Претражи овај блог

недеља, 22. децембар 2013.

Pravda

Pitali su me skoro šta mi je najdraže od svega što sam preveo...

463.    Gospođo Pravdo... Ovo je V.

464.    V... Ovo je gospođa Pravda.

465.    Zdravo, gospođo Pravdo.

466.    „Dobro veče, V.“

467.    Eto. Sada se znamo. Zapravo, već sam neko vreme vaš obožavalac. Oh, znam šta vam prolazi kroz glavu...

468.    „Jadno dete se zatreskalo u mene... Mladalačka opčinjenost.“

469.    Izvinjavam se, madam, ali uopšte nije tako...

470.    Odavno vam se divim... Mada samo izdaleka. Nekad sam, kao dete, sa ulice gledao ka vama.

471.    Rekao bih mome ocu: „Ko je ona gospođa tamo?“ A on bi odgovorio: „To je gospođa Pravda.“ A ja bih mu kazao: „Zar nije lepa!“

472.    Molim vas, nemojte misliti da žudim za vašim telom. Znam da niste takva devojka. Ne, voleo sam vas kao osobu. Kao ideal.

473.    Bilo je to odavno. Bojim se da je u mom životu sada neko drugi...

474.    „Šta? V! Stidite se! Izdali ste me zarad neke drolje, neke tašte profuknjače, napućenih usana i tajanstvenog osmeha!“

475.    Ja, madam? Protestujem! Vaša me je nevernost oterala u njeno naručje!

476.    A-ha! To vas je iznenadilo, zar ne? Mislili ste da nisam znao za vašu avanturicu. Ali jesam. Sve znam!

477.    Da budem iskren, nisam se iznenadio kada sam saznao. Oduvek ste voleli muškarca u uniformi.

478.    „Uniformi? Ma, ne znam o čemu pričate. Oduvek ste bili samo vi, V. Vi ste bili jedini...“

479.    Lažeš! Droljo! Kurvo! Poreci ako možeš da si mu dozvolila da ti radi šta god hoće, on sa svojim oznakama i visokim čizmama!

480.    Pa? Da ti nije maca jezik pojela?

481.    Tako sam i mislio.

482.    U redu. Napokon si razotkrivena. Više nisi moja pravda. Sada si njegova pravda. Obljubila si drugoga.

483.    Pa, i ja to umem!

484.    „Kuku! Lele! K-ko je ona, V? Kako se zove?“

485.    Ime joj je anarhija, i kao ljubavnica naučila me je mnogo više od tebe.

486.    Naučila me je da pravda nema smisla bez slobode. Ona je poštena. Ne daje obećanja, niti ih krši – za razliku od tebe, preljubnice.

487.    Nekad sam se pitao zašto me nikad nisi pogledala u oči. Sada znam.

488.    I stoga, zbogom, draga gospo. Rastužio bi me naš rastanak, ali više nisi žena što sam je nekad voleo.

489.    Evo... Pred stope ti polažem poslednji dar.

490.    Plamen slobode. Kako divno, kako pravedno. Ahh, draga moja anarhijo...

491.    „O lepoto, sve do sada znana mi nisi bila.“

среда, 18. децембар 2013.

Najtflajerz Best ov d Best za 2013.

Da rezimiramo, 

Ove godine pročitao sam pedesetak naslova žanrovske fantastike. Moj Goodreads nalog mi kaže da sam ukupno pročitao sedamdeset i nešto knjiga, ali laže kao skot - pošto baš nisam ažurno beležio šta sam sve pročitao.

Bilo kako bilo, vreme je da se od to malo pročitanih knjiga probere najbolje.

Hronološki, a i po kvalitetu, taj spisak izgleda ovako:

1. The Red Knight, Miles Cameron 5/5

"Crveni vitez" Majlsa Kamerona objavljen je u decembru prošle godine, ali meni je dopao šaka u januaru ove. Vrlo je verovatno da će slično biti i sa nastavkom ovog romana, koji bi trebalo da bude objavljen za koji dan. To jest, najverovatnije ću ga čitati narednog meseca.

Kameronov roman sledi trend "drevne prošlosti u dalekoj budućnosti". Ovaj pravac nije nikakva novost u fantastici. Bruks ga je odavno popularizovao, a u poslednjih nekoliko godina svedočimo renesansi ovakvog pristupa, počevši od Kena Šolsa pa do sjajnog Marka Lorensa. Naravno, kao i mnogo drugih stvari, i ovo je pokojni Džordan vratio u fantazijski milje. Novi pisci su očigledno primorani da delaju na polju koje su im raščistili titani, tako da savremena fantazija sve više liči na sintezu Džordanovštine i Martinovštine. što i nije tako loše kako možda zvuči.

Uglavnom, Kameronu polazi za rukom da veoma suptilno nagovesti taj element svog dela, ali i da pobegne od podražavanja Martina, što mnogim popularnijim i iskusnijim piscima nije uspelo. U svom prvom romanu Kameron izbegava SF elemente, čime se jasno razlikuje od Lorensa (u suprotnom, postojala bi opasnost da mu bude presličan), tako da se njegov roman ne može svrstati u sajens fantazi. Zanimljivo mi je to što je uspeo da dočara sumornost i prljavost sveta u kojem se njegovi protagonisti kreću, a da ne ispadne da kopira Martina, što je malo kome pošlo za rukom.

Red Knight je bespogovorno militaristička fantazija, po ugledu na Glena Kuka i Stivena Eriksona, premda kvazisrednjovekovni mizanscen veoma podseća na novije romane Stiva Stirlinga.

Kameronova proza je izvrsna. Jezik njegovih protagonista je jezik kojim se Valter Skot služio kada je pisao "Ajvanha", ali nije suvoparan i beživotan kako često ume da bude slučaj kada pisci pokušavaju da dočaraju govor srednjovekovnih plemića ili viktorijanskog građanskog društva. Kameronov jezik je živopisan i aktuelan, a nadasve uverljiv i prirodan za njegove protagoniste, premda ume da pati od preteranog obilja srednjovekovnih izraza za razne delove oklopa i opreme, što zna da optereti čitaoca. 

Najveća zamerka koju sam imao čitajući The Red Knight odnosi se na obilje PoV poglavlja, koja su ujedno veoma kratka, što dovodi do neprirodnih prekida u koncentraciji. Poglavlja jesu prelepo napisana, ali neka su svega pola stranice dugačka, što tera čitaocia da se prebrzo prilagođava različitim likovima. 

Sve u svemu, ovo je možda najbolji roman koji sam pročitao prethodne godine.


2.  She Who Waits, Daniel Polansky 5/5

Danijel Polanski je još jedan pisac nove generacije autora, koji prilično hrabro iskušavaju žanrovske granice. Recimo da je i on jedan od pobornika novog grimdark pravca u pisanju fantazije, ali je on to spojio sa noar krimićima - i to na veličanstven način. Polanski bi mogao da bude primer piscima poput Aberkrombija za to kako se piše iz gledišta negativca, jer njegov protagonista jeste bad guy. Nije reč ni o kakvom antiheroju, već o zlikovcu do srži. Problem je samo u tome što je i svet oko njega prljav i zao. Zapravo, trilogija Low Town je nešto najpribližnije Milerovom "Gradu greha" što sam ikada pročitao, a pročitao sam dosta tih noar knjiga i stripova. She Who Waits je neverovatna završnica trilogije i teško je reći bilo šta konkretno a ne spojlovati završnicu. Ono što moram da napomenem jeste da bi Polanskog pre svega trebalo da čitaju oni koji žele da budu pisci. Retko se sreće toliko maestralno pripovedanje iz prvog lica.

 Da nisam The Red Knight pročitao ove godine, She Who Waits bi nesumnjivo bio najbolji pročitani roman u 2013. No, sklon sam da kažem da je cela trilogija Low Town najbolja zaokružena celina u ovoj deceniji, makar za sada.

3. Blood Song, Anthony Ryan 5/5 & Promise of Blood, Brian McClellan 4/5

Treće mesto dele dva romana, oba debitantska.

Moram priznati da je od ta dva moj favorit Blood Song i nadam se da će se već naći izdavač koji će ga objaviti kod nas. Ovaj roman se kreće negde između "Enderove igre" i "Imena vetra". Mizanscen ratničke škole svakako nije originalan, pa čak ni najbolje izveden u žanru - recimo, to je mnogo bolje izvedeno u serijalu "Kensirat" iz pera Pet Hodžel - ali očito je da se čitalaštvo uželelo ovakvih naslova i Rajan je sjajno odgovorio na tu potrebu. Blood Song u svakom slučaju nije žanrovski instant klasik. Pokazalo se da je Rajan stekao izvesnu popularnost, ali ni izbliza kao Patrik Rotfas, Međutim, ono što Blood Song gubi na neoriginalnosti i eventualnom poređenju sa Rotfasovim "Hronikama Kraljoubice" svakako dobija odličnom izvedbom. Rajan je gotovo po stavkama dao sve što jedan coming of age roman treba da ima - ali je istovremeno postavio više nego solidne temelje za nastavak, koji je već jedan od najiščekivanijih romana koji će biti objavljeni naredne godine.

Promise of Blood je sušta suprotnost romanu Blood Song, iako dele najznačajniju reč u naslovu. Pisac je Sandersonov učenik i uticaj ovog predavača kreativnog pisanja - i Džordanovog naslednika - više je nego očit. Maklelan se opredelio da čitaoce mami worldbuildingom, relativno originalnim, i sistemom magije - prilično originalnim, premda pomalo asocira na Sandersonove Maglorodne. Maklelan se takođe opredelio da svoj svet postavi u ekvivalent predindustrijskog doba, a takve odluke su često rizične. Čitaoci po pravilo više vole kvazisrednjovekovni mizanscen za epsku fantastiku. Moglo bi se reći da je Maklelan suzio svoje čitalaštvo, ali istovremeno je zahvatio lep komad čitalaca militarističke fantastike, pa je tako popunio tu rupu.

U svakom slučaju, ova dva romana su debitanti godine - i najozbiljniji kandidati za objavljivanje kod nas.


петак, 13. децембар 2013.

2013 - svođenje računa

Ove godine pročitao sam tačno 51 naslov žanrovske fantastike. Ovo je donekle tragičan skor, s obzirom na to da sam u periodu 2004-2008 čitao prosečno 300 naslova godišnje. Međutim, nije da nisam zadovoljan, pošto to izlazi na jednu knjigu nedeljno - a knjige koje ja čitam mahom su veoma obimne.

Od tih pedeset naslova, priličan broj otpada na ponovljena čitanja, ali ima i sasvim dovoljno novog štiva. Donekle sam uspeo da ispratim najznačajnije nove pisce - pre svega Gledstona, Rajana i Maklelana - ali mi nije promakao ni Kameron, koji se predstavio krajem prošle godine, ali sam ga pročitao početkom ove. Slutim da će slično biti i sa njegovim drugim romanom.

Bilo kako bilo, evo glavnog spiska fantastike pročitane u 2013. godini. A sutra, izbor najboljih naslova.


januar

The Truth, Terry Pratchett 5/5
The Red Knight, Miles Cameron 5/5

februar

Deadhouse Gates, Steven Erikson 5/5
The Queen Is Dead, Kate Locke 5/5
The Six-Gun Tarot, R.S. Belcher 2/5
Blood Skies,Steven Montano 4/5
Black Scars,Steven Montano3/5
Soulrazor, Steven Montano 2/5
Crown of Ash, Steven Montano 2/5

mart

Frost Burned, Patricia Briggs 2/5
Written in Red, Anne Bishop 2/5
Towers of Midnight, Robert Jordan and Brandon Sanderson 5/5
The Killing Moon, N. K. Jemisin 3/5
Thraxas and the Ice Dragon, Martin Scott 5/5
Memories of Ice, Steven Erikson 5/5

april

Wolfhound Century, Peter Higgins 2/5
The Shackled Hut, Jim Groves 4/5
River of Stars, Guy Gavriel Kay 3/5
Vengeance, Ian Irvine 2/5
The Alchemist, Paolo Bacigalupi 3/5
The Heretic, David Drake and Tony Daniel 3/5
Blood Song, Anthony Ryan 5/5
Promise of Blood, Brian McClellan 4/5

maj

Three Parts Dead by Max Gladstone 5/5
Equations of Lifeby Simon Morden 4/5
Destiny's Shield by Eric Flint and David Drake 5/5
Fortune's Strokeby Eric Flint and David Drake 5/5
The Tide of Victory by Eric Flint and David Drake 5/5
The Dance of Time by Eric Flint and David Drake 5/5

jun

Fade to Black by Francis Knight 2/5

jul

Pittsburgh Backyard and Garden by Wen Spencer 4/5
Abaddon's Gate (The Expanse) by James S.A. Corey 4/5
Requiem (The Psalms of Isaak) by Ken Scholes 4/5

avgust

Magic Rises by Ilona Andrews 4/5
Emperor of Thorns by Mark Lawrence 5/5
House of Chains, Steven Erickson 5/5
Cast in Sorrow, Michelle Sagara 3/5

septembar

The Given Sacrifice, S.M. Stirling 5/5
Bonehunters, Steven Erikson 5/5
Harbinger, Philippa Ballantine 4/5
War Master's Gate, Adrian Tchaikovsky 4/5
Kinslayer, Jay Kristoff 4/5

oktobar

The Ace of Skulls, Chris Wooding 5/5
Battle Magic, Tamora Pierce 3/5
The Sky People by S.M. Stirling 4/5
In the Courts of the Crimson Kings by S.M. Stirling 5/5

novembar

She Who Waits, Daniel Polansky 5/5
Two Serpents Rise by Max Gladstone 5/5
A Memory of Light by Robert Jordan and Brandon Sanderson 5/5
Long Live the Queen by Kate Locke 4/5

decembar

Ancillary Justice by Ann Leckie 4/5

четвртак, 12. децембар 2013.

The Hobbit: The Desolation of Smaug (2013)

Film naslova The Hobbit: The Desolation of Smaug najbolji je fantazijski film svih vremena - osim kada to nije. 

Najpre, moram reći da sam na projekciju išao bez očekivanja. Možda sam čak mislio da ću gledati nešto slabiji film od prvog u trilogiji, nekako vođen mišlju da će The Desolation of Smaug biti nužni veznik između keca i trojke. No, Džekson me je demantovao u velikom stilu. Sa izuzetkom malo sporijeg početka i scene koju Gandalf zapravo pripoveda u "Gospodaru", a Džekson nam je slika kao mali prikvel, film počinje veličanstvenom akcijom i slika svet Srednje zemlje - ili bilo koji fantazijski svet, zapravo - širokim i odlučnim potezima četkicom. 

Posvećenost i najsitnijem detalju koju je Džekson ulio u ovaj poduhvat do sada nije viđena na filmskom platnu. The Desolation of Smaug je davinčijevsko otelotvoravanje sveta mašte i za čitavo koplje, ako ne i dva, ispred prethodnog filma u trilogiji i "Avatara", koji je nekako neizbežan primer uverljivosti i verodostojnosti fantazijske pozornice na kojoj se priča pripoveda. 

Ovo nije postignuto samo CGI efektima, premda je nesumnjivo da će The Desolation of Smaug za njih dobiti Oskara - trebalo bi da odmah dobije bar četiri komada u istoj kategoriji da bi se odao makar mali deo zaslužene počasti za prikazano majstorstvo - već i odličnom režijom i kadriranjem. Šta god da je Džekson radio s kamerom i tom svojom ubrzanom trakom i sa koliko već kadrova u sekundi imalo je neverovatan učinak i dinamičnost scena koje sam video, njihovo smenjivanje a bogami i koreografija sam su vrhunac kinematografije.

Glumci su bili fenomenalni. Ser Ijan Makalen je čak bio zasenjen odličnim Armitadžom, koji je Torina odigrao kao drkadžiju na kub, ali sa savršenom merom uverljivosti i sa dovoljno razložnosti da ne odbije gledaoca. Friman je Bilba odigrao sa takvom neverovatnom lakoćom da bi čovek pomislio da zaista ima hobitske gene makar u nekom korenu porodičnog stabla - ali film je definitivno ukrao Kamberbač. Nema pravde na ovome svetu ako ne dobije Oskara za ulogu Šmauga (odnosno, Šmaugovog glasa). Zvučnici bioskopskih dvorana takvo oglasovljenje zla nisu čuli još od Darta Vejdera, ali Šmaug je prevazišao čak i Dark Lord of the Sith lično. 

Sada stižem do drugog dela prve rečenice ovog osvrta na film.

The Desolation of Smaug pada sa jedne strane na Evanđelini Lili, a sa druge strane na Taurijel. 

Lili je odlična u scenama borbe. Besprekorno igra kapetana vilovnjačke garde i čak zasenjuje Orlanda Bluma u njegovoj staroj koži Legolasa. Ali za razliku od Bluma, ne snalazi se najbolje kada treba da kaže nešto. Njena gluma nije ni za poređenje sa Liv Tajler u "Gospodaru", pa ni sa njenom rolom u "Izgubljenima". Donekle ju je i Džekson izneverio. "Romantične" scene sa Kilijem su doslovce na nivou "Sumraka", ali sa boljim kostimima i muzičkom podlogom. Nenadahnuto, neuverljivo i uvredljivo. 

Uvredljiv je i tretman Taurijele kao lika. Ona bi bila savršen dodatak svetu "Hobita", samo da joj nije nametnuta uloga love interest-a tamo nekog zgodnog patuljka. Zar žena ne može da postoji van uloge nečije ljubavnice? Razumem da je Džekson želeo da popravi testosteronsku sliku književnog predloška, ali i da se poigra sa onim čime nije smeo da se igra u "Gospodaru", odnosno odnosom Gimlija i Galadrijele, ali i u jednom i drugom pokazao se kao epic fail, štono kažu u Zapadnom Gondoru. 

Imajući sve to na umu, ovaj film bi bio čista desetka da je jedno 30 minuta kraći. Jedino ga izvanredni Kamberbač sprečava da ne bude bezobrazno predugačak, ali njegova glasovna rola Šmauga toliko je zapanjujuća da bih bio spreman da ga gledam još sat vremena, preko onih dva sata i četrdeset minuta, a da ne trepnem. 

U neku ruku, The Desolation of Smaug sastoji se od dva filma. Jedan je bespotrebno glumatanje i emulacija "Sumraka", ako je neposredni vinovnik Evanđelina Lili, ili "Montija Pajtona", ako je za to zadužen Fraj. Taj deo komotno može da se iseče. Drugi deo je najluće moguće putovanje u Srednju zemlju, ispričano sa strašću i ljubavlju, sa posvećenošću i bezgraničnom maštom. Taj deo je 10/10.

Ne znam kako da ocenim film u celosti a da ne zakinem dobroj strani filma ili da ne nagradim lošu. U ovom trenutku, to mi je nemoguće. 

Svako će morati da donese svoj sud, makar do director's cut-a.

среда, 11. децембар 2013.

URBAN READS

Od letos na ovim izdavačkim prostorima, takvim kakvi su, deluje nova izdavačka kuća - URBAN READS.

Moram priznati da sam se silno iznenadio kada sam na ovogodišnjem oktobarskom Sajmu knjiga u Beogradu na štandu jednog distributera naslova manjih izdavača ugledao roman "Divergentni", iz pera američke spisateljice Veronike Rot. 

Moja zapanjenost - bolje reći "WTF trenutak" - bila je uzrokovana ne toliko činjenicom da je kod nas neko objavio Rotovu, već da je to učinila nepoznata izdavačka kuća. Naravno, urednici velikih izdavača po pravilu ne prate žanrovske trendove, već ili gledaju šta ima pet zvezdica na Amazonu, ili čekaju da vide šta će se ekranizovati.

Manji izdavači ili objavljuju zavičajne pesnike (videti Marčelov vlog), ili žive u ubeđenju da je fantastika umrla sa Arturom Klarkom.

Budući da sam vlasnik (ček' da prebrojim...) sedam mačaka (premda živim samo sa jednim crnim mačorom), nisam mogao da se oduprem radoznalosti, pa sam upriličio razgovor sa kreativnom i pokretačkom snagom iza URBAN READS.

Moram reći da se moja sajamska zapanjenost umnogostručila (ako ovakav izraz uopšte postoji; ako ne postoji, trebalo bi). Naime, takvu strast i oduševljenje knjigom i književnom fantastikom nisam susreo za ovih trinaestak godina arbajtovanja u izdavačkoj delatnosti. 

U bilo kojoj zemlji sem u Dimenziji Y, u kojoj živimo, takva ljubavna veza između posla i zadovoljstva bila bi siguran recept za brz uspeh. Ovde je to već pitanje, kao što je i sve ostalo postalo upitno, ali iz sve snage držim palčeve.

Elem, URBAN READS je izdavačka kuća okrenuta pre svega naslovima za "decu i mlade", kako bi se to reklo u SFRJ žargonu, odnosno "jang adolt" književnosti na novosrpskom. 

Izdavač se predstavio distopijskom trilogijom "Divergentni", za koju bi se moglo reći da je nadahnuta "Igrama gladi", premda sam sklon da izbegavam takve tvrdnje. Pre bih rekao da su i "Divergentni" i "Igre gladi" odraz čitalačkih potreba mladih ljudi iz postharipoterovske generacije i da su u neku ruku odgovor na poterovski romantizam s kraja devedesetih godina. 

 U dalekoj budućnosti, grad Čikago je podelio društvo na pet odvojenih frakcija, od kojih svaka predstavlja određene vrline čovečanstva: Nesebični, Miroljubivi, Čestiti, Neustrašivi i Učeni. Na Dan odabira, svi šesnaestogodišnjaci u gradu polažu test sklonosti kojim se određuje kojoj frakciji zaista svako od njih pripada. Nakon testa, oni ipak imaju slobodu da sami odluče da li će se prebaciti u frakciju koju im je test sklonosti sugerisao ili će ostati u onoj u kojoj su rođeni.
Šesnaestogodišnja Beatris Prajor je rođena u porodici Nesebičnih, ali tamo se nikada nije osećala prijatno – uprkos ljudima oko sebe, bila je usamljena i osećala je da je život među Nesebičnima sputava, kao da tamo istinski ne pripada. Kada je došlo vreme za test sklonosti, ispostavilo se da su njeni rezultati nejasni: da ne pripada samo jednoj frakciji, već da poseduje sklonosti ka trima – Nesebičnima, Učenima i Neustrašivima. U najvećnoj tajnosti je saznala istinu o sebi i upozorena ja da tu informaciju nikada, ni pod kojim uslovima, ne deli ni sa kim.

Na Dan odabira, kada svi šesnaestogodišnjaci biraju u kojoj frakciji će nastaviti svoje živote, Beatris konačno donosi odluku da napusti svoju rodnu frakciju i pridruži se Neustrašivima. Beatris i ostali transferi prolaze kroz komplikovanu inicijaciju koja ima za cilj da, na osnovu rezultata tri stupnja obuke, odluči o tome ko će od njih postati pripadnik i nastaviti život u Neustrašivima.


Pored ove trilogije, URBAN READS se otisnuo i u vode urbane (a koje bi druge?) fantastike. Ovaj pravac u njihovom izdavačkom planu zastupljen je naslovom "Groznica tame", iz pera spisateljice Kari Mari Moning. Ovo svakako nije očigledan izbor za upoznavanje srpskog čitalaštva sa urbanom fantastikom (premda su neki drugi izdavači već pokušavali da je uvedu u naše knjižare), međutim spoj fantazijskom i savremenog, ali u okruženju koje za promenu nije neka urbana zabit Sjedinjenih Država - već Irska - veoma je osvežavajuće.

Makajla Lejn je doskora verovala da su ona i njena sestra Alina obične devojke iz malog učmalog američkog gradića, da je život zapravo sjajan, i da sve ide baš kako bi trebalo. A onda je Alina otišla u Dablin da studira. Tri meseca kasnije, bila je mrtva.
U potrazi za ubicom svoje sestre, Mak u Dablinu otkriva misteriozni svet drevnih tajni i natprirodnih bića, koliko opasnih, toliko i privlačnih. U ovom carstvu senki i misterija inspirisanih keltskom mitologijom, ništa nije onako kako izgleda, a dobro i zlo nose iste zavodljive maske.
Da li je čovek koji ju je spasao, bogati  tajanstveni Džeriko Barons, tu da joj pomogne, da je iskoristi ili samo da je zavede? Hoće li Mak uspeti da se odupre magičnoj privlačnosti Vilenjačkog princa? Šta se krije u tajanstvenoj knjizi mračne magije za kojom tragaju mnogi stanovnici tajnovitog paralelnog sveta? I ko je uopšte Mak i kakve moći poseduje – da li je ona stvarno jedina nada koja može da zaustavi tamu koja nadolazi?
Uronite u Groznicu tame, prvi deo uzbudljive sage o borbi svetla i tame, u legendu o strasti, dobru i zlu, među živopisne likove, senke i demone, koji samo naizgled obitavaju jedino u legendama…

U najavi je još jedna distopijska trilogija, koja će takođe biti ekranizovana. Reč je o trilogiji The Maze Runner, ali nešto više o tome kada kod nas bude objavljen makar prvi naslov. 
Spomenuo sam da je već bilo pokušaja da se urbana fantastika ponudi našem čitalačkom tržištu, ali ti pokušaji mahom su bili neuspešni. Na prvi pogled, reklo bi se da je to stoga što naši čitaoci mare samo za strogo epsku fantastiku. No, ubeđen sam da nije tako. Mislim da je koren dosadašnjeg neuspeha urbane i omladinske fantastike kod nas pre svega nedostatak razumevanja tih podžanrova i njihovih čitalaca. Veliki izdavači očigledno nemaju kapacitete ili želju da promovišu manje poznate žanrove i da im traže, odnosno stvaraju čitaoce. U neku ruku, to je i mana velikih sistema - to što u nemom trenutku postanu mašine za štancovanje knjiga, gubeći iz vida ljubav prema knjizi kao osnovni razlog zbog kojeg neko kupuje njihova izdanja.

URBAN READS te ljubavi ima u izobilju i to je više nego očito u svim detaljima njihovih izdanja - od odličnog prevoda, vrhunske lekture pa do izvanredno maštovitog dizajna i tehničke opremljenosti.

Čitav ovaj poduhvat ima Nightflier's Seal of Approval.

петак, 06. децембар 2013.

Novi naslovi - decembar 2013. (A ujedno i dopuna spiska za čitanje.)

Svašta nešto ovog meseca. Kao i svakog, preko 200 naslova raznih žanrova i podžanrova. No, ovoga puta izdvojiću samo ono što će se naći na mom spisku za čitanje.

Something More Than Night


Ian Tregillis's Something More Than Night is a Dashiell Hammett and Raymond Chandler inspired murder mystery set in Thomas Aquinas’s vision of Heaven. It’s a noir detective story starring fallen angels, the heavenly choir, nightclub stigmatics, a priest with a dirty secret, a femme fatale, and the Voice of God.

Somebody has murdered the angel Gabriel. Worse, the Jericho Trumpet has gone missing, putting Heaven on the brink of a truly cosmic crisis. But the twisty plot that unfolds from the murder investigation leads to something much bigger: a con job one billion years in the making.
Because this is no mere murder. A small band of angels has decided to break out of heaven, but they need a human patsy to make their plan work.

Much of the story is told from the point of view of Bayliss, a cynical fallen angel who has modeled himself on Philip Marlowe. The yarn he spins follows the progression of a Marlowe novel—the mysterious dame who needs his help, getting grilled by the bulls, finding a stiff, getting slipped a mickey.

Angels and gunsels, dames with eyes like fire, and a grand maguffin, Something More Than Night is a murder mystery for the cosmos. 

The Iron Wolves: Book 1 of The Rage of Kings by Andy Remic

 Endi Remik ima dva zapažena B serijala. Jedan sam pokušao da čitam (The Clockwork Vampire Chronicles) i nije mi se dopao. Biće da je stvar do mene, pošto je Remik postao solidna zvezdica na SF&F nebu. Ako bih morao da ga poredim sa nekim ko je poznat našem čitateljstvu, rekao bih da je najsličniji Piteru Bretu, makar po kvalitetu pisanja. 

Thirty years ago, the Iron Wolves held back mud-orc hordes at the Pass of Splintered Bones, and led a brutal charge that saw the sorcerer Morkagoth slain. This ended the War of Zakora, and made the Iron Wolves heroes.

Now, a new terror stalks the realm. In hushed whispers, it is claimed the Horse Lady, Orlana the Changer, has escaped from the Chaos Halls and is building an army, twisting horses, lions and bears into terrible, bloody hunters, summoning mud-orcs from then slime and heading north to Vagandrak where, it said, the noble King Yoon has gone insane...

After hearing a prophecy from a blind seer, aged General Dalgoran searches to reunite the heroes of old for what he believes will be the final battle. But as mud-orcs and twisted beasts tear through the land, Dalgoran discovers the Iron Wolves are no longer heroes of legend... Narnok is a violent whoremaster, Kiki a honey-leaf drug peddler, and Prince Zastarte a drinker, a gambler, amoral and decadent: now he likes to hear people scream as they burn...

United in hate, the Iron Wolves travel to the Pass of Splintered Bones; and as half a million mud-orcs gather, General Dalgoran realises his grave error. Together, the Iron Wolves hold a terrible secret which has tortured them for three decades. Now, they only wish to be human again...


The Greatship by Robert Reed 

Nisam čitao Rida, ali gikovskom internetu je preskočilo srce na najavu objavljivanja zbirke njegovih priča, čija se radnja dešava na ogromnom svemirskom brodu. 

Since the beginning of the universe, the giant starship wandered the emptiest reaches of space, without crew or course, much less any clear purpose. But humans found the relic outside the Milky Way, and after taking possession, they named their prize the Great Ship and embarked on a bold voyage through the galaxy’s civilized hearts.

Larger than worlds, the Great Ship is laced with caverns and oceans, scenes of exalted beauty and corners where no creature has ever stood. Habitats can be created for every intelligent species, provided that the passengers can pay for the honor of a berth, and the human captains make the rules and dispense the justice in what soon becomes thousands of alien species joined a wild, unpredictable journey.

The first Great Ship story was “The Remoras”, published in 1994 by THE MAGAZINE OF FANTASY AND SCIENCE FICTION. All but the most recent titles in the series have been included in this volume, arranged in a rough chronological order, each story partly rewritten to capture the author’s growing expertise in the starship. New material has been added to bridge the centuries, hopefully enriching the resident confusion. 

Ascension: A Tangled Axon Novel by Jacqueline Koyanagi 

Potpuno nova spisateljica, koja se pojavila niotkuda i objavija roman za ne baš veliku i prestižnu izdavačku kuću. No, siže njenog prvenca bio mi je dovoljno zanimljiv da mi ovaj naslov odma' uleti na tablet.

Alana Quick is the best damned sky surgeon in Heliodor City, but repairing starship engines barely pays the bills. When the desperate crew of a cargo vessel stops by her shipyard looking for her spiritually-advanced sister Nova, Alana stows away. Maybe her boldness will land her a long-term gig on the crew. But the Tangled Axon proves to be more than star-watching and plasma coils. The chief engineer thinks he's a wolf. The pilot fades in and out of existence. The captain is all blond hair, boots, and ego... and Alana can't keep her eyes off her. But there's little time for romance: Nova's in danger and someone will do anything - even destroying planets - to get their hands on her!


The Cormorant

  Ono što piše spada u urbanu fantaziju, a piše dovoljno dobro da je već stekao pristojan broj poklonika. Meni je zanimljivo to što je Vending neko vreme radio kao dizajner fantasy role play igara smeštenih u Svet tame, izdavača White Wolf. Ti su ljudi radili urbanu fantastiku i pre nego što je postojala. Jednog od narednih dana zaista ću morati da pročitam sve što je napisao.

Miriam is on the road again, having transitioned from "thief" to "killer".

Hired by a wealthy businessman, she heads down to Florida to practice the one thing she's good at, but in her vision she sees him die by another's hand and on the wall written in blood is a message just for Miriam. She's expected...




The Suicide Exhibition: The Never War by Justin Richards

Ne ide mi baš u glavu da se izdavač kalibra Del Reya odlučio da objavi nešto nalik ovome, tako da je jedino logično objašnjenje da je reč o sjajnom romanu, samo sam ja toliki duduk da mi to nije jasno na prvi pogled. Će da vidimo.

 A groundbreaking alternate history World War 2 thriller.
    
The threat is not new. The aliens have been here before -- if indeed they are aliens. Obsessed with the Occult, Hitler and other senior Nazis believed they were destined to inherit the Earth. To this end, they are determined to recover 'their' ancient artifacts -- the Ark of the Covenant, the Holy Grail, the Spear of Destiny. When Dunkirk veteran and Foreign Office trouble-shooter Major Guy Pentecross stumbles across a seemingly unbelievable conspiracy, he, together with pilot and American spy Sarah Diamond and SOE operative Leo Davenport, enter the shadow world of Section Z. All three have major roles to play as they uncover the Nazis' insidious plot to use the alien Vril's technology to win the war... at any cost.

This is The Thirty-Nine Steps crossed with Indiana Jones and Quatermass. Justin Richards has an extremely credible grasp of the period's history and has transformed it into a groundbreaking alternate reality thriller.

Najslađe za kraj...

Fell Sword

Ovo je drugi roman Majlsa Kamerona. Prvi je objavljen krajem 2012, ali ja sam ga pročitao u 2013. Što se mene tiče, Red Knight - Kameronov prvenac - biće ozbiljan kandidat za najbolji roman kojeg sam pročitao ove godine.

Loyalty costs money. Betrayal, on the other hand, is free When the Emperor is taken hostage, the Red Knight and his men find their services in high demand - and themselves surrounded by enemies. The country is in revolt, the capital city is besieged and any victory will be hard won. But The Red Knight has a plan. The question is, can he negotiate the political, magical, real and romantic battlefields at the same time - especially when intends to be victorious on them all?

понедељак, 02. децембар 2013.

DANGEROUS WOMEN - George R. R. Martin & Gardner Dozois (5)

 Umesto da pišem novi unos za svaki prikaz pojedinačnih priča, samo ću apdejtovati glavni tekst, a u naslovu unosa menjati redni broj, kako bi čitaoci znali da je dodat novi sadržaj.

Objavljena je nova multižanrovska antologija koju kao urednici potpisuju Džordž Martin i Garder Dozoa. Kao sve ostalo što Martin radi i ovaj naslov biće u žiži čitalaštva, pa samim tim i blogosfere. 

Što se mene tiče, prethodne Martinove antologije - po sili nužde koncipirane i objavljene nakon što je Silverberg odustao od "Legendi" - mahom su prosečne. Rekao bih da je bilo potrebno uložiti više truda i vršiti veći pritisak na autore da daju svoje najbolje radove. 

Naravno, sada je piscima daleko lakše da dopru do čitalaca, pa čak i da plasiraju svoje kratke forme, nego što je to bilo kada su prva dva toma "Legendi" objavljeni, pa se valjda može oprostiti Martinovim antologijama to što im je prosečnost glavna odlika.

No, ova koja je pred nama - Dangerous Women - na prvi pogled obećava da će biti daleko bolja. 

U svakom slučaju, plan mi je da narednih dana čitam jednu novelu dnevno i da pišem prikaz za tu novelu. Ovo će mi biti prvu pokušaj da u blow by blow varijanti prikažem čitavju jednu antologiju, posvećujući istu pažnju svim pričama u njoj.

Videćemo kako će se to odvijati.

Za sada, evo naslovnice i sadržaja:

  1. “Some Desperado” by Joe Abercrombie
  2. “My Heart Is Either Broken” by Megan Abbott
  3. “Nora’s Song” by Cecelia Holland
  4. “The Hands That Are Not There” by Melinda Snodgrass
  5. “Bombshells” by Jim Butcher
  6. “Raisa Stepanova” by Carrie Vaughn
  7. “Wrestling Jesus” by Joe R. Lansdale
  8. “Neighbors” by Megan Lindholm
  9. “I Know How To Pick ‘em” by Lawrence Block
  10. “Shadows For Silence In The Forests Of Hell” by Brandon Sanderson
  11. “A Queen In Exile” by Sharon Kay Penman
  12. “The Girl In The Mirror” by Lev Grossman
  13. “Second Arabesque, Very Slowly” by Nancy Kress
  14. “City Lazarus” by Diana Rowland
  15. “Virgins” by Diana Gabaldon
  16. “Hell Hath No Fury” by Sherilynn Kenyon
  17. “Pronouncing Doom” by S.M. Stirling
  18. “Name The Beast” by Sam Sykes
  19. “Caretakers” by Pat Cadigan
  20. “Lies My Mother Told Me” by Caroline Spector
  21. “The Princess And The Queen” by George R.R. Martin
 Priča kojom sam započeo čitanje ove antologije nije prva, iako me ne čudi to što su Martin i Dozoa odlučili da antologiju otvore Aberkrombijem. U neku ruku, ako se Sanderson smatra Džordanovim naslednikom - makar po maniru pisanja i građenju svet(ov)a, Aberkrombi je svakako vodeći pisac postmartinovske ere i dapače zatočnik novog grimdark pravca, danas tako dominantnog u fantaziji. 

Međutim, rešio sam da DW čitam svojim ritmom i rasporedom, pa sam tako čitanje otpočeo pričom “Pronouncing Doom” by S.M. Stirling. 

Nažalost,  za razliku od priče objavljene u antologiji Warriors, ali i novela iz nekih drugih antologija, Stirling se ovoga puta odlučio da čitaocima ponudi svojevrstan predstavak (upotrebio bih izraz "prikvel", ali znam da nije široko prihvaćen van mog sela) svog glavnog serijala. Doduše, ovo nije baš najtačnije, pošto je priča smeštena negde u sredinu prve trilogije i dešava se prve godine nakon Promene, odnosno 1999. po našem računanju vremena. 

Ne bih nadugačko i naširoko o serijalu, ali moram napomenuti da on obiluje opasnim ženama. Iskren da budem, s obzirom na naslov nisam se iznenadio što je protagonistkinja Džuniper Makenzi, premda sam isprva - pre nego što je objavljen sadržaj - očekivao da to bude Tifani D'At, aka Lady Death, koja je u poslednjih nekoliko knjiga prerasla svoju izvornu ulogu i postala prilično značajan (sporedan) lik u serijalu, a meni i zanimljiviji nego što je bila, iako sada ima manji page count no ranije.

Bilo kako bilo, Stirling je vanredno dobro izokrenuo zadatu temu i ispričao priču o zaista opasnoj ženi, ali izbegavajući sve moguće stereotipe i klišee o plavušama/riđokosima i bikinijima od veriga. Nisam siguran koliko je ova priča pristupačna čitaocima koji nisu upozntati sa serijalom romana, ali pisac se potrudio da je učini što je više moguće prijemčivom za casual čitaoca i dao je sasvim dovoljno informacija o svetu i događajima da bi prosečan čitalac s ulice mogao da se uključi u radnju, premda slutim da bi rečeni uličar stekao nešto lošiji utisak od posvećenog poklonika romana o svetu nakon Promene. 

Čitaoci "Monolita" naći će izvesne paralele sa novelom Mountains of Morning iz pera Lois Makmaster Bižol, mada moram reći da je Bižol ipak za kategoriju bolji pisac od Stirlinga, ma koliko ga ja voleo.

“Pronouncing Doom” by S.M. Stirling 4/5


Brendon Sanderson opredelio se da za ovu antologiju ponudi originalnu priču, odnosno priču koja nije smeštena ni u jedan od njegovih (dosadašnjih) svetova. Pokazalo se da Sanderson i dalje ima ono zrnce blistavosti koje sam uočio još u "Elantrisu", a koje je malo utrnulo tokom rada na "Točku vremena" i pomalo u "Maglorodnima". I on je mogao da čitaocima predstavi neku kick-ass heroinu kakvih u svojim romanima ima u izobilju. Vin bi bila očigledan izbor - i možda najprimereniji ovoj zbirci. Međutim, baš kao Stirling, Sanderson se opredelio za drugačiju vrstu opasne žene. Takođe, pošto se manuo naglabanja o sistemima magije, imao je dovoljno prostora u ovoj ne baš kratkoj priči da u nekoliko crta postavi uverljiv svet i da uvuče čitaoca već nakon nekoliko rečenica.

Sanderson se okušao u "grimdark" pristupu fantastici, sa kojim se u nekoj malo meri poigravao u "Maglorodnima", i pokazao da bi vrlo lako mogao da se uzdigne veoma visoko u tom podžanru. Priča mu je čak na trenutke bila toliko mučna i depresivna - čisto na nivou atmosfere - da sam se nosio mišlju da odustanem od čitanja.

Sve u svemu, ovim je opravdao svoj status drugog po popularnosti pisca fantazije na savremenom tržištu.

“Shadows For Silence In The Forests Of Hell” by Brandon Sanderson 4/5

Džim Bučer je već u standardnoj postavi Martinovih antologija, što nimalo ne čudi pošto je reč o jedinom alfa mužjaku u čoporu uberalfa ženki urbane fantastike. U ovoj antologiji zastupljen je pričom “Bombshells”, smeštenom u svet njegovih Drezdenovih dosijea. Priča je smeštena između Ghost Story i Cold Days (pa je samim tim još jedan pokazatelj koliko je ova antologija okasnila), a protagonistkinja je Harijeva učenica, Moli. Priča je napisana solidno i na ruku joj ide to što je na relativno malom broju stranica obogatila svet Drezdenovih dosijea. Međutim, problem je što je Bučer o Moli pisao istovetno kao da piše o Hariju. Ni za trunčicu nije odstupio od Harijevih manerizama, pa je čak i pokušao da to opravda učeničkim podražavanjem učitelja. To mi nije prijalo. Iskren da budem, više bih voleo da smo dobili priču smeštenu u Codex Alera, pa makar bila i prikvel za taj serijal, ili smeštena negde između pete i šeste knjige. To bi već samo po sebi bilo dovoljan razlog za kupovinu ove antologije, sve i da u njoj nema novog Martina i Stirlinga. Ovako, Bučer je dao relativno solidnu priču, a vidi se i da se poboljšao u pisanju kratke forme, ali
makar se ovaj čitalac malo zasitio Drezdena,  a uželeo Alere. “Bombshells” by Jim Butcher 3/5


Aberkrombi je kao po običaju zanatski više nego solidan. Reč je o piscu možda najizgrađenijeg stila i upečatljivog izraza, koji gotovo nikada ne odstupa od svog prepoznatljivog stila, što njegovim čitaocima daje određenu sigurnost i pomaže im da se brže integriš. Problem koji sam imao sa ovom pričom bio je štaviše suprotan od mog uobičajenog problema u čitanju Aberkrombija. Naime, ovoga puta me jednostavno nije zanimalo šta se tu dešava. Vesternoliki milje bio mi je jednako nezanimljiv kao kada je to onomad pokušala da izvede Robin Hob. Otud je moja ocena isključivo ocena zanatskog umeća autora. Da je još uspeo da me zaniteresuje, svakako bi bila viša - pošto je jezički i stilski ova priča za sada najbolja od pročitanih u ovoj antologiji. “Some Desperado” by Joe Abercrombie 3/5