Pitao si me za nekoliko pisaca, da ne navodim koji su. Videće se iz teksta. Počeću od najgoreg, a pošto je najgori, nemam nameru da trošim vreme na njega, pa ću samo kopirati sa Sagite:
Prvi utisci nakon čitanja The blade itself, Džoa Aberkrombija: Podseća me na vanbračno dete Džordana i Martina, sa ambicijom da postane Tolkin kad poraste. I tata Džordan je patio od te boljke, samo što Aberkrombi neće ni prismrdeti tati kada je reč o kompleksnosti i šarolikosti sveta i istorije u kojima se njegovi protagonisti kreću, a ni mami kada je reč o čistoj surovosti i karakterizaciji. No, to mu se sve da oprostiti, posto očigledno pruža ono što čitaoci traže - laganu zabavu. Ovo se može uciniti lošom kritikom, ali Aberkrombi je zapravo poprilično bolji pisac od većine novijih zvezda i zvezdica što su stalno u usponu, a nikako u zenitu. Problem se krije u tome što bi mogao da bude puno bolji, samo kada bi se otrgao klišeizmima i pokušajima da bude duhovit kao Pračet, blaoglagoljiv kao Džordan i spartanski kao Martin.
Inače, ovo se odnosi na čitavu trilogiju.
Ok hvala. Znaci njega cu poslednjeg :D Pocecu veceras Mekenu, javljam utiske kad procitam prvih 5 knjiga.
ОдговориИзбришиAko si najpre nju počeo da čitaš, ostaviću je da bude poslednja prikazana.
ОдговориИзбриши