The Course of Empire by Eric Flint and K. D. Wentworth

Najpre, hvala svima koji su slali mejlove. Živ sam, hvala na pitanju. Koliko ću još biti, ne zna se. Elem, malo sam pisao o novoj spejs operi i najavio prikaz druge po redu zbirke koja se bavi ovim podžanrom sfa - ali ni reč nisam prozborio o staroj spejs operi. Ovo je malo zbunjujuće, zar ne? Površna pretraga guglom pokazuje da je The Course of Empire relativno frišak roman. Kakve veze sad pa ima sa starom spejs operom? Zar to nisu pisali tamo neki Andersoni i kojekakvi takvi? Da, jesu. Ali u ovom kontekstu staro i novo ne odnosi se na godinu proizvodnje, već pre na pristup. Nova spejs opera trudi se da se izvuče iz žanrovskog budžaka i počesto se bavi intimnim i psihološkim temama. Kod nas poznat primer svakako je Hainski ciklus ili Vrabac. Stara spejs opera bavi se mahom brojem vanzemaljskih leševa po stranici i obljubljenih plavuša po poglavlju... ili beše obratno... Nevermajnd.

Jedna izdavačka kuća, Baen Books, odbila je da digne ruke od te stare spejs opere i prepusti se talasu političke korektnosti u naučnoj fantastici. Zahvaljući tome imamo serijale Vorkosigan, Onor Harington, pa i The Course of Empire. Zemlja koju su porobili vanzemaljski zavojevači kako bi je spasili od druge vanzemaljske rase postaje političko i kulturološko poprište, a ljudi su svedeni na tek sporedne likove - kako na planeti, tako i u romanu. Tipično za Bejnove pisce, Flint i Ventvortova služe se Džaoima (dobrim vanzemaljcima) kako bi suptilno (što baš i nije tipično za Bejnove pisce) ukazali na grdobu savremene ljudske naravi i civilizacije, ali kako je ipak reč o vanzemaljcima čitalac komotno može da zažmuri nad tim i da se fino zabavlja, ne zamarajući svoju lepu glavicu.

Elem, ovaj unos zapravo je odgovor na pitanje pristiglo mejlom a u vezi s starom spejs operom. Taman sam čitao The Course of Empire po neki deseti-petnaesti put, pa nisam morao da bunarim po malom mozgu u potrazi za primerima.

Inače, razlog zbog kojeg sam čitao ovaj roman jeste njegov najavljen nastavak, i to za sledeću godinu. Čitaoci su, naime, kukali i kukali tražeći da se stand alone pretvori u najmanje duologiju da je izdavač na kraju popustio. U današnje vreme, kada čitaoci mahom kukaju da se serijali skrešu, to je valjda neka preporuka.

The New Space Opera, blou baj blou

Jedan prijatelj sa "Znaka Sagite" zamolio me je da napišem nešto detaljnije o ovoj zbirci. Da tamo ne bih gušio temu, evo ovde komentara. Samo da napomenem da sam jako uopšteno davao mišljenja o pojedinim pričama, kako ne bih kvario užitak čitanja onima koji nabave zbirku. Urednici su Strahan i Dozoa.

SAVING TIAMAAT • Gwyneth Jones

Uvodna priča u antologiji za mene je bila blago razočaravajuća. Naime, jedna zbirka koja u naslovu sadrži reči space opera nikako ne bi trebalo da počinje nečim ovakvim. Sama po sebi, priča i nije tako loša i podsetila me je na Legvinovu, mada ni sam ne znam zašto.

VERTHANDI’S RING • Ian McDonald

Ova priča lepo sažima suštinu spejs opere, a pri tom se ne upušta u šund i neoriginalnost. Tipično Makdonaldovski briljantna, sadrži obilje ideja kojima se tek na trenutak poigrava pre nego što pređe na nove. Mnogi bi pisci od ove priče iscedili čitave cikluse i spinofove.

HATCH • Robert Reed

Prilično jaka priča koja me je podsetila na tvrdi sf što sam ga čitao u “Polarisu”.

WINNING PEACE • Paul J. McAuley

Kao i prethodna, ova priča se naslanja na piščev roman sa kojim ja nisam upoznat. Naravno, sasvim se lepo čita nezavisno i samostalno, ali ostavlja neodređeni utisak potrebe za bar nekim upoznavanjem sa svetom u koji je smeštena.

GLORY • Greg Egan

Mala promena u odnosu na priče koje joj prethode, pošto se ne bavi ratom ili politkom, već naukom u naučnoj fantastici. Taman se našla na pravom mestu, urednički posmatrano.

MAELSTROM • Kage Baker

Još jedna priča koja se oslanja na prethodna piščeva dela, ali to joj nimalo ne smeta da bude jako pitka i čitljiva. Bejkerova postepeno postaje jedno od najcenjenijih imena tvrdog sfa, što se po ovoj priči lepo vidi.

BLESSED BY AN ANGEL • Peter F. Hamilton

Sjajna self-contained priča, kojoj malo fali da bude najbolja u zbirci. Ovo je zapravo tiha priča, kakve se obično zaboravljaju jer ih one sa više akcije potisnu iz pamćenja, ali Hamilton je pišući je odigrao sve same štihove, tako da ostavlja jako dobar utisak.

WHO’S AFRAID OF WOLF 359? • Ken Macleod

Veoma kratka, ali možda najjača priča u zbirci. Brza i prljava.

THE VALLEY OF THE GARDENS • Tony Daniel

Ova priča mi je bila predugačka. Jednostavno mi nije držala pažnju. U načelu, sasvim je solidna, ali to se nekako razvodni i ne stiže do čitaoca.

DIVIDING THE SUSTAIN • James Patrick Kelly

Ništa novo. Opet nešto duža priča, koja ima prednost da se ne oslanja na već postojeći roman ili serijal, ali nedovoljno originalna da bi ostavila bogzna kakav utisak.

MINLA’S FLOWERS • Alastair Reynolds

Ovo je novela, i to malo duža, ali sjajna. U najboljem Rejnoldsovom maniru. Jako mi se dopala.

SPLINTERS OF GLASS • Mary Rosenblum

Ovo mi se nije preterano dopalo. Nemam ni neki naročito negativan utisak, ali teško je reći ma šta kada se uporedi sa Rejnoldsovom novelom.

REMEMBRANCE • Stephen Baxter

Bakstera ne volim nešto posebno, a nikako da mi se pruži prilika da ga zavolim. Priča koju je priložio za ovu zbirku previše se oslanja na na neke njegove romane, tako da jednostavno nije prijemčiva za čitaoca koji sa njima nije upoznat onoliko koliko bi morala da bude.

THE EMPEROR AND THE MAULA • Robert Silverberg

Malo predugačko, ali sve u svemu dobra sf varijanta Šeherezade. Ima svojih propusta, naročito u pomalo zbrzanom kraju, ali prijatna za čitanje.

THE WORM TURNS • Gregory Benford

Priča koja se naslanja na Benfordove priče o galaktičkom središtu, tako da nemam šta da dodam. Kome su se dopali romani, dopašće mu se i ovo.

SEND THEM FLOWERS • Walter Jon Williams

Dobra priča, ali od Vilijamsa se ništa drugo ni ne očekuje. Naposletku, deo je Martinove grupe Critical Maas.

ART OF WAR • Nancy Kress

Kratka priča iz miljea militeri spejs opera. Nije loša, ali ne ističe se preterano.

MUSE OF FIRE • Dan Simmons

Smorila me je na brzinu. Čini mi se da je vezana za “Ilijum” i “Olimp”, ali nisam ih čitao pa nisam siguran.

Sve u svemu, sjajna retrospektiva pisaca koji su se proslavili devedesetih godina. Neke stvari bi mogle da se izbace, ali ne bih imao ništa protiv da većinu ovih priča vidim u nekom novom “Monolitu”.