Претражи овај блог

петак, 12. децембар 2008.

Kako postati prevodilac?

Nakon pitanja: "Šta da čitam?", ljudi me najčešće pitaju kako se postaje prevodilac. Nekakav normalan odgovor bio bi: "Upišite Filološki", ali jako veliki broj tih radoznalaca već je završio Filološki - za razliku od mene, koji ga nisam ni upisao - tako da im taj odgovor i ne bi bio od neke koristi, zar ne? Onda me pitaju kako sam ja postao prevodilac. Slučajno i ničim izazvano, bio bi moj odgovor - mada, kada malo bolje razmislim - čini mi se da je neko odozgore ili odozdole odavno namestio da kockice tako padnu. Zapravo, postao sam prevodilac tako što sam mnogo čitao. Eto, jednostavno je. Prvi prevod u životu poveren mi je jer sam prestao da brojim nakon što sam "Gospodara prstenova" pročitao trideseti put. Ovo vam možda zvuči kao sumanuto veliki broj ponavljanja, ali verujte mi da ima i većih zamlata od mene. To što ih još niste upoznali ništa ne znači. Elem (ovo je reč koju ćete često sretati, ako vam ne dosadi da pratite ovaj blog), potrebno je da puno čitate sa jezika na koji prevodite - u mom slučaju, sa srpskog. Za početak, verovali ili ne, dovoljna vam je i školska lektira. (Ne znam kakva je današnja demokratska, ali ja sam odrastao besomučno iščitavajući osnovnoškolsku komunističku lektiru mojih roditelja, između ostalog, naravno.) Vremenom se pređe i na čitanje sa jezika sa kojeg ćete prevoditi. U mom slučaju, to se dogodilo u srednjoj školi, kada sam upoznao neke momke koji su imali nešto naslova na engleskom. Onda opet sleduje besomučno čitanje. Ako ste završili sa svim tim čitanjem (a nije ni zgoreg da završite fakultet), na redu vam je da pozovete nekog izdavača, da se pojavite na razgovoru i da prevedete probni tekst. Verujte, svim izdavačima, ma koliko veliki ili mali bili, stalno su potrebni prevodioci. Onda sledi razočarenje. Ako nemate iskustva - očajno ćete uraditi prevod. Neki zli lektor propustiće vas kroz mašinu za mlevenje. Prevod će se crveneti od zamerki. A onda - ako imate samo malo dara - dobićete da radite svoj prvi prevod. Češkate se po glavi, zar ne? Evo u čemu je stvar: prevođenje je zanat, koji se kao i svi zanati uči kroz rad. Izdavač će vam ukazati poverenje, znajući da ćete da zabrljate, a osloniće se na iskusne letkore da ispeglaju prevod i da vas usput poduče. Ono silno čitanje i učenje po školama i fakultetima samo je priprema za pravu stvar - natezanje sa lektorima i korektorima, trpljenje kritika od urednika i čitalaca, grickanje noktiju u iščekivanju druge ruke lekture... A onda - ako imate malo dara - uslediće novi prevodi. Eto, tako se postaje prevodilac. Potrebno je mnogo truda i strpljenja. Potrebno je i da vam se kockice sklope. A da biste ostali prevodilac - potrebno je da učite. Svaki novi prevod, svaka lektura vašeg rada znači da ste naučili nešto što ranije niste znali, samo ako ste obraćali pažnju na to što radite, pa makar to bila samo jedna do tada nepoznata reč.
Najlepša stvar u vezi sa prevođenjem je to što je svaki prevod jedinstven. Izazovi su uvek novi. A, naravno, nije loše ni to što radite kod kuće, pa vam se može - kao sada meni - da dok razmišljate o nezgodnoj rečenici napišete nešto za svoj blog.

20 коментара:

  1. Da li postoje neki kursevi terminologije ili mogucnost da se na studijama odabranog jezika opredijeli za prevodilacki zanat? Kako se dobija zvanje prevodioca?

    ОдговориИзбриши
  2. "potrebno je da puno čitate sa jezika na koji prevodite - u mom slučaju, sa srpskog."

    Da, ali bih dodala- od dobrih izvornih pisaca tog jezika, a ne bilo kakvih prevodilaca.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Lijepo ste to rekli,ucenje na fakultetima je samo priprema za pravu stvar.Na Filoloskom stices vise pedagosku nego prevodilacku podlogu,jer na mnogim fakultetima ne postoji smjer za prevodioca.Zavrsila sam Filoloski,na vjezbama smo radili prevode nekih knjizevnih i filozofskih tekstova,ali smatram da je to bilo nedovoljno.Voljela bih se baviti prevodjenjem,ali ukoliko se pojavi konkurs za prevodioca,traze najmanje 3 godine prevodilackog iskustva.Ne znam sta raditi u tom slucaju?Plasim se da bi taj probni prevod zista i bio ocajan,mada ste mi svojim iskustvom dali nadu da postoji nekakva sansa.Slazem se da puno treba citati prije svega dobre pisce maternjeg jezika.
      Hvala sto ste podijeli svoje iskustvo

      Избриши
  3. Da ne bude zabune, daleko od toga da smatram kako fakultetsko obrazovanje nije poželjno, pa čak i neophodno. Nažalost, čini mi se da nije dovoljno - bar ne za ovaj posao. Ako je to nečija greška, onda je greška obrazovnog sistema i svakako bi je trebalo ispraviti. U ovom trenutku nisam siguran da naš obrazovni sistem - takav kakakv je - može da proizvede diplomca koji bez ikakvog dodatnog iskustva može da se bavi onim što je studirao.

    Osvrnuću se na primedbu pre tvoje, iz 2010. (koju nisam primetio ranije, pa se izvinjavam osobi koja ju je ostavila - ako i dalje prati blog): Sasvim sam saglasan kako nadasve valja čitati izvorne pisce. Međutim, potrebno je čitati i prevode da bi se dobro prevodilo. Razlozi za to su čisto mehaničke prirode. Naime, svaki jezik ima svoje specifične konstrukcije, koje se teško i počesto nezgrapno prenose na druge jezike. Od velike je pomoći i olakšavajuć proučiti formule koje je neko nekada koristio da bi se izborio sa tim problemima. Topla voda i rupa na saksiji davno je izmišljena. Dakle, reč je o čisto tehničkoj stvari, sa kojom pisci ne moraju da se nose, te su od slabe vajde budućim prevodiocima.

    ОдговориИзбриши
  4. Fakultet nije zgoreg imati,mada ja lično mislim da nije potreban.
    Iole talentovani ljudi za jezik i čitanje mogli bi da pokušaju prevoditi,čak i neko ko je sa 15-20 godina otisao u neku zemlju engleskog govornog podrucje i naučio lepo jezik.
    Sigurno je najbitinije mnogo čitati na svom jeziku,mislim da je to najvažnije,da imaš što širi izbor reči i da što manje koristiš strane,recimo zašto bih rekao dijapazon reči kad mogu reći izbor,ne menja suštinu.
    Da se možeš na svom jeziku dobro izraziti je bitno.
    Mnogo puta čitajući nesto na engleskom sam došao u situaciju da savrseno razumem,al da nemam predstavu kako bih to ukratko preveo na srpski,neke stvari su nezgodne za prevesti,zato poznavati svoj jezik je veoma bitno.


    Skoro sam imao priliku da u roku od 5 min. upotrebim reč ˝vrč˝ i ˝usud˝ i da fakultetski obrazovana osoba pored mene ne zna šta znače te reči.Malo me to iznenadilo , da ne kažem zapanjilo. treba reći da ja nisam nikad mrdnuo dalje sa druge godine FPN-a.

    Meni je nepojmljivo nešto takvo.
    Svestan sam, da sam nažalost i sam zaboravio mnogo reči iako sam manijakalno čitao od detinjstva,čitam i sad vise od 3/4 stanovnika a verovatno i vise ali ne ulazi u glavurdu ,valljda je to zamor materijala,treba uzeti u obzir da spadam u nervozne tipove koji lako planu ,što sigurno je stresno pa i za sive ćelije.

    Elem,verovatno je poželjno za prevodioca da se koncentriše na određenu oblast (Ivan bi imao šta reći pretpostavljam),verovatno ivanu nije neki problem prevesti nekog Patersona ali onom ko samo prevodi Patersona,Kaslera ,neke trilere itd. i dopadne mu da prevodi E:F. e onda bi on imao problem da prevede neke izraze,normalno je u takkvoj literaturi da će biti nekih čudnih kovanica,arhaizama itd.

    Tako da je po mom mišljenju sigurno prevodiocima lakse kad se zadrze na odredjenim oblastima,nije isto prevoditi E.F. pa posle tri meseca neko kaze ajd prevedi Osnove kvantne fizike i tako neku stručnu literaturu.
    Znam kako je meni bilo kad mi je bivša devojka dala da guglam,trazim i prevodim nesto iz Human resource menagmenta. :)

    Udavih Vas.

    ОдговориИзбриши
  5. Naprotiv, dragi Branimire. Veoma dobre opaske. :)

    Zapravo, meni je do pre pet godina bilo veoma teško da prevodim tekst pisan savremenim jezikom - između ostalog i zato što ne baratam savremenim srpskim žargonom, te moji prevodi savremenog teksta zvuče arhaično ili uštogljeno. Odnosno, do pre nekoliko godina bilo je tako. Međutim, onda sam se našao u prilici da više radim na savremenijem izrazu, prevodeći stripove i neka nežanrovska dela, tako da sam usavršio taj deo zanata.

    U svakom slučaju, i jezik zarđa ako se ne koristi.

    A stručni prevodi su tek odvojena stvar. High Duke je znatno kvalifikovaniji od mene da priča na tu temu, pošto je on i stručni prevodilac, dok sam ja samo književni.

    ОдговориИзбриши
  6. Rodjena sam u Srbiji i sa 13 godina sam otisla da zivim u Holandiju. Tamo sam zavrsila skolu za Socijalnog pedagoskog radnika, prevodila sam godinama raznim ljudima, kojima je to bilo potrebno i koji nisu znali jezik, ali nikada nesto ozbiljno...interesuje me da li ja nekako mogu postati prevodilac...
    unapred hvala

    ОдговориИзбриши
  7. Draga anonimna,

    Naravno da možete postati prevodilac. Samo zavisi kakav. Za sudske tumače potrebne su određene kvalifikacije, kao i za stručne prevodice. Za književne prevodioce dovoljno je da se kvalifikujete sposobnošću - odnosno, da uspešno odgovorite na konkurs neke izdavačke kuće i da vam ta izdavačka kuća poveri posao. I, presto! Prevodilac ste. :)

    ОдговориИзбриши
  8. Анониман12. март 2012. 23:18

    Imam firmu za prevodilacku i sekretarsku delatnost, trenutno se bavim daktilo uslugama, obradom teksta. Na koji nacin mogu steci iskustvo u prevodilackoj delatnosti, imate li neki predlog saradnje?:)

    ОдговориИзбриши
  9. Dragi moj/draga moja (nisam mogao da zaključim o kom je polu reč :) ),

    Jedini način je da pratite sajtove izdavačkih kuća i da se javljate na konkurse koje povremeno raspisuju.

    Glede daktilografskog posla, da li radite diktat i koliko naplaćujete?

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Kontaktirajte nas na daktiloagencija@gmail.com pa cemo se dogovoriti, mada do sada nismo radili diktat, tek smo na pocetku:)

      Избриши
  10. Moram da priznam da zavidim svim ljudima koji rade sa knjigama :) Citam knjige od petog razreda osnovne skole,citala sam lektire koje su nam zadavali a i one koje nisu.Danas citam jos vise jer su mi knjige dostupne na mnogo vise nacina nego pre mnogo godina :D Zelja mi je da postanem prevodilac i nadam se da ce mi uspeti.Ono sto si napisao me je samo jos vise podstaklo da budem jos upornija i da pokusavam i dalje.
    Imam samo jedno pitanje i nadam se da ces moci da mi odgovoris :) Da li mozda znas kako se tekstovi,knjiga salje izdavacu? Mislim na nesto sto si sam napisao i zeleo bi da neko procita i kaze ti da li je to dobro ili ne,da li uopste imas ono sto je potrebno da postanes pisac.

    ОдговориИзбриши
  11. Svaki izdavač ima neka svoja svoja pravila u vezi sa dostavljanjem tekstova. Obično im stoji na sajtovima. U načelu, domaći izdavači trenutno podržavaju domaće autore, tako da je pravi trenutak za oprobavanje u izdavaštvu.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Iskreno malo sam nesigurna jer je sve ovo novo za mene,skoro sam otkrila da uzivam u pisanju...na engleskom :D Cudno znam ali poslednjih nekoliko godina zateknem sebe kako razmisljam i govorim na engleskom :)
      Anyway...hvala puno na brzom odgovoru :)

      Избриши
  12. Vidim da je ovaj blok zastareo, ali mozda je i dalje aktuelan, tako da i ja imam jedno pitanje. Moja najveca zelja je da se vratim u rodnu Srbiju i da se bavim necime sto mi manje vise dobro ide. Moze se reci da su mi jezici tu i tamo jaca strana, s obzirom da skoro 10 god. zivim u Nemackoj i imam iskustva sa oba jezika (Srpskim i Nemackim), interesuje me kakve su mi sanse za konkurisanje. Ako moze koji savet :-)
    Unapred zahvalna :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Pozdrav,
      draga neznanko moje misljenje je da ti i dalje ostanes tamo gde si, jer je kod nas u Srbiji ekonomska situacija katastrofalna, a sto se tice tvoje "tu i tamo" jace strane, iskreno receno mislim da to nije dovoljno. Sto ne konkurises iz Nemacke, preko interneta mozes sve da obavis, pa daj Boze da ti uspe i eto tebe u domovini, znam da svakog "vuce" rodni kraj jer sam i ja odrastao i ziveo u tudjini (Wien) tacnije 16 godina i mogu reci da mi je znanje nemackog jezika bolje od srpskog bez obzira sto zivim u Srbiji. Bavim se prevodjenjem u oba smera ali sto se naseg jezika tice mora moja cerka da uskoci u pomoc (pri kraju je studija srpskog jezika i knjizevnosti) kada prevodim sa nemackog na srpski. Zelim ti sve najbolje i da nam se uskoro vratis ali da ne budes razocarana, nadam se da ti ovaj moj odgovor donekle pomogne, ako ga uopste i procitas vidim da si pisala pre skoro godinu dana.
      Pozdrav Obrad

      Избриши
  13. kojoj izdavačkoj kući se javiti?ja sam već slala mejlove ali niko mi ne odgovara

    ОдговориИзбриши
  14. Lepo je to ko zivi ili je ziveo preko pa se vratio ili ima zelju da se vrati a posao prevodioca nije uopste los samo ako imakinta i ako je ozbiljno do te mere da moze da se zivi od toga

    ОдговориИзбриши