POSLEDNJA STRAŽA - Sergej Lukjanjenko

by High Duke

U poslednje tri godine posle sajma jedva čekam da dohvatim novi nastavak serijala o Noćnoj straži, pa ni sada nisam nista drugačije postupio. Poslednju stražu sam bukvalno progutao i opet ostao gladan želeći još. Ali koliko god voleo serijal, nekako nalazim da je teško da pišem prikaze za njega, iz straha da ne uništim spojlerima nekome čitanje. Sama forma romana je u mnogome kriva za to.
Kao i uvek i Poslednja straža se sastoji od odvojene, ali opet nerazdvojivo međusobno povezane priče. Mogu da pomenem kako počinje prva, što je u ovom slučaju odlazak Antona Gorodetskog da pomogne u rešavanju bizarnog slučaja napada vampira u Edinburgu. Ali drugu priču već ne mogu da pominjem tako, a naročito ne treću, budući da sama njihova postavka otkriva kraj prethodne priče. Zato ću knjigu da hvalim onako izokola, bez rizika od spojlera.

Kao što sam već rekao, zbog ubistva u Edinburgu Anton (sada viši mag) putuje u Škotsku da nezvanično pomogne tamošnjoj Noćnoj straži, tako da ovaj roman počinje misterijom ubistva praktično kao krimić, što nikako nije strano ni ovom serijalu, a ni contemporary/urban fantasy uopšte. U pitanju je roman brzog tempa, koji ni u jednom trenutku ne davi, niti pak ide prebrzo i ostavlja stvari previše nejasne, što mu uglavnom dozvoljava pogled iz prvog lica, što pak omogućava sjajnu karakterizaciju samog glavnog lika, a i mnogih drugih gledanih kroz njegove oči.

Jedna od stvari koje su me naročito oduševile ovde jesu reference na fantastiku uopšte raštrkane kroz ceo roman, uključujući i pomalo šaljive pomene događaja iz filmova o Noćnoj straži koji se poprilično razlikuju. Anton je neke od događaja iz filmova sanjao i smatra da je to možda bio njegov pogled u neku paralelnu stvarnost. Kontinuitet je jedna od veoma bitnih stvari u Lukjanjenkovom serijalu, pošto događaj iz prvog romana još uvek može da ima bitne posledice, a talasi koje je napravio se još uvek osećaju. Divno je videti da autor ceni svog vernog čitaoca i sopstvenu priču i ne pravi od nje svaki put novu priču, već sve deluje kao povezana celina više nego mnogi drugi serijali, a opet uspeva da održi temu jednog toma.

Tema je uglavnom ista, Antonovo preispitivanje pojmova morala i razlike između dobra i zla, što ne odgovara uvek podeli na svetle i tamne, kao i pitanje ljudskosti i da li ih zapravo posedovanje moći i dugovečnosti/besmrtnosti uopšte čini iole drugačijima od ljudi po bilo kom pitanju. A što se same priče tiče, recimo da se Lukjanjenko konačno dotiče nečega što sam čekao još od kada je počeo da se poigrava mitovima i legendama: Artur i Merlin. I mislim da više ništa ne smem da kažem o samo delu a da se ne ponavljam ili ne otkrijem previše.

Samo ću reći da Poslednja straža nije i poslednja straža. Iako je do sada smatran tetralogijom, serijal je u međuvremenu dobio jednu priču po imenu Mala straža, a uskoro bi trebalo da dobije i peti nastavak Nova straža, koji bi trebalo da izađe do kraja ove godine. A kako je ovo serijal koji mi je ostao svež i posle četiri knjige, a početni kvalitet mu nije opadao, radujem se i petom delu i iskreno se nadam da će Alnari i njega da izda.

Kratak izveštaj sa sajma

by High Duke


Dragi čitaoci, kao što znate sezona lova je otvorena. Ja sam danas ostao na sajmu do zatvaranja (čitajte: dok me nisu izbacili) i solidno obišao sajam, tako da ću da dam kratka uputstva za vas koji tek planirate da odete na sajam i koji niste unapred nasli mape sa standovima.
EDIT: link do stranice sa planom sajma

Elem, raspored štandova je i ove godine malo drugačiji nego prethodne, ali ovaj put nabolje. Hala 1 je opet rezervisana samo za izdavače, i sve je standardno, osim sto je situacije dole, u areni, malko drugacija. Mnogi štandovi sada idu više u širinu nego u dubinu, što je malko zgodnije, ali danas nije bilo toliko gužve, pa ćemo u narednim danima da vidimo kako to funkcioniše. Zbog toga sada u sredini arene vise nije jedna široka ulica, već se nalazi još jedan red štandova.
Hala 4 (bivša hala 14) je vraćena na stari raspored. Možda se sećate prošle godine nekog pokušaja ko zna čega u zadnjem delu hale koji je te standove em zatvorio, em od njih načinio lavirint. Tako da sada imamo ponovo centralnu ulicu koja ide od hale 1 do zadnjeg izlaza hale 4 (14).



Čini mi se da ove godine sajam odlikuje primetno veći izbor stranih izdanja, posledica većeg broja knjižara. Takođe postoji realna šansa da je izbor sutra već smanjen, budući da sam video poveći broj kolega knjigoholičara, pretežno sa Sagite koji su tradicionalo opustošili fantasy police u knjižarama. No da krenemo redom.

English book na sličnom mestu u hali 4 kao i svake godine, poveći štand koji za razliku od nekih prethodnih godina ove godine ima prostora i pregledan je. Fantastika sa leve strane čim uđete. Pretežno popularne teen knjige, tipa Twilight i neki klasici fantastike. Dobro pogledajte ceo taj red pošto ima knjiga koje su zalutale na police sa klasicima i sa mejnstrim romanima. Tu je i omanji deo štanda odvojen za klub Sigil koji ove godine ima pretežno boardgame-ove.

Odmah preko puta English booka, na samoj sredini, rame uz rame knjižare Vulkan i Delfi. Za one koji ne znaju, Vulkan je novi lanac knjižara iza kojeg po mojim saznanjima stoje Mono&Manjana i Alnari. Vulkan je preuzeo lanac knjižara propalog IPSa (kojeg više nigde nema ni u kom obliku, pa ni na sajmu). solidno su se snabdeli za sajam za sajam, ima svega i svačega, od novijih stvari do klasika fantastike i naučne i epske. Generalno, dobar izbor stranih izdanja. Sa druge strane Delfi sa jos većom količinom knjiga fantastike, ali izborom koji je malko previse tradicionalan (malo previse Fajsta, Edingsa i sličnih starijih pisaca koji su već godinama zastupljeni u našim knižarama. Tek nekoliko novijih stvari, ali opet, kao i Vulkan, dosta stranih izdanja.

Opet preko puta njih, ovaj put nadesno, Plato koji ima manji izbor stranih izdanja nego ikada. Nikako mi nije jasno zašto je Plato na sajmu od pre jedno tri godine odusta od stranih izdanja. To ih je izdvajalo i pravilo gužvu na štandu. Ovako su upotpunosti u senci Delfa, English Booka i Vulkana. Dakle, god Platoa jedan jedini sto sa stranim izdanjima i izuzetno slabim izborom, naročito fantastike.

Dalje niz halu, a opet na sredini, dva dugačka štanda pripadaju Evro Giunti, nažalost još uvek bez velikog izbora (naravno, sva njihova izdanja su tu), a fantastike nešto malo na jednoj rotirajućoj polici sa druge strane štanda. Posle mog prolaska, fantastike još manje. Ali kao što je nightflier već izvestio, oni su tek počeli sa radom kao velika knjižara i mislim da već sledeće godine od njih možemo da očekujemo bolji izbor stranih izdanja, možda čak i štand u rangu Delfa i Vulkana. Za one koji vole fantasy stripove i mange na pristupačnijem jeziku, sa leve strane hale 4 mogu naći hrvatski Algoritam koji ima i manji izbor stranih knjiga, veoma povoljnih, plus daje i 30% popusta. Pri sredini hale se nalazi i novosadska gaming knjižara Dragon sa gomilom raznih polovnih i povoljnih fantasy i sf knjiga, i to ne samo Wizards of the Coast izdanja. Takođe, izneli su sve sto im je preostalo od knjiga treće edicije za Dungeons&Dragons, tako da ako vam nešto nedostaje ili volite kako su urađeni tvrdi povezi treće edicije, a kao ja prezirete četvrtu edicuju, možete da dopunite arsenal.


Galerija hale 4 kao i uvek antikvari gde uvek može svašta da se pronađe (osim romantičarskih britanskih pesnika izgleda). Šta da vam kažem, retke stvari se brzo razgrabe, požurite dok još uvek ima nečega.

Hala 1, nema mnogo iznenađenja. Tardis je pred sajam izdao puno izdanja domaćih autora, toliko da ne mogu sve da pobrojim, tako da cu da ukradem spisak novih izdanja i zbivanja od Spomenke. Takođe, ko hoce da vidi bogat program Tardisa za sajam može to da učini ovde:

Nomadi, Spomenka Pululu
Milorad Pavić mora pisati priče, Sava Babić
Mačji Snovi, Ivana Milaković
Torba od vrbovog pruća, Miroljub Todorović,
Legija Nepromočivih, Željko Pahek
Manufaktura G, Adrijan Sarajlija
Grotlo, Oliver Jovanović
Crna kutija/Zagrljena deca, Slobodan Škerović
Led, Ilija Bakić
Šum lišća, Laza Lazić
Tabor na Kidisu i Planeta Ida - spejs opera Radmilo Anđelković(uskoro prikaz)
Anđeli na kocki šećera, Saša Robnik





Alnari je gotovo u potpunosti digao ruke od fantastike, prekida sa izdavanjem i Mača senki i Temerera. Od novih stvari samo treći deo Lujanenkovog serijela Straža sumraka i Uporište II Sivena Kinga, koje izašlo još pre nekog vremena. U najboljem slučaju možda imaju neki triler sa fantastičnim elementima, kao što je Knjiga mrtvih duša.


Paladin pored standarnih zbirki priča ima i novog Mekdonalda, zbirku priča koju je priredio i preveo sam Goran Skrobonja Knjiga izgubljenih snova
Paladin takođe ove godine dovodi Ijana Mekdonalda na Sajam, tako da će u petak, 29.10. potpisivati knjige na štandu Paladina koji je na galeriji hale 1.





Portalibris je izbacila treći i konačni deo Kosingasa: Smrtovanje, Aleksandra Tešića.
Kao i do sada, očekujte ovde uskoro prikaz knjige. Portalibris je takođe na galeriji hale 1 i ima sledeću akciju: postoje dve grupe naslova A naslovi i B naslovi. Ako kupite jednu knjigu iz A naslova, dobijate jedan B naslov u vrednosti do 1200 dinara besplatno. Takođe uz Smrtovanje možete dobiti i flašicu rakije zmajevače, i možda potpis autora.









Laguna i areni hale 1 od novih stvari ima retrospektivu dela Džordža Martina, Pesme snova, podeljenu u tri toma. U trećem tomu se nalazi novela smeštena u svet Pesme leda i vatre, Hedge Knight, ili u našem prevodu Vitez lutalica (ili lutajući vitez, bojim se da u ovom trenutku ne mogu da se setim, plen donet sa sajma me je izmorio). Tu je i tvrdo povezano, ilustrovano, jednotomno izdanje Boje magije i Svetlosti čudesnog, Terija Pračeta, kao i novi Disksvet roman Poslednji Kontinent




Laguna takođe ima akciju rasprodaje: u dubinu štanda je jedan odeljak samo za knjige na popustu od 40% do 60%. Tu možete naći starija fantazi izdanja Lagune kao što su Edingsove i Fajsove knjige, kao i još ponešto. Recimo Tihi gradovi Gorana Skrobonje su 250 dinara.



To bi bilo sve čega se moj umorni um sada seća, tako da su moguće dopune. Posetite sajam i srećan lov!

DNEVNA STRAŽA - Sergej Lukjanenko

High Duke




Ovaj drugi tom tetralogije Sergeja Lukjanenka donosi nove tri međusobno povezane priče. Za razliku od prve knjige koja je pisana iz tačke gledišta Antona, svetlog maga, knjiga počinje naracijom iz prvog lica veštice Alise, pripadnice moskovske dnevne straže. Na ovaj način, Lukjanenko nastoji da nam približi filozofiju i pogled na svet mračnih, pokazuje nam drugu stranu novčića. U Noćnoj straži smo već videli kako moćni magovi ne prezaju da iskorišćavaju druge zarad svojih ciljeva, iako svetli i mračni to rade na različite načine. Ali Alisa nije tako moćna da sopstvenim silama može da utiče na sudbinu sveta kao što to rade Geser i Zavulon. Ne, njeno mesto je u sredini hijerarhije Dnevne straže, među onima koji obavljaju glavni deo posla. Ona nema neke velike pretenzije, živi svoj život od dana do dana i nada se da će Zavulon promeniti odnos prema njoj. Autor nam na ovaj način daje uvid u jednog mračnog i kroz to nas natera da postavimo pitanje da li podela na svetle i tamne koristi možda previše jake reči. Praktično daje čitaocu više podataka da sam napravi izbor, hoće li se u mislima prikloniti svetlima ili mračnima. Iako bi odgovor većine bio svetlima, sigurno postoje i oni koji će se pre pronaći na mračnoj strani, ipak naše poimanje dobra i zla je zasnovano na jedinom postojećem etičkom merilu vrednosti, ljudskom. Iako možda nemaju moći kao u Lukjanenkovom svetu, mračni postoje kao ljudi, oni su među nama.

Roman prilično prati formu svog prethodnika: tri priče i nadmetanje dve straže za prevlast. Nažalost, Lukjanenko se možda previše trudi da održi napetost i neizvesnost, pokušavajući da obrt bude nešto što čitalac nikada ne bi pomislio. Za razliku od Martina, koji je majstor suspensa i čija razrešenja situacije udare kao malj, Lukjanenkovi pokušaj je pomalo mlak, blago antiklimaktičan i deluje kao da glavno razrešenje i pravo tumačenje događaja ostavlja tek za sledeće delove. Ako ste se zapitali šta je sa Antonom, ne brinite, tu je, i još uvek je jedan od ključnih likova preko čijih leđa se lome spletke obe Straže, a događaji, iako na prvi pogled nepovezani, direktno se nastavljaju na istu nit priče iz prvog dela. Ipak, to je priča koja je vekovima borbe između dve straže ista i neprestano se nadovezuje dok se neke od niti kojima je ispletena menjaju i pucaju. Autor nam takođe otkriva još paričića istorije svog sveta, sežući u daleku prošlost i uplićući legende i mitologije u kalup svog sveta. Naime, legenda o Sigurdu i Fafniru dobija svoje tumačenje i razjašnjenje. Takođe se upoznajemo i sa neutralnom stranom, Inkvizicijom, čija je svrha da održava balans između svetlosti i tame i sudi u sporovima Noćne i Dnevne straže. Pojavljuju se i neka nova stvorenja, pretežno izvučena iz slovenske mitologije, ali elegantno uklopljena u ustrojstvo sveta.

Knjiga u globalu ostavlja dobar utisak, zadržava istu mračnu atmosferu, drži pažnju i nosi autentični ruski duh koji je Lukjanenko zajedno sa Semjonovom doneo kao pravo osveženje na domaćoj sceni fantastike kojom vladaju pisci engleskog govornog područja. Ne može se mnogo više od ovoga reći, a da se ne otkrije previše i ne pokvari ugođaj čitanja, samo možemo da se nadamo da će treća knjiga, Sumračna straža, stići na naše police pre sledećeg sajma.