Izveštaj za kraj jula

Malo sam okasnio sa ovim unosom, ali valjda ćete mi oprostiti. Bilo je ovo paklenih dve nedelje. Ali zato sada imam da sa vama podelim lepe vesti.

Završio sam sav posao na prevodu preve polovine Džordanovog "Raskršća sumraka", inače desete knjige "Točka vremena". Takođe, završio sam grube radove na prevodu romana Tima Pauersa "Večera u Devijantovoj palati" i sada sledi peglanje. To će mi taman dobro doći da se malo odmorim od Džordana. Nakon te dve nedelje nastavljam rad na "Raskršću".

Tu sam dužan malo objašnjenje - Džordanovi romani biće objavljivani u jednom tomu, ali i dalje se u procesu proizvodnje dele na dva komada, radi lakšeg obračunavanja i isplata.

Da bih vam se malo odužio zbog čekanja, ekskluzivni odlomak iz prvog dela "Raskršća sumraka" sledi:


Pranje svile dugo traje. Vedra vode koja su dovlačile od pumpi bila su hladna kao led, ali vrela voda iz bakarnog kotla mlačila je ovu u koritima. U vreloj vodi svila ne može da se pere. Potapanje ruku u korita na toj hladnoći bio je divan osećaj, ali kada se opet izvuku – hladnoća je dvaput gora. Nije bilo sapuna, bar ne dovoljno blagog, tako da su svaka suknja i bluza morale da se jedna po jedna potope i nežno protrljaju. A onda da se rasprostru na peškir koji će nežno da se umota kako bi se iscedilo što je više moguće vode. Potom se vlažni odevni predmet ponovo potopi u drugo korito puno mešavinom vinskog sirćeta i vode – to smanjuje ispiranje boja i pojačava sjaj svile – pa se ponovo stavlja na peškir i umotava. Mokri peškir se onda snažno iscedi i raširi na suncu da se osuši gde god ima prostora za to, dok se svaki komad svile okači na vodoravnu motku, obešenu u hladu paviljona od grubog platna podignutog na rubu trga, a onda rukom izgladi da ne bilo nabora. Uz malo sreće, ništa neće morati da se pegla. Obe su znale kako se o svili valja starati, ali za peglanje je potrebno iskustvo koje ni jedna ni druga nisu imale. Niko od Sevaninih gai'šaina nije umeo da pegla, čak ni Maigdin, mada je ona bila gospodska služavka i pre ulaska u Failinu službu, ali Sevana nije prihvatala izgovore. Svaki put kada Faila ili Alijandra odu da okače drugi komad odeće da se suši, proveravale bi one već obešene i gladile nabore kada je to potrebno.

Novi radni zadaci!

Prekjuče sam dobio nekoliko mejlova s pitanjima u vezi s planovima izdavačkih kuća za koje radim. Bojim se da je na pitanja te vrste veoma teško odgovoriti. Većina izdavača nije u sjajnom stanju i kriza je poprilično pogodila izdavaštvo u celini. Juče sam veče proveo s Patrikom Sendenijem, najpoznatijim SF&F blogerom na svetu, dva puta nominovanim za Huga, i po njegovim rečima izdavaštvo je globalno u teškom stanju - mnogo težem nego što se to čini posmatračima sa strane. Dakle, znam koji su izdavački planovi u kućama u kojima radim, ali zaista je nezahvalno otkrivati ih, pošto se nikada ne zna šta će se od tih planova realizovati. Ali zato mogu da pričam o onome što ja radim...

Nedavno sam za "Beli put" završio "Odmazdu Mračnog Viteza" (Dark Knight Strikes Back aka DK2) i trebalo bi da krenem u prevod četvrtog trejda serijala "Propovednik" (Preacher). Moram priznati da me je DK2 poprilično zamorio. Depresivna i beznadežna Milerova predstava Betmenovog sveta pokazala se poprilično teškom za varenje. Premda sam veliki ljubitelj Betmena (mada, još veći ljubitelj njegove politički nekorektne verzije, Midnajtera) i premda se u DK2 nazire tračak svetla i nade na kraju planetarnog tunela, nisam mogao da se otrgnem utisku da je Milerova antiutopija ne pred nama, već da zapravo živimo u njoj. Možda na početku, ali biće samo gore.

Elem, da ne budem preterano mračan, trenutno radim na desetom romanu u serijalu Wheel of Time pokojnog Roberta Džordana. Urađeno je nekih dvadeset odsto i napreduje sasvim fino.

S druge strane, roman koji prevodim paralelno s Džordanom, Dinner at Deviant's Palace Tima Pauersa ne ide ni izbliza toliko brzo. Pauers je izuzetan pisac, ali veoma je teško preneti njegov stil na srpski jezik.

Eto, toliko za sada. Večeras ili sutra nastavak. Sada me vabi piletina s karijem i bademima.

Letnje vrućine... i "Sirijus Reborn"!!!!

Bojim se da nemam nekih značajnih vesti za vas. Ovaj unos je pre posledica nedostatka vremena da se napiše nešto smisleno, nego što je bogzna kako bitno obaveštenje za moje drage čitaoce. No, popuniću prostor starim vestima, ponegde osveženim daškom novih informacija, koje bi možda mogle biti zanimljive.

Elem, za jedno nedelju dana završavam sav rad na "Srcu zime", poznatom i kao "deveta knjiga "Točka vremena", koja se vuče kao gladna godina". Roman će se po svoj prilici pojaviti u "Laguninom" predsajamskom talasu, skupa sa novoprevedenim romanom Džastina Kronina "Passage" (preveo Goran Skrobonja), ali i "Imenom vetra" Patrika Rotfasa i "Poslednjim carstvom" Brendona Sandersona, u prevodu moje malenkosti (što je besmislen izraz za čoveka od 188 cm i 100 kg, ali 'ajde da se pravimo fini...). Ovo poslednje je velika stvar i roman koji se ne sme propustiti. Ponosim se time što sam Sandersona prepoznao kao novog velikog pisca EF još dok je imao samo jedan roman i preporučio ga izdavaču pre neke tri godine. Ne moram posebno da naglašavam da je reč o čoveku koji dovršava Džordanov serijal, zar ne?

U toku je rad i na dve grafičke novele za "Beli put" - o tome nešto malo više u nekom narednom unosu, nadam se u ponedeljak, a potpuno sveža vest je da sam sa "Sirijus izdavaštvom" postigao dogovor o prevodu dva romana Tima Pauersa. Prvi bi trebalo da se pojavi za oktobarski sajam.

Eto, čisto da ne bude da nema vesti...