Претражи овај блог

среда, 27. јул 2011.

A DANCE WITH DRAGONS / PLES SA ZMAJEVIMA - GRRM

Tanka plava linija deli epsku fantastiku od mača i magije. Zove se Atlantik.

Serijal "Pesma leda i vatre" od svog začeća balansirao je duž ove linije, ponekad pretežući čas na jednu, čas na drugu stranu. Klatno je mahom bilo na evropskoj strani fantazijske tradicije - čitali smo o zmajevima i vitezovima, vukovima i čarobnjacima - ali vremenom, kako je priča odmicala, klatno se sve više primicalo američkoj tradiciji, očitovanoj u polugolim robovima, otrovima, egzotičnim volšebnicima, propalim dekadentnim civilizacijama i uopšte konanovskoj ikonografiji, dobro poznatoj svima koji su čitali Hauarda, ili njegovog stripovskog naslednika, Roja Tomasa.

Martin nikada nije krio da su Vens, Lajber - pa i Hauard - imali neizmernog uticaja na njegovo stvaralaštvo; a premda bi želeo da se nakon smrti probudi u Srednjoj zemlji, više je nego očigledno da mu je po pisanju Hauard bliži od Tolkina.

E, ova tri pasusa bila su istovremeno prekratak i predug uvod u prikaz "Plesa sa zmajevima", petog nastavka "Pesme leda i vatre". Ima poprilično kako sam završio ovaj roman. ARC sam dobio nekoliko dana pre datuma redovnog objavljivanja knjige, ali tih nekoliko dana nimalo mi nije bilo od pomoći da čitanje ove knjižurine završim pre ostatka Martinovih poklonika. Dapače, čitanje sam počeo tek dva dana NAKON redovnog objavljivanja.

Rešen da se natanane naslađujem, nisam žurio sa čitanjem, već sam odredio sebi kvotu od svega dvesta stranica dnevno - i krenuo.

Roman je počeo naizgled po mom ukusu, poglavljima o Džonu i njegovim mukama u ulozi zapovednika Noćne straže, ali priča je tekla nekako usporeno. Poučen čitanjem i prevođenjem ogromnih romana, govorio sam sebi da je to uobičajeno za obimna dela; potrebno je vreme da se uhvati brzina.

I jeste bilo potrebno. I vreme i stranice. Po mojoj slobodnoj proceni, Martin je hvatao brzinu tokom prvih osamdeset odsto "Plesa sa zmajevima". Možda i malkice više.

Roman sam na kraju pročitao za četiri dana. Moja odluka o umerenom čitanju je otišla u bestraga i pre deset dana bio sam u potpunosti spreman da napišem prikaz. Međutim, nacrt tog prikaza bio je toliko negativan da sam naterao sebe da ga se manem i pustim da mi se knjiga slegne u glavi.

Nije pomoglo.

Eh, pa da krenemo...

"Ples sa zmajevima" pati od mnogih problema. Najveći problem postaje očigledan tek kada se završi sa čitanjem celog dela, tako da ću mu se posvetiti na kraju ovog prikaza, ali manjih problema je tolika silesija da taj veliki donekle i ne dolazi do izražaja.

Pre svega, mada je Martinovo zanatsko iskustvo očevidno, poglavlja koja prate junake za koje se osnovnano sumnja da su okosninca serijala - Džona, Tiriona i Deneris - napisana su krajnje nenadahnuto i ravno. Gotovo kao da se pisac silio da ih piše. Svi elementi sjajne skaske su tu: intrige, nova prostranstva, novi detalji o svetu, magiji, istoriji... Međutim, ti elementi su spojeni mašinskom preciznošću, bez grama duha koji izvire iz svake rečenice Martinovih prethodnih romana u ovom serijalu.

Džonova poglavlja su posvećena spletkarenju i njegovom trapavom snalaženju u ulozi zapovednika Noćne straže, ali i laganom građenju jednog od dva vrhunca "Plesa sa zmajevima". Neću sada da pominjem o čemu se tačno radi - internet svejedno vrvi od tog spojlera - ali bezbroj puta ponovoljena rečenica You know nothing, Jon Snow na kraju postaje toliko iritantna da potpuno skreće pažnju sa novih proročanstava i mogućih razrešenja starih proročanstava, koje Martin nemilosrdno uvodi, kao da su na popustu.

Veći deo Tirionovih poglavlja sastoji se od kuvarskog putopisa, koji kao da je naglavačke ispao iz nekog romana o Konanu, dok nam poglavlja o Deneris komotno mogu da posluže kao manifest neke nevladine organizacije, koja se zalaže za ukidanje ropstva i zabranu okrutnog postupanja prema životinjama. Tu moram da primetim da ma koliko ti ciljevi bili hvale vredni, baš i ne bih da o njima čitam stotine i stotine stranica.

Najbolja poglavlja u knjizi su ona posvećena Brenu - gde se Martin vraća epskoj fantastici u svom najboljem maniru - kao i Džejmijeva, koja su lako moguće prebačena iz prethodne knjige.

U suštini, to je i najveća zamerka koju imam na "Ples sa zmajevima". Taj roman je toliko očigledno posvećen dešavanjima oko Deneris na južnom kontinentu da sva dešavanja na Severu deluju nakalamljeno, suvišno i nedovršeno. To je u tolikoj meri izraženo da čak i novi likovi koje Martin uvodi u priču, a koji su inače u manjoj ili većoj meri poznati čitaocima njegovih kratkih priča objavljenih u Silverbergovim "Legendama" i Martinovoj zbirci Warriors, jednostavno bivaju poklopljeni. Roman je do te mere neuravnotežen da sam imao utisak kao da čitam Blood of the Dragon - novelu za koju je Martin dobio beše Huga ili Nebulu, a koja se zapravo sastoji od Denerisinih poglavlja iz "Igre prestola". Ne znam da li je popustio pred urednicima, ili pred svojom grižom savesti, ali "severnjačka" poglavlja su upadljiv višak, koji u toj meri odudara od ostatka romana da mu čak umanjuje vrednost posmatrano u celini. Pri svemu tome, moram da naglasim da mene kao čitaoca upravo Sever najviše i zanima. Deneris i njeni zmajevi i robovi su mi uvek bili ili nezanimljivi, ili zanimljivi u onoj meri u kojoj se kroz poglavlja o njima otkriva istorija Valirije.

Elem, pokušaću da skratim, pošto ne mogu da idem u detalje kako ne bih pokvario užitak onima koji još nisu pročitali knjigu, a i mrsko mi je da dalje pišem u suštini loše stvari o mom vrlo verovatno omiljenom živom piscu...

Najveća mana "Plesa sa zmajevima" je kompozicija. Dodavanjem malobrojnih poglavlja koja prate dešavanja na Vesterosu, Martin je moguće sasvim solidan u suštini izbacio iz ravnoteže, a da pri tom nije čak ni zagolicao maštu čitaocima kojima Deneris nije toliko zanimljiva. Naravno, izuzetak je ono nekoliko poglavlja sa Brenom, ali već je čist bezobrazluk otkriti sve što je otkrio u njima, pa ostaviti čitaoce na cedilu na narednih Morana zna koliko godina.

Takođe, Martin je očigledno posvetio daleko više pažnje "južnjačkim" poglavljima i u smislu peglanja stila i jezika. Koliko su poglavlja sa Džonom nenadahnuta, toliko su Tirionova i Denerisina razrađena do pojedinosti - gotovo kao da ih je pisao Robert Džordan, koji je inače i napisao dva ili tri romana o Konanu.

Džordanova avet kao da je bila konsultant prilikom pisanja "Plesa sa zmajevima", pošto bi roman mogao komotno biti kraći za dobrih dvesta stranica, čak i kada bi se "severnjačka" poglavlja potpuno izbacila.

Eh.

Mogao bih da teram dalje, ali za tim zapravo nema potrebe. "Ples sa zmajevima" očigledno služi da postavi scenu za neke veće događaje, koji se tek naziru - ali u sebi jedva da ima koji gram izvanrednog zanatskog umeća i karakterizacije koji su odlikovali "Gozbu za vrane". Dapače, mesto da me natera da navijam za ranije mrske mi likove i da jedva čekam da vidim šta će biti sa njima (Džejmi, Aša), Martinu je pošlo za rukom da mi omiljene likove učini dosadnim i nezanimljivim (Džon, Tirion).

Moja konačna ocena je 7,5/10 - i to pre svega zbog snage koju "Pesma leda i vatre" ima kao serijal. Da ocenjujem samo ovaj roman, verovatno bi bila niža bar za pola broja.

22 коментара:

  1. Анониман27. јул 2011. 22:35

    Desilo se ono sto se ocekivalo. Stari je poceo pisat kako mu narod kaze

    Rapsod

    ОдговориИзбриши
  2. A ja mislila mora da je neko moje cudno raspolozenje u pitanju kad mi knjiga tako sporo ide ..dobro je znati da ipak nije to :)
    Eh kakvo razocarenje,i to petostruko uvecano- jer smo tako dugo cekali..
    A da li cu i sledecu cekati sa takvim nerviranjem i nestrpljenjem..? Hell no!

    ОдговориИзбриши
  3. Анониман27. јул 2011. 22:45

    "novi likovi koje Martin uvodi u priču, a koji su inače u manjoj ili većoj meri poznati čitaocima njegovih kratkih priča objavljenih u Silverbergovim "Legendama" i Martinovoj zbirci Warriors"

    Ne znam na koje nove likove misliš, a čitao sam sve tri Dunk & Egg priče.

    Generalno razočarani ton kritike razumem, ali čini mi se da su neka poređenja malo preterana. Meni je najviše zasmetala mestimično traljava karakterizacija, i neshvatljivo ponašanje nekih likova (Daeny, Varys, pa i Jon Snow).

    ОдговориИзбриши
  4. Voleo bih da vidim skroz iskren prikaz ;)
    Elem, po meni, u pojedinim poglavljima Gozbe za vrane videlo se da je Martin počeo da "odrađuje" posao i da shvata koliko jedna njegova stranica vredi dolara. Već tada je pisao poglavlja u kojima se ništa ne dešava, odlučujući da jaše na vetru zvanim PLiV. Ples sa zmajevima je neminovna posledica toga. Martin je izgubio ono što je PLiV činilo velikim - žar, izuzetnost. Jednostavno, čvek je postao vrlo, vrlo komercijalan. Da li će mu se to osvetiti?

    ОдговориИзбриши
  5. Za drugog anonimnog: Obrati paznju na identitet trooke vrane. Njegov lik se pominje u drugoj Dunk and Egg noveli, a na samom kraju trece se i licno pominje.

    ОдговориИзбриши
  6. Izgleda da se svi slazemo, knjiga ima dobrih momenata, ali u celini je razocarenje. Ranije sam govorila da mi je Martin jak pisac zato sto mu je svaka rec na svom mestu... ali ovde je otisao u potpuno drugu stranu, opisujuci neke sitnice koje su bile toliko dosadne da sam uradila uzasnu stvar : preskakala sam neke delove.

    ОдговориИзбриши
  7. High Duke mi sinoć reče da je njegov utisak o knjizi pozitivniji. Sačekaćemo i njegov prikaz :)

    ОдговориИзбриши
  8. Анониман28. јул 2011. 16:05

    I moj anonimni utisak je mnogo pozitivniji. :D Odličan prikaz knjige krcat spojlerima: http://cultural-learnings.com/2011/07/25/cultural-reading-george-r-r-martins-a-dance-with-dragons-review-w-spoilers/

    ОдговориИзбриши
  9. Procitao sam Jon i Arya chaptere. Jedni od najboljih koje sam citao. Ne znam kako knjiga sama po sebi izgleda, ali ovako samostalno su odlicni, i mozda ih tako i treba gledati.

    ОдговориИзбриши
  10. Pa to i jeste moja primedba. Ta poglavlja su previše "samostalna" u odnosu na ostatak knjige. Doduše, ja i nisam toliko zadovoljan Džonovim poglavljima, mada nije da u njima nema mesa. U mom prikazu kompozicija romana je u suštini najveća zamerka, mada i dalje smatram da bi Tirionova poglavlja mogla biti kraća i bolje napisana.

    ОдговориИзбриши
  11. jako bih voleo da sad mogu da kazem kako se ne slazem sa tobom, ali, nazalost, potpuno si u pravu! knjiga je izuzetno obimna, a nekako mi se cini najveci deo tih stranica je otisao na opisivanje egzoticnih jela, koja su me samo inspirisala da i ja uzmem nesto da prezalogajim, jer se svakako nista posebno ne dogadja!
    deneris mi nikad nije bila narocito zanimljiva, a tokom ove knjige sam poceo svim srcem da se nadam da ce nekako umreti, ne bi li se fokus mogao usmeriti na zanimljivije likove!
    sto se tice kompozicije, na trenutke mi lici kao da je samo pokupio neka poglavlja koja nisu upala u gozbu, i ubacio ih ovde, jer nije znao sta ce sa njima..
    sveukupno sam vrlo razocaran, prvenstveno jer sam dugo iscekivao knjigu, samo da bih docekao 1000 strana uvoda u naredni deo, koji ce izaci ko zna kad! daleko najslabiji deo serijala, i prilicno mi je ubio apetit za ostatkom...

    ОдговориИзбриши
  12. Dobro, ne treba gubiti nadu. Ako ništa drugo, poglavlja sa Branom ulivaju nadu da Martin nije izgubio svoj čarobni dodir. Nadam se da će sad da napuni baterije i ponet uspehom serije da nastavi sa pisanjem naredne knjige.

    ОдговориИзбриши
  13. hvala bogu ja volim Deneris :PPPPPP

    ОдговориИзбриши
  14. krivo mi je sto mi ostaje toliko da cekam na rasplet bilo kakve vrste.. bren je svakako svetla tacka, ali me brine sto sada prica ima mnogo POV likova, a trebala bi da se zavrsi u 2 dela!! mada,onda barem ne bi trebalo da manjka dinamike.. sad opet predstoji cekanje...

    ОдговориИзбриши
  15. gozba za vrane mi je na prvo citanje bila losa,posle mnogo bolja al stari prdonja je prisao kraju ocigledno,samop umoran,bolestan ili covek koji se posvetio nekom drugom cilju moze od savrsenog nacina pisanja preci na razdvajanje i kasapljenje kao u gozbi za vrane a ocigledno i ovde,to nije to.

    problem je jednostavaqn - on ja amerikanac. odatle i beskrajno dosadna deneris,sto koliko vidim ovde nastavlja do kraja,a 90% amerikanaca sigurnoi najvise voli deneris.Oni su takvi tipovi.

    kad vidimo seriju,meni je uzasna,em HBO nije se prostr'o dovoljno novcano,em samo amerikanac moze da hvali ono sto ocigleedno nije toliko dobro.

    Mozete li zamisliti nekog starog Engleza koji bi pustio da u ekranizaciji njegovog ljubljenog dela Targarjeni ne nose sociva ljubicaste boje,da Dzejmi ne bude zlatniji od zlata,da valirijski celik nema svoju boju,da Stanis ne izgleda kao u knjizi...Bogme tesko,e problem je ma koliko martin bio odlican on je amerikanac,pa izmedju izivljavanja sa wild carda-a po kome ga citaoci nece pamtiti nego po pesmama leda i vatre, zderanja junk fooda tokom americkog fudbala sezone ,pa play off-a itd tokom godina nije nasao za shodno da pise kako treba o onome sto mu je zaradilo najvise para a ovo sto ce napisati dalje prodace za jos vise para i oblikovati kako parajlije kazu.

    Mislim ocigledno da si srcani udar koji ceka da se desi sto bi reko kristofer toniju Sopranu i imas para vise nego dovoljno,zar jedan milion pravi toliku razliku?

    ОдговориИзбриши
  16. Dobro, nije baš tako. Martinova popularnost je relativno novog veka, a čovek je napisao mnogo sjajnih stvari i pre i posle ASoIaF. Meni se njegovo iživljavanje sa Wild Cards više nego dopada, na primer.

    Drugo, nisu ni Englezi tako krasni. Na kraju krajeva, eno nam Džeksonove ekranizacije "Gospodara" kao primer. Gandalf u knjizi nema plave oči, a Legolas nema plavu kosu. Aruena nema katanu.

    Na kraju, u skladu sa Najtflajerovim Prvim pravilom fantastike - da bi neko bio izvanredan fantasta, mora da bude debeo i bradat. Ako je samo jedno ili drugo, tek je prosečan. Ako je oba, onda je zvezda. Jedini izuzeci su Tolkin i King.

    Stoga, podržavamo Martina u nameri da konzumira džank fud. :)

    Šalu na stranu, Martinov problem je njegova pristupačnost za fanovsku zajednicu. To dovodi do toga da njemu biva muka od ASoIaF. Na kraju krajeva, on čovek može sada da stane i uzgaja ruže. Svakako ima dovoljno para.

    ОдговориИзбриши
  17. Dodatak: Pa Tolkin je mrtav pa u LOTR moze sve proci,kao da njegovog sina zabole,citav zivot zivo ko bubreg u loju na racun ćaleta pa kad je dosla prilika da se maznu pare sto propustiti,Tolikn bi se mozda uzbudjivao al njegov sin...

    Ti izuzeci su prejaki al dobro King kol'ko bijase ima 8 osnovnih fobija i sa svim stotinama miliona ne moze izgleda da spasi vid te nadoknadjuje time a Tolkin ,ko zna sta je taj radio :)

    Ne znam,iz nekog razloga martin preteruje,previse je samoljubiv izgleda,u tim godinama aka se non stop po nekim konferencijama i skupovima itd.

    Mislim čoeče imas tol'ke parustine,mator si,zar te ne vuce kad tolko volis fantastiku da sagradis il kupis sebi neki dvorcic u nekoj Skotskoj zapizdini,uzgajas ruze u dajes im imena Mildred,Marry Ann i poly itd. i pises fino uredno.

    Al uzalud,mozes se maknuti iz Amerike al na kraju krajeva ne mozes maknuti Ameriku iz sebe.

    ОдговориИзбриши
  18. Preteruješ. Pisci su u ugovornoj obavezi da reklamiraju svoje knjige i da idu po tim sranjima. To im nameću izdavači. Isto je i kod nas.

    A Martin je sebi sagradio kulu i napunio je knjigama. Respect for that.

    Na kraju krajeva, daleko od toga da je jedini pisac na tržištu. Ima sasvim dovoljno mlađih i starijih spisatelja da bi se naredni nastavak ASoIaF dočekao bez čitalačke krize.

    ОдговориИзбриши
  19. Анониман13. март 2012. 15:07

    Ne znam da li se to jos nekom desilo, ali ja sam npr. bila vrlo razocarana kad sam videla mape, znaci odmah na pocetku?
    10x gore nego mape u prethodnim izdanjima... Kao sto vidim nije isti autor.. A nema ni na kraju knjige onih kuca... U svakom slucaju kao da je neko skroz drugi radio knjigu...

    ОдговориИзбриши
  20. kako nema' pa ima,al na kraju drugog toma,to je jedna knjiga la sto je objavljena u dva toma to je drugo,pa na kraju drugog imas Kuce itd. :)

    ОдговориИзбриши
  21. Ja se radujem jer ce 6. knjiga biti, bar Martin kaze tako, posvecena severu :)

    ОдговориИзбриши
  22. Tako bi trebalo da bude, ako se pogleda "Ples sa zmajevima".

    ОдговориИзбриши