadržaju rečene zbirke nisam najpre video njegovo ime u ulozi ne samo ilustratora, već i autora jedne od priča, a potom i Sandersona/Džordana kao koautore priče smeštene u svet "Točka vremena". Ne znam da li je reč o potpuno novom materijalu, ili samo o odlomku iz predstojećeg romana. Voleo bih da je Sanderson nastavio da razrađuje Džordanov svet mimo završavanja "Sećanja na svetlost", ali videćemo. Evo naslovnice i sadržaja, kao i zanimljivog objašnjenja o tome kako je ova zbirka nastala:

Unfettered edited by Shawn Speakman
You define life or it defines you.
In Shawn Speakman’s case, it was both.
Lacking health insurance and diagnosed with Hogdkin’s lymphoma in 2011, Shawn quickly accrued a massive medical debt that he did not have the ability to pay. That’s when New York Times best-selling author Terry Brooks offered to donate a short story Shawn could sell toward alleviating those bills—and suggested Shawn ask the same of his other friends.
Unfettered is the result, an anthology built to relieve that debt, featuring short stories by some of the best fantasy writers in the genre.
Every story in this volume is new and, like the title suggests, the writers were free to write whatever they wished. Here is the list of contributing authors for Unfettered:


  • The Shade of Allanon by Terry Brooks (a Shannara tale)
  • Imaginary Friends by Terry Brooks (a precursor to the Word/Void trilogy)
  • How Old Holly Came To Be by Patrick Rothfuss
  • River of Souls by Robert Jordan & Brandon Sanderson (a Wheel of Time tale)
  • The Old Scale Game by Tad Williams
  • Martyr of the Roses by Jacqueline Carey (a precursor to the Kushiel series)
  • Dogs by Daniel Abraham
  • Mudboy by Peter V. Brett (a Demon Cycle tale)
  • Nocturne by Robert V. S. Redick
  • The Sound of Broken Absolutes by Peter Orullian (a Vault of Heaven tale)
  • Untitled by Geno & R.A. Salvatore
  • Keeper of Memory by Todd Lockwood (a Summer Dragon tale)
  • Game of Chance by Carrie Vaughn
  • The Lasting Doubts of Joaquin Lopez by Blake Charlton
  • The Chapel Perilous by Kevin Hearne (an Iron Druid tale)
  • Select Mode by Mark Lawrence (a Broken Empire tale)
  • All the Girls Love Michael Stein by David Anthony Durham
  • Strange Rain by Jennifer Bosworth (a Struck epilogue tale)
  • Unbowed by Eldon Thompson (a Legend of Asahiel tale)
  • Untitled by Naomi Novik (a Temeraire tale)
  • The Jester by Michael J. Sullivan (a Riyria Chronicles tale)
  • The Duel by Lev Grossman (a Magicians tale)
  • The Unfettered Knight by Shawn Speakman (an Annwn Cycle tale)
With the help of stalwart friends and these wonderful short stories, Shawn has taken the gravest of life hardships and created something magical. Unfettered is not only a fantastic anthology in its own right but it’s a testament to the generosity found in the science fiction and fantasy community—proof that humanity can give beyond itself when the need arises.
After all, isn’t that the driving narrative in fantasy literature?

среда, 03. октобар 2012.

LEGENDE O NESTANKU - Mirjana Detelić

Čudnim sticajem okolnosti, pre nekih dva meseca sinula mi je zamisao organizovanja svojevrsnog književnog kružoka u okviru jednog od naših najznačajnijih internetskih okupljališta poklonika fantastike - forumu Znak Sagite. 

Naime, shvatio sam da poslednjih meseci sve više sužavam krug pisaca koje čitam, pa da samim tim sam sebe osiromašujem i lišavam se novih čitalačkih iskustava. Po pokretanju Čitaonice, kako je taj projekat na Sagiti pomalo nesrećno nazvan, kao pobednik prvog kruga iskočio je za mene potpuni autsajder - prvi roman jedne domaće spisateljice, kojeg je izdala jedna mala izdavačka kuća, bez značajnog prisustva u medijima. Dakle, reč je bila o "Legendama o nestanku", iz pera Mirjane Detelić.

Izdavač o svojoj knjizi ima da kaže sledeće:

Knjiga Legende o nestanku sastoji se od tri celine. U prvoj, Dorkasi, opisani su doživljaji i sudbine dorkasa, pripadnika okultnog antičkog reda poreklom iz mitskog Atalantisa (Atlantide), koji su otkrili Kamen mudrosti i tajnu putovanja kroz vreme. Zahvaljujući tome misteriozno, bez traga, nestali su iz atinskog svetilišta početkom petog veka pre nove ere, „u doba najvećeg grčkog straha od persijske invazije“. Druga celina, Umetnute strane, nadovezuje se  na Dorkase serijom kratkih „svedočanstava“ o susretima običnih osoba s ukletim putnicima kroz vreme, ispričanih iz suprotne, ljudske perspektive. Treća celina, Drugi odlazak, u čijem naslovu prepoznajemo poigravanje biblijskim predanjem o drugom Hristovom dolasku i semantičkim implikacijama tog dolaska, najšira je u vremenskom rasponu i seže od postanka reda mističnog dorkasa, koji se vezuje za civilizaciju Atlantide i propast legendarnog polisa u kataklizmi, do momenta njihovog konačnog nestanka početkom XXI veka i rađanja nove, savršenije vrste od ljudske — homo universalisa. Pričom su, dakle, obuhvaćene tri legende o nestanku: legenda o nestanku dorkasa iz atinskog hrama, kada su prešli u drugu dimezniju postojanja i stekli „privilegiju“ putovanja kroz vreme, legenda o njihovom konačnom nestanku, koji je bio cena nastanka homo universalisa, i legenda o nestanku Atlantide, koji se zbio „na početku“.

Odmah po početku čitanja "Legendi o nestanku" stekao sam utisak - za koji sam kasnije shvatio da je makar delimično pogrešan - da rečena knjiga ne spada per se  u fantastiku. Neko vreme pošto sam je pročitao, uvideo sam kako se ne može reći da spada u "žanrovsku" fantastiku, ali da fantastika svakako jeste - u izvesnom slipstrim/nju vird poimanju te reči. Ukoliko bi mi neko baš zavrnuo ruku da povučem paralelu sa nekim piscima, ili da Detelićku kao autora svrstam u neku grupu, rekao bih da se ona nalazi negde između Radimla Anđelkovića i Zorana Živkovića. Naime, tema kojom se bavi veoma me je podsetila na Anđelkovićeve "Rašane", dok po hiperintelktualnom stilu veoma podseća na jednog senzibilnijeg i manje anglosaksonskog Živkovića. 

Krećući se između ta dva pisca, Detelićkin stil neodoljivo odiše atmosferom Pavićevog "Hazarskog rečnika", ali bez preterane i ponekad otužne barokne zamršenosti i okićenosti Pavićevog jezika. Detelićkin jezik je čak jednostavan i lep u svojoj jednostavnosti, iako počesto neujednačenog odabira reči.

Posmatrajući medij koji je poslužio da čitaocu prenese autorkine reči - odnosno knjigu - imam i pohvale i zamerke. Izdavača valja pohvaliti na trudu oko štampe i poveza, na kojima bi im mogli pozavideti i neki veći izdavači, koji sebe doživljavaju ozbiljnijim. Odabrani font jeste nešto naporniji za čitanje, ali veoma lepo prati kvazinaučni stil prvog dela knjige i ne bih ga menjao. Drugačija hartija, kako po boji tako i po teksturi, na kojoj je odštampan središnji deo knjige - pod naslovom "altera pars" - u velikoj meri doprinosi dopadljivosti izdanja i vizuelnoj i uopšte estetskoj prepoznatljivosti knjige, kao jednog materijalnog umetničkog dela, odvojenog od njenog sadržaja. Međutim, odabrani format i korice su ako ne potpuni, a ono delimični promašaj. Pre svega, zbog većeg formata i plastificiranih sjaktavih korica "Legende o nestajanju" odskaču od uobičajenog Tardisovog svedenog i elegantnog dizajna, koji upravo insistiranjem na mat koricama i teškoj crnoj boji upućuje čitaocu jaku poruku o posebnosti i izdvajanju Tardisovih naslova iz mase komercijalnih književnih proizvoda. Takođe smatram da bi upravo u starom formatu i sa starim dizajnom naslovnice "umetnute strane" i njihova drugačija hartija došle do većeg izražaja. 

Autorkin jezik je veoma pitak, premda povremeno luta od pseudonačnog i kvazifaktografskog do ispovedno-ličnog. Veoma je pohvalno to što se pisac čitaocu obraća kao sebi ravnom i ne zaglupljuje svoj jezik i izraz kako bi ga upodobio prosečnom srpskom Homeru Simpsonu, ali pomalo smeta to što tuđica ima i tamo gde nisu potrebne. Sve u svemu, na jezičkom nivou je bilo pravo zadovoljstvo čitati Mirjanu Detelić i mnogi iskusni pisci bi trebalo da joj zavide na erudiciji i lepoti izraza. Za prvo objavljeno književno delo, ovo je retko dobro i pismeno napisano. 

Možda upravo zbog vanredne pismenosti autorkine malobrojne pravopisne greške više nego štrče i bodu oči. Reč je o sastavljenom pisanju brojeva i problema sa malim/velikim početnim slovom jednog stranog prezimena, ali to ni u kom slučaju nisu propusti zbog kojih bi čitalac čupao kosu. Ima još nekih sitnijih propusta u tom maniru, ali je veliko pitanje da li bi to čitalac koji istovremeno nije profesionalno vezan za jezik i književnost uopšte primetio. Ti bi se propusti rešili jednom ovlašnom lekturom, inače, pa je šteta što je to propušteno da se uradi.

Priča kao priča, prema zanimljivo napisana, ima nedovršenosti i nedoslednosti - ne toliko da bi to pokvarilo užitak u čitanju, ali ipak sasvim dovoljno da se kaže kako bi "Legendama o nestanku" koristila jaka urednička ruka. Rekao bih da tu dolazimo do kardinalnog trenutka - pošto ne znam ko bi mogao da bude taj urednik. Detelić se u svom prvencu pokazala nadarenim piscem, a njena rečitost (pa i formalno obrazovanje, da budemo pošteni) prevazilazi ono kojim je obdaren najveći broj pregalaca u srpskom izdavaštvu. Njenom pisanju je potreban neko uredničkog i spisateljskog kalibra, ali i senzibiliteta, jednog Vaska Pope da bi je izbrusio u nešto više od onoga što je ona u ovom trenutku, u književnom smislu. Za neupućene, Vasko Popa je odavno mrtav i znajući njegovo delo, verovatno se reinkarnirao u neko drvo povrh neke daleke planine, tako da je nedostupan.

Mirjanu Detelić nema smisla porediti sa Martinom ili Tolkinom, ali sasvim ima smisla staviti je u tradiciju fantastike Bulgakova ili Ruždija, a u našim okvirima Anđelkovićem i Kneževićem, Živkovićem i Jakšićem. Međutim, najveća prednost njenog pisanja - akademski otklon i pseudonaučni prizvuk upravo su i najveća mana. Ma koliko spokoj i smirenost njenog književnog izraza prijali, meni je u ulozi čitaoca bilo svejedno šta će se sa njenim likovima desiti - pa čak i sa svetom. "Legende o nestanku" čitao sam potpuno racionalno i bez strasti, kakva me je vukla da čitam Jakšićevog "Severnjaka", recimo. 

Suma sumarum, ako bih morao da dajem ocenu ovog dela, bila bi to neka sredina između pozitivnog i negativnog. 2,5/5

четвртак, 27. септембар 2012.

ZMAJ I ŽDRAL - Aleksandar Tešić



by High Duke

Početkom leta, tiho se pojavila i nova knjiga smeštena u svetu Kosingasa, domaćeg autora Aleksandra Tešića. Isprva je nisam ni primetio, budući da sam je očekivao za sajam knjiga, ali sam je kupio čim sam saznao da je izašla, no što zbog lenjosti, što zbog još jednog pokušaja da se diplomira (napokon uspešnog), tek sada stižem da napišem neku reč o njoj, nekih desetak dana posle zvanične promocije.


Za one koji su upoznati sa trilogijom Kosingas u kojem pratimo kosingasa Gavrila i Marka Kraljevića u avanturi i boju protiv Ada, ovo je svojevrstan prikvel. Tešić je svojevremeno najavljivao novu seriju u kojoj će glavni lik biti jedan drugi srpski heroj, Miloš Obilić. Iako sam siguran da će tako biti već u drugoj knjizi, Zmaj i ždral je knjiga u kojoj je Miloš za sada samo ključni element zapleta, ali sporedan lik. Pravi protagonista ovog romana je niko drugi do Dušan Silni kod kojeg na dvoru živi mali zmajeviti Miloš sa svojim vilinskim atom Ždralinom (koji romanu i daju naziv), kao i gomila druge zmajevite dece, koji će kasnije postati čuveni kosovski junaci, uključujući i budućeg Ratnika iz Proročanstva, Marka Kraljevića. Iz ovoga se već vidi da je svet isti kao i svet Kosingasa, upoznajemo jednog kosingasa koji je tu titulu nosio pre Gavrila, ali dok Kosingas uglavnom prati tradicionalnu bajkoliko/fantazijsku formu putovanja i potrage, Zmaj i ždral imaju potpuno drugačiju postavku.

Knjiga se proteže kroz period od 1345 do 1355 godine i bavi se epizodičnim događajima koji su povezani širom pričom. Roman mnogo više nego prethodnik ima elemenata istorijskog romana budući da je Tešić temeljno istražio različite dvorske i političke spletke cara Dušana, dajući im u svom delu fantastičnu pozadinu. Naime, ovde nailazimo na skoro homerski prikaz bogova, moćnih bića koja su potpuno antropomorfna do najsitnijih ljudskih mana i zalažući se sa svoje odabrane smrtnike, uglavnom indirektnim intervencijama, oblikuju istoriju sveta. Glavni konflikt se vodi između ženskih bogova, nama već poznate Mokoše (baba Dragušle) i Itugen, mongolske boginje zemlje, sa pojavom i Freje kao predstavnice nordijskog panteona. Bogovi ovde vode svoje spletke koje sežu u prošlost vekovima, ako ne i milenijumima i svi nastoje da narode koji ih obožavaju dovedu do što boljeg i dominantnijeg položaja. Itugen želi povratak Mongolskog carstva i priprema Tamerlana da osvoji svet dok koristi već islamizovane Seldžuke da bi oslabila evropske narode. Na putu se, naravno, nalaze odabrani i junački Srbi, koje prvo mora da ukloni.
Na prvi pogled deluje kao malo srpskog busanja u grudi i malo manje eksplicitne izjave da su Srbi narod nebeski i sve što uz to ide, i ne može se poreći da je taj da kažemo motiv prisutan, ali Tešić je uspeo da ukomponuje tako da to više bude u duhu nase epike, u kojoj je veličanje dostignuća srpskih junaka prihvatljivo na određeni način. Kao kontrateg tome ide i veoma lepo naslikan portet Dušana koji je sav u nijansama sive: brižan otac svog naroda i mladih junaka, nemilosrdni i povremeno okrutni vladar koji se neće libiti da žrtvuje druge da bi stigao do svog cilja. Pošto nisam ekspert za cara Dušana i istorijske činjenice i nagađanja, neću zalaziti u analize istorijske verodostojnosti, ali ipak mi se čini da na kraju krajeva, priča izgleda pomalo kao apologija Dušana, sa zaključkom da je radio sve za svoj narod i da je bio ispunjen žalošću zbog onoga što je morao da učini sopstvenom ocu.
No, da se manem političke strane i kažem po koju reč i o onoj više književnoj. Tešić još uvek nepreduje i raste kao pisac. Rečenice lepše teku, likovi su bogatiji, a knjiga se guta. Vidi se da je uloženo puno truda u detalje i da se trudio mnogo više oko izgradnje samog sveta, i nadam se da ćemo toga još videti i u budućnosti, pošto mi je đavolski zanimljivo da gledam kako uklapa i pomiruje različite mitologije i legende i od njih pravi celinu. Sa tehničkog aspekta knjige, žao mi je da kažem da nema ilustracija kao u Kosingasu, i imam da zamerim što u knjizi niju postavljen neki indeks likova ili barem porodična stabla. Iako mogu reći da sam upoznat sa srednjevekovnom srpskom istorijom u pojedinim momentima se događalo da me zbune sva slična i ista imena koja nose mnogi likovi, tako da mislim da bi bilo sjajno kada bi knjiga imala možda neko manje porodično stablo, čisto radi reference citaoca.


Iako knjiga u velikoj meri izgleda kao pripremanje terena za sledeću knjigu, drži pažnju i jedva čekam da vidim šta je autor spremio za drugi deo, koji ćemo, nadam se, videti sledeće godine.Promocije knjige po Srbiji još uvek traju, a o njima se možete obavestiti na Kosingas facebook grupi na https://www.facebook.com/groups/193548490708/

недеља, 09. септембар 2012.

Novi naslovi u septembru

Internet povremeno poludi na neke knjige. Amazon je retko kada stvaran odraz čitalačkog ukusa i kakvoće nekog dela, pošto se uvek nađe neko ko će nečemu dati pet zvezdica, ma koliko to bilo nečitljivo. Međutim, forumi i mesta poput Goodreads umeju da budu solidan pokazatelj da li je nešto novo (ili staro) dobro ili nešto što valja propustiti.

E, poslednja stvar oko koje je internet poludeo je

Stormdancer by Jay Kristoff


The first in an epic new fantasy series, introducing an unforgettable new heroine and a stunningly original dystopian steampunk world with a flavor of feudal Japan.

A DYING LAND
The Shima Imperium  verges on the brink of environmental collapse; an island nation once rich in tradition and myth, now decimated by clockwork industrialization and the machine-worshipers of the Lotus Guild. The skies are red as blood, the land is choked with toxic pollution, and the great spirit animals that once roamed its wilds have departed forever.

AN IMPOSSIBLE QUEST
The hunters of Shima's imperial court are charged by their Shōgun to capture a thunder tiger – a legendary creature, half-eagle, half-tiger. But any fool knows the beasts have been extinct for more than a century, and the price of failing the Shōgun is death.

A HIDDEN GIFT
Yukiko is a child of the Fox clan, possessed of a talent that if discovered, would see her executed by the Lotus Guild. Accompanying her father on the Shōgun’s hunt, she finds herself stranded: a young woman alone in Shima’s last wilderness, with only a furious, crippled thunder tiger for company. Even though she can hear his thoughts, even though she saved his life, all she knows for certain is he’d rather see her dead than help her.

But together, the pair will form an indomitable friendship, and rise to challenge the might of an empire.

Praise for Stormdancer
“Kristoff’s imaginative debut, the first in a series, presents the feudal, dystopian Shima Empire, a menacing Japanese-inspired setting…  The innovative setting, fast-moving plot, vivid descriptions, and thrilling action scenes make this a refreshing addition to the steampunk canon.” –Publishers Weekly, starred review
“Soars higher than the arashitora Kristoff writes about; superb.” –Kirkus, starred review
"What's that? You say you've got a Japanese Steampunk novel with mythic creatures, civil unrest, and a strong female protagonist? I'm afraid I missed everything you said after "Japanese Steampunk." That's all I really needed to hear." –Patrick Rothfuss, #1 New York Times bestselling author of The Name of the Wind and The Wise Man’s Fear
"With airships, demons, and lashings of revolutionary swordplay, this chi-fueled vision of a steampunk feudal Japan will blow your split-toed socks off." –Scott Westerfeld, New York Times bestselling author of Leviathan
"Jay Kristoff pushes the steampunk genre exactly where it needs to go, away from Victorian London's over-trodden lanes and into the great wide world. With its rocketing action, eccentric and convincing characters, and deep immersion in heroic Japanese culture, Stormdancer slammed my head into an updated vision of the great chanbara films of Kurosawa and Kobayashi. I'll be waiting for more from Mr. Kristoff." —K.W. Jeter, author of The Kingdom of Shadows
“Set in a complex and richly imagined world, Stormdancer draws on inspirations as widespread as epic fantasy, steampunk, and Japanese mythology, effortlessly piecing them together into an alternate history that is as vibrant as it is disturbing. Yukiko is an admirable heroine, made of compassion and courage, but it's the remarkable friendship forged between Yukiko and the majestic thunder tiger, Buruu, that readers will find truly unforgettable. In this breathtaking debut fantasy, Kristoff has given us an adventure teeming with impossible quests and betrayals, rebellion and murder, jealousy and harbored secrets. I eagerly look forward to seeing where his imagination takes us next.” –Marissa Meyer, New York Times bestselling author of Cinder
"Jay Kristoff's Yukiko and her indomitable thunder tiger's entertaining adventures have just sent steampunk gloriously Asian." --Stephen Hunt, internationally bestselling author of The Kingdom Beyond the Sea
"Kristoff's debut is a lyrical triumph of chainsaw swords and thunder tigers that steampunk fans and mythology buffs will devour." –Kevin Hearne, author of The Iron Druid Chronicles

“…the plot takes off when the mythical arashitora (literally ‘stormtiger’) forms a strong bond with the heroine, Yukiko.  Her relationship with the griffin-like creature is especially poignant in light of the personal losses she reveals as the story unfolds… it’s the bonds of family and friendship that feel the truest, with heartwrenching effect.”-Romantic Times


Dakle, kao što vidite, kombinacija stimpanka i istočnjačkih motiva - možda nadahnuta novom serijom "Avatar" - pokazala se vrlo zanimljivom za strane čitaoce. Ako Kristofova knjiga bude makar delimično dobra kao "Saramirski tkači" Krisa Vudinga, biće to izvanredno.

A u međuvremenu, imamo novo delo pisca koji nam je poznat - Terija Pračeta.

Dodger



A storm. Rain-lashed city streets. A flash of lightning. A scruffy lad sees a girl leap desperately from a horse-drawn carriage in a vain attempt to escape her captors. Can the lad stand by and let her be caught again? Of course not, because he's . . . Dodger.
Seventeen-year-old Dodger may be a street urchin, but he gleans a living from London's sewers, and he knows a jewel when he sees one. He's not about to let anything happen to the unknown girl—not even if her fate impacts some of the most powerful people in England.
From Dodger's encounter with the mad barber Sweeney Todd to his meetings with the great writer Charles Dickens and the calculating politician Benjamin Disraeli, history and fantasy intertwine in a breathtaking account of adventure and mystery.
Beloved and bestselling author Sir Terry Pratchett combines high comedy with deep wisdom in this tale of an unexpected coming-of-age and one remarkable boy's rise in a complex and fascinating world.

Podsetiću da je Pračet nedavno objavio The Long Earth, što je njegov najlošije ocenjen roman za dugo vremena. Nisam ga čitao, pošto ne pratim njegova dela van Disksveta - ali poslednji njegov roman koji jesam pročitao - Snuff - ne samo da nije duhovit, kao što je slučaj sa inače solidno napisanim romanima o Tifani Ejčing, već je i loše napisan i obilato začinjen skribomanskim naklapanjem.

Na kraju, Stivenson i kompanija su izbacili nastavak "Mongolijade".

The Mongoliad: Book Two (The Foreworld Saga)



This riveting second installment in Stephenson and company’s epic tale focuses on the aftermath of the world-shattering Mongolian invasion of 1241 and the difficult paths undertaken by its most resilient survivors.
The Shield Brethren, an order of warrior monks, search for a way to overthrow the horde, even as the invaders take its members hostage. Forced to fight in the Mongols’ Circus of Swords, Haakon must prove his mettle or lose his life in the ring. His bravery may impress the enemy, but freedom remains a distant dream.
Father Rodrigo receives a prophecy from God and believes it’s his mission to deliver the message to Rome. Though a peaceful man, he resigns himself to take up arms in the name of his Lord. Joining his fight to save Christendom are the hunter Ferenc, orphan Ocyrhoe, healer Raphael, and alchemist Yasper, each searching for his place in history.
Deftly blending fact and fantasy, The Mongoliad: Book Two captures the indomitable will to survive against immense odds.
A note on this edition: The Mongoliad began as a social media experiment, combining serial story-telling with a unique level of interaction between authors and audience during the creative process. Since its original iteration, The Mongoliad has been restructured, edited, and rewritten under the supervision of its authors to create a more cohesive reading experience and will be published as a trilogy of novels. This edition is the definitive edition and is the authors' preferred text.


Okušao sam se sa prvom "Mongolijadom", ali melanž stilova i kvaliteta pisanja bio mi je suviše šizofren i - iskren da budem - na nivou prosečno lošeg D&D romana. Ako ću već da čitam tako nešto, radije ču čitati pravi treš fantazi. Možda u nekom kasnijem trenutku dam novu priliku "Mongolijadi", ali kako ima sve više i više knjiga u mesečnoj ponudi, čisto sumnjam da će se to desiti u skorijoj budućnosti.

уторак, 04. септембар 2012.

Hugo 2012

Premda sam više puta izneo stav da su nagrade koje se dodeljuju za postignuća u fantastici izgubile smisao, a naročito Hugo, ipak ne mogu a da se neosvrnem na ovogodišnje dobitnike:


BEST NOVEL
Among Others by Jo Walton (Tor)


BEST NOVELLA
“The Man Who Bridged the Mist” by Kij Johnson (Asimov’s, September/October 2011)

BEST NOVELETTE
“Six Months, Three Days” by Charlie Jane Anders (Tor.com)

BEST SHORT STORY
“The Paper Menagerie” by Ken Liu (The Magazine of Fantasy & Science Fiction, March/April 2011)

BEST RELATED WORK
The Encyclopedia of Science Fiction, Third Edition edited by John Clute, David Langford, Peter Nicholls, and Graham Sleight (Gollancz)

BEST GRAPHIC STORY
Digger by Ursula Vernon (Sofawolf Press)

BEST DRAMATIC PRESENTATION, LONG FORM
Game of Thrones (Season 1) (HBO)

BEST DRAMATIC PRESENTATION, SHORT FORM
“The Doctor’s Wife” (Doctor Who) (BBC Wales)

BEST EDITOR, SHORT FORM
Sheila Williams

BEST EDITOR, LONG FORM
Betsy Wollheim

BEST PROFESSIONAL ARTIST
John Picacio

BEST SEMIPROZINE
Locus, edited by Liza Groen Trombi, Kirsten Gong-Wong, et al.

BEST FANZINE
SF Signal, edited by John DeNardo

BEST FAN WRITER
Jim C. Hines

BEST FAN ARTIST
Maurine Starkey

BEST FANCAST
SF Squeecast, Lynne M. Thomas, Seanan McGuire, Paul Cornell, Elizabeth Bear, and Catherynne M. Valente

Narednog meseca čitaćemo nagrađeni roman, pa ćete moći da pročitate utiske.

недеља, 02. септембар 2012.

Kraj leta

Dragi moji i drage moje - i dragi mi bili i vi koji o sebi mislite u srednjem rodu - letu je došao kraj. Možda ne formalno-pravno, doduše. Ni ne znam kada pada taj evenat koji službeno označava prelazak iz leta u jesen, ali prvi septembar je za nama, sutra je prvi školski dan, a u ovom mesecu kojeg smo (da iskoristim omiljenu mi Bilbovu rečenicu) počinje jesenja programska šema na zlim televizijama zle američke imperije zla, koju ja nemilice potkopavam skidanjem rečene programske šeme sa torenata. Dakle, jesen je stigla, leto je skončalo od sopstvene žege - i ponovo radi blog. 

Naravno, svestan sam toga da jednostavno niste znali šta ćete od muke i očaja zato što tokom leta nije bilo tekstova. Gotovo da sam sasvim i potpuno sasvim i sasvim sasvim ubeđen da ste svakog jutra, pre kafe, udarali F5 na tastaturama, sve u nadi da ću se smilovati da napišem nešto - ali džabe. 

E, mukama je došao kraj. Smislio sam se da sednem za tastaturu i da i ja počnem sa jesenjom programskom šemom, a rečena šema - uz to i programska - izgledaće tako što ćete imati prilike da čitate jedan tekst sedmično iz mog pera, a ako neko od sadašnjih, bivših i budućih saradnika (koji se trenutno svode na Haj Djuka) doprinese nekim svojim tekstom toj brojci - tim bolje. Trudiću se da svakog meseca pokrivam jedan trenutno popularan serijal nekakve fantastike i da vas upoznajem sa njim; jednom mesečno ćete imati prilike i da čitate prikaz naslova koji se trenutno čita u okviru Čitaonice Znaka Sagite, a verovatno ćemo se doticati i produkcije domaćih izdavača. 

Očekujte i veću aktivnost na Fejsbuku, u okviru grupe koja prati ovaj blog. Eto tako. 

Čitamo se već za nekoliko dana, kada ćemo se podsetiti Stivena Eriksona i njegovog megagigaultra serijala Malazan the Book of the Fallen.

четвртак, 14. јун 2012.

Oluja na obzorju - Razgovor sa Zmajem, odlomak








            „Kada sam bio mnogo mlađi“, tiho poče on, „Tam mi je ispričao jednu priču koju je čuo dok je putovao svetom. Pričao mi je o Zmejevoj planini. Tada nisam znao da ju je zapravo video sopstvenim očima, niti da me je tamo pronašao. Bio sam samo mali čobanin, a Zmajeva planina, Tar Valon i Kaemlin za mene su bili skoro bajkovita mesta.
            Tada mi je ispričao za planinu tako visoku da je naspram nje naš Dvorogi vrh običan kepec. Po Tamovim pričama, niko se nikada nije popeo na vrh Zmajeve planine. Ne zato što je to nemoguće – već zato što bi čovek morao da utroši i poslednji tračak snage da bi stigao do vrha. Toliko je visoka ta planina da bi borba sa njom u potpunosti iscrpla čoveka.“
            Zaćuta.
            „Pa?“, naposletku upita Ninaeva.
            On je pogleda. „Zar ne shvataš? Priče tvrde da se niko nikada nije popeo na tu planinu jer onda ne bi imao snage da se vrati. Planinar može da je pobedi, može da se popne do vrha i vidi ono što nijedan čovek nikada nije video. Ali onda bi umro. Najsnažniji i najmudriji istraživači to su dobro znali – i zato nikad nisu ni pokušali da se popnu na nju. To su oduvek želeli, ali čekali su i čuvali taj put za neki drugi dan. Jer, znali su da će im biti poslednji.“
„Ali to je samo priča“, kaza mu ninaeve. „Legenda.“
„Ja sam baš to“, odgovori joj Rand. „Priča. Legenda. Nešto što će se godinama nakon ovog dana šapatom pričati deci.“ Odmahnu glavom. „Ponekad, ne možeš da se vratiš. Moraš da teraš dalje. A ponekad znaš da je uspon pred tobom tvoj poslednji.
Svi vi tvrdite da sam previše očvrstnuo, da ću se neumitno skrhati i pući ako nastavim. Ali pretpsotavljate kako postoji potreba da od mene ostane nešto. Da moram da se spustim sa planine nakon što jednom stignem do njenog vrhunca.
U tome je stvar, Ninaeva. Sada mi je to jasno. Ja ovo neću preživeti – i zato ne moram da brinem šta će biti sa mnom nakon Poslednje bitke. Ne moram da se suzdržavam, ne moram da čuvam ovu moju napaćenu dušu. Znam da moram da umrem. Oni koji želi da budem mekši, da budem spreman da popustim – to su oni koji ne mogu da prihvate ono što će mi se desiti.“
Opet pogleda Min. Ninaeva je ranije u njegovim očima često viđala ljubav dok je gleda, ali oči su mu ovoga puta bile bezizražajne, na istovetno bezosećajnom licu.
„Rande, naći ćemo neki izlaz“, kaza mu Ninaeva. „Zacelo postoji način da pobediš i da ostaneš živ.“
„Ne“, tiho procedi on. „Ne mami me da opet pođem tim putem. To samo vodi do bola, Ninaeva. Ja... nekada sam se nosio mišlju da ću za sobom ostaviti nešto da pomogne da svet preživi nakon moje smrti, ali to je bila borba da ostanem živ. Više ne mogu da udovoljavam sebi. Popeću se na vrh ove krvave planine i pogledati u sunce. Vi ćete se postarati za ono što će uslediti nakon toga. Tako mora biti.“

петак, 08. јун 2012.

Novi naslovi u junu

 Ovog juna nas čeka nešto preko 150 naslova razne fantastike. Među njima valja probrati najviše desetak da se nađu na našim virtuelnim ili drvenim policama. Evo mog izbora:

Amped by Daniel H. Wilson



Technology makes them superhuman. But mere mortals want them kept in their place. The New York Times bestselling author of Robopocalypse creates a stunning, near-future world where technology and humanity clash in surprising ways. The result? The perfect summer blockbuster.

As he did in Robopocalypse, Daniel Wilson masterfully envisions a frightening near-future world. In Amped, people are implanted with a device that makes them capable of superhuman feats. The powerful technology has profound consequences for society, and soon a set of laws is passed that restricts the abilities—and rights—of "amplified" humans. On the day that the Supreme Court passes the first of these laws, twenty-nine-year-old Owen Gray joins the ranks of a new persecuted underclass known as "amps." Owen is forced to go on the run, desperate to reach an outpost in Oklahoma where, it is rumored, a group of the most enhanced amps may be about to change the world—or destroy it.

Once again, Daniel H. Wilson's background as a scientist serves him well in this technologically savvy thriller that delivers first-rate entertainment, as Wilson takes the "what if" question in entirely unexpected directions. Fans of Robopocalypse are sure to be delighted, and legions of new fans will want to get "amped" this summer.

Blue Remembered Earth by Alastair Reynolds



With his critically acclaimed Revelation Space novels, Alastair Reynolds confirmed “his place among the leaders of the hard-science space opera renaissance.” (Publishers Weekly) With Blue Remembered Earth, the award-winning author begins a new epic, tracing generations of one family across more than ten thousand years of future history—into interstellar space and the dawn of galactic society…

One hundred and fifty years from now, Africa has become the world’s dominant technological and economic power. Crime, war, disease and poverty have been eliminated. The Moon and Mars are settled, and colonies stretch all the way out to the edge of the solar system. And Ocular, the largest scientific instrument in history, is about to make an epochal discovery…

Geoffrey Akinya wants only one thing: to be left in peace, so that he can continue his long-running studies into the elephants of the Amboseli basin. But Geoffrey’s family, who control the vast Akinya business empire, has other plans for him. After the death of his grandmother Eunice—the erstwhile space explorer and entrepreneur—something awkward has come to light on the Moon, so Geoffrey is dispatched there to ensure the family name remains untarnished. But the secrets Eunice died with are about to be revealed—secrets that could change everything...or tear this near utopia apart.

Caliban's War by James S.A. Corey



We are not alone.

On Ganymede, breadbasket of the outer planets, a Martian marine watches as her platoon is slaughtered by a monstrous supersoldier. On Earth, a high-level politician struggles to prevent interplanetary war from reigniting. And on Venus, an alien protomolecule has overrun the planet, wreaking massive, mysterious changes and threatening to spread out into the solar system.

In the vast wilderness of space, James Holden and the crew of the Rocinante have been keeping the peace for the Outer Planets Alliance. When they agree to help a scientist search war-torn Ganymede for a missing child, the future of humanity rests on whether a single ship can prevent an alien invasion that may have already begun . . .

Caliban's War is a breakneck science fiction adventure following the critically acclaimed Leviathan Wakes.

Rasputin's Bastards by David Nickle



They were the beautiful dreamers. From a hidden city deep in the Ural mountains, they walked the world as the coldest of Cold Warriors, under the command of the Kremlin and under the power of their own expansive minds. They slipped into the minds of Russia's enemies with diabolical ease, and drove their human puppets to murder - and worse. They moved as Gods. And as Gods, they might have remade the world. But like the mad holy man Rasputin, who destroyed Russia through his own powerful influence, in the end, the psychic spies for the Motherland were only in it for themselves. It is the 1990s. The Cold War is long finished. From a suite in an unseen hotel in the heart of Manhattan, an old warrior named Kolyokov sets out with an open heart, to gather together the youngest members of his immense, and immensely talented, family. They are more beautiful - and more terrible - than any who came before them. They are Rasputin's bastards. And they will remake the world!

The Long Earth by Stephen Baxter & Terry Pratchett




The possibilities are endless. (Just be careful what you wish for. . . .)
1916: The Western Front. Private Percy Blakeney wakes up. He is lying on fresh spring grass. He can hear birdsong and the wind in the leaves. Where have the mud, blood, and blasted landscape of no-man's-land gone? For that matter, where has Percy gone?
2015: Madison, Wisconsin. Police officer Monica Jansson is exploring the burned-out home of a reclusive—some say mad, others allege dangerous—scientist who seems to have vanished. Sifting through the wreckage, Jansson find a curious gadget: a box containing some rudimentary wiring, a three-way switch, and . . . a potato. It is the prototype of an invention that will change the way humankind views the world forever.
The first novel in an exciting new collaboration between Discworld creator Terry Pratchett and the acclaimed SF writer Stephen Baxter, The Long Earth transports readers to the ends of the earth—and far beyond. All it takes is a single step. . . .

Worldsoul by Liz Williams



What if being a librarian was the most dangerous job in the world? Worldsoul, a great city that forms a nexus point between Earth and the many dimensions known as the Liminality, is a place where old stories gather, where forgotten legends come to fade and die - or to flourish and rise again. Until recently, Worldsoul has been governed by the Skein, but they have gone missing and no one knows why. The city is also being attacked with lethal flower-bombs from an unknown enemy. Mercy Fane and her fellow Librarians are doing their best to maintain the Library, but...things...keep breaking out of ancient texts and legends are escaping into the city. Mercy must pursue one such dangerous creature. She turns to Shadow, an alchemist, for aid, but Shadow - inadvertently possessed by an ifrit - has a perilous quest of her own to undertake.



субота, 02. јун 2012.

PROMETEJ - Ridli Skot

Ridli Skot možda i nije jedan od najvećih svetskih režisera, ali nesumnjivo jeste jedan od najvećih filmotvoraca fantastike. Stoga, nije nikakvo čudo što je njegov povratak franšizi o tuđinima (Aliens) u krugovima fantasta dočekan bezmalo kao drugi dolazak Hristov. U neku ruku, ovaj film to i jeste, pošto se u povećoj meri bavi upravo religijom, dušom i mestom čoveka u vaseljeni. Ne želeći da spojlujem, reći ću da je "Prometej" duboko filozofski film i u smislu poruke i/ili autorskog stava svog tvorca pre je nastavljač Director's Cuta Blade Runnera nego bilo kog filma o ejlienima. Ukoliko očekujete Starship Troopers 4, nemojte ići da gledate ovaj film.

U neku ruku, nameće se poređenje sa Kameronovim "Avatarom". Naime, oba filma su vizuelno spektakularna. Međutim, moram reći da je "Prometej" za nekoliko kopalja, sa sve kopljanicima, ispred Kameronovog čeda. Prvih nekoliko scena u filmu - recimo, prvih desetak minuta, sve do buđenja posade iz hibernacije - komotno mogu da se svrstaju u bilo koju enciklopediju kinematografije, pre svega po svojoj izvanrednoj upečatljivosti, a potom i po pažljivo odmerenoj i odabranoj estetici. Skot se u "Prometeju" rešio za povratak estetici Mebijusa, Bilala - pa i našeg Boba Živkovića. Ovaj potez višestruko je probitačan - američkoj publici je ova estetika strana i dodaje na začudnosti, dok je pak evropskoj publici dobro poznata i dodaje na uverljivosti. Već na samom početku filma nisam imao nikakvih problema da poverujem u vanzemaljce i svemirske brodove koji su mi predstavljeni; kasnije nisam imao nikakvih problema da poverujem u tehnologiju koja je publici predstavljena na "Prometeju", od svemirskih odela (pošto skafanderi nisu), pa do hologramskih projekcija i kriogenih komora. Devedeset odsto kompletne estetike istovetno je onoj sa kojom sam odrastao, čitajući knjige sa Bobovim ilustracijama i SF priče, nekada objavljivane u "Politikinom zabavniku". Dapače, gledajući "Prometeja" nisam mogao a da ne osećam potpunu zatečenost silinom realizovane vizije svih tih vizuelnih umetnika, od Mebijusa do Boba, koji su sanjali i crtali te snove koje je Skot oslikao na velikom platnu. Ukratko, sve i da je "Prometej" samo niz pejzaža i enterijera, sve i da je samo studija SF estetike - vredelo bi ga pogledati samo zbog toga.

Međutim, "Prometej" je ipak nešto više. "Prometej" je jedan od onih razloga zbog kojih se ljudi zaljubljuju u SF.

Prvih nekoliko scena filma služe da gledaoca uvuku u priču i da postave neke osnovne okvire, vrlo slično kao u "Avataru". Sam uvod u film smesta daje biblijski ton priči, dok nekoliko potonjih celina predstavlja očigledan i izvanredan omaž Fon Danikenu i "Odiseji 2001." Ujedno nam predstavlja protagoniste ove priče, dr Elizabet Šo i androida Dejvida. Ovde se mora skinuti kapa Fasbenderu, koji je odigrao za oskara i potpuno ukrao film. Njegov lik je pomalo omaž Halu iz "Odiseje", ali i Skotovim androidima iz "Blejd ranera". Ostatak glumačke postave potpuno bledi pred Fasbenderom, premda se ne može reći da su loše radili svoj posao. Više je reč o tome da je Fasbender potpuno zasenio sve ostale kolege. Veoma snažan utisak na mene je ostavila i Šarliz Teron, čiji je lik svojevrsna antiRipli. U izvesnoj meri, Teronova je asistirala Fasbenderu, odlično prikazujući veoma složen emotivni odnos između svog i Fasbenderovog lika (o kojem ne mogu više da govorim, pošto bih previše spojlovao). U svakom slučaju, priroda njihovog odnosa mogla se odmah naslutiti, budući da scenarista nije ni pokušavao da bude originalan, ali to nije ni najmanje smetalo uživanju u njihovoj glumačkoj igri. 

Ostatak glumačke ekipe, sa izuetkom Numi Rapas (ako se njeno ime i prezime tako čita) koja igra dr Elizabet Šo, odigrao je svoje role više nego korektno, međutim čini se da je tih sporednih glumaca previše i da baš i nisu najbolje iskorišćeni. U svakom slučaju, meni kao gledaocu nije bilo stalo do njih ništa više nego do toga koju marku zelenih šejkova posada pije po buđenju iz hibernacije. Zato je Rapasova svoju ulogu odigrala izvanredno i u potpunosti zasenila Šarliz Teron, što nikako nije bilo lako, premda je svejedno ostala u Fasbenderovoj senci. Jedna od scena sa njom pred kraj filma zapravo predstavlja svojevrsni vrhunac "Prometeja" i lako je moguće da će se jednog dana naći u nekoj od onih enciklopedija koje sam na počektu pominjao. 

Tu dolazimo i do, možda se može reći, problema koji "Prometej" ima kao film - preranog vrhunca. Naime, "Prometej" traje nešto preko dva sata. Prve tri četvrtine filma su zaista izvanredan SF, i Kameron čistom silom svoje vizije pretvara jedan odveć (što bi rekao nepotpisani prevodilac filma) manjkav scenario u odličnu pripovest. Poslednja četvrtina filma, dakle - poslednjih pola sata - pre je uvod u neki novi film i neku novu priču nego što je razrešenje onoga što smo do tada gledali. 

Upravo ta završnica ukupan utisak o filmu čini donekle slabijim. Da se vratim na početno poređenje, Kameron je završnicu svoje svemirske bajke odradio drastično bolje. Međutim, Skot jeste bio opterećen postojećim kanonom i kontinuitetom, i to ne samo iz prethodna četiri filma iz ove franšize, već i stripova, knjiga, video igara. Ipak se mora priznati da mu je pošlo za rukom da sve to uveže u jedno skladno pakovanje i da sažme sve te razne proizvode u jednu funkcionalnu celinu. Da ponovim, nisam mogao da se otmem utisku da poslednjih pola sata "Prometeja" služi da bi gledaoce pripremilo za nastavak - ali moram priznati da bih voleo da sam u pravu. Skot je ovim filmom dokazao da je izvanredan sineasta i da je više nego u stanju da umešno barata jednim krajnje zamršenim nasleđem. Veoma bih voleo da tokom narednih nekoliko godina pogledam još dva filma iz ovog serijala, pošto imam veoma snažan osećaj da je "Prometej" tek prvo poglavlje u jednoj priči i da se o njemu zaista može suditi tek nakon što se sagleda kao deo te veće celine. 

Moja konačna ocena "Prometeja" pomalo je šizofrena. Prvih sat i po filma ocenio bih visokom devetkom, dok bih završnicu ipak ocenio slabije - recimo, osmicom. Opet, ne mogu da se otmem utisku da ću - ako ikada budu snimljeni nastavci "Prometeja" - celu tu potencijalnu trilogiju oceniti čistom desetkom. U svakom slučaju, 8,5/10 - za sada.

петак, 25. мај 2012.

KRV VILENJAKA - Аndžej Sapkovski

by High Duke



Podosta sam lenčario u poslednjih par meseci i praktično nijedan prikaz nisam napisao ali me je nova knjiga o Geraltu naterala da se opet latim tastature. Od kada je IPS na veliku žalost propao (moju naročito pošto su mi ostali dužni honorar) nestrpljivo se čekalo da izađe treća knjiga Witchera i mnogi su se veoma radovali kada je Čarobna knjiga preuzela serijal i nestrpljivo čekali nastavak i nervirali se zbog sitnih pomeranja datuma.

Nažalost, čekanje se nije baš isplatilo.

U pripremi za treću knjigu, obnovio sam malo gradivo i pročitao POSLEDNJU ŽELJU  i MAČ SUDBINE koje sam prokomentarisao ovde . Dok čitam sam sopstvene reči od pre par godina, čudi me kako nisam pomenuo da knjige nose i određenu dozu satire i kritike našeg sopstvenog sveta, verovatno više nego bilo koji drugi noviji naslov fantastike koji je objavljen kod nas. Skoro svuda se potura odnos gospodara sveta, ljudi, naspram prirode i starijih rasa, tako da izjedna imamo i ekolosku i rasističku notu koja prati ova dela.  I ceo duh sveta, stepen određenih grana nauke i rečnik koji koriste učeniji likovi više pripada početku XX ili čak savremenom dobu, više nego nekakvom srednjem veku ili renesansi, što je uglavnom slučaj kod fantastike.

KRV VILENJAKA me je veoma razočarala, naročito pošto sam očekivao da posle onolike uvodne priče prve dve knjige dobijemo jedan celoviti roman i jedna od stvari koje strahovito bodu oči je činjenica da Sapkovski ovde izgleda uopšte nije spreman da piše u formi romana. Ceo roman deluje kao skup ne baš najbolje povezanih epizoda i u priličnoj meri liči na prve dve knjige zbirki priča, ali ovde te epizode nemaju ni završetak ni poentu kao priče. Ništa ne posebno ne razrešava, imamo mlaki zaplet i praktično nikakvu kulminaciju iza koje rasplet uopšte i ne postoji. Knjiga je više priča o stasavanju Ciri i treningu da postane veštarica-čarobnica. Stil je i ovde prilično štur u pogledu nekih uvida u karakter likova, osim možda pomalo Ciri koja je unekoliko zrelija, a kroz dobar deo knjige Sapkovski ume da nas vodi samo dijalogom (što je meni veoma prijatna metoda, ali sa priličnim ograničenjima). Osim toga što je knjiga dobrim delom training montage za Ciri, jedan od glavnih nedostataka jeste što mi ne pratimo zaista Geralta. U prve dve knjige on je bio centar pažnje, kao što i treba budući da je nosilac serijala. U Krvi vilenjaka toga nema, Geralta pratimo samo kroz vizure drugih likova bez nekog uvida u njegovu ličnost osim iz par dijaloga. Potpuno je potisnut u drugi plan.


Takođe, nema ni onog bajkolikog osećaja koji smo imali u prvim knjigama, čudovišta skoro da uopšte i nema i radnja se sada odvija u jednom relativno definisanom fantazijskom svetu, gde se na kratko prati više likova i to čisto da bi se dalo neko obrazloženje i objašnjenje za događaje, bez ikakvog karakternog razloga. Tako u par kratkih scena pratimo razne moćnike Geraltovog sveta, o čijim ličnostima ne znamo mnogo, ali saznajemo dosta o njihovom spletkarenju i planovima, što pomalo ubija i onom malo neizvesnosti.

Kao što sam rekao, roman nema koherentnu radnju i tok, nego je sačinjen iz epizoda koje kao da idu nekom sličnom cilju, ali potpuno odvojenim putevima bez nekog bitnog ukrštanja. Umesto da dobijemo roman, ova knjiga deluje kao predugačak prolog nečega što bi tek trebalo da se dogodi u sledećoj knjizi, budući da je završetak ovde praktično nepostojeći, a kraj knjige je kao kraj nekog od poglavlja iz sredine priče.

Prevod bi sa tehničke strane bio prilično dobar, da nema strahovito iritantnih stvari. Da se razumemo, za razliku od nekih ja sam prevodilac koji nikad nije bežao od fusnota kada je potrebno da se nešto objasni, ali ovde knjiga vrvi od bespotrebnih fusnota. Prevodilac često objašnjava reči koje su čitaocima fantastike odavno poznate, kao što je jabuka mača, kojima po mom mišljenju nipošto ne treba pojašnjenje, a tome se pridodaje sijaset potpuno bespotrebnih navodnih arhaizama. Ja poljskog ne znam ni reči i nemam predstavu kakvim stilom je pisano u originalu, ali smatram da ubacivanje gomile arhaizama, koji uopšte nisu slovenskog porekla (kao recimo „špas“ navedem u fusnoti kao arhaični naziv za zadovoljstvo, ustvari je čisto nemačka reč koja ima to značenje)  koji se lako mogu zameniti savremenim rečima koje zapravo jesu slovenske. Ne shvatam koji je to efekat trebalo da ima, pošto takvih stvari u prve dve knjige ima možda u tragovima. Primer dobre upotrebe arhaizama koji imaju funkciju jeste prevod Vukodava, ovde su to uglavnom reči germanskog i latinskog porekla koje nikako ne leže.
Osim toga, promenjeni su prevodi nekih stvari, kao što je ime trubadura i Geraltovog prijatelja koji je u prve dve knjige Ljutomir, da bi ovde postao Neven, a Geraltovo univerzalno ime za konja „Crvenperka“ postalo je  „Ukljeva“. Po mom desetominutnom istraživanju na netu, u originalu se bard zove Jaskier, što bi značilo
Ljutić, dok je u engleskoj verziji Dandelion (Maslačak) ime koje je za engleski mnogo bolje, ali tu nema ni traga Nevenu koji je Marigold na engleskom, što je zanimljivo pošto je jedan od novih likova u romanu čarobnica Tris Merigold.
Nalazim da su promene prevoda iz dve prethodne knjige, koji je tačniji od nove verzije, neuputne. Jeste da su u pitanju dve izdavačke kuće, ali trebalo je da se vodi računa o tome kada se  već serijal nastavlja, a ne radi iz početka. Takođe rasa halflinga (Niziołki) ovde je od relativno neutralnih polušana, kako ih nazivaju svi koji žele da ne bude da su direktno ukrali Tolkinov naziv, i kako je i u prve dve knjige, otvoreno nazvana hobiti.


Sve u svemu, KRV VILENJAKA je pala daleko ispod nivoa očekivanja i navela me da pomislim da ni sledeća knjiga neće biti mnogo bolja, osim ako Sapkovski nije unapred osmislio kuda želi da vodi radnju, ko su mu glavni likovi i da utvrdi kako da piše roman. Ali uvek ću da dam piscu još jednu šansu pre nego što ga zakopam, dok mi optimistični glasovi u glavi šapuću:  i sam si rekao da ti knjiga izgleda kao prolog, možda će zato sledeća da bude konkretna... Naslov krv vilenjaka se nedvosmisleno odnosi na Ciri, pa je zato u ovom romanu fokus na njoj...

Ali dobra vest je što barem na četvrtu knjigu neće dugo da se čeka, pošto je na sajtu Čarobne knjige planirani datum objavljivanja zapravo danas.