Kako postati prevodilac, deo 568.

Nadao sam se da će me ovog leta mimoići razne spodobe koje redovno izmile ispod kamenja kada zvezda pripeče dovoljno da im postane nelagodno, ali očito nije bilo tako.

Da stvari budu gore, Fejsbuk je postao neizbežno sredstvo održavanja kontakta svake vrste pa i poslovne, tako da je moja integrisanost u društvene mreže postala srazmerna mojoj poslovnoj aktivnosti. Zapravo, to je dobra  stvar. Samo da se ima posla, je li? 

Problem sa društvenim mrežama je u "društvenim". Odnosno, prisutnost na konkretno Fejsbuku omogućila mi je kontakt sa divnim ljudima, ali i sa školskim primerima idiota. To što povremeno upadam u sukobe sa pomenutom gospodom verovatno više govori o mojoj nemoći da ovladam pristojnom komunikacijom ili možda nezainteresovanosti da se ponašam kao ljudsko biće nego što govori o prirodi društvenog umrežavanja, ali to je već tema za psihijatre.

Bilo kako bilo, do mene i do mog bloga ljudi dolaze na razne načine: Pretragom pomoću Gugla, preko linkova sa raznih foruma i blogova - i preko Fejsbuka.

Bukspejs obično posećuju osobe koje zanima fantastika, ali ih u ovaj kutak interneta dovedu i nasumične pretrage. Najčešća pretraga je "Kako postati prevodilac".

E, sad - na tu temu sam pisao nekoliko puta i Gugl  uredno izbacuje unose koji se time bave, ali posetioci i dalje osećaju neku potrebu da  mi se obrate ili mejlom ili porukama na FB-u kako bih im lično & personalno to objasnio, jer se - naravno - oni razlikuju od svih ostalih would be prevodilaca na planeti i njihov slučaj je apsolutno jedinstven.

Dobro. Neka cveta hiljadu cvetova. So say we all.

Međutim.

Bukspejs dnevno poseti 400-500 individua, već u zavisnosti od toga koliko često postavljam nove unose. Dnevno dobijam u proseku 40 nekakvih oblika komunikacije putem interneta - mejlova, poruka na Fejsbuku, Skajpu itd. Većinom je to u vezi sa nekakvim poslom ili nečim što me intimno zanima, ali nakupi se desetak (koristiću generički izraz "mejl" za razne stvari) mejlova koji se neposredno tiču mog bloga, prevođenja i raznih drugih stvari kojima manje ili više smetam čestitom Srblju i šire.

Očigledno je došlo vreme da opet objasnim neke stvari. Pošto me mrzi da kucam jedan ogroman unos, a svakog normalnog bi mrzelo da ga čita, izdeliću to na nekoliko "članaka", koje ću objaviti u narednih nekoliko dana.

1) Kako postati prevodilac?

Nađite izdavača ili više njih koji će vam dati da prevedete dve knjige. Presto, prevodilac ste. Ne zadžebavam se. To vam je ono što je potrebno da biste se zvali književnim prevodiocem i to je - koliko je meni poznato - jedini uslov za članstvo u našem Udruženju prevodilaca (osim njihove dobre volje da vas prime). Ne postavlja se pitanje obrazovanja, mada se (valjda) pretpostavlja da ste završili fakultet.  Izdavačima to manje-više nije bitno. Dobijete probni tekst, prevedete ga. Dobijete knjigu. Prevedete. Pa drugu. Ako ste normalni, nađete ljudski posao. Ako niste, prevodilac ste. 

Tako se postaje prevodilac.

Pomaže da ste načitani, da vladate srpskim jezikom malo bolje od prosečnog političara, da strani jezik sa kojeg biste prevodili poznajete u dovoljnoj meri da prepoznate idiome (ako ne znate šta je idiom, ni ne pokušavajte da postanete prevodilac) i da budete spremni da učite. 

Ovo poslednje je najvažnije, jer se jezik menja, a menja se i svest o jeziku. Ako ne pratite promene, postaćete beskorisni jer nećete moći da prevedete ono što se od vas očekuje.

Budite svesni toga da nema savršenog prevoda. Budite svesni činjenice da vaše kolege rade drugačije od vas. Razvijajte svoj stil, ali nikako nemojte dozvoliti da vaš stil nadvlada piščev. Najbolji prevod je onaj u kojem se prevodilačka ruka ne vidi. Nemojte biti bahati i ne gledajte kolegama preko ramena, sem ako nećete da kradete zanat - što je poželjno.

Svaki prevod je jedinstven i razlikuje se ne samo od prevodioca do prevodioca već i od trenutka do trenutka. Prevedite neki tekst. Prevedite ga opet za godinu dana. Ako se ne razlikuju, onda sa vama nešto nije kako treba.

Budite disciplinovani. Prevođenje je maratonski posao. Moj poslednji prevod trajao je sedam meseci. Prevodilac (i bilo koji drugi slobodni umetnik/slobodni strelac) nema bolovanje, godišnje odmore, radno vreme, izlaske sa društvom. Imate para tačno onoliko koliko stranica prevedete. Vi ste među retkim ljudima koji su dovoljno privilegovani da znaju koliko svaki minut njihovog vremena košta. U evrocent.

Budite spremni da radite za male pare, dok ne izgradite ugled koji će vam omogućiti da dođete do boljih poslova.  Ako ste završili odgovarajući fakultet, pa mislite da vam to garantuje neku zaradu - You know nothing, Jon Snow.

Izdavač će o vama da sudi najpre po kvalitetu prevoda a onda po poštovanju rokova. Ili možda čak pre po poštovanju rokova. Prevodi se daju ispeglati. Probijene rokove niko ne može da zakrpi.

Imajte na umu da ste samo deo proizvodnog procesa. Posle vas ide lektura, korektura, priprema, štampa - sve to pre distribucije. Ceo sistem zavisi od toga da li ćete izbljuvati svoj proizvod na vreme.

To što radite od kuće nije kart blanš za zajebanciju.

Ja ne mogu da vam pomognem da postanete prevodilac. Nemam vremena ni živaca da čitam vaše prevode i da ih ispravljam. Kao što smo gore videli, moje vreme košta. Svaki trenutak koji provedem tako što ne radim jeste trenutak  koji mi ne donosi novac, a prevođenje je jedino (well, almost) od čega živim. Ako već ne zarađujem, onda hoću da radim nešto što me opušta ili da se već nekako usavršavam. Za čitanje probnih prevoda postoje urednici u izdavačkim kućama. Obratite se njima ili upišite neki kurs kreativnog pisanja. Princip je sličan.

Ne mogu da vas preporučim nijednom izdavaču. Ne želim da vas preporučim. Pod jedan, zašto bih vas preporučio za posao koji ja radim? Zar nije logično da ga uradim sam? Potom, ako mi je već namera da nekoga preporučujem nekome - zašto bih preporučio osobu koju poznajem samo kroz jedan mejl? Bilo mi je potrebno 14 godina da izgradim kakav-takav ugled i karijeru. Zašto bih garantovao za osobu koju ne poznajem, niti joj poznajem mogućnosti. Ja radim za privatnike. Kod privatnika nema zapošljavanja preko veze - ako veza nije vlasnik firme, koji konačno donosi odluku kome će da da svoje pare da mu završi posao.

Na kraju, prevođenje je najamnički posao. Dobijete ugovor, ispunite ugovorne obaveze. Budete plaćeni. Ako sve prođe kako treba. Usput možda neko i zagine. 

Ako vam i dalje nije jasno kako se postaje prevodilac, preporučujem da pogledate neki od filmova iz serije The Expendables. Postupak prevođenja je prilično sličan njihovoj radnji.

Vampiri, vampiri, vampiri - ili, Zašto Nightflier?

Iz nekog razloga, koji mi nije znan a nemam para da plaćam psihijatra da ga iščeprka, od malih nogu sam bio sklon fetišizmu prema - vampirima. 

Možda je to zbog toga što je prvi strip koji sam u životu pročitao bila 13. epizoda Martija Misterije, pod naslovom "Vampir u Njujorku". Nisam siguran kada je taj strip objavljen kod nas, ali to mora da je bilo sredinom osamdesetih godina minulog stoleća, pošto mi je šaka dopao ubrzo nakon što sam naučio da čitam u sebi. 

Ima petnaestak godina kako se nis

am vraćao "Vampiru u Njujorku", ali te epizode sećam se dovoljno dobro da i nakon tolikog vremena mogu da sa sigurnošću kažem da je to odličan strip, čak i po sadašnjim merilima. Izvesno je da mi je ova epizoda bila odskočna daska za Dilana Doga - što je bio prirodan sledeći korak - ali i za specijalno izdanje Eks almanaha, objavljivano pod naslovom Horror.

Popularno zvani "Horori" bili su okrenuti američkom stripu. Imao sam tri favorita: Čudovište iz Močvare, Sajmona Zombija i - Drakulu. 

Marvelov Drakula bio je prvi u nizu negativaca koje sam voleo i - u suštini - kompleksna ličnost u moru dvodimenzionalnih superheroja, koji su tek počeli da se oslobađaju američkih pravila koja su regulisala šta i kako može biti objavljeno u stripu, da mladež ne bi bila iskvarena. Srećom, tadašnja komunistička država više je brinula zbog potencijalnog društvenosubverzivnog sadržaja, a daleko manje ili nimalo za razvoj ličnosti mladih debelih gikova (za taj izraz se još nije znalo, sem u mom visokonaprednom selu), od kojih je jedan laganim ali postojanim koracima gazio od mladog pionira ka mračnoj strani. Arogantnost sa jedne i melanholija Gospodara sviju vampira sa druge strane bili su kao melem na ranu klincu koji se baš i nije najbolje snaš

ao u novoj sredini u kojoj niko nije čitao knjige, ali su svi znali fudbalska pravila. Verujem da su svi antiher
oji fantazijskog žanra - od Elrika do Tiriona - prihvaćeni upravo na taj način. But, I digress.

Na stripove o Drakuli, kao i nekoliko vampirskih epizoda Dilana Doga, nadovezao se film Nightbreed, snimljen po noveli "Kabal" Klajva Barkera. U suštini, pomenuti film emitovan na "Politici" tamo neke '93. ili '94. pričao je istu priču o izopštenosti, usamljenosti ali i mogućnosti za prihvatanje ako čovek naleti na čudake kakav je on sam.

Međutim, tek je film The Nightflier, po noveli Stivena Kinga, kojeg sam pogledao u srednjoj školi, zacementirao moj virtualni identitet.

Naime, otkad znam za sebe sve sam živo radio noću. Čitao, pisao, učio - šta god. Odrastao sam gledajući noćne programe republičkih televizija, koji su se smenjivali na prvom programu tadašnje TV Beograd, tako da sam premijerno gledao Granadinog "Šerloka Holmsa", "Alo Alo", "Mućke", pa čak i izvesni kultni crtać sa vampirima. Štaviše, gledao sam i prvu ikada emitovanu emisiju Jutarnjeg programa - i to tako što sam je sačekao čitajući. 

I tako, back to high school.

U high school otišao sam u Petnicu i sreo se sa čudom zvanim internet. Internet k'o interne, našao sam suočenim sa potrebom za log-in imenom za razne stvari, a moj dotadašnji nick, koji sam koristio u igrama tipa Dijabla i (mnogo ranije) u arkadnim igrama u lokalnoj fliperani - Thor - svuda je bio zauzet. 

E, tako sam se setio Nightfliera i učinilo mi se prikladnim. 

Ostalo je, kako kažu, legenda. 

U slučaju da nekoga zanima zašto sam napisao sve ovo - pišem drugi deo "Malazanijade" i stao sam na pola, a već duže vreme nije bilo novog unosa na blogu. Ali setio sam se da me je bar desetak ljudi pitalo zašto se Bukspejs zove Najtflajer's Bukspejs.

Eto.

Sezona ludila, 2013.

Dva meseca pre početka Sajma knjiga u Beogradu počinje trenutak u vremenu koji od milja zovem Sezona ludila. To je period koji obuhvata kraj avgusta, početak septembra i o onaj okrnjeni deo oktobra do otvaranja Sajma. 

Tokom ovih šestdesetak dana rokovi se neumitno probijaju, prevodioci pucaju pod pritiskom, izdavači se koprcaju kako bi iz štampe izbacili što više knjiga - a sve to da bi sve manjem broju posetilaca Sajma knjiga ponudili što više naslova i od njih ubrali što veći novac. 

Reklo bi se da je po sredi čista pohlepa, ali nažalost nije tako. Sajam je jedini trenutak u godini kada se izdavačima ukazuje prilika da odjednom dobiju veću sumu novca koja im je smesta na raspolaganju. Dok Sajam traje, sklapaju se dogovori o novim projektima, opipava se bilo publike kao ni u jednom drugom trenutku tokom godine i meri se čiji je veći, deblji i duži - što možda nije lepo, ali je ljudski, pa samim tim i potrebno.

Za sve nas koji radimo u izdavaštvu, Sajam knjiga je Nova godina, Božić i Uskrs - tri u jednom. To je,  inače, i retkih desetak dana u godini kada se na televiziji priča o knjigama, kada pisci postanu traženi gosti u televizijskim emisijama i kada efemerne teme, poput Rečnika srpskog jezika, na trenutak zasene Kosovo, EU, raznorazne mafije i šta ti ja znam. Žalosna posledica toga jeste da neki književnici, zaslepljeni kamerama, pomisle da su nešto bitni u ovoj zemlji pa im se ego ugruva kada Sajam prođe, ali iskusniji znaju za jadac pa se štede i pripremaju izjave za sledeći Sajam.

Naravno, političari koriste priliku da ispadnu pametni i načitani, pa obilaze štandove u Areni (za neupućene, središnji deo Hale 1 u kojem su po pravilu najveći izdavači) praćeni telohraniteljima ili bez njih, ali sa željom da na narednom Sajmu budu telesno hranjeni. Iako je većini njih prirodna sredina kafanski performans neke sisate pevaljke nebitno kog muzičkog opredeljenja, sredinom oktobra dobiju teranje i pođu u potragu za mirisom sveže štampanih knjiga, nadajući se da će parfem marke "Nobles" da zabašuri vonj kretenizma i jeftinog mastila kupljenih diploma. S druge strane, književnici i izdavači srdačno pristaju na tu javnu orgiju onanije, pa se ozareni od osmeha rukuju sa raznoraznim gubavcima, sve se nadajući da će im se to isplatiti na narednom otkupu knjiga, ili ako im zatreba usluga za neki mali ulični sajam. Or whatever, što bi rekle babe u mom selu.

Ubeđen sam da se makar neko sada pita da li su baš svi takvi. Ovaaaj... za dvanaest-trinaest godina koliko sam u ovom svetu, video sam samo jedan izuzetak. Enough said.

No, kao i svake godine, Bookspace će pratiti Sajam knjiga. Pokušaćemo da najavimo neke projekte, da napišemo svojevrsne vodiče za kupce-čitaoce (ili kradljivce) knjiga. Pokušaćemo da dobijemo intervjue nekih pisaca i izdavača i da doprinesemo prividu života u normalnoj zemlji. 

Iz godine u godinu to je sve teže, ali koprcaćemo se dok možemo.

U narednim danima očekujte tekstove o ponudi Beogradskog sajma knjiga kada je reč o fantastici, očekujte predstavljanje makar nekoliko naslova na engleskom jeziku koje ćete moći da kupite u našim knjižarama, nov tekst u seriji "Malazanijada", prikaz romana "Peščana hronika" beogradskog pisca Pavla Zelića, izveštaj o onome što smo čitali ovog leta - sa sve kratkim prikazima pročitanog, a verovatno i još koji prikaz odgledanih filmova. 

Sezona ludila je pred nama. Dobro došli u njen lavirint.

Septembar 2012 - pročitane knjige/Najave blogovanja

Nakon letnje pauze, High Duke i moja (stokilaška) malenkost nastavili smo sa prikazivanjem knjiga na našem zajedničkom blogu. Potrefilo se da su prve dve knjige prikazane u ovom mesecu domaći naslovi. Međutim, to ne znači da smo čitali samo domaće naslove. 

Tokom oktobra, ali i u narednim mesecima, bavićemo se nekim velikim fantazijskim serijalima - konkretno "Malazanom", čiji su autori Stiven Erikson i Jan Kameron Eslemont, i "Mistbornom" Brendona Sandersona. Sandersonova trilogija je nedavno kompletirana u srpskom izdanju, a treći nastavak "Malazana" pojaviće ili tokom predstojećeg Sajma knjiga, ili do kraja ove kalendarske godine (bar se nadam, pošto je najveći deo posla na tom romanu odavno gotov). 

Takođe, projekat internet Čitaonice na forumu Znak Sagite - i uživo, u okviru Kluba ljubitelja fantastike LK, sa tribinom u Domu omladine Beograda - lagano zaživljava, pa ćete na Bukspejsu moći da čitate i prikaze knjiga koje u okviru rečene Čitaonice čitamo. Naravno, ko želi da se uključi, više je nego dobrodošao. 

U međuvremenu možda upadne i neki nenajavljen prikaz ili komentar na nešto van sveta književnosti. Svakako očekujte da se pozabavimo ponudom fantastike na Sajmu knjiga.

U vezi sa svim ovim je i spisak knjiga koje sam pročitao tokom prethodnog meseca. To izgleda ovako:

Lord of Mountains, S. M. Stirling 5/5
Riveted, Meljean Brook 2/5
Mina Wentworth and the Invisible City,  Meljean Brook 4/5
Dominion, C. S. Friedman 4/5
Midst Toil and Tribulation, David Weber 3/5
Night of Knives, Ian C. Esslemont 4/5
Gardens of the Moon, Steven Erikson 5/5
Legende o nestanku, Mirjana Detelić 2,5/5

 Počeo sam sa velikim re-readom "Malazana", tako da ćete svakog meseca čitati osvrt na makar jedan naslov iz ovog mamutskog serijala.

U planu su i intervjui sa nekim od velikih savremenih fantasta. Za početak, Denijel Ejbraham (Daniel Abraham), jedan od dvojice autora romana Leviathan Wakes, koji će kod nas biti objavljen kao "Buđenje nemani", daće svoj drugi intervju za ovaj blog, a nadam se da će i neke druge zvezde naučne i epske fantastike naći vremena da odgovore na pitana koja sam im poslao.

Eto tako. Pišemo se i - nadam se - čitamo.

Kraj leta

Dragi moji i drage moje - i dragi mi bili i vi koji o sebi mislite u srednjem rodu - letu je došao kraj. Možda ne formalno-pravno, doduše. Ni ne znam kada pada taj evenat koji službeno označava prelazak iz leta u jesen, ali prvi septembar je za nama, sutra je prvi školski dan, a u ovom mesecu kojeg smo (da iskoristim omiljenu mi Bilbovu rečenicu) počinje jesenja programska šema na zlim televizijama zle američke imperije zla, koju ja nemilice potkopavam skidanjem rečene programske šeme sa torenata. Dakle, jesen je stigla, leto je skončalo od sopstvene žege - i ponovo radi blog. 

Naravno, svestan sam toga da jednostavno niste znali šta ćete od muke i očaja zato što tokom leta nije bilo tekstova. Gotovo da sam sasvim i potpuno sasvim i sasvim sasvim ubeđen da ste svakog jutra, pre kafe, udarali F5 na tastaturama, sve u nadi da ću se smilovati da napišem nešto - ali džabe. 

E, mukama je došao kraj. Smislio sam se da sednem za tastaturu i da i ja počnem sa jesenjom programskom šemom, a rečena šema - uz to i programska - izgledaće tako što ćete imati prilike da čitate jedan tekst sedmično iz mog pera, a ako neko od sadašnjih, bivših i budućih saradnika (koji se trenutno svode na Haj Djuka) doprinese nekim svojim tekstom toj brojci - tim bolje. Trudiću se da svakog meseca pokrivam jedan trenutno popularan serijal nekakve fantastike i da vas upoznajem sa njim; jednom mesečno ćete imati prilike i da čitate prikaz naslova koji se trenutno čita u okviru Čitaonice Znaka Sagite, a verovatno ćemo se doticati i produkcije domaćih izdavača. 

Očekujte i veću aktivnost na Fejsbuku, u okviru grupe koja prati ovaj blog. Eto tako. 

Čitamo se već za nekoliko dana, kada ćemo se podsetiti Stivena Eriksona i njegovog megagigaultra serijala Malazan the Book of the Fallen.

Nightflier's Best ov d Best 2011 - deo treći, ili Prvih pet drugih mesta...

Kao što sam u nekom od prethodnih unosa napisao, na mojoj Top 10 listi najboljih romana koje sam prošle godine pročitao nalazi se trinaest naslova, od toga tri na prvom mestu i deset na drugom. Šta da vam kažem, oduvek sam mrzeo matematiku.

Za početak, evo spiska tih deset drugoplasiranih:

Whitechapel Gods, S.M. Peters
The Wise Man's Fear, Patrick Rothfuss
Prince of Thorns, Mark Lawrence
Under Heaven, Guy Gavriel Kay
The Tears of the Sun,  S. M. Stirling
Low Town, Daniel Polansky
The Steel Remains, Richard K. Morgan
The Cold Commands, Richard K. Morgan
The Iron Jackal, Chris Wooding
Among Thieves, Douglas Hulick

Svaki od ovih romana zapravo zaslužuje da bude najbolji na ma kojoj top listi - na kojoj nema jednog od Gregorijevih romana (o kojima sam pisao u prethodnom unosu). 

Whitechapel Gods by S.M. Peters je najbolji stimpank roman koji sam ikada pročitao. Reč je o savšenom melanžu viktorijanske atmosfere, mračne fantastike - čak na rubu horora - i lavkravtovske ideje o tuđinu. Savršeno napisan, Whitechapel Gods čitaoca tera da korača tananom linijom između depresije i radoznalosti. Kada bi me neko primorao da ovaj roman opišem u jednoj rečenici, rekao bih da je to hiperbola Barkerovog Helrejzera, samo smeštena u viktorijansko doba.

The Wise Man's Fear by Patrick Rothfuss je, posle Martinovog A Dance with Dragons, najiščekivaniji roman fantazija u ovom milenijumu. To što se Kvot u njemu nije mnogo odmakao od događaja u prvoj knjizi - odnosno, to što se nije primakao rešenju problema i zagonetke zadatih u Name of the Wind - za mnoge čitaoce bilo je veoma frustrirajuće. Sklopljeno sa tim da je The Wise Man's Fear razuđeniji od ma kog mozaičkog romana na kojem je radila grupa autora, mnogima je predstavljao razočaranje. 

Moj utisak je drugačiji, što je očigledno. Čitanju The Wise Man's Fear pristupio sam sa svešću da je reč o sporohodnoj knjizi. Ovo je naslov za duga i lenja kišna popodneva i poželjno je da se pročita u dahu. Uživao sam u Rotfusovom jeziku i - sa stanovišta dugogodišnjeg gejm mastera - moram reći da je on prvi pisac koji mi je barda predstavio tako da poželim da igram tu klasu. Rotfus nije za poklonike pisaca čijim romanima dominira akcija i brzina - to valja naglasiti - ali je svakako najbolji pisac u svojoj generaciji i čini mi se da je samo igra slučaja doprinela tome da Brendon Sanderson postane veća zvezda od njega.

Prince of Thorns by Mark Lawrence je hajpovan kao najbolji fantazi prvenac ove godine. Bilo je tu još nekih knjiga koje su izdavači gurali pod istom tom etiketom, ali Prince of Thorns je jedan od samo dva naslova koji su to i zaslužili. Lorensov jezik je jednostavan, a stil štur - što čitaocu kakav sam ja neumitno smeta. Njegov svet je takođe nedovoljno izgrađen i postavljen tek u naznakama. Moglo bi se reći da je Lorens u svom prvencu igrao na samo jednu kartu - protagonistu. Naime, protagonista ovog romana je negativac. Ne čak ni antiheroj. Reč je o petnaestogodišnjem mladiću koji je tokom većeg dela romana amoralan, a u pojedinim trenucima sebičan i zao; ne preza od silovanja, genocida, masovnog ubistva svojih saveznika i izdaje prijatelja. 

Očigledno nadahnut Aberkrombijevom izvornom trilogijom kada je reč o karakterizaciji i Bruksovom Šanarom kada je reč o postavci sveta (radnja se odigrava u postapokaliptičnoj Evropi, koja je degradirala u srednjovekovno feudalno društvo), Lorens je napisao duhovit i zabavan roman, sa protagonistom koji se na neki nači dodvorava najnižim strastima čitaoca. Na kraju krajeva, ko među nama nikada nije poželeo da može da bude totalno đubre?

Under Heaven by Guy Gavriel Kay objavljen je 2010. godine, tako da sam ga pročitao sa godinu dana zakašnjenja - a i to na insistiranje Patrika Sen-Denija, čuvenog kanadskog SF&F blogera. Kej ne da nije među mojim omiljeni piscima, već njegovu sortu kvazi-istorijske fantazije aktivno prezirem. Doduše, kada sam promislio o tome, shvatio sam da je to stoga što poprilično dobro poznajem periode evropske istorije o kojima je on pisao, te mi sve to njegovo pisanije izgleda kao neopevani plagijat. 

Sumnjam da je slično i sa Under Heaven - ali kinesku istoriju gotovo da uopšte ne poznajem, pa sam mogao da se opustim i da sa velikim uživanjem čitam roman napisan prelepim jezikom, vanrednim stilom, sa savršeno doziranom fantastikom i brilijantno izgrađenim protagonistom. Lako je moguće da bi Under Heaven ugrozio Gregorijeva tri romana u bici za prvo mesto, ali pomalo zbrzan kraj zaustavio ga je na korak od toga.

The Tears of the Sun by S. M. Stirling je poslednji nastavak u sada već podužem serijalu koji nosi nadnaslov Change. Radnja je smeštena u naš svet, u kojem je 1998. godine sva naprednija tehnologija jednostavno prestala da radi - što uključuje i sagorevanje baruta i pritisak pare. Strogo govoreći, ovom delu možda i nije mesto među najboljim naslovima prošle godine. Zapravo, u potpunosti mu tu nije mesto i verovatno bi trebalo da mesto njega tu čučne Zoo City by Lauren Beukes ili March in Country by E. E. Knight - ali ja Stirlinga toliko volim i toliko sam opčinjen njegovom vizijom nastanka nove civilizacije nadahnute čistom gikovštinom, da svaki njegov roman iz ovog serijala automatski ulazi u moje najdraže knjige te godine.

Za koji dan, očekujte predstavljanje druge polovine deset najboljih drugoplasiranih romana koje sam prošle godine pročitao...

Nightflier's Best ov d Best 2011 - deo drugi, ili And the Winner Is...

Kao što sam u prethodnom postu pomenuo, teško je izdvojiti ko je prošle godine bio na drugom, ko na trećem a ko na desetom mestu. Međutim, sasvim je očigledno ko je bio prvi među romanopiscima čija sam dela čitao.

Čisto da znate - nije Martin. 

Što se mene tiče, najbolji roman koji sam prošle godine pročitao istekao je iz pera mladog pisca po imenu Deril Gregori, inače nepravedno zapostavljenog i od strane kritike i od strane publike. 

Dakle, Nightflier's Best ov d Best 2011 - mesto prvo:

PANDEMONIUM/THE DEVIL'S ALPHABET/RAISING STONY MAYHALL - Daryl Gregory

Ako ste zbunjeni zbog ovolikog naslova romana, biće vam (valjda) lakše kada pojasnim da nije reč o jednom, već o tri dela. Gregorijevi romani su inače samostalni; nisu smešteni čak ni u isti univerzum, ne dele likove, pa čak ni motive. Ne postoji ni nekakav univerzalni negativac koji spaja potke različitih romana u jedan magnum opus. Dakle, tri potpuno različita romana, koja dele autora, a pored toga kao zajedničku odliku imaju samo to da su sva tri remek-dela.

Dapače, Gregori je jedan od retkih žanrovskih pisaca koji je u stanju da izađe na crtu ma kom savremenom prozaisti i da ga komotno dobije. Spreman sam da odem i tako daleko da kažem kako je - što se mene tiče - reč o anglosaksonskom Markesu.

Gregori se čita kao vanbračno dete Filipa K. Dika i Rodžera Zelaznija u najboljem izdanju. 

Sada dugujem objašnjenje zašto sam ova tri nezavisna romana strpao na prvo mesto, premda su nezavisni.

Najpre, zbog toga što sam ih pročitao u dahu, što mi se sve ređe dešava. Potom, prva tri Gregorijeva romana bave se potpuno suprotnim temama, ali opet na komplementaran način.

"Pandemonijum" je roman koji se u biti bavi stanjem duha. Uz veoma mnogo referenci na klasike SF-a, poglavito na Filipa K. Dika, "Pandemonijum" je ujedno omaž jednom od najvećih SF pisaca svih vremena i fascinantno i provokativno delo o stanju duha, svesti i ličnosti. Na kraju, u svom ambicioznom prvencu Gregori je otvorio pitanje kojim će se baviti i u narednim romanima - šta je osnovna značajka čoveka? Šta nekoga čini ljudskim bićem?

Godinu dana nakon "Pandemonijuma", Gregori objavljuje "Đavolju azbuku" ( The Devil's Alphabet). Sviknut na serijale i nastavke, očekivao sam nastavak priče iz "Pandemonijuma" - i u prvi mah se razočarao kada sam shvatio da je reč o samostalnom romanu. (Doduše, ne gubim nadu, pošto je kraj "Pandemonijuma" pomalo otvoren.) Međutim, smesta sam se navikao na protagonistu, koji je gotovo odraz u ogledalu glavnog junaka "Pandemonijuma". Dakle, reč je o skrajnutom čoveku, koji za svoje životne neuspehe ima da krivi samo sebe. Suočen sa delanjem više sile, protagonista se ne snalazi najbolje i donosi ne baš najbolju odluku, koja će mu obeležiti život i neumitno dovesti do suočavanja sa prošlošću. 

Već na prvi pogled, očigledno je da "Pandemonijum" i "Đavolja azbuka" dele više nego slične protagoniste i više nego slične početke. Međutim, vrlo brzo nakon uvodnih stranica priča skreće u potpuno drugačijem smeru i obrađuje u suštini istu temu kao u prethodnom romanu, ali na svež i maštovit način. 

Razočarenje je vrlo brzo bilo zamenjeno vanrednim zadovoljstvom i užitkom u čitanju.

Ako se "Pandemonijum" bavi duhom i stanjem svesti, "Đavolja azbuka" se bavi telom, razlikama u ljudskim telima, rasama, spoljašnošću koja nas čini drugačijim i koja je - da se ne lažemo - prvo što nas predstavlja i prvo po čemu druge osobe donose sud o nama. 

Ako se "Pandemonijum" čita kao lav čajld Dika i Zelaznija, "Azbuka" se čita skoro kao Morisonovi X-Meni ukršteni sa Lavkraftovim mitosom. Premda je "Azbuka" u suštini SF, i to tvrđe sorte, elementi horora naglašeni su iz perspektive protagoniste, koji se vraća u gradić svog detinjstva, među rođake i komšije, koji su izmenjeni kao da ih je sve do jednog Dagon posetio. 

"Odgajati Stonija Mejhala" je treći roman u ovom nizu. Gregorijev prvenac bavi se duhom, drugi roman telom, dok se treći roman bavi smrću i šta biva posle smrti. Neću vam mnogo spojlovati ako otkrijem da je protagonista - zombi. Doduše, not your typical zombie. Stoni je uljudan, načitan, vispren, pametan - i još svašta nešto na -an. 

Nisam neki stručnjak za romane o zombijima. Mahom su mi dosadni. Stoga, sledeća izjava možda i neće imati neku posebnu snagu - ali "Odgajati Stonija Mejhala" je najbolji roman o zombijima koji sam u životu pročitao. 

Originalan pristup temi, sada već poslovično izvrsno pisanje i karakterizacija, kao i okretanje naglavačke žanrovskih klišea i očekivanja ovaj roman čini najboljim "hororom" koji se u poslednjih nekoliko godina pojavio - za nekoliko kopalja boljim od Del Torovog "Pada" ili Kroninovog "Prolaza". 

Nažalost, slabi su izgledi da neko od naših izdavača objavi Gregorija. Ovaj pisac je - čini mi se - predobar da bi služio kao jeftina zabava & eskapizam, a sa druge strane nosi taj kaljavi pečat žanrovskog pisca, tako da je a priori odbačen od poklonika kobajagi ozbiljne književnosti.

Bilo kako bilo - ovaj pisac ne da ima Nightflier's Seal of Approval, ovaj pisac je budućnost fantastike.

Nightflier's Best ov d Best 2011 - deo prvi

Ovu godinu započeo sam novogodišnjom odlukom, da ne kažem - rezolucijom, kako već Boginja zapoveda da se nove godine započinju. Doneo sam odluku da svakoga meseca pročitam najmanje deset naslova koji spadaju u nekakvu fantastiku.

Nažalost, u tome nisam uspeo. Ni izbliza. No, to ne znači da nisam baš ništa čitao. Pošlo mi je za rukom da pročitam solidan broj naslova, premda među njima i nema nešto mnogo solidnih.

Evo kako taj spisak izgleda po mesecima:

januar



Winter's Heart, Robert Jordan
Crossroads of Twilight, Robert Jordan
Back in the USSA, Kim Newman
Final Empire, Brandon Sanderson
The Well of Ascension, Brandon Sanderson
The Hero of Ages, Brandon Sanderson
Whitechapel Gods, S.M. Peters
Corvus, Paul Kearney
March in Country, E. E. Knight
1632, Eric Flint
1633, Eric Flint and David Weber

februar

Zoo City, Lauren Beukes
A Game of Thrones, GRRM
A Clash of Kings, GRRM

mart

A Storm of Swords, GRRM
The Native Star, M. K. Hobson
Dragonfly Falling, Adrian Tchaikovsky
Blood of the Mantis, Adrian Tchaikovsky
Salute the Dark, Adrian Tchaikovsky
The Scarab Path, Adrian Tchaikovsky
The Sea Watch, Adrian Tchaikovsky
River Marked, Patricia Briggs

april

The Name of the Wind, Patrick Rothfuss
The Wise Man's Fear, Patrick Rothfuss
The Horns of Ruin, Tim Akers
The Dragon's Path,  Daniel Abraham

maj

The Iron Thorn, Caitlin Kittredge
A Feast for Crows, GRRM
Suicide Kings, GRRM
Eon, Alison Goodman
The Half-Made World, Felix Gilman

jun

Pandemonium, Daryl Gregory
Devil's Alphabet, Daryl Gregory
Magic Slays, Ilona Andrews
Ghosts of Manhattan, George Mann
1635: The Eastern Front, Eric Flint
1636: The Saxon Uprising, Eric Flint
Kings of the North, Elizabeth Moon

jul

Spectyr, Philippa Ballantine
Kings of the North, Elizabeth Moon
A Dance with Dragons, GRRM
Leviathan Wakes, James S. A. Corey
Sasha, Joel Shepherd
Ghost Story, Jim Butcher
Raising Stony Mayhall,  Daryl Gregory

avgust

Rivers of London,  Ben Aaronovitch
Prince of Thorns, Mark Lawrence
Under Heaven, Guy Gavriel Kay
Into the Storm, Taylor Anderson
The Whitefire Crossing, Courtney Schafer
Deryni Rising, Katherine Kurtz
Ostrvo prokletih, Đorđe Bajić
Maskerade, Terry Pratchett

septembar

The Tears of the Sun,  S. M. Stirling
Honor's Paradox,  P. C. Hodgell
How Firm a Foundation,  David Weber
Dragon Prince,  Melanie Rawn
The Well of Ascension, Brandon Sanderson
The Hero of Ages, Brandon Sanderson
Crossroads of Twilight, Robert Jordan
The Knife of Dreams, Robert Jordan
Ice, Iron and Gold, S.M. Stirling
King's Dragon, Kate Eliott
Into the Storm, Taylor Anderson

oktobar

Cast in Ruin, Michelle Sagara
Low Town, Daniel Polansky
Snuff, Terry Pratchet
Heirs of the Blade, Adrian Tchaikovsky
The Steel Remains, Richard K. Morgan
The Cold Commands, Richard K. Morgan
The Iron Jackal, Chris Wooding

novembar

Tinker, Wen Spencer
Wolf Who Rules, Wen Spencer
Heart of Steel, Meljean Brook
To Die in Italbar, Roger Zelazny
Among Thieves, Douglas Hulick
Alloy of Law, Brandon Sanderson
Monstrocity, Jeffrey Thomas
The Fifth Elephant, Terry Pratchett
A Rising Thunder,  David Weber
Debris, Jo Anderton

decembar

 Dead Reckoning, Charlaine Harris

Ako sam dobro sračunao, to mu izađe na 84 naslova, među kojima je prilično ponavljača - odnosno, knjiga koje sam čitao po ko zna koji put.

Pošto kraj godine samo što nije zakucao na vrata, a sasvim je očigledno da neću stići da pročitam ništa više dok 2012. ne bane, red je da dam sud & ocenu o kakvoći tih 84 naslova koje sam pročitao.

Uobičajeno je da se liste najboljeg ovog ili onog sastoje iz deset mesta, od najboljeg ovog ili onog, ka najgorem ovom ili onom - ili pak obratno. Međutim, meni počesto teško pada da činim uobičajene stvari, pa ni ovoga puta neću odstupiti od tog nepravilnog pravila. Naime, prvo mesto na Top Ten listi (na kojoj je, zapravo, trinaest naslova - videćete o čemu je reč malo kasnije) baviće se onim najboljim što sam ove godine pročitao, dok će ostalih devet naslova bratski podeliti drugo mesto.

Evo, toliko za sada - tek da vam zagolicam zenice. Nastavak u sutrašnjem broju.

Crni vukovi, beli lavovi i kišni dani

Ne znam koliko ste upućeni, ali najpoznatiji fantasy and sf bloger na svetu zove se Patrik SenDeni i link ka njegovom blogu imate levo od ovog teksta, među svim ostalim blogovima koje preporučujem svojim čitaocima.

Možda se pitate zašto je taj čovek bitan, sada kada nam se bliži A Dance with Dragons day? Možda se i ne pitate, ali valjda ste već naučili da ćete ovde pročitati odgovore i kada vas pitanja ne zanimaju.


Elem, Patrik je odličan prijatelj izvesnog pisca sa inicijalima GRRM, čak dovoljno dobar da se u izvesnoj knjizi koja će biti puštena u prodaju 12. dana meseca kojeg smo nađe i lik nazvan po njemu, koji negde u knjizi umire gnjusnom smrću. Možete zamisliti koliko je onda čovek blizak pomenutom piscu, kada je taj pisac poznat po tome što sve miljenike i sebe i drugih ubija pomenutom gnjusnom smrću.

I tako, Patrik je ove godine po drugi put svratio u Beograd, ponajviše da bi se video sa mnom - što mi veoma laska - ali i da bi mi lično uručio jednu knjigu, što mi laska još više.


Pošto u ovom, koji se lažno izdaje kao Beograd, nema gotovo ničeg vrednog pokazivanja uvaženom prijatelju iz inostranstva, čiji blog čita na desetine hiljada ljudi, počeo sam da se predajem očaju kada mi je u četvrtak uveče javio da će u petak podeliti geografsku širinu sa mnom.

Srećom, i Boginjinom naklonošću, znam ljude koji znaju ljude, pa sam tako bio u prilici da mu pokažem makar nešto belo u ovom gradu - beogradske bele lavove.

I ne samo da mu pokažem - bili smo u kavezu i igrali se sa njima. Verujte mi, čista fantastika.

Međutim, ma koliko lavići bili slatki - a pre njih i mladunčad vukova i kengura, koju smo takođe mazili - ovaj blog se ipak pre svega bavi knjigama.


Pomenuo sam da mi je Patrik poklonio jednu knjigu, ali o tome ću detaljnije nekom drugom prilikom, ali nisam pomenuo da smo nakon obilaska zoo vrta otišli na ručak u Skadarliju. Bila je to veoma dobra prilika da popričamo o sudbini fantastike, ali i izdavaštva uopšte.

Naime, kao i većina građana ove zemlje, svestan sam gde živim. U današnje vreme, ali i u neka prethodna, lepša vremena, većina SF&F naslova u Srbiji prodaće se u najviše 5-6 hiljada primeraka, a i to u rasponu od dve do tri godine. Ovo važi za uspešne i poznate autore, koje kod nas objavljuju izdavači sa razvijenom prodajnom mrežom i zastupljenošću u medijima. Naravno, ima pisaca za koje ovo ne važi. Tolkin, Roulingova - a možda sada i Martin, bar se tako nadam, prevazišli su taj broj desetostruko, a verovatnije i više.

Možete zamisliti koliko sam se iznenadio kada mi je Patrik ispričao da je izdavaštvo u ozbiljnoj krizi. Naime, pisci neke srednje kategorije, ne mogu da se nadaju da će prodati više od 10000 primeraka svog prvog romana, dok u slučaju uspešnijih pisaca, koji su već godinama zastupljeni na tržištu, brojka prodatih primeraka u mekom povezu ne prelaizi 30000. Dapače, "Elantris" Brendona Sandersona prodat je u 10k primeraka, i to je tada doživljeno kao neizmeran uspeh.

Dakle, džabe mi sanjamo o ogromnim tiražima, mega zvezdama i kilometarskim gužvama u knjižarama. Prema Patrikovim rečima, najprodavaniji naslov na ovonedeljnoj bestseler listi Njujork tajmsa prodao se ravno upola manje od najlošije prodavanog naslova na istoj listi pre deset godina.


Sve u svemu, Patrik nije mogao da pojede ni pola ćevapa na kajmaku, pa mi je obećao da će se jednog dana, možda za godinu ili dve, vratiti u Beograd da ih dokrajči. Videćemo da li će do tada u svetu (a i u Srbiji) čitanje knjiga postati zaboravljena umetnost.

U međuvremenu, uživajmo u knjigama (neki malo ranije, neki malo kasnije *evil grin* ) - ali nemojmo zaboraviti da je fantastika svuda oko nas.

Idite, ljudi, u zoološki vrt na Kalemegdanu i svojim se očima uverite da magija postoji. Posle ćete samo još više uživati u čitanju. :)

Redovni izveštaj

Ukoliko to već niste sami shvatili, ponedeljak je dan kada šaljem mejlove redakcijama - ili ih zovem (ili ih posećujem) - i obaveštavam urednike sa kojima sarađujem dokle sam stigao s prevodom, čitanjem knjige za koju su me zamolili da im dam mišljenje, korekturom ili šta god da već radim za tog izdavača, agenta, šta god da je.

Moram priznati, isprva sam na taj relativno novi poslovni običaj u izdavačkim vodama, te nedeljne izveštaje, gledao poprilično mrko i bio mi je mrzak. (Da sam hteo da imam redovne obaveze, radio bih u nekoj kancelariji, valjda). Međutim, veoma brzo sam promenio mišljenje. Naime, premda me je Bog prokleo pornografskim pamćenjem, teško se snalazim s danima, mesecima, godinama i ostalim prizemnim parčanjima vremena na zalogaje - a, vala, poslednjih godina mi je poprilično teško da primetim i kada se godišnja doba smenjuju, kakva nam je sada klima. Elem, budući tako kalendarski retardiran, dešava mi se da mi se dani (ili češće noći - ne zove se ovo za džabe "Nightflier's Bookspace") spoje u jedan i da ne primetim kada je rok za predaju teksta došao ili prošao.

I tako, svakog sedmog dana u sedmici ja sedim i češljam šta sam za prethodnih pet uradio (jeste, prethodnih pet; iz meni nepoznatih i najverovatnije krajnje opskurnih i metafizičkih razloga, ponedeljkom nikada ne uradim ništa pametno i vredno čuvanja), pripremajući se da pošaljem taj izveštaj o svojim aktivnostima.

Ako se ne varam, taj dan je sutra. (Bar ove sedmice. One tamo, ko zna kada će pasti nedelja.)

Da vas podsetim - trenutno radim na tri projekta za tri izdavača: prevod "Raskršća sumraka", desete knjige serijala "Točak vremena"; prevod romana Tima Pauersa, naslova "Dinner at Deviant's Palace - i naposletku prevod narednog trejda jednog od mojih omiljenih stripova, "Propovednik".

Izveštaj ide ovako: Džordan jako lepo napreduje. Za sada je prevedeno i sređeno negde oko četvrtine romana, a do kraja meseca trebalo bi da prva polovina "Raskršća sumraka" bude potpuno skockana. "Propovednika" još nisam krenuo da ozbiljno radim, pošto čekam poziv od urednika da mi kaže kada da krenem s tim. Pauers... E. Pauers mi je problem. Preveo sam nešto više od trećine romana - i nešto mi nedostaje, nešto mi fali, nečim nisam zadovoljan.

I zato ću baciti tih sedamdesetak stranica i prevesti ih ponovo.

Neki koji ovo čitaju verovatno se u ovom trenutku pitaju da li sam normalan. Odgovor je da najverovatnije nisam, ili bih u životu bio političar ili neki drugi vid kriminalca, a ne prevodilac. Ima logike u mom ludilu, ali o tome neki drugi put, u nekom drugom unosu.

Do tada (što će najverovatnije pasti u mrski ponedeljak), Najtflajer vam poručuje da nedelju - onaj dan koji pada sutra - iskoristite da zagrlite knjigu ili voljenu osobu, ili i jedno i drugo, i da pokušate da zaboravite na prekosutra.

Eto. A sad odoh da radim.

Izveštaj o čitanju - prvo polugođe

Prva polovina leta nečijeg dveiljadedesetog ostala je za nama i vreme je da se sabiraju računi i podnose izveštaji. Da ne divanim previše, za sada ćete dobiti samo spisak knjiga - sa ocenama - a od ponedeljka po nekoliko rečenica o svakoj knjizi...

januar

The Crown Conspiracy, Michael J. Sullivan 2

The Good, the Bad, and the Uncanny, Simon R Green 2,5

februar

Mission of Honor, David Weber 2,5

Bright of the Sky, Kay Kenyon 4

Covenants, Lorna Freeman 4

The King’s Own, Lorna Freeman 4

Shadows Past, Lorna Freeman 4

The Devil You Know, Mike Carey 3

God Engines, John Scalzi 2,75

Much Fall of Blood, Mercedes Lackey, Erick Flint, Dave Freer 2

mart

Black Magic Sanction, Kim Harrison 2,5

The Hundred Thousand Kingdoms, K. J. Jemisin 2

The Myriad, R M Meluch 2

Oath of Fealty, Elizabeth Moon 2,5

Twelve, Jasper Kent 2,75

A Shadow in Summer, Daniel Abraham 4

A Betrayal in Winter, Daniel Abraham 4

Dragon in Chains, Daniel Fox 3

Silver Borne, Patricia Briggs 2,75

april

Changes, Jim Butcher 3,75

Blood of Ambrose, James Enge 2

An Autumn War, Daniel Abraham 4

The Price of Spring, Daniel Abraham 4

A Mighty Fortress, David Weber 2,75
Midwinter, Matthew Sturges 1,75

Spellwright, Blake Charlton 2

The Folding Knife, K. J. Parker 2,5

The Forge, S. M. Stirling and David Drake 3

Hammer, S. M. Stirling and David Drake 3

The Anvil, S. M. Stirling and David Drake 3

The Steel, S. M. Stirling and David Drake 3

The Sword, S. M. Stirling and David Drake 3

maj

Rosemary and Rue, Seanan McGuire 3,5

Dead in the Family, Charlaine Harris 3

Bitter Seeds, Ian Tregillis 4

Magic Bleeds, Ilona Andrews 3,25

The Quiet War, Paul McAuley 3,75

The Warded Man, Peter V. Brett 2

jun

Alien Taste, Wen Spencer 4

Tainted Trail, Wen Spencer 4

Bitter Waters, Wen Spencer 4

Dog Warrior, Wen Spencer 4

Wintersmith, Terry Pratchett 3,5

Passage, Justin Cronin 4

Warriors, GRRM and Gardner Dozois 4

Mitološke životinje Beograđani, ili kako ljudi polude na vrućini

Verujem da ste primetili nesnosnu vrućinu koja nas je ovih dana zadesila odmah nakon nesnosne zime. Zarad zdravlja vašeg duha i tela, nadam se da ste na nekom letovanju, planini, moru, u banji - bilo gde, samo ne okruženi betonom, smogom i bukom. Rečeni činioci pogubni su za čoveka. Evo dokaza da pričam iz iskustva - mesto da juče završim prevod "Odmazde Mračnog Viteza", prevedem nekoliko stranica "Srca zime" i počnem da pišem priču koju mi je jedan sajt naručio za antologiju celog dana sam se borio sa mrzovoljom i "bedakom", što bi se reklo kada čoveka mrzi da uključi mozak.

Očigledno da ova vrućina smeta ljudima i dovodi do najrazličitijih stanja svesti. Eto, ja sam bio "smoren", da se opet poslužim kapitalnim primerkom beogradskog žargona, pa nisam radio gotovo ništa, a izvesni gospodin, zvaćemo ga Pavlović, poklekao je pred dosadom i napisao mi mejl.

Nemojte me shvatiti pogrešno - volim da čitam vaše i sve ostale mejlove. Pobornik sam stava da savremena tehnologija više spaja ljude nego što ih otuđuje. Na kraju krajeva, da mi nije stalo do toga da budem pristupačan ljudima koji čitaju moje prevode - ne bih ni počinjao da pišem blog.

U svakom slučaju, dobijem ja tako mejl od gosn Pavlovića i krenem da ga čitam. Neću ovde doslovno preneti sadržaj, jer je pismo podugačko, a i svodi se na jednu tezu. Naime, gosn Pavlović je u besposlenoj pretrazi interneta naleteo na ovaj blog, što ga je ponukalo da potraži i moju biografiju. Za svaku je pohvalu, kaže on, to što sam preveo sedamdesetak naslova za poslednjih desetak godina, ali malo je licemerno sve to, po njegovom mišljenju.

Naime, u Beogradu se proda velika većina naslova objavljenih u Srbiji i Beograd stvara oko 40 odsto kapitala u ovoj zemlji - a ja nisam rođen u Beogradu. Postavlja se pitanje, zar ne mislim da je u najmanju ruku bezobrazno što sam preoteo posao nekome ko je rođen u ovom gradu i čitav život proveo u ovom gradu? Zar nije pokvareno to što svojim radom promovišem provincijalne vrednosti i zar ne bi bilo pametnije da se vratim odakle sam došao, mesto da ovde stvaram gužvu i onemogućavam ljudima koji zaista imaju prava na ovaj grad da nađu posao? Dapače, moglo bi se reći da sam relikt Slobinog vremena i aktivni činilac razgradnje kulturne elite ove zemlje, koja je - naravno - oličena u "Beogradskim Intelektualcima" (citat iz mejla; bojim se da je poštovanje pravopisa jedna od tih mojih provincijalnih vrednosti).

Gospodin Pavlović čak pominje i to da bi oko Beograda trebalo podići veliki zid i zabraniti ulaz "dođošima". Na to se ja pitam kako bi se onda Beograd prehranjivao. Sve terase su zastakljene, pa više ni papričice ne mogu da se gaje u saksijama, a kamoli nešto konkretno.

I tako.

Dobijam ja povremeno pisma u kojima se lamentuje nad činjenicom da kao neko ko nije filolog nemam nikakva prava da prevodim knjige, ali ovo je - moram priznati - prvi put da mi se za zlo uzima oznaka geografskog porekla. Valjda nema nikakve svrhe odgovarati gospodinu Pavloviću da u Beogradu živi manje od 30000 osoba čiji ja porodica ovde bila i pre Drugog svetskog rata, da je Beograd - kao i svi veliki gradovi - po veliki blender ljudi i njihovih života, da u krštenicama najpozatijih i najuglednijih Beograždana stoji neko drugo selo kao mesto rođenja... uostalom, ovo je valjda glupost jednaka onoj da je Beograd velika pijavica jadne provincije. Veoma je teško objasniti ljudima da je provincija stanje svesti, a ne pitanje geografske širine i dužine ili društvenog staleža. Uostalom, najzanimljivije mi je što sticajem čudnih okolnosti poznajem nekoliko od tih tridesetak hiljada mitoloških zverki čije porodice bivstvuju u ovom kamenom kavezu duže od četiri pokoljenja i nikome od njih nije smetalo moje egzotično nacionalno-geografsko poreklo. Šta znam, valjda gosn Pavlović ima potrebu da nešto kompenzuje - ili mu je samo vrućina udarila u glavu (pretpostavljam da razmišlja tu smeštenim organom).

Pravo da vam kažem, ne znam otkud mi potreba da ovu glupost podelim sa vama. Možda je i meni vruće. Nadam se da će sledeći unos biti pametniji - a ako među vama ima mitoloških zverki znanih kao "stari Beograđani", javite se. Lepo je znati da ipak postojite.

Letnje vrućine... i "Sirijus Reborn"!!!!

Bojim se da nemam nekih značajnih vesti za vas. Ovaj unos je pre posledica nedostatka vremena da se napiše nešto smisleno, nego što je bogzna kako bitno obaveštenje za moje drage čitaoce. No, popuniću prostor starim vestima, ponegde osveženim daškom novih informacija, koje bi možda mogle biti zanimljive.

Elem, za jedno nedelju dana završavam sav rad na "Srcu zime", poznatom i kao "deveta knjiga "Točka vremena", koja se vuče kao gladna godina". Roman će se po svoj prilici pojaviti u "Laguninom" predsajamskom talasu, skupa sa novoprevedenim romanom Džastina Kronina "Passage" (preveo Goran Skrobonja), ali i "Imenom vetra" Patrika Rotfasa i "Poslednjim carstvom" Brendona Sandersona, u prevodu moje malenkosti (što je besmislen izraz za čoveka od 188 cm i 100 kg, ali 'ajde da se pravimo fini...). Ovo poslednje je velika stvar i roman koji se ne sme propustiti. Ponosim se time što sam Sandersona prepoznao kao novog velikog pisca EF još dok je imao samo jedan roman i preporučio ga izdavaču pre neke tri godine. Ne moram posebno da naglašavam da je reč o čoveku koji dovršava Džordanov serijal, zar ne?

U toku je rad i na dve grafičke novele za "Beli put" - o tome nešto malo više u nekom narednom unosu, nadam se u ponedeljak, a potpuno sveža vest je da sam sa "Sirijus izdavaštvom" postigao dogovor o prevodu dva romana Tima Pauersa. Prvi bi trebalo da se pojavi za oktobarski sajam.

Eto, čisto da ne bude da nema vesti...

Sveže vesti

Krajnje je vreme da malo pažnje posvetim i blogu. Ovo će biti kratak unos, nakon onog dugačkog intervjua s Stivom Stirlingom, ali će zato biti pun nekakvih vesti i najava. Najpre, izveštaj o napretku korekture "Srca zime" - ide veoma sporo, ali nekako se borim. Za sada sam uradio oko trećine teksta koji sam dobio, što čini negde četvrtinu romana u celosti. Biće mi potrebno još najmanje dve nedelje da završim korekturu, pa da mogu da nastavim s prevodom.

On unrelated news, izdavačka kuća "Kompjuterska biblioteka" najavila je objavljivanje ovogodišnjeg dobitnika nagrade "Nebula" za najbolji žanrovski roman. Reč je o "Mehaničkoj devojci" Paola Baćigalupija. "Kombib" će pokrenuti čitavu ediciju naučne i epske fantastike, ali o tome nešto više nadam se naredne sedmice.

A biće i novih prikaza na blogu. Juče sam dobio Martinovu antologiju Warriors, koja sadrži i novu novelu iz sveta "Pesme leda i vatre", tako da ćete ubrzo dobiti blow by blow izveštaj o svim pričama koje sadrži.

Toliko za sada.

Izveštaj o radu

Znam, dugo me nije bilo. Nije bilo novih prikaza, a ni unosa iz mog pera. Ali to ne znači da sam lenstvovao - naprotiv, marljivo sam radio. Evo izveštaja:

Verovatno svi znate da me je "Laguna" angažovala da završim prevod serijala "Točak vremena" pokojnog Roberta Džordana. Isprva je trebalo da radim desetu knjigu - pa sam i preveo prvih stotinu i kusur stranica - ali je došlo do promene plana, tako da ću ja raditi i redakturu dela prevoda devete knjige, The Heart of Winter, i završiti taj prevod pa tek onda nastaviti s radom na desetoj knjizi.

Prvi roman Kima Njumena koji će se nakon duže vremena pojaviti na srpskom jeziku, "Povratak u SSAD", na polovini je lekture. Sjajne korice srpskog izdanja možete videti na sajtu izdavača - http://www.paladin-beograd.com/.

Kada je o stripovima reč, od ponedeljka ću verovatno raditi na "100 metaka 4", a potom na "Odmazdi Mraćnog Viteza".

Eto, toliko od mene. Bar za sada. Treba prevoditi.

Hronika moje bolesti

Ako češće obilazite ovaj blog, primetili ste da u poslednje vreme nije bilo novih unosa. Najpre smo imali tehničke probleme, koje je naš novi saradnik Zakk otklonio više nego uspešno, a sada ja imam zdravstvene probleme - što će reći da sam gadno zaribao s najverovatnije bronhitisom.

Ako ništa drugo, kada je čovek bolestan bar ima vremena za čitanje. Nakupilo se tušta i tma novih naslova, pa iako sam bolestan uživam kao svinja u blatu. Doduše, da li zbog toga što sam džangrizav ili zbog toga što je zaista tako, većina nastavaka i novih romana čini mi se lošim. Zbog toga sam se okrenuo nekim starim ljubavima - knjigama koje sam već čitao na desetine puta - ali valjda se čovek okreće starim prijateljima kada mu je loše, zar ne?

U svakom slućaju, nije zgoreg podsetiti se starijih naslova, pa se nadam da ću smoći snage u narednih nekoliko dana da završim tekstove za "Zabavnik" i napišem sijaset prikaza knjiga koje sam pročitao u bolesti.

Komentari...

Iz nekog razloga ne mogu da odgovaram na vaše komentare. Da bismo komunicirali, molim vas da sledite link ka podforumu Nightflier's Bookspace na Znaku Sagite, postavljen iznad kartice s kategorijama. Nadam se da ćemo tako imati življu komunikaciju i obogatiti naš blog novim sadržajima.

Novi izgled...

Dragi stalni i povremeni čitaoci, Nightflier's Bookspace od danas je drugačijeg izgleda. Postavite svoje komentare da li vam se dopada ili ne. Hvala svima...

Radovi u toku...

Molim vas, ne obazirite se na iznenadne promene u izgledu bloga. Pokušavam da pronađem novi izgled koji bi omogućio veću preglednost i lakše čitanje. Hvala na razumevanju.

Hir vi gou agen...

I evo nas u novoj godini. Prošle su sve slave i praznici, sem kineske Nove godine, ali tu srećom ne slavim. Vreme je da se ponovo krene s poslom, a bogami i s blogom. Od ponedeljka očekujte nove tekstove - nakupilo se toga poprilično - a u narednim sedmicama imaćete prilike da čitate moja pisanija i u "Politikinom zabavniku". Nadam se da će ova godina u izdavačkom smislu biti bolja od prethodne, mada ako se po jutru dan poznaje... Ali hajde da ne kukumavčimo. Videćemo kakvi će vetrovi duvati s Maglenih planina i da li će Mračni ostati u Šajol Gulu (valjda sam tako preveo?). Pišemo se u ponedeljak.