5 for 2025

 Leto Gospodnje 2025. bilo je bogato vrhunskim naslovima fantastike i očekivao sam da ću imati daleko preko uobičajenih deset u kategoriji Year's Best. 

 Nažalost, nije bilo tako - iako sam tokom godine pročitao planiranih pedeset pet naslova. Nekoliki su razlozi tome, ali ponajviše to što je godina obilovala preobimnim knjigama strpanim u njenu završnicu, pri čemu sasvim solidan broj tih knjiga nije napisan tako da se čitaju lako i brzo, a ima i završnica dugih serijala, koji traže podsećanje na to što se dešavalo ranije, a i angažovanje mozga na drugačije načine, te se posledično čitaju znatno sporije.

Bilo kako bilo, u godini za nama za mene se svega pet naslova istaklo kao najbolja fantastika koju sam čitao tokom godine, a da sam ih prvi put čitao u 2026. godini.

 

 

 

 

 

Na prvom mestu je Drop of Corruption američkog pisca Roberta Džeksona Beneta, za koji je dobio i Huga u kategoriji najboljeg romana, a možda čak i u skarednoj silom nametnutoj kategoriji najboljeg serijala, ali kako me rečena kategorija nervira, ne obraćam pažnju na nju, te ne mogu da tvrdim.

Uglavnom, ovo je drugi roman u serijalu Shadow of the Leviathan i predstavlja vrhunac Benetovog stila, kako pripovedačkog tako i svetskograditeljskog. Svi do sada objavljeni njegovi romani sadržali su jak "sistem magije" kao temeljac kako izgradnje sveta tako i kao pokretač radnje, u suštini. Takav je slučaj i ovde, ali sa ovom trilogijom Benet se izbrusio dovoljno da to ostane u mizanscenu dok se najveća pažnja posvećuje likovima i njihovom razvoju, kao i vrlo zamršenoj u suštini krimi priči. Ovo je roman, odnosno serijal u kome ekosistem igra pozamašnu ulogu, oblikujući ne samo sistem magije već i društvo u celini, pa samim tim i ekonomiju i politiku, a u te elemente uranjamo već na prvim stranicama prvog romana i moram priznati da je to jedna od odlika ovog serijala koje me mame da ga ponovo pročitam. Uporno pišem "serijala" a ne "trilogije" iako je Benet sve do sada pisao u formi trilogija, zato što sve više imam utisak da će Shadow of the Leviathan biti otvoreni krimi serijal, maltene po uzoru na Dresden Files, pre nego zaokružena priča, ponajviše zbog kompleksnog društvenog, političkog i ekonomskog uređenja prikazanog u knjigama i naprosto ne vidim kako bi autor mogao da završi priču - koju je zapravo samo nagovestio, makar u širem kontekstu - u jednoj knjizi koja mu preostaje, ako bi ovo bila trilogija. 

Naravno, ne da nemam ništa protiv već bih voleo da se pokaže da sam u pravu, a uz to bih silno voleo da prevodim ovaj serijal.

Hronološki sledeći roman koji sam čitao a na mene je ostavio snažan utisak nosi naslov Twice as Dead američkog pisca pre svega poznatog po alternativnoj istoriji, Harija Tartldava. Tartldav je doktor vizantologije i čini mi se i univerzitetski profesor, tako da su njegove knjige uvek pomno istražene i više nego verno predstavljaju isečak iz života epohe kojom se bavi. U slučaju ovog romana, to je period relativno ubrzo nakon Drugog svetskog rata, u svetu u kome postoje vampiri, zombiji, magija i razne karakondžule, a protagonista je vojni veteran i privatni detektiv "mešovite rase", kako se to danas kaže, a zapravo može da prođe i kao belac i kao crnac. Nimalo iznenađujuće za Tartldava, inače Jevrejina i levičara, roman je izuzetno angažovan i politički aktuelan, naročito kada se u obzir uzme sadašnja društveno-politička situacija u SAD. To može da smeta ili ne, već u zavisnosti od čitaočevih svetonazora i zainteresovanosti za politiku, povremeno i jeste prenaglašeno, ali nažalost i živimo u vremenu ekstrema, te je svakako prikladno. Džez igra neverovatno veliku ulogu u romanu, što uvek volim da vidim, a po osećaju koji budi, Twice as Dead čita se bezmalo kao nastavak Tartldavljevog he Case of the Toxic Spell Dump i/ili Operation Chaos and Luna Pola Andersona. Ispostaviće se da se radnja dešava u istom svetu kao i radnja romana The House of Daniel iz 2016. godine, koji nisam čitao ali mi je ekspresno uleteo na tbr za ovu godinu. Roman preporučujem ljubiteljima urbane fantastike, pre svega romana o Hariju Drezdenu, a na redu za čitanje mi i je nastavak, koji sam baš kao Twice as Dead dobio kao advanced reading copy, ali najpre moram da se izborim sa repovima od prošle godine.

Usput, moram da pohvalim i naslovnicu: nikad dovoljno zgodnih plavokosih vampiruša.

Hronološki treći pročitan naslov prošle godine, a u Year's Best kategoriji vrlo je neobična mešavina militarističkog SF i lavkraftijanskog horora. Naknadno sam saznao da je roman napisan prema potkastu koji je autor vodio na već nekoj platformi. Početna premisa je u suštini kako bi bilo kada bi svemirski brod funkcionisao kao podmornica koja zaranja u drugu dimenziju lavkraftijanskog ludila umesto pod vodu i šta to radi posadi. Prva polovina knjige relativno je spora, a i čitav roman je daleko od sumanute akcije, osim povremeno, ali napisano je vrhunski, karakterizacija je na na mestu, vojni i fantastični elementi sjajno uklopljeni - i ima taman dovoljno horora da začini jelo kako treba. Što se mene tiče, jedva čekam nastavak, o kom nisam mogao da pronađem nikakve podatke, na veliku žalost.

Takođe, koliko vidim, ovo je indi izdanje, odnosno autorov samizdat, pa je veliki plus ove knjige i to što pokazuje da je tržište nezavisnih i samostalnih autora-izdavača dovoljno sazrelo da pruži visok kvalitet konačnog proizvoda. Na kraju krajeva, to se ogleda i u činjenici da neki veliki autori, poput Eriksona ili Breta, razmatraju mogućnost samostalnog onlajn objavljivanja nekih svojih novih dela.

Bee Speaker Adrijana Čajkovskog, kojeg smo ugostili u Srbiji, a sva je prilika da ćemo ga ugostiti ponovo, pripada meni najdražem njegovom serijalu, Dogs of War. Bee Speaker je za mene bio blago razočaranje, jer je vremenski odmaknut od prethodnog dela serijala više stotina godina, a nadao sam se neposrednom nastavku radnje iz The Bear Head, ali Čajkovski je na kraju isporučio, što se kaže u mom selu, promišljenu i produhovljenu priču sa jakom porukom, što se od njega i očekuje. U potonjem razgovoru s autorom, pitao sam ga da li je namerno ovaj serijal pisao tako da prva knjiga, The Dogs of War, bude omaž "Ostrvu doktora Moroa", druga Orvelovoj "1984" i Hakslijevom "Vrlom novom svetu" a treća "Kantikulumu za Lajbovica. Postaviću mu isto to pitanje i uživo, pred srpskom publikom, pa dođite da čujete. ;)

 Na kraju, jedan od najiščekivanijih romana prošle godine i trilogija koja je definitivno stabilizovala novu zvezdu fantazijskog neba, Empire of the Dawn Džeja Kristofa. EoD je veoma solidno napisana završnica jedne veoma solidne trilogije, napisane duhovito, sa dobrom karakterizacijom, taman pravom merom izgradnje sveta i zanatski majstorskim poigravanjem savremenim fantazijskim klišeima i motivima. Kristof je nepouzdanog pripovedača doterao do krajnjih granica i ima trenutaka kada se čini da je to što se čitava trilogija zasniva na tome zapravo jeftin trik, ali pre će biti da sam ja previše iskusan, da ne kažem oguglao čitalac. Realno gledano, da sam ovo čitao sa isto onoliko godina kao kada sam čitao "Ime vetra", Kristofova trilogija bi mi bila za dva koplja bolja od Rotfasovog serijala. Voleo bih da pohvalim domaćeg izdavača, Urban Reads, na tome što se uopšte odvažio da se upusti u izdavanje jedne ovakve nemani, a i što je našem tržištu ponudio jedno baš lepo izdanje, ravno inostranim. Jeste da je skupo, ali očito je da je namenjeno probranoj publici i istinskim zaljubljenicima u fantastiku, te bi po meni svako takav trebalo da ga ima.  Takođe, ovo je jedini roman sa ovog spiska za koji je nesumnjivo da će se naći u ponudi domaćih izdavača i dostupan na srpskom jeziku.