Sajam 2014 - strip

Ako je ovogodišnji Sajam zakazao sa strane književne fantastike, nije sa strane fantastike u stripu. Zapravo, poslednjih nekoliko godina stripovski pregaoci uveliko šiju strogo književne. 

Ove godine posetioci Sajma knjiga suočeni su sa ozbiljnim poteškoćama u slučaju da su rešeni da odjednom kupe sve što bi ih moglo zanimati od stripovske ponude.

Kao po običaju, Darkwood je najplodonosniji - ali i zaslužan za to što ovaj Sajam neće proći a da se na njemu ne nađe moj novi prevod. 

Reč je o četvrtom tomu "Hronika Konana (Varvarina)", sa naslovom "Balada o Belit i druge priče". Iskren da budem, meni je Belit manje bitna od Crvene Sonje, ali dobro. 

Pored četvrtog toma "Hronika", Darkwood me je veoma obradovao i prvim tomom "Stvorenja iz Močvare". Ova knjiga sadrži epizode koje su kao autori potpisali Len Vin, Berni Rajtson i Nestor Redondo, a domačim čitaocima poznate su iz nekadašnjeg "Horrora", koji su izdavale Dečje Novine iz Gornjeg Milanovca. 

Iskren da budem, iako je Darkvudovo "Stvorenje iz Močvare" daleko impresivnije od gornjomilanovačkog "Čudovišta iz Močvare", meni na prvi pogled i ne godi baš previše. Naime, ovo izdanje je u koloru, koji me potpuno odbija od izvarednog crteža iz mog detinjstva (que ciganske violine). Bilo kako bilo, ovo čudovište od "Stvorenja" (see what I did there? Oh, I'm so fabulous!) čitaocima nudi 326 stranica u koloru za tričavih 1250 dinara - što je cena koja će važiti samo tokom trajanja Sajma. Isplati se. Što se mene tiče, taman ću imati izgovor da sakupim "Horrore" koji mi nedostaju i da ih lepo ukoričim, pa stavim pored ovog izdanja.

Darkvud se očito ne ustručava od koprodukcija, pa je tako čitaocima predstavio novu ediciju, ako ne i imprint, pod nazivo Čarobna šuma. Već je po imenu jasno da je reč o saradnji Darkvuda i izdavačke kuće Čarobna knjiga. Doduše, mogli su da rečeni imprint nazovu i Crna knjiga - ali verovatno bi u tom slučaju privukli malčice drugojačiju publiku. No, to i nije loš naziv za nekakvu ediciju horora i mračne fantastike, pa se nadam da makar neko iz ovih izdavačkih kuća prati moja pisanija.

Enivejz, perjanica Čarobne šume je prvi integral "Torgala". Za razliku od sumanute izdavačke politike Belog puta, nekadnjeg izdavača ovog stripa, Čarobni šumari su počeli kako Morana i Hel zapovedaju, odnosno - od prve epizode. Naravno, očekivano su pokvareni pa su njihovi integrali ustrojeni tako da sadrže po tri epizode, čime se na fin način izbeglo apsolutno preklapanje sa integralima Belog puta (koji su imali po pet epizoda). Iskren da budem, više volim obimnije stripove, pa makar i koštali više - ako ni zbog čega drugog, a ono zbog uštede prostora na policama. No, bitno je da se sa "Torgalom" nastavilo, pa u kakvoj god konstelaciji, a obaška što je na kraju krajeva reč o pametnom poslovnom potezu, na koji niko normalan ne može da se ljuti. Na izvedbu imam primedbe, ali te dve primedbe koje imam u biti su - nebitne. Primedba prva: kolor mi je prejak; boje su mi previše jarke. Primedba druga: reč "skald" se pojašnjava rečju "trubadur", a ta dva pojma - premda srodna - udaljena su parsecima. Čisto da se ogradim, još nisam pročitao čarobnošumskog "Torgala", pa ću možda zakerati zbog radi koječega nečega još.

 Makondo je duhovni - a i materijalni - naslednik Belog puta. Nastavili su tamo gde je BP stao kada je reč o Murovoj "Ligi", ali započeli su i neke nove projekte. Ono što mene duboko zanima & impresionira, a tematski se savršeno uklapa u ovaj tekst zapravo su dva trejda "Kralja Kula". 

Kul je, inače, takođe jedan od meni dragih stipova koje sam čitao kao mladunac u SFRJ - i često je znao da mi bude bolji od Konana. Iskren da budem, uvek mi je smetalo njegovo ime. Nekako me je podsećalo na crnca sa afro frizurom, maljavih grudi i u kožnim gaćama sa leopardskim printom. Decenijama docnije - gledajući film - saznao sam da se čovek zapravo zove KAL, isto kao što se Hulk zove HALK, ali to ni bog otac Jehosafat ne bi mogao da dokaže lokalnim stripoljupcima, pa ni ja neću da se pačam u ćorava posla, osim, you know - rekao sam vam!

Akhm. 

Dakle, imamo čak DVA toma "Kralja Kula", u istom formatu u kojem je Beli put objavjlivao svoje trejdove, tako da mogu da vam stanu na policu odmah uz prve dve "Hronike Konana" (ako ih niste prodali kada je Darkvud preuzeo taj serijal). Ako sam dobro shvatio, ovih "Kulova" (rimuje se sa "džulova") biće ukupno 4, nakon čega ide nekoliko trejdova u boji. Zapravo, ove epizode KK-a (fali jedno K, pa da ugođaj bude potpun... hm, I'm on the roll here!) ekvivalent su Konanovom "Divljem maču", a "hronike" će posle. Whatever. Kul među Srbljem je predivna stvar, a Makondo nije Beli put i ovaj izdavač zaslužuje našu zdušnu podršku.

Za kraj ovog unosa ostavio sam Veseli četvrtak. Sajamski novitet je dvadeset treći tom kolekcionarske edicije "Dilana Doga", ali i prvi naslov u biblioteci "Dragonero". Malo je čudno to što se prethodni "Dragonero" računa kao singlić, ili one-shot (kao što moja baba voli da kaže), ali Ktulu moj...

Enivejz, na Sajmu ima još tušta i tma raznoraznih stripova raznoraznih izdavača. Ne budite lenji, već ostavite svoje teško zarađene pare na njihovim štandovima.

 

Sajam 2014 - preporuke

Ovogodišnji oktobarski Sajam knjiga biće po svemu sudeći mršav kada je o fantastici reč. Ipak, biće da se probere nekoliko knjiga i stripova - sasvim dovoljno da se popuni ranac prosečnog ljubitelja žanrovske književnosti.

Naravno, prosečan ljubitelj žanrovske književnosti u Srbiji hronično nema para, pa je samim tim i ranac mali. Ali šta da se radi. Tako je kako je.

Za početak, Čarobna knjiga se - uz Lagunu - odavno izdvojila kao najagilniji izdavač fantastike, pre svega se okrećući mlađoj čitalačkoj populaciji.

Na ovogodišnjem Sajmu svakako treba obratiti pažnju na poslednja dva nastavka serijala o vešcu (sa sve tr

agičnim naslovnicama), ali bih čak više od toga naglasio novo izdanje "Govornika za mrtve". Pohitajte i kupite ovaj kultni da kultniji ne može biti roman & remek-delo naučne fantastike. Naravno, usput kupite i "Enderovu igru", ako već niste. Potrebno je dati podstrek ne samo ČK već i ostalim izdavačima da objavljuju vrhunsku fantastiku - naročito naučnu, pošto je kod nas odavno u zapećku u odnosu na raznorazne podžanrove fantazije.

Pored dva romana o Enderu Čarobna knjiga je objavila i "Oni drugi" iz pera Džo Valton - koja spada među kritički najbolje prihvaćene autore novije generacije, a "Oni drugi" je dobio i Huga i Nebulu, što je veliki uspeh čak i u današnje vreme. Caveat emptor, Valtonova nije baš najlakše štivo na svetu - a naslovnica je takođe imbecilna.

Laguna je ove godine zakazala što se tiče ekskluzivne sajamske ponude, iako je u pripremi nekoliko vaistinu kapitalnih dela.epske fantastike, koji će se u prodaji verovatno naći pred novogodišnje praznike. Međutim, u poslednjih dva meseca Laguna je ipak objavila sasvim dovoljno naslova da oni koji kupuju od Sajma do Sajma imaju čime da se omrse.

"Vorska igra" by Lois Mekmaster Bižol objavljena je još prvog avgusta, ali svakako vredi da se uvrsti u sajamski spisak. Reč je o drugom po redu romanu u glavnom pripovednom nizu jedne od najznačajnijih svemirskih opera svih vremena. Obaška što je "Vorska igra" dobila Huga i Lokus, a u vreme kada ih je dobila te nagrade nikako nisu bile za bacanje.

"Vitez Sedam kraljevstava" je obavezna kupovina. U ovoj knjizi objedinjene su sve tri novele o Danku i Egu, dve iz "Legendi" i jedna iz Martinove antologije Warriors. Nažalost, Martin nije dovršio Wild Women of Winterfell za antologiju Dangerous Women, inače bi se sasvim sigurno i ta novela našla u ovoj knjizi. Ali ove godine nas očekuje svojevrsni "Silmarilion" njegovog sveta, pa se nadajmo da će po završetku tog projekta da se vrati glavnom serijalu, ali i prikvel novelama.

Tradicionalno, Laguna pred svaki Sajam objavljuje Pračetov roman iz serijala o Disksvetu. Ove godine to je "Noćna straža", inače jedan od meni manje dragih romana smeštenih u Disksvet, ali i manje dragih romana o Vajmsu i kompaniji. Međutim, to je Pračet. Ovo je dvadeset deveta knjiga u serijalu, s tim da mi se čini kako je Laguna preskočila barem dve (Last Hero i Amazing Maurice), pretpostavljam zbog njihovog neobičnog formata. Moram reći da se radujem narednoj godini i početku potciklusa o Tifani Ejčing, naslednici Bake Vedervaks (cue Lepa Lukić i ona klinka, sa pesmom "Briši briši suze s lica, ja sam tebi naslednica...").

Ovaj septembarsko-oktobarski niz Laguna završava romanom "Slomljeni anđeli" Ričarda Morgana. Morgan je pokupio Klarka, Dika i Kembela, ali ne dok su stopirali, već nagrade koje nose njihova imena, tako da ćovek knows his shit, što moja baba voli da kaže. Takeši Kovač, protagonista "Slomljenih anđela" je jedan od naj-BAMF likova u novijem SF-u, tako da se ovo ne sme propustiti.

Kada smo kod "Slomljenih anđela", prevodilac rečenog romana je Goran Skrobonja, koji je i izdavač i head honcho izdavačke kuće Paladin. 

Paladin ove godine nudi ozbiljne popuste na kupovinu više naslova odjednom, u određenim kompletima i to sledećeg sastava:

1. Komplet KIM NJUMEN (Povratak u SSAD + Čovek iz Diogenovog kluba + Britansko pitanje) po ceni od 1.500 din (umesto 1900);
2. Komplet LESLI LOKO (Sirotice i bogatašice + Jedno tajno leto) po ceni od 1.500 din (umesto 1.800)
3. Komplet KASL (Talas vreline + Gola vrelina + Vrelina raste) po ceni od 2.000 din (umesto 2.500)
4. Komplet VONEGAT (Doručak šampiona + Svračje noge) po ceni od 1.500 din (umesto 1.800)
5. Komplet SKROBONJA (Nakot + Poklade) po ceni od 1.200 din (umesto 1.400)
6. Komplet HERBERT (Pacovi + Magla + Preživeo) po ceni od 1.200 (umesto 1.500)

OK, nije sve fantastika, ali dovoljno toga jeste da ova sajamska akcija bude zanimljiva. Naravno, tu su i premijere. Pre svega, Goranova nova zbirka, "Poklade", ali i romani Roberta Makamona, "Vučji sat" i "Labudova pesma". Paladin i ove godine nudi tematsku antologiju domaće kratke i duge priče, pod naslovom "HAARP i druge priče o teorijama zavere", a sadržaj je poprilično impresivan:

OTVORENO PISMO SRPSKOM NARODU OD ILJIČA RAMIREZA SANČEZA, Goran Gocić
ONI, Jelica Greganović
ATENTAT KOJI SE NIJE DOGODIO, Filip David
KARANTIN, Darko Tuševljaković
GDO JE VUBIL KNDJA, Ilija Bakić
HAARP U DRUGOM SVETU, Ivan Vukadinović
KIKIMORA SPAVA U MOM DŽEPU, Branka Selaković Milošević
OČI BOJE MUDROSTI I NADE, Ivan Lutz
BEZ OBZORJA, Miljan Marković
SVET KAO VOLJA I ZAVERA, Vasa Pavković
NAJLEPŠA, KRAJ PRIČE?, Mirjana Marinšek Nikolić
NEKRONOMIKON, TREĆE DOPUNJENO IZDANJE, Dejan Ognjanović
BALAMSKA AVET, Đorđe Bajić
POSLEDNJA ŽELJA, Zoran Pešić Sigma
PROGRAM, Nataša Milić
PLITKI GRBOVI, Sebastian Adanko
1138, Mladen Milosavljević
OTMICA, Miloš Petrik
MESO, Pavle Teofilović
MIJAZMA, Radoslav Slavnić
DANAS PADAŠ U ROPSTVO, Relja Antonić
SUMRAK BOGOVA, SVITANJE VAMPIRA, Željko Obrenović
TROPIKANA, Stevan Šarčević
SEMENIŠTE, Tamara Lujak
ZNALAC ČISTIH DANA, Vladimir Kolarić
ZAŠTO SE NISMO ZAUSTAVILI DA KUPIMO CIGARETE, Ivan Nešić
FABULATOR, Oto Oltvanji
VIŠE OD IGRE, Goran Skrobonja
HAARP I DRUGE PRIČE, Jovan Ristić

 

Svakako bih izdvojio Davida, Bakića i Nešića kao dovoljan razlog da se ova antologija nađe na policama svakog ozbiljnog zaljubljenika u fantastiku, a zanima me i kako se Greganovićka snašla u ovim vodama.

Dakako, uz sve navedeno tu je i novi Makdonald, "Srce, ruke, glasovi".

Na kraju bloka književnih preporuka osvrnuću se na novu nadu domaćeg tržišta fantastike, izdavačku kuću Urban Reads. UR se za sada specijalizovala za distopijsku naučnu fantastiku za omladinu, odnosno takozvanu YA književnost. Pored trilogije "Divergentni" Urban Reads je domaći izdavač trilogija "Legende" i "Lavirint", a u planu je i 5th Wave Rika Jencija. 

Stariji čitaoci, naročito čitaoci skloni urbanoj fantastici, koja se kod nas retko nalazi u knjižarama, valjalo bi da obrate pažnju na roman "Groznica tame". Evo i sinopsisa:

Makajla Lejn je doskora verovala da su ona i njena sestra Alina obične devojke iz malog učmalog američkog gradića, da je život zapravo sjajan, i da sve ide baš kako bi trebalo. A onda je Alina otišla u Dablin da studira. Tri meseca kasnije, bila je mrtva.

U potrazi za ubicom svoje sestre, Mak u Dablinu otkriva misteriozni svet drevnih tajni i natprirodnih bića, koliko opasnih, toliko i privlačnih. U ovom carstvu senki i misterija inspirisanih keltskom mitologijom, ništa nije onako kako izgleda, a dobro i zlo nose iste zavodljive maske.

Da li je čovek koji ju je spasao, bogati  tajanstveni Džeriko Barons, tu da joj pomogne, da je iskoristi ili samo da je zavede? Hoće li Mak uspeti da se odupre magičnoj privlačnosti Vilenjačkog princa? Šta se krije u tajanstvenoj knjizi mračne magije za kojom tragaju mnogi stanovnici tajnovitog paralelnog sveta? I ko je uopšte Mak i kakve moći poseduje – da li je ona stvarno jedina nada koja može da zaustavi tamu koja nadolazi?

Uronite u Groznicu tame, prvi deo uzbudljive sage o borbi svetla i tame, u legendu o strasti, dobru i zlu, među živopisne likove, senke i demone, koji samo naizgled obitavaju jedino u legendama…

 Stripovska scena u Srbiji kao da nikada nije bila življa. Pored veoma agilnog Darkvuda, Čarobna knjiga istrajava u ponudi odličnih naslova. U odnosu na prošli Sajam u ponudi imamo još tri toma "Princa Valijanta", kao i "Iznoguda", objavljenog u saradnji sa Darkvudom.

Međutim, najlepša novost je odluka Veselog četvrtka da nastavi sa serijalom "Dragonero". 

 "Dragonero" je odličan izbor za ljubitelje epske fantastike. Reč je o još jednoj biblioteci kolekcionarskih izdanja, a moj nešto opširniji stav o "Dragoneru" moći ćete da pročitate ako kupite ovaj broj, budući da sam gostujući saradnik (da se pohvalim, kada već niko drugi neće...)

OK, to bi bilo to. Vidimo se na Sajmu. 

Nightflier out...

Sezona ludila, 2013.

Dva meseca pre početka Sajma knjiga u Beogradu počinje trenutak u vremenu koji od milja zovem Sezona ludila. To je period koji obuhvata kraj avgusta, početak septembra i o onaj okrnjeni deo oktobra do otvaranja Sajma. 

Tokom ovih šestdesetak dana rokovi se neumitno probijaju, prevodioci pucaju pod pritiskom, izdavači se koprcaju kako bi iz štampe izbacili što više knjiga - a sve to da bi sve manjem broju posetilaca Sajma knjiga ponudili što više naslova i od njih ubrali što veći novac. 

Reklo bi se da je po sredi čista pohlepa, ali nažalost nije tako. Sajam je jedini trenutak u godini kada se izdavačima ukazuje prilika da odjednom dobiju veću sumu novca koja im je smesta na raspolaganju. Dok Sajam traje, sklapaju se dogovori o novim projektima, opipava se bilo publike kao ni u jednom drugom trenutku tokom godine i meri se čiji je veći, deblji i duži - što možda nije lepo, ali je ljudski, pa samim tim i potrebno.

Za sve nas koji radimo u izdavaštvu, Sajam knjiga je Nova godina, Božić i Uskrs - tri u jednom. To je,  inače, i retkih desetak dana u godini kada se na televiziji priča o knjigama, kada pisci postanu traženi gosti u televizijskim emisijama i kada efemerne teme, poput Rečnika srpskog jezika, na trenutak zasene Kosovo, EU, raznorazne mafije i šta ti ja znam. Žalosna posledica toga jeste da neki književnici, zaslepljeni kamerama, pomisle da su nešto bitni u ovoj zemlji pa im se ego ugruva kada Sajam prođe, ali iskusniji znaju za jadac pa se štede i pripremaju izjave za sledeći Sajam.

Naravno, političari koriste priliku da ispadnu pametni i načitani, pa obilaze štandove u Areni (za neupućene, središnji deo Hale 1 u kojem su po pravilu najveći izdavači) praćeni telohraniteljima ili bez njih, ali sa željom da na narednom Sajmu budu telesno hranjeni. Iako je većini njih prirodna sredina kafanski performans neke sisate pevaljke nebitno kog muzičkog opredeljenja, sredinom oktobra dobiju teranje i pođu u potragu za mirisom sveže štampanih knjiga, nadajući se da će parfem marke "Nobles" da zabašuri vonj kretenizma i jeftinog mastila kupljenih diploma. S druge strane, književnici i izdavači srdačno pristaju na tu javnu orgiju onanije, pa se ozareni od osmeha rukuju sa raznoraznim gubavcima, sve se nadajući da će im se to isplatiti na narednom otkupu knjiga, ili ako im zatreba usluga za neki mali ulični sajam. Or whatever, što bi rekle babe u mom selu.

Ubeđen sam da se makar neko sada pita da li su baš svi takvi. Ovaaaj... za dvanaest-trinaest godina koliko sam u ovom svetu, video sam samo jedan izuzetak. Enough said.

No, kao i svake godine, Bookspace će pratiti Sajam knjiga. Pokušaćemo da najavimo neke projekte, da napišemo svojevrsne vodiče za kupce-čitaoce (ili kradljivce) knjiga. Pokušaćemo da dobijemo intervjue nekih pisaca i izdavača i da doprinesemo prividu života u normalnoj zemlji. 

Iz godine u godinu to je sve teže, ali koprcaćemo se dok možemo.

U narednim danima očekujte tekstove o ponudi Beogradskog sajma knjiga kada je reč o fantastici, očekujte predstavljanje makar nekoliko naslova na engleskom jeziku koje ćete moći da kupite u našim knjižarama, nov tekst u seriji "Malazanijada", prikaz romana "Peščana hronika" beogradskog pisca Pavla Zelića, izveštaj o onome što smo čitali ovog leta - sa sve kratkim prikazima pročitanog, a verovatno i još koji prikaz odgledanih filmova. 

Sezona ludila je pred nama. Dobro došli u njen lavirint.

Sajam knjiga 2012 - deo drugi

Da ne bude da samo High Duke ide na sajam, evo i mog bloga o novogodišnjoj sajamskoj ponudi - pre svega fanastike - koja je čak primetno bolja u odnosu na prošlu godinu. Rekao bih da se prošle godine Laguna izdvojila kao jedini izdavač koji je fantastici posvetio pažnju, dok je ove godine situacija znatno drugačija, ali opet se mora primetiti da velika većina naših izdavača jednostavno ne ume ni da prodaje ni da objavljuje fantastiku. Primer toga je Evro-Đunti, koji je objavio nekoliko naslova što epske što urbane fantastike, a da toga - očigledno - nije ni svestan.

Još jedna zamerka je što velika većina izdavača nije ni čula za dodatni popust na tri knjige, već drže cene koje su u nekim slučajevima i više nego u knjižarama, što je već besmisleno.

Naravno, ulaznica se zadržala na ceni od 250 dinara, što je vanredni bezobrazluk - pošto izdavači plaćaju poveće zakupnine za svoje štandove. Dakle, za cenu jedne ulaznice na Laguninom štandu se može kupiti i do tri naslova, a u slučaju da na sajam ide jedna četvoročlana porodica za cenu ulaznica se brat bratu može kupiti dužni metar knjiga. S obzirom na to da Lagunina akcija važi u njihovoj glavnoj knjižari u SKC-u, onima koji na sajam odlaze da bi se oprskrbili prevashodno fantastikom gotovo i da se ne isplati odlazak. Možda to i objašnjava nešto lošiju posetu u odnosu na prošlogodišnju. 

Dodaću da je najprijatnije iznenađenje sajma zapravo jedan mali izdavač - i to samo stripova, bar za sada. Reč je o beogradskom Darkvudu, koji lagano zauzima položaj koji je do skora imao Beli put. Od pregršti novih stipova ne mogu a da ne izdvojim peti tom "Divljeg mača Konanovog" - u kojem su sabrane meni najdraže epizode iz tog dugovečnog serijala, pa patim što se namestilo da ih nisam ja prevodio - i drugi tom "Hronika Konanovih", koji nosi nadnaslov "Pesma Crvene Sonje i druge priče". 

No, da batalimo priču, pošto sajam još nije završen i možda bude još izveštaja. Evo malo fotografija ulova:

Beogradski sajam knjiga 2011.

by High Duke


Kao i uvek, overio sam prvi dan sajma i evo me sa izveštajem gde se šta može naći, uglavnom od fantastike.
Sajam knjiga je ove godine konačno imao dobar i pregledan sajt na kojem su mogle lepo da se vide sve informacije. Za sve one koji žele unapred da se obaveste i tačno znaju gde je koji štand koji ih zanima tu su detaljan rasporedi svih izdavača/knjižara koji se u pdf formatu mogu preuzeti sa sledeće stranice: http://www.beogradskisajamknjiga.com/active/sr-latin/home/glavni_meni/za_izlagace/opste_informacije/raspored_po_halama.html



Na samom ulazu u sajam nas ove godine čeka jedna promena. Karte se ne kupuju više gore, kod autobuske stanice, niti kada se sidje niz stepenice, već su na svakom ulazu postavljene kućice sa salterima za prodaju. Za one koji ne posećuju previše sajmova (kao što sam ja) ceo novi sistem ulaska na sajam je bio novina. Sada je izložbeni prostor koji obuhvata Halu 1,2 i 4 potpuno ograđen i odvojen od ostatka sajma. Parking nije ograđen, tako da su ulazi praktično svuda duž parkinga. To je obeleženo jednom tablom na samom početku sajma, ali nije baš najjasnije na šta se tabla odnosi, tako da ako dođete na sajam i ugledate gomilu ljudi koja čeka na dva saltera na početku puta koji ide od hale 3 do hale 1, zaobiđite ga. Odmah krenite ka parkingu sa desne strane, iza reklamnih panoa i kupite kartu na nekom od ulaza duž parkinga. Karte važe samo za jedan ulazak i sada se stampaju sa bar kodom koji se očitava na ulaznim punktovima.


No da pređem na sam sajam.
Velike knjižare su kao i prethodnih godina u hali 4 (bivšoj 14), ali sada se nalaze na samom kraju sale. Evro Đunti, Delfi i Vulkan su tik jedan do drugih i teško da ih bilo ko može promašiti.
Rekao bih da najbolju i najraznovrsniju ponudi imaju Delfi, kod kojih se može naći praktično sve što i u knjižari, plus još nove knjige na engleskom. Delfi takođe imaju razne popuste, 15% za jednu knjigu, 20% za tri knjige, 25% za pet knjiga i 30% za deset. Imaju lep izbor stripova i fantastike na engleskom, naročitno nekih novijih izdanja tako da nemojte da propustite da pogledate šta je ostalo neobršteno. Cene se kreću od 600 do 1000 dinara za većinu izdanja u mekom povezu.



Vulkan ima slabiji izbor i uglavnom sveden na popularne stvari kao što je Twilight i neka već utvrđena poznata imena fantastike, no veoma malo toga novijeg.


Evro Đunti se baš i nije proslavio ove godine kao knjižara, budući da uglavnom ima slične stvari kao i na njihovom izdavačkom štandu u Hali 1, sa dodatkom od nešto tuđih izdanja i nešto knjiga na engleskom. No, iako nemaju toliki izbor kao Delfi, mislim da može da se probere više zanimlijvih i novijh stvari nego u Vulkanu. Ono što me je prijatno iznenadilo jeste njihova edicija klasika koji se mogu naći u tvrdom povezu po prilično pristupačnim cenama od 200 do 500 dinara. Ima svega i svačega od domaćih klasika do klasika svetske književnosti i nadam se da će ih biti još u budućnosti.


Na samom kraju hale 4, u njenom levom uglu se nalaze štandovi strip izdavača, a negde na sredini sa iste te leve strane, skroz do zida, nalazi se štand Čudne knjižare gde se mogu naći starija izdanja Znaka Sagite, Monoliti i izdanja Tardisa.

Malko bliže hali 1 je i veliki štand The English Book-a, za koji mi se čini da je ove godine bolje snabdeven stručnom literaturom, a manje beletristikom, tako da im i izbor fantastike nije neki, a i cene su veće nego u drugim knjižarama. Ali ima i tu da se probere, pa tako imamo divna izdanja sabranih dela nekolicine velikih autora koja su dostupna i u mekom povezu u sjajnom tvrdom povezu (mislim da je tvrdi povez oko 1200 dinara). Ja sam oko bacio na Edgara Alana Poa, ali izgleda da ga ni na ovom sajmu neću kupiti.

U istoj hali se nalazio i hrvatski Algoritam koji ima brojna izdanja fantastike u tvrdom povezu, od kojih neka dela nisu još ni objavljena u Srbiji.

Galeriju hale 4 ne treba posebno pominjati, tu ima svega i svačega od religijskih sekti do obimne ponude antikvara. Tu se uvek može naći neko iznenađenje, ali izdvojiću štand Amber na kojem se prodaje najviše fantastike i koji ima veliki izbor raznoraznih izdanja, što novih, što starih, što domaćih, što stranih.



U velikoj hali 1 izdavači i par štandova koji dominiraju. Lagunin u areni sa vetrenjačom pada u oči, kao i uobičajena gužva na tom štandu. O Laguninim novim izdanjima fantastike je Ivan već pričao na blogu, tako da ću ja samo pomenuti Enter Night, biografiju Metalike, i serijal Pekićevih romana koji će se nadam se nastaviti i dostići Solarisovu stariju ediciju dela istog autora. Tu su i novi Pračet, novi Džordan, a uskoro možemo očekivati i drugu knjigu Patrika Rotfusa o kojoj sam pisao pre par dana, Mudračev strah. Možda i bude do kraja sajma, ne zna se. Oni koji ne žele da kupuju po sajamskom popusti, već imaju karticu kluba Laguninih čitalaca, mogu i po knjižarskim cenama da kupuju knjige, sa svojim standarnim popustom i popustom na 3 kupljene, pošto mnogima sa maksimalnim popustom tako ispadne povoljnije od sajamskog popusta.




Čarobna knjiga se ove godine spustila u arenu i nudi raznorazne naslove. Rekao bih da su uz Lagunu ove godine bili najplodonosniji. Imamo prve četiri knjige iz serijala o Suki, Šarlejn Haris, sedam knjiga Vampirskih dnevnika i još dva dela Vampirskih hronika En Rajs: Vitorio i Pandora.
Osim vampira, tu su i SF klasici, šest knjiga Isaka Asimova, od čega pet iz ciklusa zadužbine, Svemirski Vojnici Roberta. A. Hajnlajna i Večiti rat Džoa Haldmena. Od epske fantastike su izdali Prvi zakon magije, prvu knjigu Mača istine Terija Gudkajnda, nažalost podeljenu u dva toma, i par debitanata: Kristin Kešor - Darovita i jedna domaća autorka, Katarina Skokin - Slobodne zemlje. Kako imam tendenciju da se uvek nadam nečemu dobrom od domaćeg autora, kupio sam Katarininu knjigu i verovatno ću napisati prikaz uskoro. Tu su i starija izdanja, pa i izdanja Okeana od kojih se mnoga jos uvek mogu naci na rasprodaji.




Alnari i ove godine slab sa fantastikom. Dobili smo Poslednju stražu, četvrti i konačni deo Lukjanenkove tetralogije (koja je sada dostupna kao komplet u kutiji) i nešto što bi verovatno moglo da se klasifikuje kao urban fantasy/romansa Debora Harknes - Otkriće veštica .


A red je i da istaknem i novog Peljevina u izdanju Platoa. Sok od Ananasa za divnu damu.

Na galeriji hale 1 je i štand Skrobonjinog Paladina koji ima par zanimlijvih stvari. Imamo dva romana izmišljenih pisaca iz TV serija Bog nas sve mrzi, Henka Mudija i Talas vreline Ričarda Kasla. Reka bogova Iana Mekdonalda bi trebalo da se pojavi u toku sajma, ali je zato tu dugo očekivani reprint Skrobonjinog Nakota.

Ove godine sam kod više izdavača u prolazu primetio nova izdanja Šerloka Holmsa, a kako je godina Ive Andrića, mnogi su se i njemu posvetili, uključujući i Lagunu sa kolekcijom od šest tematskih zbirki priča, ali najveću pažnju privlači izdanje Štampara Makarija i do sada najpotpunija kolekcija Andrićevih dela u 20 tomova. Može da se pazari za 15000 dinara.

No, toliko za sada. Sigurno sam puno stvari propustio, neke nisam smatrao dovoljno zanimljivih da pomenem, a neke knjige će verovatno tek izaći u toku sajma, no o tome posle nightflierove ili moje sledeće posete sajmu.

Predsajamska groznica u Laguni

Laguna je naš konstantno najagilniji izdavač fantastike i već petnaestak godina - najznačajniji. Na kraju krajeva, ma šta Laguna danas objavljivala, ne smemo zaboraviti da je ova izdavačka kuća i nastala sa ciljem i namerom da objavljuje romane Terija Pračeta.

Tokom prethodne decenije bilo je i drugih izdavača koji su se petljali u objavljivanje fantastike, ali to je mahom bilo sporadično, bez vizije i bez razumevanja žanra. U poslednjih nekoliko godina izdvojili su se IPS i Čarobna knjiga - pre svega po odabiru naslova i fokusiranoj uredničkoj politici. Nažalost, IPS je neslavno propao, ali ostala nam je Čarobna knjiga, koja veoma dobro pokriva fantazijsku književnost namenjenu deci i mladima. Kako sam već predstavio nova naslove Čarobne knjige, red je da se detaljnije pozabavim sajamskom ponudom našeg najvećeg izdavača.


Tradicionalno, oktobarski sajam knjiga je vreme za predstavljanje novog romana Terija Pračeta. Ove godine reč je o romanu "Peti slon", po mom mišljenju najzabavnijem romanu koji prati Noćnu stražu i jednom od najboljih romana u serijalu o Disksvetu, zapravo je dvadeset četvrti roman o Disksvetu i šesti o Noćnoj straži. Već je činjenica da je jedna izdavačka kuća objavila dvadeset četiri romana u jednom ne tako komercijalnom serijalu u neprekinutom nizu za veoma veliku pohvalu.

Naravno, Laguna je pre svega poznata po svojoj nekomičnoj fantastici. Premda je pre nekoliko godina ovaj izdavač zapao u svojevrsno zatišje kada je o objavljivanju fantastike reč, u međuvremenu je to više nego nadoknadio. Poklonici epske fantastike će na predstojećem sajmu imati prilike da kupe popriličan broj vrhunskih dela ovog žanra. Pre svega, tu je novi roman u serijalu "Točak vremena" - poslednji koji je tvorac serijala, Robert Džordan, napisao od početka do kraja - "Bodež snova". Ovo je do sada najobimniji roman u serijalu, tako da će biti objavljen u dva toma. Na svu sreću, neće biti dugog čekanja između tomova, već će jedan za drugim izaći iz štamparije, verovatno tokom trajanja sajma.

Još jedna sajamska premijera je i drugi nastavak trilogije "Red magle", pod naslovom "Zdenac uspenja". Autor ove trilogije, Brendon Sanderson, ujedno je i nastavljač Džordanovog rada na "Točku vremena" i, premda mlad, sasvim je sigurno najveća zvezda među piscima epske fantastike - izuzevši "drugog R.R - a", naravno.

Sandersonovi romani pre svega se odlikuju svežim i originalnim pristupom žanru i kreaciji sveta koji je pozornica za protagoniste i antagoniste. To je samo po sebi veoma veliki uspeh, naročito ako se uzme u obzir to da je epska fantastika žanr u kojem je ispričano gotovo sve što ima da se ispriča.

U svakom slučaju, Sanderson je već drugi po značaju autor u žanru i sasvim je izvesno da će sve više i više dobijati na značaju, budući da je reč o mladom i nadarenom piscu.

Zanimljivo je da je Brendon Sanderson zapravo predstavnik čitave jedne generacije mladih pisaca, koji su upali u prazan prostor stvoren velikim razmacima između objavljivanja novih naslova u serijalima "Točak vremena" i "Pesma leda i vatre".

Naime, američki izdavači su nekoliko godina gotovo očajnički tragali za naslednicima pisaca kao što su Džordž Martin i Robert Džordan. To je dovelo do prevelikog isticanja određenih pisaca i pravog fabrikovanja spisateljskih zvezda & zvezdica, ali - srećom - iz te mase književnih poluproizvoda izdvojilo se nekoliko autora, za koje se mirne duše može tvrditi da ne predstavljaju samo budućnost epske fantastike, već i sadašnjost.

Najpoznatiji i najpopularniji pisac iz te nove garde fantasta - nakon Sandersona - jamačno je Džo Aberkrombi.

Aberkrombi je uvideo potrebu za određenom vrstom epske fantastike, za kakvu je čitalaštvo skovalo naziv grim & gritty - što će reći "turobno i prljavo" - i zadao sebi zadatak da ispuni tu nišu i zadovolji čitalačke tražnje.

To što su se čitaoci navadili na ovakvu vrstu književnosti može se staviti na dušu pre svega Džordžu Martinu, ali i Stivenu Eriksonu. Međutim, Aberkrombijevi protagonisti mahom nisu harizmatični kao Martinovi i Eriksonovi, već je doista reč o najgorim protuvama i šljamu zemaljskom. Njegovi romani nisu za svakoga, ali napisani su dovoljno dobro da se ne mogu zanemariti i zaobići. Aberkrombi je vrhunski pisac koji se oslanja na izuzetnu karakterizaciju i svoje pisanje zasniva na neverovatno životnim junacima. Potpuno je odvojeno pitanje to što se rešio da te junake prikaže čak ne ni kao antiheroje, već kao zlikovce.

Laguna je objavila prvi naslov u njegovoj izvornoj trilogiji The First Law, a pod naslovom "Oštrica" i u prevodu Nikole Pajvančića.

Nakon Sandersona i Aberkrombija, najveće novo ime epske fantastike je Patrik Rotfus.

Ovaj mladi pisac je stilski možda i najbolji u svojoj generaciji i svojim prvencem je silno zatalasao tada pomalo žabokrečinom pokrivene vode epske fantastike.

Nažalost, ubrzo nakon objavljivanja tog svog prvog romana, pod naslovom "Ime vetra", teško se razboleo - pa se sa objavljivanjem drugog nastavka u trilogiji silno odužilo.

Laguna je odabrala sjajan trenutak za to da srpskom čitalaštvu predstavi "Ime vetra", pošto je The Wise Man's Fear, drugi nastavak u trilogiji, objavljen veoma skoro  nakon srpskog izdanja "Imena vetra". 

Ukoliko ste prošle godine propustili da svoju kućnu biblioteku obradujete ovim naslovom, nemojte ga zaobići na ovom sajmu knjiga.


Pisac koji zaokružuje priču o mladim zvezdama epske fantastike zove se Skot Linč. 


Linč se na spisateljskoj sceni pojavio sa Sandersonom i Rotfusom i takođe ostavio izvanredan utisak na čitaoce. 


Kao i u slučaju prve dvojice, njegovi romani se bave ne baš klasičnim temama za žanr epske fantastike, a njegov protagonista je na samoj ivici toga da bude antiheroj. 


"Crveno more pod crvenim nebom" nastavak je romana "Laži Loka Lamore". Između ostalog, meni je zanimljiv i po tome što počinje posvetom Metjuu Vudringu Stoveru, jednom od danas najnezapaženijih pisaca fantastike, koji to nikako ne zaslužuje - ali i po izvanrednom prevodu Nevene Andrić.






Lagunina posvećenost "prvoj klasi" fantasta nikako ne znači da je ovaj izdavač zapostavi B kategoriju. Naravno, uslovno rečeno.

Žanrovska fantastika je premalo polje da bi mogla da istrpi mnogo zvezda, ali je zato dovoljno široko da obuhvati čitav niz više nego solidnih autora, veoma obdarenih i maštovitošću i zanatskim umećem, ali možda ne dovoljno harizmatičnih ili sa preslabim prisustvom u fanovskoj zajednici da bi postali prave velike zvezde i dospeli na bestseler liste na kojima se nalaze i imena glavnotokovskih pisaca.

Jedan od takvih autora je i Piter Bret.

Bretov Prvenac - "Noć demona", izvorno objavljen kao The Warded Man - usledio je odmah nakon objavljivanja Sandersonovog "Zdenca uspenja", tako da je čini mi se najviše zbog toga slabije primećen van krugova posvećenika. 




Laguna je imala dovoljno uredničkog sluha da prepozna pisca koji zaslužuje da bude preveden i objavljen više nego mnogi drugi, bez obzira na to što nema status zvezde kao njegove kolege Sanderson ili Aberkrombi.

"Noć demona" je još jedan u nizu romana epske fantastike koji odstupaju od prihvaćenog klišea world building-a i oslanjaju se pre svega na originalnost i odbijanje fantazijskih kišea obrazovanih tokom osamdesetih godina, koji se nažalost vraćaju na velika vrata.

Dakle, reč je o romanu svakako vrednom pažnje.


Na kraju, Laguna nije zaboravila ni poklonike drugih žanrova. Ova izdavačka kuća je svojim čitaocima predstavila dva remek-dela takozvane tvrde naučne fantastike - reč je o jednom premijernom i jednom ponovljenom izdanju.

"Oblast otkrovenja" Alastera Rejnoldsa smatra se jednim od najboljih "tvrdih" sf romana svih vremena, a svakako u poslednjih desetak godina.

"Obalst otkrovenja" je prvi u nizu roman i kratkih priča koje sačinjavaju ono što se sada naziva "univerzum Oblasti otkrovenja".

Veoma je zanimljivo i to što Rejnolds posvećuje mnogo pažnje naučnoj utemeljenosti tehnologije zastupljene u njegovim romanima,

Drugi nedavno objavljeni roman naučne fantastike verovatno je jedan od najznačajnijih sf romana svih vremena. Reč je o "Susretu sa Ramom" Artura Klarka.

O "Rami" nema šta mnogo da se kaže. Za velik broj nas taj roman je bio uvod u sf i veoma raduje to što Laguna nije zapostavila Klarka i što svojim čitaocima nudi i druge žanrove fantastike, a ne samo epsku.

Naravno, Laguna ima još naslova u ponudi koji spadaju pod krovni izraz "fantastika". Urbana fantastika, slipstrim, paranormalna romantika... Ovaj izdavač se veoma trudi da zadovolji široku lepezu potreba ljubitelja fantastike, te tako nimalo ne sumnjam da ćemo do sajma i nakon sajma imati prilike da budemo iznenađeni novim naslovima i novim piscima.

Vidimo se na sajmu.