Претражи овај блог

уторак, 04. новембар 2014.

Intervju sa Bobanom Kneževićem

Boban Knežević je jedan od najznačajnijih izdavača fantastike u bivšoj (bivšoj) Jugoslaviji tokom osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka. Iza njega je kultna edicija „Znak Sagite“, objavljivana ponekad u okviru istoimene izdavačke kuće, a ponekad ne; almanah fantastike Monolit, čijih deset tomova predstavlja obaveznu stavku na policama svih zaljubljenika u fantastiku, ali i značajni rezultati na polju stripa koje je ostvario kao urednik izdavačke kuće Beli put. Pored svega toga, Boban Knežević je i jedan od najistaknutijih domaćih stvaralaca fantastike. Posetioci ovogodišnjeg oktobarskog Sajma knjiga biće u prilici da kupe njegov novi roman, „Slobodanida“.

NF: Bobane, pre nego što se posvetimo tvom novom romanu, zanima me – kako je neko u vreme SFRJ došao do toga da život posveti fantastici? Šta je uticalo na tebe? 

BK: Pitanje je zapravo zašto volim fantastiku, jer sam život posvetio onome što volim, pa je taj deo valjda nesporan. E, sad, zašto volim fantastiku... kakvo je to pitanje uopšte? Ljubav je obično neracionalna i možemo se samo nadati da će biti uzvraćena. Kada sam bio mali nije bilo interneta, kompjutera, igrica i ostalih zamajalica, pa su knjige bile očekivan ishod. Čitao sam zaista mnogo i svašta, ali fantastika je prevagnula verovatno zbog najvećeg udela mašte.

NF: Ti se u svom proznom stvaralaštvu baviš mahom angažovanim temama i društvenim komentarom, koji je po pravilu kontroverzan. U neku ruku si i jedan od poslednjih srpskih donkihotovskih književnika i moglo bi se reći – romantičara. U današnje vreme kompromisa i traženja lakšeg puta to ne može a da ne bude naporno. Kako ti polazi za rukom da tolike godine istrajavaš u pravljenju svog puta?

BK: Istrajavanje u poslu koji ne donosi profit i nije baš nešto sa čime se treba hvaliti, posebno u današnje vreme, kada je neophodnost zarade ultimativna. U socijalizmu čovek ima komociju da ne radi uvek ono što donosi najveći profit, ali danas je to neodrživo. Ili bar društveno neprihvatljivo. Moje istrajavanje u tom smeru govori da sam se navikao - ali tada je bilo lako a sad nemam kud.

NF: Širem čitalaštvu i generaciji mladih koja je početkom devedesetih otišla u rat postao si poznat po „Crnom cvetu“. Znam bar deset sada četrdesetogodišnjaka koji su sa tom knjigom otišli u vojsku. Smatraš li da te je relativni uspeh „Crnog cveta“ promenio? Da li bi tvoja karijera bila drugačija da si možda sačekao dvadesetak godina, pa ga objavio u ovo vreme? U kojoj meri je tvoje ukupno stvaralaštvo u senci tog romana?

BK: Ne doživljavam Crni cvet kao senku iz koje se ne može izaći. Ja pišem različite stvari; svaka moja knjiga je drugačija od ostalih po svim bitnim aspektima. Ali koji god žanr ili pristup da koristim, pokušavam da odem korak dalje od uobičajenog. Crni cvet je knjiga koju sam napisao u iznudici i pomalo iznerviran. Naime, početkom osamdesetih ostvario sam seriju zapaženih priča u domaćem okruženju, a onda je usledilo nekoliko godina iscrpljujućeg rada u izdavaštvu i pisanje mi je posustalo. Kada sam, krajem osamdesetih pokušao da se vratim, ispostavilo se da me je vreme malo pregazilo i nekoliko novela i priča koje sam uradio nisu dočekane na zadovoljavajući način. Onda sam rešio da posegnem za svojom do tada najbolje osmišljenom idejom koja je tražila i najveći angažman i tako je nastao "Crni cvet" koji me je vratio spisateljsko dostojanstvo. 

NF: Edicija „Znak Sagite“ bila je po mnogo čemu revolucionarna – od formata i dizajna, preko insistiranja na domaćim ilustracijama i tvojoj saradnji sa Bobom (Živkovićem), pa sve do otklona od „tvrde“ naučne fantastike i dubokog zadiranja u žanrovske mešavine. Danas je tvoja uređivačka politika, stiče se utisak, u istoj tački kao pre petnaestak godina. Držiš se pisaca koje si tada objavljivao, ne mareći preterano za savremene trendove u žanru i izdavaštvu. Da li to znači da si odustao od traženja nove publike i eksperimenata kakav je bio Monolit 9? Kako je biti mali žanrovski izdavač u bari daleko manjoj od one u kojoj si nekada objavio svoje prve naslove?

BK: Pre svega, ja sam kao izdavač strane literature manje-više završio svoje. Objavljivao sam stvari koje su nedostajale kada su nedostajale. Osamdesetih su se izdate knjige svake godine mogle pobrojati na prste. Nije bilo interneta, ni kompjutera, ni lako dostupnih informacija. Ljudima zatvorenim u Jugoslaviji moja izdanja pružila su dosta zadovoljstva. Danas ima neporedivo više knjiga i izdavača i traganje za novim i neobjavljenim stvarima prepuštam drugima. Zaista ne vidim da išta mogu da uradim u tom domenu. Možda kroz antologije priča i novela, nove Monolite, ali je tu situacija toliko komplikovana oko autorskih prava (ne dopuštaju da ja pravim izbor, već moram da kopiram njihove izvore i da štampam njihova dela koja se u polovini slučajeva bave nekim njihovim lokalnim socijalnim i političkim stvarima, te su nama potpuno nezanimljiva) da je i bilo šta u tom pravcu malo verovatno. 

NF: U jednom trenutku, koji je trajao bezmalo deset godina, zapostavio si „Znak Sagite“ i svoje stvaralaštvo zbog saradnje sa tada velikim izdavačima, Alnarijem i Belim putom. Iz tog perioda ostalo je nekoliko velikih projekata, a naročito se izdvajaju dva izdanja „Nekronomikona“ i edicija „Fantastična biblioteka“. Donekle se nameće utisak da su to zapravo bili supstituti za Monolit i ediciju „Znak Sagite“. Sada kada ponovo nastupaš nezavisno – da li će tvoja publika konačno ugledati Monolit 11?


BK: Ja sam izdavaštvo fantastike zapostavio otprilike 1997. godine. Sa usponom velikih izdavača koji su grabili sve oko sebe, bilo je sve manje mesta za mene, a zapravo i volje da nešto doprinosim. Drugi su to počeli sasvim dobro da rade i ja sam mogao u penziju. Ili da počnem da radim stvari koje drugi ne rade, kao što je bila serija knjiga "Fantastična biblioteka" - kratke knjige domaćih autora u velikim tiražima, po maloj ceni i lako dostupna svima. Takođe, osmislio sam i biblioteku "Vrhunci fantastike" koja je trebalo, nakon "Nekronomikona" da ima antologiju najboljih SF priča, pa recimo izbor najboljih Bredberijevih priča, Sterdžena, Barkerove "Knjige krvi" sa svim pratećim ilustrativnim materijalima iz izdanja povodom 20 godina prvog izdanja i takve stvari... ali to nije uspelo. Takođe, kopka me Monolit ali samo kao izdanje sa slobodom izbora, kao što je bio nekad. Da biramo i da nikome ne polažemo račune. Ali izdavaštvo postaje sve komplikovanije, zahtevi sve veći, potrebne pare ogromne a logistika vanzemaljska... previše za impulsivnog pojedinca kakav sam ja.

NF: Pre nekoliko godina tvoj roman „Poslednji Srbin“ bio je više nego pristojno primljen među žanrovskim i nežanrovskim čitalaštvom. Kritike su bile veoma pozitivne. Tada je moja zamerka bila to da se pisac previše vidi u likovima. Iz današnje perspektive to mi izgleda drugačije – gotovo kao kaleidoskop viđenja koja nisu istovetna, ali su razlike u tananim detaljima i traže da se čitalac zamisli nad njima. Šta je sa tvojim novim romanom? U kojoj je meri taj roman fantastika? Da li je reč o altnernativnoj istoriji, kako bi se dalo naslutiti po naslovnici? Naslovom si očito želeo da pošalješ poruku čitaocima, ali koliko je taj naslov zapravo poruka ljudima oko tebe i da li je po sredi ista tehnika koju si primenio sa likovima u „Poslednjem Srbinu“?

BK: To što se pisac previše vidi u likovima je besmislena optužba sa stanovišta celokupnog književnog univerzuma i hiljada čitalaca koji ne znaju ništa o piscu. Kako vreme bude prolazilo, to će biti sve manje bitno. Moj novi roman, "Slobodanida", je po pitanju utkanosti pisca možda još izraženiji, ali to je irelevantno jer delo ili stoji za sebe ili ne stoji. Roman je inače čist SF, alternativna stvarnost - ili bliska prošlost pošto se događa u godini 2006. - ali urađen na način kakav nikada nije primenjen kod nas. Teško je reći bilo šta o samoj radnji a da ne bude spojlera. Moje sve knjige su međusobno različite, i po žanru i pristupu i koncepciji. I uvek pokušavam da iznenadim čitaoca, to je majstorski radio Rodžer Zelazni u "Gospodaru svetlosti". Volim da imam završetak knjige kakav ne može da se nasluti pre vremena. "Poslednji Srbin" je uspešno prošao taj test, a mislim da i "Slobodanida" ima jednu uvrnutu narativnu liniju gde se dosta dugo ne vidi ni ko su glavni likovi niti kuda sve to ide. OK, možda "Slobodanida" ima previše labavu postavku, ali meni se upravo dopao takav pristup sa dosta meandriranja gde sama celina naizgled može bez većine tih pridodataka.

NF: Šta budućnost nosi za Bobana Kneževića i „Znak Sagite“? Koliko ćeš narednih godina biti pisac a koliko izdavač? Koliko ćeš u svom uredničkom radu biti okrenut domaćim piscima, a koliko stranim autorima? Šta da od tebe očekujemo za godinu dana, na nekom drugom Sajmu knjiga?

BK: Nepoznavanje budućnosti je ono što čini život ne lagodnim, nego uopšte mogućim. Pisaću dokle to bude imalo smisla, dok budem uživao u tome i dok bude bilo onih koji uživaju u posledicama mog pisanja. Kako vreme prolazi, sve više sam okrenut domaćim piscima, ali mi je žao što više nemam vremena da budem urednik u punom značenju te reči. Više sam tu da pružim logistiku oko bitnih stvari. Osim zarade, naravno, taj segment ljudskog delovanja me obilazi u širokom luku.

NF: Za kraj, gde će te čitaoci naći ove godine i da li će se osim tvog romana na štandu naći i neki novi naslov drugih pisaca, stranih ili domaćih?

BK: Sve što radim a vezano je za knjige može se naći u Čudnoj knjižari koja postoji i kao online prodavnica i kao fizička knjižara na osveštenoj lokaciji, a dosta naslova putuje okolo sa mnom u gepeku automobila. Od domaćih autora trenutno je aktuelan roman Mladena Jakovljevića "Vrata sumraka", epska fantastika i u pripremi je obiman roman Veronike Santo "Granice na vjetru".

9 коментара:

  1. Voleo bih da vidim odgovore na dva pitanja:

    1. Zasto tera citaoce od sebe stalnim menjanjem svojih dela?
    2. U ovom intervjuu spominje neostvarivanje profita. Koliko se secam sa foruma, on se hvali nepostojanjem marketinga, a postoji info da menja prevedene knjige (ne svidi mu se kako je pisac napisao neki deo, pa izmeni kako on misli da treba). Zar se onda moze ocekivati prodaja ovih knjiga?

    Na jednom Sajmu knjiga sam bio na standu Sagite i hteo da kupim jedno izdanje domace fantastike. Boban nije hteo to da mi proda, "nije to za tebe, uzmi ovo drugo, ja znam bolje".

    Uz sve pohvale za ono sto je Boban uradio za popularizovanje fantastike kod nas, eto, ove neke stvari mi nikako ne ulaze u glavu...?

    ОдговориИзбриши
  2. 1. to su dva pitanja postavljena tako da podrazumevaju isti odgovor, a ne mora da bude.
    2. svašta može da se pročita na internetu, ja bih voleo da živim u idealnom svetu pa da je pisac samo pisac, a ne i izdavač, urednik, prelamač, dizajner, lektor, korektor, redaktor, prodavac, štampar, magacioner, kurir, nosač, promoter i šta sve ne...

    A sledeći put nemoj da se dvoumiš na štandu koju knjigu da kupiš nego je jednostavno kupi. Neće niko odbiti da ti je proda ako pokažeš minimum odlučnosti u tom smeru. Na kraju krajeva, možda ja ipak znam bolje šta bi tebi kao čitaocu moglo da se dopadne. Zar moj pokušaj da ti prodam nešto što ćeš voleti nije vredan bar pohvale ili treba da te pustim da uzmeš naslov koji ćeš baciti posle nekoliko strana?

    ОдговориИзбриши
  3. Bobane, hvala na javljanju!

    1. Sto se tice konstantnog menjanja svojih dela, mislim da ne uzimas dovoljno u obzir trenutno stanje u drustvu. Ljudi nemaju para, sve se manje cita. Zar ne mislis da je tim uslovima u najmanju ruku cudno da se ocekuje prodaja knjige, ako se zna da ce u skoroj buducnosti izaci njena poboljsana varijanta? Mislis li da ce ljudi, van fandoma, ici unaokolo i stalno kupovati novije i novije verzije? Jednostavno, u jednom trenutku trziste ce biti zasiceno.

    Drugo, ovo sto ja pricam je zapravo isto ono sto ti trazis od wanna-be pisaca kad ti se jave na forumu sa zeljom da ocenis neki njihov tekst. Tad obicno bude "e, ja sam ovo nesto pisao, ne znam dal valja", ali ti si tu odlucan "ne, daj mi najbolje od sebe, pa cu proceniti valja li sta". Isto to, ja kao citalac ocekujem od autora! Ne 'ovo je nesto napisano, al uskoro ce bolje', nego hocu da mi das najbolju varijantu, sad kad hocu da (je) kupim. Jer ako ja dajem pare, ocekujem da mi se to vrati, a ne da kupim nesto sto je na pola puta.

    Kapiram ja potrebu da iza autora ostanu najbolja dela, ali ne trebaju se, iz gore pobrojanih razloga, ona neprestano menjati. Smatram ispravan stav koji je imao, recimo, Bogdan Popovic kad je pravio "Antologiju...". "Non veritur", kaze on u predgovoru, nema menjanja, nema ubacivanja hrvatskih pesnika, nema osavremenjivanja, samo se isprave gramaticke greske i to je to.

    2. Sto se tice menjanja tudjih dela, za jedan slucaj sam cuo na forumu, nije demantovan. Dal je istina ili ne, ti to najbolje znas. Mene takve stvari podsecaju na cenzurisanje za vreme komunizma (ti ili Najtfajer cete bolje znati koja izdanja LeGvinove ili brace Strugacki treba izbeci, bas iz tog razloga). Ne kazem da je ista stvar, ali sama ideja menjanja je takva da ne zasluzuje moj dalji osvrt. Podvlacim, ako je do nje dolazilo ili i dalje dolazi.

    3. Sto se tice mog iskustva sa standom Cudne knjizare, insistiranje da kupim stranu knjigu (Zelazni), koja je bila skuplja, a ne domacu (Vukadinovic), meni je bilo cudno. Ako je to 'modus operandi', cenim da ga treba menjati.

    Tvoj pokusaj nije, naravno, vredan pohvale, vec ostre osude - nametanje ukusa nije nesto cime se treba hvaliti. Tvoja zelja za usmeravanjem je zapravo jako slicna problemu pod brojem 2. Ono sto treba raditi jeste informisanje o delima, a konacan izbor treba prepustiti kupcu. Samo on, i niko drugi, zna sta je najbolje za njega. Uzgred, Zelazni mi vec par godina stoji neprocitan, a ovaj drugi roman i dalje zelim da kupim. Dakle, preporuceni roman, posle par strana nisam bacio, ali tesko da cu mu se ikad vratiti.

    Da li gresim u izboru knjige? Mozda. Jel to toliko bitno? Pa nije. Jer, postoji nesto sto se zove 'metoda pokusaja i gresaka', ako se citalac/kupac jednom zezne, drugi put ce znati bolje. Nema potrebe da postoji bilo ko ga nadzire.

    P.S. Sad citam sta sam sve napisao, zao mi je ako sam bio previse grub. No zelja mi je da pomognem razvoj i uticaj fantastike u Srbalja, pa mi se cini da vama, koji ste ukljuceni u izdavastvo vrlo cesto nedostaje sira slika, informacije 'sa terena', od ljudi koji nisu deo fandoma, ali citaju i kupuju. U tom smislu treba posmatrati ovaj moj post.

    ОдговориИзбриши
  4. Pošto sve tako dobro znaš, a pri tom si i anoniman ovde, ne bih ti se više mešao u život. Ako ti treba bilo šta od mene, znaš gde možeš da me nađeš.

    ОдговориИзбриши
  5. Tja, cemu koriscenje 'ad hominem' argumenta...? Ime nisam napisao, jer ni tebi, ni Najflajeru, niti bilo kome ko cita ovaj blog - ono nista ne bi znacilo. Vama sam nepoznat, cemu onda predstavljanje, razgovarajmo argumentima. Kratko sam se zadrzao na forumu (osetio sam se nepozeljnim), pa sam siguran da moje ime ne znaci nista u ovim krugovima i time ne utice na (ne)ispravnost iznetog misljenja. Ako mislis da gresim, evo, predstavicu se - Boris. Ne zvuci poznato? Tako sam i mislio ;)

    Nema potrebe za takvim (sad cu da se nasalim - sagitaskim) tonom. Niko se ovde nikome ne mesa u zivot. Blog je javan, ja sam uocio par stvari koje mislim da treba ako ne prihvatiti, a ono barem porazmisliti o njima. Ako su pogresne, nista lakse nego bataliti ih. Kao sto ti rece vise puta, svako radi ono sto misli da najbolje ume. Ja volim da pametujem :) Nikakvih zadnjih namera nisam imao.

    U svakom slucaju, zelim uspeha u daljem radu i stvaralastvu - bilo moje ideje prihvacene ili ne. Srdacan pozdrav.

    ОдговориИзбриши
  6. Ajde da pokušam da ti objasnim šta je osnovni problem u našoj komunikaciji. Vrlo si se nipodaštavajuće i ružno izjasnio o forumu Znak sagite, a doslovno sve što si me pitao ili što si "čuo" potpiče upravo s tog foruma. Zar nije malo licemerno prokazati neko okupljalište ali paralelno sve informacije odatle uzimati zdravo za gotovo? I nemoj sada opet da mi pišeš višestrane traktate; ti voliš Klarka i Asimova, Mekdonald ti ne valja, Dika ne razumeš, Zelaznija nećeš da čitaš, mi naprosto nemamo dodirnih tačaka čak ni za najobičniji razgovor...

    ОдговориИзбриши
  7. 1. Nije postojao problem u komunukaciji, dok sad nisi poceo da vredjas. Ja sam lepo pitao, ti si mogao da kazes to-i-to- nije tacno i gotova stvar.
    2. Nije tacno da sam se nipodostavajuce i ruzno izjasnio o forumu.
    3. Kakve veze ima izvor informacija, valjda je bitno da li su one tacne ili ne?
    4. Toliko i o licemerju (sic). Ovakva konstatacija ti nije trebala.
    5. Kakve veze ima ono sta ja citam sa onim sto sam pitao? Ne razgovoramo o SF-u, nego o izdavastvu u Srbiji. Sta, ako ne citam Zelaznija, onda sam diskvalifikovan za svaku raspravu??
    6. Dovoljno kratko?

    Sto si bre toliko tezak covek? Ja pokusam da dam par saveta, a kao odgovor dobijem vredjanje!? Na moje "srdacan pozdrav" i "zelim uspeha", ti odgovoris da sam licemeran i sta vec. Jbm mu mater, pa ti si poznat covek, kako te nije sramota da se javno ovako obracas nekom obicnom citaocu, kad se drzne da ti se obrati...? :/

    ОдговориИзбриши
  8. Ti i ja izgleda imamo poprilično razmimoilaženje u percepciji stvarnosti, pa bolje da ne pokušavamo komunikaciju jer uzajamnog razumevanja ne može biti.

    ОдговориИзбриши
  9. Slazem se sa konstatacijom, sa zaljenjem. Pozdrav.

    ОдговориИзбриши