Претражи овај блог

уторак, 15. фебруар 2011.

MISLITE RUŽIČASTO, RADITE GUZIČASTO

“Pevačica Milena Ćeranić još uvek je u šoku zbog onoga što se desilo njenom najboljem drugu na Dvoru, i ne štedi uvrede na račun Miloša Bojanića i Maje Nikolić.” (Blic Online)

Kad vidim ovakvu vest, ja prosto od sreće hoću da razbijem ekran. Mnogo volim sve vesti ovog tipa. A najviše volim to što je u ovoj zemlji pristojno to da novinari budu jednako nepismeni kao i mnogi njihovi čitaoci (pogledajte komentare na online portalima dnevnih novina i sve će vam biti jasno). Neću upasti u zamku i svaliti krivicu na jednu instituciju, ali usudicu se da postavim pitanje dvama takvima: MINISTARSTVU NEKULTURE i MINISTARSTVU ZATUPLJIVANJA.
Tačno, pogodili ste o kojim vilenjacima se radi. Omniprezentni, da iskoristim tu divnu srpsku reč, na svim gala večerama, poselima i seoskim svetkovinama povodom dana ovoga ili onoga, ali ih ni od korova nema kada je potrebno raditi ono što u imenima tih institucija stoji: baviti se kulturom i prosvetom.

Hajde sad da malo razbijemo mitove. Šta je koji moj SRPSKA KULTURA? Zna li neko od vas? Ja evo godinama pokušavam da utvrdim i svaki put mi neko baca u lice zlatne viljuške kojima su Car Lazar i Carica Milica bockali pečenog vola. Da, tačno, nisu bili jedina vlastela sa kašikama i viljuškama u ta doba. A raja je govna uvek kusala na kante i prstima. Dakle, braćo, manite se toga.
Onda mi bace u facu ćirilicu. Nju izmisliše učenici Ćirila i Metodija, Kliment i Naum, dva monaha sa teritorije Ohrida. Čak i da su bili slovenskog porekla, pazi sad bomba, bili su Makedonci. A kako Makedonca, za razliku od Hrvata i Bošnjaka ne razumete lako kad govori na svom jeziku, ispade da su oni od malo drugačijeg plemena. Pa ko voli nek’ izvoli.



I sve nešto slično tome možemo da nađemo na hiljadu tema, od narodne nošnje do nacionalne kuhinje (nemojte me hvatati za sarmu, kao boga vas molim, neću da se svađam sa vama). Ako prihvatite istinu, ovo je prostor na kome nikad nije bilo mira dovoljno dugo da bi održali jasni i homogeni kulturni obrasci. Balkan je kuća na drumu, a kuće na drumu su obično bordeli. Pravio nas je ko je stigao i kako je stigao, drugim rečima. I zato je naša kultura, koliko god to smetalo SRBINIMA i ostalim dementnim jedinkama, sve ono što stvorimo sa svojih deset prstiju. I odlulka je samo naša da li ćemo stvarati sranja ili dobre stvari.

U Srbiji , kao i svugde na svetu, ima mnogo kreativnih ljudi koji svakog dana u svojim zapećcima stvaraju tu srpsku kulturu koju vazda povlače kojekakvi zalizani po trgovima pred izbore. Normalno da nemaju nikakvu podršku Ministarstva nekulture, jer njihovu podršku može da dobije samo onaj koji lepo odveže pertle i krene da planinari po debelom crevu nekog partijskog aparatčika. A pertle odveže da ga lakše izvuku sledeći pretendenti na budžetska sredstva. Neki su večno u guzici vlastima, kao Emir Kusturica (evo može i mene da tuži), a neki samo po potrebi (reditelji , muzičari, slikari, levi, desni, pravi i krivi). Neki(recimo drugovi Tijanić i Mitrović – ne radim na vašim medijskim prćijama, evo vam ga na što ćete mi dati otkaz) su bili u toliko guzica da su zaradili respekt državnog aparata. Toliko smrde na govna da ih se može na pet kilometara prepoznati, pa im se daju funkcije i sredstva i pre nego što zamole da izvrše eskploraciju nečijeg digestivnog trakta. Niko ne želi u svom organizmu nešto što se vuklo u toliko bulja, pa čak ni partijaši kojima je taj čin jedini vid seksualnog odnosa sa doživljavanjem orgazma u celom njihovom bednom životiću.



Da li bi trebalo da pominjem poreske stope na knjige, divljaštvo u izdavaštvu, školama stranih jezika i još gomilu sranja koja ovu bagru od naroda udaraju posred čelepenke dok ona gleda DVOR, FARMU, VELIKOG BRATA i jebeno dosadnog Jugoslava Pantelića na Studiu B (on možda može da uređuje onu emisiju,i to bi onda bilo sasvim u redu;ali to što je vodi je zločin protiv čovečnosti)?

Gde je NAUČNO-OBRAZOVNI PROGRAM na kome je Joca Rica ostavio svoj život? Gde su NEVEN, METLA BEZ DRŠKE, BABINO UNUČE? Da li je trebalo zilion godina da Bajford dobije nacionalnu penziju? 'Alo, stoko, taj Englez, neprijatelj naš narodni i prirodni, preveo je dela mnogih srpskih pisaca, kao i narodne bajke i priče na engleski jezik i odneo vašu kulturu i ono najlepše što je moglo da se rodi u u ovom narodu u taj neprijateljski svet. A šta ste vi odneli? Razbijanje Beograda milion puta zbog kojekakvih magaraca! Bože, daj mi još milijardu neprijatelja Srbije kakav je Timoti Džon Bajford!

O školstvu ne smem da govorim. Već sam se dovoljno ispsovala na temu kulture. Ne želim da zapišem ono što imam da kažem na temu prosvete. Ako to pustim u sajber svet, ostaće negde zauvek. I svedočiće više o meni, nego o temi. Samo ću reći da sam bila u tom zlom i perverznom svetu, tamo zaradila pošteno i mukotrpno svoju međunarodno priznatu licencu za predavanje engleskog jezika (Pogodite gde taj certifikat ne znači ama baš ništa?) i nigde profesori ne zarađuju dovoljno. Ali čik da deca trpe! I probaj da se iskališ na učeniku, pa ćeš videti kako se ostaje bez i ono malo plate što si imao. I probaj da budeš govedo cinično i besno i mrzovoljno kao što je većina naših profesora. Možda ćeš neko vreme moći da se provlačiš sa time, ali da nećeš biti upozoravan od kolega i učenika da to i nije u redu, umesto zdušno ohrabrivan, to neće moći.

I još samo nešto, drage prosvetne svinje. Imate fonetsko pismo. To znači da ova zemljica i njen jezičić imaju ono čemu je težila jedna Nemačka kad je onaj mučenik od Adelunga napisao PIŠI KAO ŠTO GOVORIŠ. Sava Mrkalj, koji je od gladi umro i ćopavi Vuk su za vas postigli ono što je evropskim jezicima i danas van domašaja. Srbin može da nauči da piše i čita za jedno prepodne, a Čeh, Švabo, Englez i onaj ostali mora najmanje 10 godina da se aka ne bi li se malo opismenio. I ZAŠTO KOG MOG ONDA IMA 37% NEPISMENIH U SRBIJI????? Nemojte mrtvom Vuku stalno prebijati onu jednu zdravu nogu. I SRAM NEKA VAS BUDE zbog takvih statistika. Dok god u Srbiji ima jedan nepismen stariji od 7 godina, radili bi meni i ministarstvo i prosvetari za džabe! I pod pretnjom smrtnom kaznom!

Mada, čemu sve ovo? Zašto ja to pričam...I ovako orem more. Jer će uvek biti neki novi Dvor ili neki Nata i Dača da se takvom paradom pijanstva i kiča zamaskira to koliko smo zapravo posrnuli. U to ime, srećan vam Dan republike uz pesmu Ramba Amadeusa Katodna i kanalizaciona, dvije bratske cijevi!

2 коментара:

  1. Анониман05. март 2011. 20:05

    Kultura se, kao i znanje, stiče i održava. nepismenih ima 37% jer deca čitaju samo u školi (ako i tamo). Kod kuće retko ko od njih čita nešto više od titlova ili poruka sa mobilnih telefona. Apsolutno isto važi i za kulturu. Ako neko ne oseća potrebu za kulturnim uzdizanjem, ili mu ono nije omogućeno (kroz TV program koji mu se servira, upoznavanje sa knjigom, stav i ponašanje članova porodice), onda ne treba da nas čudi ovakva situacija. Uostalom, tokom zadnjih dvadeset godina više desetina hiljada ljudi sa fakultetskim obrazovanjem je napustilo ovu zemlju (pobegao je ko god je mogao, sa punim pravom) i odnelo svoje obrazovanje, kulturu i gene.
    Vama je lako da govorite sa tolikim cinizmom i mržnjom prema prosvetnim radnicima, ali probajte ipak malo da se stavite i na naše mesto. Razmislite kako je to kada radite, a ne vidite rezultate svog rada, jer učenici otvoreno nipodaštavaju svaki vaš napor da ih nečemu naučite. Kada vam taj isti đak, kojeg ste pokušali da naučite kako da se pozdravi sa nekim na engleskom jeziku pokaže srednji prst ili vam opsuje majku jer ste ga prozvali da odgovara (a prethodne nedelje ste mu pokazali šta treba da nauči i najavili mu kada će odgovarati) i ne dobije ni opomenu razrednog starešine jer, pobogu, on ima problema u porodici ili je sportista, ili...
    Žao mi je, ali oba problema potiču iz istog izvora - stava koje ovo društvo prema kulturi i nesposobnosti roditelja da obave najvažniji posao koji imaju u životu - da vaspitaju i odgoje svoju decu. Pa neka im kao izgovor posluži prosveta, video igre, TV ili mesečeve mene.

    ОдговориИзбриши
  2. Prvo, zao mi je sto nisam bila u mogucnosti da Vam pre odgovorim,
    Drugo, ja nisam neko ko je van prosvete. Po obrazovanju, a pre svega zivotnom opredelenju, ja sam profesor engleskog jezika i knjizevnosti. I nikad nisam imala problema koje vi opisujete, ni u inostranstvu ni u Srbiji. Mislite da su stranci prirodno vaspitanijiod nasih ljudi? Nimalo.U ucionici je stvar uvek u Vama kao profesoru. Kako se postavite, tako ce se oni ponasati. Profesor nema sta da moli ucenike. Ucenici moraju da rade ono sto im je zadato. Moji ucenici, a imala sam ih svakakvih, bili su i ksenofobi i homofobi i otvoreni rasisti i mizogine osobe i smatraju da svakako da im je njihov srpski, spanski, francuski ili bilo koji drugi jezik dovoljan da ih ceo svet razume. Pa su opet radili sve sto sam rekla i pokazivali znake napretka. Zato sto sam se postavila tako da nema zezanja, od prvog casa. I to krajnje ljubazno. Znaju da ce biti postovani, ako postuju. A ja se svojski trudim da obuhvatim njihova interesovanja na svojim casovima. Seckam, lepim,crtam, trazim zanimljive vezbe. Knjigu retko kad i koristim,ona je tu kao smernica, a ne Biblija.U proseku, spremam jedan cas i do 4 sata. Ponekad ne spavam da bih pripremila sve sto mi treba. Vikendom radim na planu za sledecu nedelju. I ne tolerisem bezobrazluk, cak ni kad je cas placen. Sto se tice direktora, kolega, razrednih stresina, njih u mojoj ucionici nema, jer sam ja tu apsolutni gospodar. Niti su mi potrebni, niti ih konsultujem kako da resim tekuce probleme sa svojim ucenicima. A ovi svoje obaveze znaju, i znaju da nece biti postovani ako ih ne ispune.
    Skola je zakonom definisana kao VASPITNO-OBRAZOVNA INSTITUCIJA i kao takva, mesto je gde ucitelji jednako 'poducavaju' koliko i vaspitavaju. To nije posao samo roditelja, vec i nas profesora i kada zauzmemo jasan stav o tome sta je nasa uloga, mozemo sa punim pravom da kazemo roditeljima da ne rade svoj posao kako treba. Ja roditelj nisam, pa o tome ipak tesko mogu da govorim, a da se ne ogresim. Ali, smatram da skola treba da stvara i odgaja ljude koliko i roditelji. Tome i sluzi. Nazalost, moje ucenicko i profesorsko iskustvo mi je pokazalo da mnogi profesori NE UMEJU da rade svoj posao. I dobro znamo zasto je to tako. U ovoj zemlji, svaka se diploma mogla kupiti u neka doba za relativno malo novca. Moj tekst je pre svega namenjen mojim kolegama koje je bas briga za stanje prosvete u ovoj zemlji, jer je tako lakse. Ja nisam osoba koja ikoga mrzi, ali kao profesor, obrazovan u Srbiji i certifikovan u svetu, smatram da imam pravo da uporedim, komentarisem, i tacno tako, optuzim svoje kolege za apatiju kojoj su skloni. Ko ne zeli da bude profesor svim srcem i ko nije sposoban da se izbori sa svime sto ta mukotrpna delatnost zahteva, uvek moze da proba da se bavi necim drugim. Mozda ce mu biti bolje.

    A sto se tice TV-a, video igara i tome slicnog, te se stvari, koliko ja znam, gase na dugme. I nije tesko, kad se jednom uradi. Daleko od toga da decu, roditelje i profesore neko primorava da gledaju Grand paradu. To je svesni, licni izbor. Samo je tuzno sto kulturni delatnici imaju pametnija posla nego da nude kvalitetnu alternativu.

    ОдговориИзбриши