Претражи овај блог

уторак, 31. јануар 2012.

Existence

The truth is that the goal of existence is to kill you.

- IAN CAMERON ESSLEMONT, Orb, Sceptre, Throne


Verujte, tačno je.

Dobio sam nešto mejlova i poruka sa (nestrpljivim) pitanjima o završetku ovog mog izdeljenog teksta.

Šta da vam kažem, sem da ću se potruditi da to bude što pre. Trenutno mi je u vazduhu previše loptica, a premalo mi je ruku na raspolaganju.

Izvinjavam se svima što čekaju nastavak.

субота, 14. јануар 2012.

Nightflier's Best ov d Best 2011 - deo četvrti, ili Ričard K. Morgan





U prethodnom postu stao sam kod Tears of the Sun by S. M. Stirling i na polovini mog spiska romana SF&F knjiga koje su mi prošle godine najviše prijale. Nakon što su se izređali božićno-srpskonovogišnji praznici, red je da završim sa prošlogodišnjem čitanjem i otpočnem ovogodišnje.

Hronološki posmatrano, stigao sam do oktobra meseca - koji je, kada se osvrnem, bio najbolji prošlogodišnji mesec što se čitanja tiče.

Od sedam naslova koje sam tokom oktobra pročitao, četiri su izvanredni romani, jedan solidan, jedan prosečan - i jedan razočarenje. Od ovih izvarednih, na moju Top 10 listu ušla su tri: The Steel Remains i The Cold Commands by Richard K. Morgan i The Iron Jackal by Chris Wooding.

Ovo je inače bio drugi put da čitam  The Steel Remains - odnosno, drugi pokušaj da čitam taj roman, a prvi uspešan. Naime, The Steel Remains sam prvi put pokušao da čitam kada se pojavio, recimo 2008, i tada nisam odmakao dalje od prvih dvadesetak stranica. Odbilo me je što je protagonista gej. Da se razumemo, gej fantazi mi nije stran. Prvi naslovi koje sam na engleskom čitao bili su romani Mercedes Leki, koja je jedna od prvih spisateljica koje su se bavile homoseksualizmom u fantaziju. Čitao sam i Lin Fleveling, pa i raznorazne druge pisce koji imaju gej protagoniste ili sporedne likove. Međutim, Morganov glavni junak - Ringil - potpuno mi je bio ogavan i nisam mogao da čitam dalje. 

Međutim, neposredno pre nego što će se pojaviti nastavak, The Cold Commands, na internetu se pojavio niz sjajnih prikaza Morganovog fantazijskog prvenca - i to iz pera ljudi u čiji sud imam poverenja - tako da sam rešio da stisnem zube i pročitam The Steel Remains. 

Iznenađenje je bilo neverovatno - u najpozitivnijem mogućem smislu. Morgan je napisao najveličanstveniji mogući omaž velikanima podžanra mača & magije. Da se podsetimo, protagonisti ovog podžanra fantazija obično su samotnjaci i otpadnici. Morgan je Ringilovu seksualnu orijentaciju maestralno iskoristio da prikaže najvećeg mogućeg otpadnika od društva i društvenih normi. Njegov junak je uverljiv, snažan, opterećen bremenom svojih životnih odluka - istina - ali nepokolebljiv i neumoljiv, odan svojim prijateljima i uverenjima do poslednjeg daha. Morganova karakterizacija je na vrhunskom nivou - dapače, nimalo ne odstupa od vrhunske karakterizacije koja odlikuje romane Džordža Martina. Da se, nedaoPerun, nekim kobnim slučajem desi da GRRM premine pre nego završi serijal "Pesma leda i vatre" - jedini pisac koji bi mogao da ga prikladno i dostojanstveno završi, a nadasve verno Martinovom stilu, bio bi Ričard Morgan. (Doduše, Martin je izjavio da niko neće završavati ASoIaF ako on pandrkne pre vremena, zato - palite mu sveće za zdravlje.) Elem, nemam dovoljno reči hvale za ova dva naslova i naredni iščekujem najviše na svetu. The Steel Remains i The Cold Commands have Nightflier's Seal of Approval - i to BIG TIME.

понедељак, 02. јануар 2012.

Nightflier's Best ov d Best 2011 - deo treći, ili Prvih pet drugih mesta...

Kao što sam u nekom od prethodnih unosa napisao, na mojoj Top 10 listi najboljih romana koje sam prošle godine pročitao nalazi se trinaest naslova, od toga tri na prvom mestu i deset na drugom. Šta da vam kažem, oduvek sam mrzeo matematiku.

Za početak, evo spiska tih deset drugoplasiranih:

Whitechapel Gods, S.M. Peters
The Wise Man's Fear, Patrick Rothfuss
Prince of Thorns, Mark Lawrence
Under Heaven, Guy Gavriel Kay
The Tears of the Sun,  S. M. Stirling
Low Town, Daniel Polansky
The Steel Remains, Richard K. Morgan
The Cold Commands, Richard K. Morgan
The Iron Jackal, Chris Wooding
Among Thieves, Douglas Hulick

Svaki od ovih romana zapravo zaslužuje da bude najbolji na ma kojoj top listi - na kojoj nema jednog od Gregorijevih romana (o kojima sam pisao u prethodnom unosu). 

Whitechapel Gods by S.M. Peters je najbolji stimpank roman koji sam ikada pročitao. Reč je o savšenom melanžu viktorijanske atmosfere, mračne fantastike - čak na rubu horora - i lavkravtovske ideje o tuđinu. Savršeno napisan, Whitechapel Gods čitaoca tera da korača tananom linijom između depresije i radoznalosti. Kada bi me neko primorao da ovaj roman opišem u jednoj rečenici, rekao bih da je to hiperbola Barkerovog Helrejzera, samo smeštena u viktorijansko doba.

The Wise Man's Fear by Patrick Rothfuss je, posle Martinovog A Dance with Dragons, najiščekivaniji roman fantazija u ovom milenijumu. To što se Kvot u njemu nije mnogo odmakao od događaja u prvoj knjizi - odnosno, to što se nije primakao rešenju problema i zagonetke zadatih u Name of the Wind - za mnoge čitaoce bilo je veoma frustrirajuće. Sklopljeno sa tim da je The Wise Man's Fear razuđeniji od ma kog mozaičkog romana na kojem je radila grupa autora, mnogima je predstavljao razočaranje. 
Moj utisak je drugačiji, što je očigledno. Čitanju The Wise Man's Fear pristupio sam sa svešću da je reč o sporohodnoj knjizi. Ovo je naslov za duga i lenja kišna popodneva i poželjno je da se pročita u dahu. Uživao sam u Rotfusovom jeziku i - sa stanovišta dugogodišnjeg gejm mastera - moram reći da je on prvi pisac koji mi je barda predstavio tako da poželim da igram tu klasu. Rotfus nije za poklonike pisaca čijim romanima dominira akcija i brzina - to valja naglasiti - ali je svakako najbolji pisac u svojoj generaciji i čini mi se da je samo igra slučaja doprinela tome da Brendon Sanderson postane veća zvezda od njega.

Prince of Thorns by Mark Lawrence je hajpovan kao najbolji fantazi prvenac ove godine. Bilo je tu još nekih knjiga koje su izdavači gurali pod istom tom etiketom, ali Prince of Thorns je jedan od samo dva naslova koji su to i zaslužili. Lorensov jezik je jednostavan, a stil štur - što čitaocu kakav sam ja neumitno smeta. Njegov svet je takođe nedovoljno izgrađen i postavljen tek u naznakama. Moglo bi se reći da je Lorens u svom prvencu igrao na samo jednu kartu - protagonistu. Naime, protagonista ovog romana je negativac. Ne čak ni antiheroj. Reč je o petnaestogodišnjem mladiću koji je tokom većeg dela romana amoralan, a u pojedinim trenucima sebičan i zao; ne preza od silovanja, genocida, masovnog ubistva svojih saveznika i izdaje prijatelja. 

Očigledno nadahnut Aberkrombijevom izvornom trilogijom kada je reč o karakterizaciji i Bruksovom Šanarom kada je reč o postavci sveta (radnja se odigrava u postapokaliptičnoj Evropi, koja je degradirala u srednjovekovno feudalno društvo), Lorens je napisao duhovit i zabavan roman, sa protagonistom koji se na neki nači dodvorava najnižim strastima čitaoca. Na kraju krajeva, ko među nama nikada nije poželeo da može da bude totalno đubre?

Under Heaven by Guy Gavriel Kay objavljen je 2010. godine, tako da sam ga pročitao sa godinu dana zakašnjenja - a i to na insistiranje Patrika Sen-Denija, čuvenog kanadskog SF&F blogera. Kej ne da nije među mojim omiljeni piscima, već njegovu sortu kvazi-istorijske fantazije aktivno prezirem. Doduše, kada sam promislio o tome, shvatio sam da je to stoga što poprilično dobro poznajem periode evropske istorije o kojima je on pisao, te mi sve to njegovo pisanije izgleda kao neopevani plagijat. 

Sumnjam da je slično i sa Under Heaven - ali kinesku istoriju gotovo da uopšte ne poznajem, pa sam mogao da se opustim i da sa velikim uživanjem čitam roman napisan prelepim jezikom, vanrednim stilom, sa savršeno doziranom fantastikom i brilijantno izgrađenim protagonistom. Lako je moguće da bi Under Heaven ugrozio Gregorijeva tri romana u bici za prvo mesto, ali pomalo zbrzan kraj zaustavio ga je na korak od toga.

The Tears of the Sun by S. M. Stirling je poslednji nastavak u sada već podužem serijalu koji nosi nadnaslov Change. Radnja je smeštena u naš svet, u kojem je 1998. godine sva naprednija tehnologija jednostavno prestala da radi - što uključuje i sagorevanje baruta i pritisak pare. Strogo govoreći, ovom delu možda i nije mesto među najboljim naslovima prošle godine. Zapravo, u potpunosti mu tu nije mesto i verovatno bi trebalo da mesto njega tu čučne Zoo City by Lauren Beukes ili March in Country by E. E. Knight - ali ja Stirlinga toliko volim i toliko sam opčinjen njegovom vizijom nastanka nove civilizacije nadahnute čistom gikovštinom, da svaki njegov roman iz ovog serijala automatski ulazi u moje najdraže knjige te godine.



Za koji dan, očekujte predstavljanje druge polovine deset najboljih drugoplasiranih romana koje sam prošle godine pročitao...