Igra prestola: Sever pamti

by High Duke


Game of Thrones je opet sa nama, internet je prepljavljen komentarima, twitter mi se zabagovao od silnih tvitova o seriji. Nakon silnog hajpa, biće zanimljivo pogledati cifre gledanosti u odnosu na prethodnu sezonu i konkurentne kablovske serije. Ono što ću ja raditi drugačije ove sezone je, nadam se, manje pljuvati i cepidlačiti. Kao prvi korak u celoj priči, ove godine nisam pročitao Sudar kraljeva neposredno pre gledanja serije kao što sam to uradio sa Igrom prestola, što bi trebalo da mi malko distancira seriju u odnosu na izvorni (i još uvek neuporedivo superiorniji) izvorni materijal. Posle prve sezone sam i već naviknut na raznorazne izmene, odstupanja, pa i na glumce koji mi deluju pogrešno. Jedna od stvari koje me najviše zanimaju je ono što i samog Martina najviše brine, a to je domino efekat. Svaka mala promena u seriji će verovatno morati da se debelo zakrpi da bi se neke kasnije stvari uklopile, podrazumevajući, naravno, da će serija da teži da isprati knjigu, pošto bi suprotno bilo prilično besmisleno.

Elem, u novoj sezoni dobijamo gomilu novih lica koja treba da se dokažu. Najviše sam skeptičan u pogledu Lijama Kaninghema,Stivena Dilejna koji igraju Davosa i Stanisa. Od početka sam imao utisak da je trebalo da igraju zamenjene uloge i prva epizoda nove sezone me je za sada samo učvrstila u tom mišljenju. Stanis je delovao pomalo nesigurno i razmaženo, i ne mogu da se otmem utisku da bi Lijam Kaninghem bolje preneo tu Stanisovu neumoljivu beskompromisnost. Melisandra mi za sada ne smeta, budući da sam se nekako unapred pomirio sa činjenicom da će biti nemoguće dočarati Melisandru kao i u knjizi i da će Karis van Houten imati neostvariv zadatak. No, svi ovi glumci su se pojavili prilično kratko pa ću pre konačnog suda da sačekam da se njihova priča malo više razvije.

Da na sekund ostavim glumce na miru i pohvalim poboljšanje u produkciji. Svašta mi je delovalo mnogo bolje, a čak i užasno skraćena verzija patetičnog turnirčića održanog u čast Džefrijevog imendana je uglavnom prenela atmosferu. Dubrovnik je po onome što se do sada videlo fantastičan izbor za Kraljevu Luku i jedva čekam da vidim više grada.
Druga stavka: perike. Neko je očigledno uzeo drugog vlasuljara budući da Sersejina kosa konačno deluje prirodno, a ne kao plastikaner natakaren za jeftini kostim. Čak su i posvetleli obrve Lini Hedi, tako da ni to više ne odudara.
Sto u Zmajkamenu u obliku mape Vesterosa me je oduševio, pošto sam se plašio da će to biti jedna od preskočenih stvari, preskupa za pravljenje, a bez neke posebne isplativosti, ali mi je neizmerno drago što su se otvorili u tom pogledu. Sam Zmajkamen je koncipiran malko drugačije, umesto velike tvrđave sa ogromnim skulpturama zmajeva, na špici se ovde vidi da je ceo zamak u obliku zmaja raširenih krila. A ni drugih motiva zmajeva ne manjka, tako da sam u tom pogledu zadovoljan.



Još draže mi je bilo što do pred sam kraj nije bilo nikakve sekspozicije, ali onda smo bili odvedeni na još jedan kratki kurs za kurve: Zvučni efekti na radu, čisto da se maše malo sisama i da se pokaže malo brutalnosti, jer im se može. Tako da među uglavnom golim prostitukama imamo Janosa koji ubija Baru, ćerku pokojnoga kralja Roberta. No, ne bunim se protiv scene, pošto mislim da do sada nismo imali dovoljno prilike da Janosa dovoljno zamrzimo u seriji (ne, nismo!) samo mi smeta još jedna suptilna promena u odnosu na knjigu. Iz razgovora u prestonoj dvorani kada Džofri sazna za kopilad, možemo da pretpostavimo da je ubistvo sve Robertove dece Džofrijeva ideja više nego Sersejina. Što se same scene tiče, iako prilično izmišljena a Džofri u njoj bahata kretenčina kao i ranije, moram da mu odam priznanje na redekoraciji prestone dvorane pošto su me puzavice na stubovima užasno nervirale celu prvu sezonu.

Na Deninoj strani sveta imamo sjajnog Drogona. CGI zmajici prevezilaze sva moja očekivanja. Verovatno će biti daleko teže napraviti ih kada budu bili veći, ali za sada su savršeni. Kod Deni imamo eh, žao mi konja trenutak, kada njena srebro umire od patnje po pustinji, rekao bih po sećanju, umesto Doree, tako da me zanima da li za nju imaju na umu neke buduće golotinje ili neku brutalnu smrt.

Kao što se moglo zaključiti iz silnih trejlera, ni ove sezone ne vidimo Brzorečje, tako da Džejmi ne čami u prljavoj smrdljivoj tamnici, već ga vucaraju u drvenom kavezu gde god da idu. U razgovoru između Roba i Džejmija se pojavljuje i porasli Sivi Vetar za kojeg ne mogu tačno da utvrdim da li je CGI ili je uvećan običan vuk pa nakalemljen u kadar, no ovo drugo mi deluje verovatnije. Kraster je potpuno drugačiji od onoga kako sam ga zamišljao, ali i sjajan, potpuno uspeva da prenese sve što Kraster treba da bude.

Iako je Piter Dinklidž dobio silne nagrade za Tiriona, još uvek se muči da ubode britanski akcenat, i iako je potpuno uspeo da iznese Tirionovo samozadovoljstvo na Sersejinu reakciju, izgovor mi još uvek pomalo smeta, mada sam sada već sklon da ga pripišem nekoj osobenosti njegove izbedbe.

Od Roba, tj. Ričarda Madena očekujem velike stvari u ovoj sezoni, pošto me je oduševio u King in the North fazi prethodne. Ariju vidimo na blic samo na kraju, što je i bilo za očekivati budući da su njeno „regrutovanje“ za Noćnu stražu prebacili iz druge knjige na kraj prve sezone.
Pošto je u pitanju tek početak druge sezone, proći će opet period postavke priče, ipak imamo mnogo novih likova i lokacija sa kojima prvo treba da se upoznamo. Renlija još nismo ni videli, a tek treba Teon da stigne do svog dragog tatice.

No, za kraj sam ostavio sebi svojstvenu pljuvačinu bez koje ne mogu, izgleda. Ponekad se pitam da li iko razmišli makar pet sekundi pre nego što ubaci neku izmišljenu scenu. Scena u kojoj Maloprstić preti Sersej i ona njemu demostrira svoju moć, jedna je od većih idiotskih dodataka, odmah nakon toga što majstor Igre prestola i mahinacija otkriva random kurvama koje se pesničaju, svoju tužnu priču. Poenta Maloprstića jeste što je pokorni sluga sve vreme. Ovde moraju da napomenu publici da je on zajeban i da može svašta da napravi, a ovako bi svako njegovo buduće delo moglo i da se pripiše razmišljanju: ti si meni našla da pretiš, kučko Lanisterska.

Plus Shae koju je Tirion doveo pravo u ni manje ni više nego u palatu i Kulu kraljeve desnice. Zaboga, ako je Tirion nešto radio, to je da se paranoisao da će neko da je otkrije i iskoristi protiv njega. Zar nisu mogli samo da izmeste sve u neku visoku krčmu sa relativnim pogledom na grad?

Tu je i neizbežna kurva sa severa, Roz, koja je već izgleda postala jedna od glavnih u Petirovom bordelu, tako da se pomalo pribojavam da će da postane jedan od vitezova kraljeve garde do kraja sezone.


Za kraj vas ostavljam sa poslednjim promotivnim videom koji je izašao:

Igra prestola: Zima dolazi - Game of Thrones: The Winter is Coming

by
High Duke



Dugo čekanje je konačno završeno i prva epizoda HBO serije po Martinovoj Pesmi leda i vatre je stigla. Seriju je pratila pompa i velika medijska pažnja, a kritike američkih novinara koji su unapred videli prvih nekoliko epizoda serije, bile su izmešane i išle su od sjajnih do katastrofalnih, od kojih se neke graniče sa razumom i uvredljivošću kao što su recimo ove:

http://www.slate.com/id/2291119/

http://tv.nytimes.com/2011/04/15/arts/television/game-of-thrones-begins-sunday-on-hbo-review.html

Kritika u Njujork Tajmsu je napisna od strane izvesne Đinije Belefante, koja je verovatno najgora osoba kojoj su mogli da povere izveštavanje o jednoj fantazi seriji. Žena je svojim izjavama kao što su:

Keeping track of the principals alone feels as though it requires the focused memory of someone who can play bridge at a Warren Buffett level of adeptness. In a sense the series, which will span 10 episodes, ought to come with a warning like, “If you can’t count cards, please return to reruns of Sex and the City.

i

The true perversion, though, is the sense you get that all of this illicitness has been tossed in as a little something for the ladies, out of a justifiable fear, perhaps, that no woman alive would watch otherwise. While I do not doubt that there are women in the world who read books like Mr. Martin’s, I can honestly say that I have never met a single woman who has stood up in indignation at her book club and refused to read the latest from Lorrie Moore unless everyone agreed to “The Hobbit” first. “Game of Thrones” is boy fiction patronizingly turned out to reach the population’s other half.

Velika je stvar kad jedna ovakva kritika fantazi serije izađe u ozbiljnim novinama, a autorka osim što pokazuje otvoreni prezir prema nekim tamo fantastičnim glupostima i izmišljenim jezicima, vređa i žensku publiku, prvo tvrdeći da bi serija bila previše komplikovana za njih, nastavljajući onda sa nizom gluposti kao što su seksualna eksplicitnost samo da bi se privukla ženska publika koju ovakva jedna serija ne bi ni najmanje interesovala. Ovaj prikaz je izazvao buru reakcija na internetu, prvenstveno žena fantazi fanova i blogera, koje su se našle uvređene takvom degradacijom i generalizacijom. Evo jednog od kraćih odgovora, ali na blogu ima linkova do još mnogo drugih reakcija.

http://www.geekgirldiva.com/2011/04/to-ginia-bellafante-regarding-your.html

A tu je i reakcija samog Martina:

http://grrm.livejournal.com/210874.html


Elem, da se mi vratimo samoj seriji i utiscima. Od ove tačke nadalje mogući spojleri za one koji su zgrešili i još uvek nisu čitali knjige. I dok čitate, imajte na umu da je ovo prikaz jednog zakletog fana knjiga i da ću na mnogo mesta upoređivati sa knjigom, ali ne samo iz potrebe da stvari budu identične, već i zbog efektnosti scena u knjizi naspram onih u seriji.


Na prvi pogled serija lepo izgleda, mada ništa manje se nije ni očekivalo od HBO produkcije. Špica sa mehanizovanom mapom sveta i gradovima koje pokreću i podižu točkići je sjajna i odlično osmišljena u najboljoj HBO tradiciji.

Uvodna scena nam pokazuje impresivni Zid i trojicu rendžera Noćne straže. Scena susreta sa Tuđinima, iako je malo izmenjena uspeva da bude dramatična i uzbudljiva sve do samog kraja, kada se vide Tuđini koji podsećaju više na Predatora i ispuštaju zvuke nalik na atove Nazgula iz Gospodara Prstenova. Tu su i tela ubijenih ljudi poređana ritualno u nekakav simbol (verovatno ubačeno da bi se novim gledaocima pojačao osećaj jeze) i pomalo klišeizirana upotreba mrtve devojčice da bi taj osećaj užasa i jezivosti pojačala. Onda nailazimo na prvu izmenu u odnosu na knjigu, po meni potpuno bespotrebnu. Naime, promenjen je stražar koji preživi, jer preživi mladi Vil umesto veterana Gareda, što je opet nejasno zašto, budući da mu Tuđin baca Garedovu glavu pred noge, implicirajući da ga puštaju da pobegne, dok u knjigama Gared preživi zato što je ostao u pozadini sa konjima. Kasnije u sceni pogubljenja, smisao se donekle gubi, budući da je namera Martina bila da pobegne i dezertira jedan stari veteran sa Zida koji je već svašta preživeo i video, ali da je od tog poslednjeg susreta izgubio razum i pobegao na jug, nesposoban čak i da kaže šta se dogodilo, dok u seriji Vil ne samo da upozorava Neda na Tuđine, već šalje pozdrave porodici. Čak i da uzmemo to kao pokušaj davanja više ekspozicije Tuđinima, nekako izgleda pogrešno.
Dalje idemo u upoznavanje Starkovih, što je veoma lepo uređeno, ali opet pada u oči Ketlin za koju mislim da je pogrešno odabrana, prvenstveno zbog godina. Ketlin i Ned oboje izgledaju malo starije nego što zaista jesu, ali ne ovoliko starije. No, na sva lica koja nam se ne sviđaju smo imali vremena da se naviknemo tokom reklamne kampanje za seriju, tako da mi tokom samog gledanja i nije previše smetalo.
Scena pronalaska vukova je izmenjena za toliko što nigde nema snega koji bi Duha učinio teško vidljivim i dijalog između Teona i Džona je skraćen, tako da bespotrebno nema sjajne razmene:

„Albino“, reče Teon Grejdžoj sa uzdržanim osmehom. „On će prvi da crkne.“
Džon Snežni uputi štićeniku svog oca dugačak, leden pogled. „Mislim da neće, Grejdžoju“, reče. „On pripada meni.“



Po dolasku kralja u Zimovrel, padaju u oči ružni šlemovi Lanistera, dok moram priznati da je Psetov šlem baš kakav treba da bude, dok je samo Pseto pomalo neupečatljiv. On i nema neku veću ulogu na početku, ali treba da ima određeno prisustvo, koje ovde nedostaje, pa pseto kasnije u priči sa Tirionom izgleda gotovo simpatično.
U epizodi imamo dve gozbe, i obe su pomalo izmenjene, što je u određenim momentima i opravdano, jer recimo u Zimovrelu daje priliku da upoznamo malo likove, kao Džona i Tiriona, budući da Džon u seriji uopšte nije pozvan na gozbu. Ono sto pada u oči je to što Tirion previše deklamuje tekst, ne vidi se njegova ličnost i u razgovoru sa Džonom nedostaje nekakva toplina i empatija koju Tirion oseća prema njemu i vidiljiv je samo cinizam. A na samoj gozbi su smatrali da je neophodno da prikažu Robertov karakter tako da on neskriveno pred svima, pa i svojom ženom Sersej, u veoma veseloj i toploj atmosferi spopada služavku.

Moram priznati da se kao gledalac smatram uvređeno izborom glumca za Džofrija. Nedostatak Duge plave kose i kod njega i kod Džejmija koja je trejdmark Lanistera se nekako i da progutati, ali ne i antipatičnosti koju Džofri poseduje. Džofri ipak treba da bude lep, kako Sansa kaže, poput princa iz bajke, jer je ipak dete svojih roditelja, ali u seriji i prvi pogled na njega viče gledaocima: Sansa je slepa, zato što je on očigledno sadistički zli manijak.



Dok je gozba u Zimovrelu možda i malo previše slobodna i vesela, svadba Deni i Kala Drogoa je pomalo sterilna i ne vidimo ni naznake od ogromnog kalasara kojim zapoveda Drogo niti išta od haosa osim nešto ritualih plesova i jedne eviseracije. Ne označavam to kao loše, jednostavno, nema se osećaj opšte euforije jedne temperamentne mase, deluje kao da nam je više saopšteno kako to treba da izgleda, nego što je dočarano. Sa druge strane, Džora Mormont, Drogo i Viseris su sjajno odabrani, iako je i Viseris možda malo prenaglašen, a ni Deni nije loša, mada za nju imam veća očekivanja. Lišena svojih unutrašnjih monologa, ne ostavlja joj puno prostora za bilo šta drugo osim da izgleda zbunjeno i uplašeno i u većini scena bude obnažena. Zamerka na kraju venčanja je to sto konzumacija braka izgleda previše prisilno, što u knjizi ipak nije bio slučaj, i prekinuta je previše naglo, ostavljajući nas sa utiskom da Deni biva silovana. No ostaje da vidimo da li je to namerno tako učinjeno da vi se naglasila promena kada Deni zapravo počne da voli Drogoa.




Da ne bih dalje drvio o izmenama i i sitnicama koje bodu oči, a verujte da će ovaj perfekcionistički fan pronaći puno, zaustaviću se i reći nešto opštije o utiscima.
Očekivano, vizuelno za sada odlično izgleda, ali videćemo kako je reklamna kampanja urodila plodom i da li će prva epizoda privući i zadržati dovoljan broj gledalaca, budući da je za one koji nisu čitali knjige radnja možda pomalo spora. Ali pošto od sledeće nedelje počinje da se zahuhtava, nadam se da će proći uspešno i da će u kasnijim epizodama glumci da se više užive u likove, pošto neki od najupečatljivijih izgledaju pomalo mlako, kao da im fali životnosti, ali to je za očekivati na samom početku produkcije, naročito kada se uzme u obzir da su u pitanju kompleksni likovi i da ih fanovi previše dobro poznaju i samim tim imaju i velika očekivanja.


Jedna od najpozitivnijih stvari koje bih izdvojio su lokacije, koje su fantastičko odrađene (i u slučaju Crvene tvrđave u Kraljevoj luci možda i previše fantastično), kao i odgovarajuća muzika i gluma Šona Bina, koja mi se čini kao najprirodnija naspram recimo teatralnosti Roberta i Ketlin. Brojne zamerke na izbore glumaca kao što je Sersej neću pojedinačno navoditi, previše sam naviknut na ideju da će tako izgledati , pa mi i nisu toliko smetali prilikom gledanja Od bilo kakvih konačnih sudova ću da se uzdržim dok ne vidimo kako stvari stoje što serija dalje odmiče, budući da mi je utisak možda slabiji pošto zbog raznih promotivnih klipova i petneastominutnog privjua imam utisak da sam pola epizode već odgledao, ali za sada ocena 3 i utisak malo slabiji od Dedvuda i Rima, uz nadu da će sledeće nedelje da skoči do četvorke. Sledeće nedelje, komentar druge epizode.