Претражи овај блог

петак, 15. април 2011.

PROLAZ - Džastin Kronin

Roman o kojem se prošle godine najviše pričalo u fantastičarskim krugovima svakako je "Prolaz" Džastina Kronina. Balantajn Buks ga je samo na osnovu sinopsisa otkupio za tri miliona dolara, a prava na film otkupljena su pre nego što je delo bilo završeno. Naravno, te dve stvari bile su sasvim dovoljne da se pronese glas o novom kralju fantastike, nasledniku Stivena Kinga i tako dalje i tako bliže. U zemlji Srbiji, Laguna je bila veoma ažurna i angažovala Gorana Skrobonju da u ekspresnom roku prevede ovu grdosiju od knjige, tako da su i naši čitaoci imali priliku da uhvate korak sa svetom.

Jedno vreme "Prolaz" je bio na svetskim top listama, mada se kod nas baš i nije pokazao, a onda su svi - kao po dogovoru - prestali da pričaju o njemu. Naravno, godina je 2011. i nikoga među ljubiteljima fantastike ne zanima ništa sem "Plesa sa zmajevima", ali možda je po sredi još nešto. Hajde da vidimo...

Premda je bilo pokušaja da se "Prolaz" etiketira kao horor, što je književno-marketinška kategorija koja odavno ne postoji u savremenoj fantastici, izdavač se opredelio da "Prolaz" gura kao "distopiju". Naravno, reč je o relativno novoj kovanici, naslednici dvadesetovekovne "antiutopije" i u nekom narednom unosu pozabaviću se ne toliko suptilnim razlikama između ta dva pojma, ali za sada nam je samo bitno da znamo kako "Prolaz" nipošto nije horor, već distopija, bar što se tiče izdavača i autora rečenog romana.

Čitalac ovog teksta s pravom se može zapitati o čemu ja to pričam, kad valjda pisac zna šta je napisao i na kojoj je polici u svetskim bibliotekama fantastike njegovom romanu mesto. Ali bojim se da pisac to ne zna, niti ga je za to briga. Možda je to objašnjenje kako mu je pošlo za rukom da da napiše bestseler (ali i više nego dobar roman), ali svakako jeste objašnjenje za kategorizaciju ovog dela kao "distopije". Najverovatnije ga nije bilo briga pod kojom će etiketom izdavač prodavati njegov roman, samo da ga prodaje - a nije ga bilo briga zato što Džastin Kronin zapravo nije žanrovski pisac. Ne kune se u Džeka Vensa ili Frica Lajbera i verovatno sa velikim iznenađenjem gleda na reklamiranje "Igre prestola" po autobuskim stajalištima i prodavnicama ženskog veša, pitajući se ko li je taj Džordž Martin. Štaviše, pre "Prolaza" napisao je dva glavnotokovska romana, veoma dobro primljena kod kritike, mada ne pretarano zapažena kod publike. Što će reći, sa njima nije namlatio pare. Međutim, Kronin je školovan pisac - tako da je čovek lepo seo, sabrao dva i dva, uvideo da se vampiri odlično prodaju, ali da im se svi rugaju zbog "Sumraka", dok su sa druge strane zombiji uvek u modi, a snimljen je i film po Makartijevom "Putu", tako da je mešavina svih tih elemenata verovatno recept za uspeh, samo ako kuvar zna šta radi.

Da vam kažem, bio je u pravu.

Istini za volju, "Prolaz" počinje kao distopija. Prve stranice romana uvode čitaoca u Sjedinjene Američke Države, godine 2018. Amerika je do grla ukopana u konstantni rat protiv terorista stranih i domaćih, koji takođe konstantno sprovode terorističke napade (a šta bi teroristi drugo radili, je l' te?), građanska prava su suludo ograničena, a cena goriva je otišla u vražju mater. Za to vreme vojska sponzoriše istraživanja po Latinskoj Americi, koja dovode do projekta stvaranja supervojnika. Taj će se projekat, naravno, otrgnuti kontroli i - instant apokalipsa.

Uslovno rečeno, "Prolaz" ima tri celine. Prva celina je već pomenuta distopija i odigrava se pre nego što zombi-vampiri preplave Ameriku (a možda i čitav svet). Tih prvih tristotinak stranica čitaju se skoro kao da ih je napisao Stiven King. Jezik je savršen, a pisac vešto prepliće različita vremena dešavanja radnje, igra se sa epistolarnom formom u vidu imejlova i ne dozvoljava čitaocu da prestane da čita, sve vreme ubeđujući tog čitaoca da je Džastin Kronin zapravo najnoviji pseudonim Stivena Kinga. Akcije ima, ali više psihološke nego telesne i prva trećina romana kulminira na takav način da se komotno može izdvojiti i štampati zasebno, a da stilski i zanatski opet bude jedan od najboljih žanrovskih romana objavljenih prošle godine.

Drugi deo "Prolaza" odigrava se devedeset i kusur godina nakon prvog. U prvih nekoliko stranica stiče se utisak diskontinuiteta sa prvim delom romana. Ovde već nije reč o distopiji, već o pravom postapokaliptičnom scenariju. Stilizacija je sasvim drugačija, a pisac se poigrava i sa jezikom, tako da čitalac nema nikakvih problema da poveruje da je zaista prošao skoro čitav vek. Kronin posvećuje silnu pažnju i najsitnijim detaljima života naizgled poslednje ljudske kolonije u svetu kojim vladaju vampiri, što svakako doprinosi osećaju realizma i autentičnosti, ali u izvesnoj meri usporava roman i iskušava čitaoca. Nakon dvestotinak stranica dugog opisa socijalnog eksperimenta, čitalac koji nije izgubio strpljenje zalazi u treći roman sadržan u "Prolazu" - roman potrage, koji se opet vraća na teren Stivena Kinga i u nekim aspektima neodoljivo podseća na putovanja opisana u "Mračnoj kuli". U iskušenju sam da taj poslednji deo okarakterišem kao omaž postapokaliptičnim romanima osamdesetih godina.

Uprkos relativnoj tematskoj razuđenosti i ne baš glatkom prelazu između tematskih celina, "Prolaz" je zantaski izvanredan roman, van domašaja ogromne većine trenutno aktivnih žanrovskih pisaca. "Prolaz" možda ne odiše ljubavlju i poletom koji su mahom odlike početničkih romana pisaca fantastike, ali je školski primer odlično promišljenog i ukomponovanog dela. Naravno, "Prolaz" obiluje biblijskim aluzijama, što je proveren recept za prodaju u SAD, ali velika većina naših (pri čemu ne mislim samo na srpske, već i na evropske čitaoce u celini) neće primetiti taj aspekt romana. Dapače, to je jedan od dva velika problema koja "Prolazu" smetaju da postane žanrovski klasik. (Dobro, tri - ali taj treći se zove "Ja sam legenda" i imaće ga svaki roman koji se bude bavio tom temom.) Kronin pokušava da se pozabavi tim velikim pitanjem Boga, prvobitnog greha i prirodno grešnog čoveka, sa naznakom da će se u potonjim romanima baviti iskupljenjem i oprostom grehova. To preispitivanje i prebiranje po duši je med i mleko za američke čitaoce i lukav način da se premosti jaz između čisto žanrovske i glavnotokovske publike, ali u slučaju neprosečnog Vlaha i njegovog sve samo ne standardnog poimanja religije, duhovnosti i odnosa prema Bogu kakav može da nastane samo na Balkanu i na Tahitiju, rečeno preispitivanje izaziva pozamašnu mericu sprdnje i dosade. Drugi problem je gotovo nemoguće da se "Prolaz" čita kao samostalan roman. Oćigledno je da je planiran kao početak trilogije, tako da se čak ne može reći ni da ima kraj. To je više pauza pred drugi čin. Bio sam u iskušenju da napišem neko seksualno poređenje, ali zadovoljiću se kulinarskim - prolaz je kao slatkiš bez trešnje na vrhu. Nedostaje mu onaj poslednji sladoslasni zalogaj koji se pamti bolje i duže o celog jelovnika koji mu je predhodio.

Da se vratim na početak ovog unosa: "Prolaz" je izvanredan roman, koji se pojavio u najboljem mogućem trenutku i iskoristio taj trenutak na najbolji mogući način. Ali upravo je roman trenutka. Spajajuči glavni tok sa fantastikom, Kronin je osigurao prođu kod izdavača, veću potencijalnu publiku i garantovani uspeh u Holivudu, koji više voli komunikativnije predloške za svoje filmove, pošto tradicionalno ima manje uspeha sa hermetičkim književnim svetovima, poput Herbertove "Dine" - ali je zbog tog oslanjanja na trenutak propustio da se približi fanovima koji jedu i piju fantastiku. Ma koliko dva preostala romana budu dobro napisana i uspešna, "Prolaz" neće postati nova "Mračna kula", and Winter is Coming...

Нема коментара:

Постави коментар