Kraj leta

Dragi moji i drage moje - i dragi mi bili i vi koji o sebi mislite u srednjem rodu - letu je došao kraj. Možda ne formalno-pravno, doduše. Ni ne znam kada pada taj evenat koji službeno označava prelazak iz leta u jesen, ali prvi septembar je za nama, sutra je prvi školski dan, a u ovom mesecu kojeg smo (da iskoristim omiljenu mi Bilbovu rečenicu) počinje jesenja programska šema na zlim televizijama zle američke imperije zla, koju ja nemilice potkopavam skidanjem rečene programske šeme sa torenata. Dakle, jesen je stigla, leto je skončalo od sopstvene žege - i ponovo radi blog. 

Naravno, svestan sam toga da jednostavno niste znali šta ćete od muke i očaja zato što tokom leta nije bilo tekstova. Gotovo da sam sasvim i potpuno sasvim i sasvim sasvim ubeđen da ste svakog jutra, pre kafe, udarali F5 na tastaturama, sve u nadi da ću se smilovati da napišem nešto - ali džabe. 

E, mukama je došao kraj. Smislio sam se da sednem za tastaturu i da i ja počnem sa jesenjom programskom šemom, a rečena šema - uz to i programska - izgledaće tako što ćete imati prilike da čitate jedan tekst sedmično iz mog pera, a ako neko od sadašnjih, bivših i budućih saradnika (koji se trenutno svode na Haj Djuka) doprinese nekim svojim tekstom toj brojci - tim bolje. Trudiću se da svakog meseca pokrivam jedan trenutno popularan serijal nekakve fantastike i da vas upoznajem sa njim; jednom mesečno ćete imati prilike i da čitate prikaz naslova koji se trenutno čita u okviru Čitaonice Znaka Sagite, a verovatno ćemo se doticati i produkcije domaćih izdavača. 

Očekujte i veću aktivnost na Fejsbuku, u okviru grupe koja prati ovaj blog. Eto tako. 

Čitamo se već za nekoliko dana, kada ćemo se podsetiti Stivena Eriksona i njegovog megagigaultra serijala Malazan the Book of the Fallen.