Претражи овај блог

недеља, 13. јун 2010.

Mitološke životinje Beograđani, ili kako ljudi polude na vrućini

Verujem da ste primetili nesnosnu vrućinu koja nas je ovih dana zadesila odmah nakon nesnosne zime. Zarad zdravlja vašeg duha i tela, nadam se da ste na nekom letovanju, planini, moru, u banji - bilo gde, samo ne okruženi betonom, smogom i bukom. Rečeni činioci pogubni su za čoveka. Evo dokaza da pričam iz iskustva - mesto da juče završim prevod "Odmazde Mračnog Viteza", prevedem nekoliko stranica "Srca zime" i počnem da pišem priču koju mi je jedan sajt naručio za antologiju celog dana sam se borio sa mrzovoljom i "bedakom", što bi se reklo kada čoveka mrzi da uključi mozak.

Očigledno da ova vrućina smeta ljudima i dovodi do najrazličitijih stanja svesti. Eto, ja sam bio "smoren", da se opet poslužim kapitalnim primerkom beogradskog žargona, pa nisam radio gotovo ništa, a izvesni gospodin, zvaćemo ga Pavlović, poklekao je pred dosadom i napisao mi mejl.

Nemojte me shvatiti pogrešno - volim da čitam vaše i sve ostale mejlove. Pobornik sam stava da savremena tehnologija više spaja ljude nego što ih otuđuje. Na kraju krajeva, da mi nije stalo do toga da budem pristupačan ljudima koji čitaju moje prevode - ne bih ni počinjao da pišem blog.

U svakom slučaju, dobijem ja tako mejl od gosn Pavlovića i krenem da ga čitam. Neću ovde doslovno preneti sadržaj, jer je pismo podugačko, a i svodi se na jednu tezu. Naime, gosn Pavlović je u besposlenoj pretrazi interneta naleteo na ovaj blog, što ga je ponukalo da potraži i moju biografiju. Za svaku je pohvalu, kaže on, to što sam preveo sedamdesetak naslova za poslednjih desetak godina, ali malo je licemerno sve to, po njegovom mišljenju.

Naime, u Beogradu se proda velika većina naslova objavljenih u Srbiji i Beograd stvara oko 40 odsto kapitala u ovoj zemlji - a ja nisam rođen u Beogradu. Postavlja se pitanje, zar ne mislim da je u najmanju ruku bezobrazno što sam preoteo posao nekome ko je rođen u ovom gradu i čitav život proveo u ovom gradu? Zar nije pokvareno to što svojim radom promovišem provincijalne vrednosti i zar ne bi bilo pametnije da se vratim odakle sam došao, mesto da ovde stvaram gužvu i onemogućavam ljudima koji zaista imaju prava na ovaj grad da nađu posao? Dapače, moglo bi se reći da sam relikt Slobinog vremena i aktivni činilac razgradnje kulturne elite ove zemlje, koja je - naravno - oličena u "Beogradskim Intelektualcima" (citat iz mejla; bojim se da je poštovanje pravopisa jedna od tih mojih provincijalnih vrednosti).

Gospodin Pavlović čak pominje i to da bi oko Beograda trebalo podići veliki zid i zabraniti ulaz "dođošima". Na to se ja pitam kako bi se onda Beograd prehranjivao. Sve terase su zastakljene, pa više ni papričice ne mogu da se gaje u saksijama, a kamoli nešto konkretno.

I tako.

Dobijam ja povremeno pisma u kojima se lamentuje nad činjenicom da kao neko ko nije filolog nemam nikakva prava da prevodim knjige, ali ovo je - moram priznati - prvi put da mi se za zlo uzima oznaka geografskog porekla. Valjda nema nikakve svrhe odgovarati gospodinu Pavloviću da u Beogradu živi manje od 30000 osoba čiji ja porodica ovde bila i pre Drugog svetskog rata, da je Beograd - kao i svi veliki gradovi - po veliki blender ljudi i njihovih života, da u krštenicama najpozatijih i najuglednijih Beograždana stoji neko drugo selo kao mesto rođenja... uostalom, ovo je valjda glupost jednaka onoj da je Beograd velika pijavica jadne provincije. Veoma je teško objasniti ljudima da je provincija stanje svesti, a ne pitanje geografske širine i dužine ili društvenog staleža. Uostalom, najzanimljivije mi je što sticajem čudnih okolnosti poznajem nekoliko od tih tridesetak hiljada mitoloških zverki čije porodice bivstvuju u ovom kamenom kavezu duže od četiri pokoljenja i nikome od njih nije smetalo moje egzotično nacionalno-geografsko poreklo. Šta znam, valjda gosn Pavlović ima potrebu da nešto kompenzuje - ili mu je samo vrućina udarila u glavu (pretpostavljam da razmišlja tu smeštenim organom).

Pravo da vam kažem, ne znam otkud mi potreba da ovu glupost podelim sa vama. Možda je i meni vruće. Nadam se da će sledeći unos biti pametniji - a ako među vama ima mitoloških zverki znanih kao "stari Beograđani", javite se. Lepo je znati da ipak postojite.

7 коментара:

  1. Pre ili kasnije, uvek se pojavi neko ciji komentari mogu da se opravdaju samo sa "udarila mu vrucina u glavu", a u nekim slucajevima, cak ni to opravdanje ne pomaze. Radis svoj posao posteno - i to je dovoljno. Samo napred!

    ОдговориИзбриши
  2. Ali uvek me nanovo fascinira činjenica da takvi ljudi zapravo postoje i kreću se neprepoznatljivi i ničim odvojivi, među nama.

    ОдговориИзбриши
  3. Nemoj da te to sekira.. takvi ljudi su iskompleksirani, mrze sebe do podne, a od podne ceo svet..nadam se da su ipak u manjini.

    ОдговориИзбриши
  4. Eh, daleko od toga da su me reči gospodina Pavlovića pogodile. Više sam se iznervirao što sam vikend protraćio na migrenu nego zbog ove gluposti. Jednostavno mi je bilo zanimljivo to razmišljanje i potreba da se nekome preko interneta pošalje poruka "Ti ne pripadaš ovde. Mi te ne želimo." I to prevodiocu. Mislim, nije da se ja bogatim od ovog posla i kupujem Brione da tamo zidam vikendicu. Od prevođenja može lepo da se živi, hvala na pitanju, ali u nekoj normalnoj zemlji. A vi procenite kakva je ova, s ovak'im čuvarima prestoničke elite...

    ОдговориИзбриши
  5. Šta reći, a ne zaplakati...Žalosno...

    ОдговориИзбриши
  6. Tek sad procitah ovaj unos, i jedino sto mogu da kazem je da obozavam takve heroje kojima praziluk viri iz jednog mesta, a prave se veliki gradjani. Ako cemo pravo, pravi Beogradjani su oni koji vole ovaj grad, koji ga postuju i ne menjaju prema sebi, vec zive u skladu sa gradskim pravilima. Ne mrze nikoga i svima zele dobrodoslicu. Ne krive nikoga zbog sopstvene nesrece, nego rade mnogo kako bi poboljsali svoj zivot. I najveca istina je da pravih Beogradjana zapravo i nema. Svako od nas je dodjos na neki nacin. Daleko od toga da ja ne zameram dzukelisanje Beograda, ali mislim da obrazovana i pristojna osoba kao sto je Ivan nije iz klase koju treba nogama i rukama napolje odavde. A ovaj cuvar morala Beograda nek' se tera iz njega zajedno sa sabancinama sa splavova, smradovima koji bacaju djubre kroz prozor stana, zivotinjama koje smrde po autobusima, stokom koja nedozvoljeno gradi idiotizme po ovom gradu i slicnima. Pa neka im je svima po sto puta cukundeda rodjen u Beogradu. Nisu ga zasluzili. Sto to nije napisao Seki"ti bih" Aleksic, nego nasao bas tebe...

    ОдговориИзбриши