Претражи овај блог

Учитавање...

уторак, 25. октобар 2011.

Vesti sa sajma - naslovi u iščekivanju


Dok na sajmu kupujete nova čeda za vaše police, sasvim sigurno se nervirate zašto nema nekih naslova koji su vam dragi.

Većina izdavača svu svoju pažnju posvećuje oktobarskom sajmu knjiga, ali retko ko pazi na to da kupci imaju šta da pazare i kada sajam prođe.

Srećom, Laguna je poprilično agilan izdavač kada je o fantastici reč, tako da će dragi naši čitaoci (od kojih živimo, te ih stoga volimo i više nego što bismo inače) več nakon sajma biti u prilici da kupe drugi tom "Bodeža snova", a do nove godine bi trebalo da iz štampe dospe treći deo Eriksonovog serijala "Malaška knjiga palih". U januaru nas očekuje The Wise Man's Fear, nastavak romana "Ime vetra" jedne od najvećih mladih zvezda epske fantastike, Patrika Rotfusa.

Detaljnije o ovim naslovima nakon sajma.

недеља, 23. октобар 2011.

Beogradski sajam knjiga 2011.

by High Duke


Kao i uvek, overio sam prvi dan sajma i evo me sa izveštajem gde se šta može naći, uglavnom od fantastike.
Sajam knjiga je ove godine konačno imao dobar i pregledan sajt na kojem su mogle lepo da se vide sve informacije. Za sve one koji žele unapred da se obaveste i tačno znaju gde je koji štand koji ih zanima tu su detaljan rasporedi svih izdavača/knjižara koji se u pdf formatu mogu preuzeti sa sledeće stranice: http://www.beogradskisajamknjiga.com/active/sr-latin/home/glavni_meni/za_izlagace/opste_informacije/raspored_po_halama.html



Na samom ulazu u sajam nas ove godine čeka jedna promena. Karte se ne kupuju više gore, kod autobuske stanice, niti kada se sidje niz stepenice, već su na svakom ulazu postavljene kućice sa salterima za prodaju. Za one koji ne posećuju previše sajmova (kao što sam ja) ceo novi sistem ulaska na sajam je bio novina. Sada je izložbeni prostor koji obuhvata Halu 1,2 i 4 potpuno ograđen i odvojen od ostatka sajma. Parking nije ograđen, tako da su ulazi praktično svuda duž parkinga. To je obeleženo jednom tablom na samom početku sajma, ali nije baš najjasnije na šta se tabla odnosi, tako da ako dođete na sajam i ugledate gomilu ljudi koja čeka na dva saltera na početku puta koji ide od hale 3 do hale 1, zaobiđite ga. Odmah krenite ka parkingu sa desne strane, iza reklamnih panoa i kupite kartu na nekom od ulaza duž parkinga. Karte važe samo za jedan ulazak i sada se stampaju sa bar kodom koji se očitava na ulaznim punktovima.


No da pređem na sam sajam.
Velike knjižare su kao i prethodnih godina u hali 4 (bivšoj 14), ali sada se nalaze na samom kraju sale. Evro Đunti, Delfi i Vulkan su tik jedan do drugih i teško da ih bilo ko može promašiti.
Rekao bih da najbolju i najraznovrsniju ponudi imaju Delfi, kod kojih se može naći praktično sve što i u knjižari, plus još nove knjige na engleskom. Delfi takođe imaju razne popuste, 15% za jednu knjigu, 20% za tri knjige, 25% za pet knjiga i 30% za deset. Imaju lep izbor stripova i fantastike na engleskom, naročitno nekih novijih izdanja tako da nemojte da propustite da pogledate šta je ostalo neobršteno. Cene se kreću od 600 do 1000 dinara za većinu izdanja u mekom povezu.



Vulkan ima slabiji izbor i uglavnom sveden na popularne stvari kao što je Twilight i neka već utvrđena poznata imena fantastike, no veoma malo toga novijeg.


Evro Đunti se baš i nije proslavio ove godine kao knjižara, budući da uglavnom ima slične stvari kao i na njihovom izdavačkom štandu u Hali 1, sa dodatkom od nešto tuđih izdanja i nešto knjiga na engleskom. No, iako nemaju toliki izbor kao Delfi, mislim da može da se probere više zanimlijvih i novijh stvari nego u Vulkanu. Ono što me je prijatno iznenadilo jeste njihova edicija klasika koji se mogu naći u tvrdom povezu po prilično pristupačnim cenama od 200 do 500 dinara. Ima svega i svačega od domaćih klasika do klasika svetske književnosti i nadam se da će ih biti još u budućnosti.


Na samom kraju hale 4, u njenom levom uglu se nalaze štandovi strip izdavača, a negde na sredini sa iste te leve strane, skroz do zida, nalazi se štand Čudne knjižare gde se mogu naći starija izdanja Znaka Sagite, Monoliti i izdanja Tardisa.

Malko bliže hali 1 je i veliki štand The English Book-a, za koji mi se čini da je ove godine bolje snabdeven stručnom literaturom, a manje beletristikom, tako da im i izbor fantastike nije neki, a i cene su veće nego u drugim knjižarama. Ali ima i tu da se probere, pa tako imamo divna izdanja sabranih dela nekolicine velikih autora koja su dostupna i u mekom povezu u sjajnom tvrdom povezu (mislim da je tvrdi povez oko 1200 dinara). Ja sam oko bacio na Edgara Alana Poa, ali izgleda da ga ni na ovom sajmu neću kupiti.

U istoj hali se nalazio i hrvatski Algoritam koji ima brojna izdanja fantastike u tvrdom povezu, od kojih neka dela nisu još ni objavljena u Srbiji.

Galeriju hale 4 ne treba posebno pominjati, tu ima svega i svačega od religijskih sekti do obimne ponude antikvara. Tu se uvek može naći neko iznenađenje, ali izdvojiću štand Amber na kojem se prodaje najviše fantastike i koji ima veliki izbor raznoraznih izdanja, što novih, što starih, što domaćih, što stranih.



U velikoj hali 1 izdavači i par štandova koji dominiraju. Lagunin u areni sa vetrenjačom pada u oči, kao i uobičajena gužva na tom štandu. O Laguninim novim izdanjima fantastike je Ivan već pričao na blogu, tako da ću ja samo pomenuti Enter Night, biografiju Metalike, i serijal Pekićevih romana koji će se nadam se nastaviti i dostići Solarisovu stariju ediciju dela istog autora. Tu su i novi Pračet, novi Džordan, a uskoro možemo očekivati i drugu knjigu Patrika Rotfusa o kojoj sam pisao pre par dana, Mudračev strah. Možda i bude do kraja sajma, ne zna se. Oni koji ne žele da kupuju po sajamskom popusti, već imaju karticu kluba Laguninih čitalaca, mogu i po knjižarskim cenama da kupuju knjige, sa svojim standarnim popustom i popustom na 3 kupljene, pošto mnogima sa maksimalnim popustom tako ispadne povoljnije od sajamskog popusta.




Čarobna knjiga se ove godine spustila u arenu i nudi raznorazne naslove. Rekao bih da su uz Lagunu ove godine bili najplodonosniji. Imamo prve četiri knjige iz serijala o Suki, Šarlejn Haris, sedam knjiga Vampirskih dnevnika i još dva dela Vampirskih hronika En Rajs: Vitorio i Pandora.
Osim vampira, tu su i SF klasici, šest knjiga Isaka Asimova, od čega pet iz ciklusa zadužbine, Svemirski Vojnici Roberta. A. Hajnlajna i Večiti rat Džoa Haldmena. Od epske fantastike su izdali Prvi zakon magije, prvu knjigu Mača istine Terija Gudkajnda, nažalost podeljenu u dva toma, i par debitanata: Kristin Kešor - Darovita i jedna domaća autorka, Katarina Skokin - Slobodne zemlje. Kako imam tendenciju da se uvek nadam nečemu dobrom od domaćeg autora, kupio sam Katarininu knjigu i verovatno ću napisati prikaz uskoro. Tu su i starija izdanja, pa i izdanja Okeana od kojih se mnoga jos uvek mogu naci na rasprodaji.




Alnari i ove godine slab sa fantastikom. Dobili smo Poslednju stražu, četvrti i konačni deo Lukjanenkove tetralogije (koja je sada dostupna kao komplet u kutiji) i nešto što bi verovatno moglo da se klasifikuje kao urban fantasy/romansa Debora Harknes - Otkriće veštica .


A red je i da istaknem i novog Peljevina u izdanju Platoa. Sok od Ananasa za divnu damu.


Na galeriji hale 1 je i štand Skrobonjinog Paladina koji ima par zanimlijvih stvari. Imamo dva romana izmišljenih pisaca iz TV serija Bog nas sve mrzi, Henka Mudija i Talas vreline Ričarda Kasla. Reka bogova Iana Mekdonalda bi trebalo da se pojavi u toku sajma, ali je zato tu dugo očekivani reprint Skrobonjinog Nakota.


Ove godine sam kod više izdavača u prolazu primetio nova izdanja Šerloka Holmsa, a kako je godina Ive Andrića, mnogi su se i njemu posvetili, uključujući i Lagunu sa kolekcijom od šest tematskih zbirki priča, ali najveću pažnju privlači izdanje Štampara Makarija i do sada najpotpunija kolekcija Andrićevih dela u 20 tomova. Može da se pazari za 15000 dinara.


No, toliko za sada. Sigurno sam puno stvari propustio, neke nisam smatrao dovoljno zanimljivih da pomenem, a neke knjige će verovatno tek izaći u toku sajma, no o tome posle nightflierove ili moje sledeće posete sajmu.

петак, 21. октобар 2011.

Bulgarija do Tokija, preko Milvokija

Braća Bugari su inače veoma agilni izdavači fantastike i u susednoj nam bratskoj državi, sa kojom smo ratovali nešto manje nego sa ostalim susednim bratskim državama, objavljeno je podosta naslova koji su nekim potpuno sumanutim logikama u potpunosti i u širokom luku zaobišli Srbiju.


Kao što se nekada srpska izdavačka scena ponosila svetskom premijerom Klarkove "3001.", tako sada Bugari mogu da se ponose svetskom premijerom novog Sandersonovog romana MISTBORN: THE ALLOY OF LAW, koji je objavljen pre nekih pet dana.

Sem što me je ova naslovnica podsetila na to koliko sam pogrešio kada sam popustio bivšoj urednici i pustio da se Mistborn prevede kao "maglar", a ne "maglorodan", podsetila me je i na to da su Hrvati dobili tekst Martinovog "Plesa sa zmajevima" drastično pre nego što je knjiga objavljena u SAD, pa su i mogli da ga objave vrlo brzo, kao i na činjenicu da Laguna, kao srpski izdavač Brendona Sandersona i Roberta Džordana, nije mogla da dobije advance reading copy "Legure zakona" kada sam tražio, za potrebe prevoda poslednjeg nastavka izvorne trilogije.

Naravno, "Legura zakona" će biti dostupna u obliku e-knjige za nekih mesec dana, ili manje, tako da ću moći da unesem odgovarajuće izmene u prevod, ako ih bude - ali ovo je, bojim se, pokazatelj tužne činjenica da naši agenti koji zastupaju velika svetska imena jednostavno nisu ni izbliza ažurni i agilni kao njihove kolege iz susednih zemalja, sa kojima jesmo ili nismo ratovali.

Nažalost, stanje u našem društvu takvo je da se knjigama posvećuje tek površna pažnja, sem možda tokom poslednje nedelje oktobra i Sajma knjiga u Beogradu, koji mahom služi da bi se političari pravili kulturnima. Našim izdavačima, takvi kakvi su, mora se odati priznanje na onome što rade. Pokazalo se da je onoliko hvaljeni duh privatnog preduzetništva i profesionalizma pustio dubok koren kod bar nekih izdavača u Srbiji - ali dok se država oko knjiga, izdavaštva, tržišta knjiga i koječega sličnog ne potrudi makar za promil više nego što to sada čini, imaćemo svetske premijere epske i ostale fantastike u Bugarskoj i Hrvatskoj, dok će naše čitalaštvo morati da čeka.


четвртак, 20. октобар 2011.

Epska fantastika i mač & magija - isto ili različito?

U svom uvodu za antologiju Swords and Dark Magic (Pyr, 2010), njeni priređivači - Lu Enders i Džonatan Strejhen kažu:

Ako se visoka (epska) fantastika bavi ogromnim vojskama, razdvojenim linijom koja se proteže između očiglednog dobra i krajnjeg zla, kao i epskim borbama kako bi se porazio mračni gospodar koji se namerio da ovlada čitavim svetom - onda je mač i magija suprotnost njoj. Protagonisti mača i magije su manje značajni u svetskim razmerama i počesto su sumnjivog morala, dok se njihovo junaštvo najčešće ogleda u spasavanju sopstvene kože iz zamke u koju su upali tokom potrage za kakvim lakim plenom... Ako je epska fantastika potomak Ilijade, onda je mač i magija naslednik Odiseje.

Ovih nekoliko rečenica su možda najbolji sažetak sličnosti i razlika između ova dva podžanra onoga što se na engleskom jeziku zove fantasy. Međutim, videćemo da su epska fantastika i mač & magija dve kategorije koje su u velikoj meri slične, koje se prepliću, pa čak i stvaraju neke nove kategorije. 

U poslednjih nekoliko godina, počevši od 2005. godine, recimo, zanimanje za mač & magiju među urednicima američkih izdavačkih kuća veoma raste. Svedoci smo sve većeg broja reprinta dela iz palp ere fantastike, kao i iz peridoda tzv. "zlatnog doba". 

Razloga tome ima mnogo. Pre svega, na uredničkim položajima trenutno su ljudi koji su odrastali uz te romane i priče, ali ne može se zanemariti ni to da su trenutno najčitaniji pisci fentezija upravo oni na čije je pisanje mač & magija kao sistem žanrovskih orijentira ostavio presudan uticaj. 

Kada je o našem izdavaštvu reč, pa i jeziku uopšte, stanje stvari je malo konfuznije. Naime, kod nas se fantastika već decenijama svodi na dva termina: naučna fantastika i epska fantastika. Jedno vreme horor je pokušavao da se izbori za mesto žanra, pre svega kroz pregalaštvo Gorana Skrobonje i Dejana Ognjanovića, ali sve i da mu je u tome pošlo za rukom, opet nije prihvaćen u širokom čitalaštvu - sa izuzetkom novijih romama koji uzimaju klasične motive horora i prilagođavaju ih potrebama jedne specifične čitalačke populacije, na taj način stvarajući nove žanrove fantastike.

U srpskohrvatskom jeziku, izraz "epska fantastika" skovan je pre svega da bi se opisalo nešto što nije "naučna fantastika". Prvi fantasy romani objavljeni su u ediciji "Plava ptica", na samom kraju osamdesetih godina prošlog veka, Naravno, reč je o Bruksovom "Maču od Šanare" i Murkokovom "Elriku od Melnibonea". Čuveno Nolitovo izdanje "Gospodara prstenova" svetlost knjižara ugledalo je 1981. i to je otprilike bilo to što se fentezija tiča. Tokom narednih dvadeset godina jugoslovensko izdavaštvo fantastike oblikovale su čitalačke i uredničke sklonosti dve osobe: Zorana Živkovića i Bobana Kneževića. Zoran je u svom Polarisu posvećivao veoma malo pažnje fenteziju, ali su čitaoci ipak dobili izvanredno "Zemljomorje" Ursule Legvin, dok je Boban u Znaku Sagite zaokružio prvih pet knjiga Zelaznijevih "Hronika Ambera". Međutim, sve do početka novog milenijuma, naučna fantastika u raznim oblicima i ukusima suvereno je vladala knjižarama i bibliotekama.

U drugoj polovini devedesetih, izdavaštvo fantastike skoro da je zamrlo. Tek pred kraj te decenije jedan one man show od izdavačke kuće upustio se u objavljivanje britanskog pisca Terija Pračeta i njegovih romana o Disksvetu. Taj one man show vremenom je prerastao u verovatno najvećeg izdavača u Srbiji, a svakako najznačajnijeg kada je o fantastici reč. 

Kao i u slučaju Živkovića i Kneževića, i Dejan Papić je pokrenuo izdavaštvo da bi objavljivao ono što voli da čita. Tako je Laguna u prvoj deceniji novog veka i novog milenijuma počela da objavljuje tada vodeće pisce fentezija, nakon čega su tim putem pošle i druge izdavače kuće, dok je naučna fantastika pala u zapećak. 

Vremenom je izdavaštvo fantastike i kod nas sustiglo svetske trendove, pa se i na našem tržištu pojavilo mnoštvo pisaca i romana koji baš i ne mogu da se svrstaju pod "epsku" fantastiku. Elementi magije i mitoloških bića su tu, ali pristup tim motivima jednostavno je drugačiji nego kod Tolkina, recimo. 

Da li se romane o Hariju Poteru može reći da su epska fantastika? Pa, naučna svakako nisu. Fantastika jesu. Ali epska? 

A šta je sa "Sumrakom"?

Dakle, sa razvojem izdavaštva i u našem jeziku se pojavil potreba za novim odrednicama i preispitivanjem starih.

Engleski jezik je ovu potrebu uočio odavno. Premda su danas žanrovske etikete pre svega u službi izdavača i knjižara, jer se u najvećoj meri koriste kako bi kupcu skratile put do knjige koju želi da kupi, ili bolje reći do knjige koju izdavač želi da kupcu proda, izvorno su nastale iz potrebe pisaca da objasne šta to pišu.

Izraz "epska fantastika", odnosno epic fantasy, skovao je britanski pisac Majl Murkok godine 1961, dok je termin sword & sorcery iste te godine tada čuveni i uticajni pisac Fric Lajber predložio kao rešenje kojim bi se opisalo stvaralaštvo Roberta E. Hauarda, tvorca čuvenog Konana. 

Šezdesete godine bile su vreme oživljavanja zanimanja za fantastiku u svim oblicima. Tome je doprinela široka društvena revolucija koja je zahvatila Sjedinjene Države, ali i prelazak Tolkinovog stvaralaštva na drugu stranu Atlantika. U tom bujanju ideja, mnogi pisci okrenuli su se autorima uz čija dela su odrasli, baš kao što se sada dešava. U slučaju Amerikanaca, to su mahom bili Hauard i Lavkraft. U suštini, na tada mlade kovanice "epska fantastika" i "mač i magija" presudan uticaj imala su upravo dela Tolkina, sa jedne, i Hauarda sa druge strane, te se oni sasvim komotno mogu smatrati začetnicima ova dva podžanra.

Dalji razvoj fentezija uopšteno, a epske fantastike i mača & magije konkretno, tekao je krivudavo. Međutim, analizirajući najznačajnije predstavnike ova dva podžanra može se dođi do nekih osnovnih crta koje ih određuju i po kojima se međusobno razlikuju.

Epska fantastika:

  • Osnovna potka je od suštinske važnosti za svet u kojem se radnja odvija, a možda i za sve svetove.
  • Priča ima svoj kraj i obično se na kraju razrešava pitanje magije kao sile i osnovnog elementa sveta: Magija ili nestaje (ili se smanjuje, kao u slučaju "Gospodara prstenova"), ili biva pročišćena od pređašnjeg zagađenja i vraća se u svet ("Točak vremena").
  • Priča ima jedan narativni tok. Svi tomovi u nizu, bez obzira da li je reč o trilogiji ili obimnijem serijalu, zapravo su jedan roman, odnosno jedna priča.
  • Protagonisti su obično časni i herojskog kova.
  • Radnja se obično odigrava na velikom prostranstvu, širom nekog kontinenta ili pak čitavog sveta, koji je predstavljen tako da prirodne lepote dolaze do izražaja kod čitaoca.

Mač & magija:

  • Potka tesno prati protagonistu ili nekoliko njih i čvrsto je povezana sa njihovim ličnim sudbinama i najčešće samo njima bitnim stvarima. (Odmazda, osveta, otmica itd.)
  • Priča često počinje od sredine, odnosno - protagonista je već uključen u neka dešavanja, kada se događa nešto što ga odvlači u stranu, tako da i kada priči dođe kraj, ona se zapravo nastavlja tamo gde je roman i počeo.
  • I kada neki serijal ima više romana, oni su delimično nezavisni, to jest - predstavlju celine, tako da kroz njih čitalac prati razvoj i izgradnju ličnosti protagoniste, a ne sveta u kojem se radnja dešava. 
  • Protagonisti su najčešće antiheroji, a počesto i neskriveni zlikovci. U najboljem slučaju, reč je o osobama koje su načinile kompromise zarad možda i opšteg dobra, ali kompromise koji na kraju njih iskvaruju.
  • Pozornica na kojoj se radnja odvija često je urbana, bez obzira da li je reč o živom ili uništenom gradu, ali i gotovo intimna - jedan ukleti zamak, nekoliko ulica, krčma: sve su to glavna poprišta radnje, umesto usputnih svratišta.

Naravno, ova podela je veoma uslovna. Doduše, za epsku fantastiku u najvećoj meri važi, ali u slučaju mača & magije ume da bude manje ili više netačna, pošto je ipak reč o podžanru koji nema toliku potrebu za jasno određenim smernicama.

Sem ovih osnovnih odlika, dva podžanra kojima se sada bavim mogu se i dalje razgraničiti:

Epska fantastika:
  • Izvornik: Tolkin - "Gospodar prstenova" (1954-55)
  • Dela nastala u prvom talasu i začetnici komericijalnog podžanra: Teri Bruks - Šanara (1977-85); Dejvid Edings - Belgarijada (1982-84).
  • Drugi talas i najveći popularizatori: Robert Džordan - Zenica sveta (1990); Teri Gudkajnd - Prvo pravilo čarobnjaka (1994) i Džordž Martin - Igra prestola (1996)

 Mač & magija:

  •  Izvornik: Hauard - Konan (1933-1935)
  • Dela nastala u prvom talasu i zameci podžanra: Lajber - Fafrd i Sivi Mišolovac (1939-1988); Anderson - Slomljeni mač (1954)
  • Drugi talas - dekonstrukcija podžanra: Murkog - Elrik (1965); Vagner - Kejn (1970)

Danas smo svedoci trećeg talasa i potpune komercijalizacije ovih podžanrova, ali i svojevrsnog spajanja ove dve fantazijske tradicije. Pre svega, danas dominantan serijal epske fantastike sve više zalazi u vode mača & magije - naravno, mislim na Martinovu "Pesmu leda i vatre". Takođe, mnogi pisci koji stvaraju u naizgled potpuno zasebnom žanru military fantasy-a uzimaju elemente i jednog i drugog podžanra i stvaraju nešto sebi svojstveno i novo. Tu pre svega mislim na Stivena Eriksona, ali taj trend postoji odranije, još od Kukove "Crne čete" ili Zelaznijevog "Ambera".

Na kraju, valja pomenuti da je sve ovo trenutno važeća teorija, kojom se bave pre svega američki izučavaoci žanra. 

Što se mene tiče, sa većinom stvari se slažem, ali sa nekima se pak ne slažem. Tribina održana početkom ovog meseca u Domu omladine Beograda, na kojoj se o ovome pričalo, bila je povod da sažmem niz razgovora sa urednicima Pira, Bejn Buksa i Paizoa, kao i sa piscima koji se bave i stvaraju unutar ovih odrednica, ali i da pokušam da unesem izvesno razlikovanje termina u našu teoriju fantastike, koja je do sada potpuno zanemarivala fentezi. 

Tokom tribine, jedna mlada dama iz publike postavila mi je pitanje koje se u suštini svodi na sledeće: "Ako je epska fantastika zapravo epic fantasy a sword & sorcery zapravo mač i magija, šta je onda pa fantasy? Kako ćemo to da prevedemo?"

Odgovor koji se nameće je - fantazija, a ako vam to zvuči glupo, onda samo fentezi. 

Bar na još neku godinu, dok se svi podžanrovi i žanrovi ne pretope i stope u jednu nadmarketinšku kategoriju.


DISCLAIMER: Tokom tribine govorili smo ne samo o ovome što vam sada predstavljam, već i raznoraznim drugim stvarima. Pomnije smo pratili istoriju fentezija uopšte i mača & magije konkretno i bavili smo se pojedinostima kod nekih pisaca, kao što su Murkok, Zelazni, Džordan i Martin. Blog baš i nije medij koji omogućava preveliko meandriranje, pa stoga dođite na sledeće predavanje. :)
 

понедељак, 17. октобар 2011.

WISE MAN'S FEAR - Patrick Rothfuss

by High Duke
Веза

Konačno stižem do prikaza drugog romana Rotfusove planirane trilogije Letopisa Kraljeubice (The Kingkiller Chronicle) , koji je možda bio jedan od najočekivanijih ove godine od strane žednih fanova koji su čini se vekovima čekali na nastavak serijala. O prvom romanu sam pisao ovde http://nightfliersbookspace.blogspot.com/2011/01/name-of-wind-patrick-rothfuss.html.
Nakon tog višegodišnjeg čekanja nastavka, Patrik je pokazao da je barem u nečemu sprema da krene stopama Džordža Martina.



Kritike su podeljene, neki su bili oduševljeni, neke je knjiga na smrt udavila, neki nisu sigurni šta da misle. Prvo što pada u oči je obim knjige. Gotovo da je postala stvar nezvaničnog takmičenja mlađe generacije pisaca fantastike ko će napisati duži roman, imamo skribomana Stivena Eriksona i čudovišta od poslednjih par knjiga, a Brandon Sanderson i Patrik su se i šalili na konto dužine. Kada je Rothfuss rekao na koliko stranica je stigla knjiga, Sanderson je napisao: It's on.
No, drugi problem je pauza od četiri godine između knjiga gde imamo simptom sličan Martinovom.
Ljudi imaju određena očekivanja od sledeće knjige, određenu ideju kuda bi trebalo da ide priča dalje, a čekanja sve frustriraju i teraju da misle: Ako sam godinama čekao knjigu, bolje bi joj bilo da bude fantastična (što mnogima znači da bi trebalo barem u dobroj meri da ispuni njihova očekivanja.) Od te boljke pati i Wise Man's Fear. Prvi deo su mnogi shvatili kao prolog, uvod u akciju koja će da usledi (između ostalih i ja), i od drugog dela su prirodno očekivali da ubrza radnju i da konkretizuje glavni tok i glavnu potragu Kvota. No, Patrik Rotfus nije tako zamislio svoju trilogiju. Čitaoci su očekivali da Kvot u drugoj knjizi dobrano uhvati trag Čandrijanima i da se polako priča vodi ka završnici. Ali to nije ono što su dobili, tako da su mnogi bili razočarani sa tih hiljadu novih strana davljenja i sporednih Kvotovih avantura, kako su to mnogi nazvali.

Wise Man's Fear je nastavak priče o Kvotu. To je ono što je Patrik želeo da napiše, priču o Kvotu, čoveku koji iako još mlad, postaje živa legenda. I to nije tajna, neka skrivena namera autora, već je samo delo tako koncipirano. Kvot priča priču svog života od početka pa do kraja, ne samo priču o Čandrijanima i kako je stekao nadimak Kraljeubica. Tako da dobijamo skoro sve što sam Kvot smatra bitnim za samu priču i razvoj njegove ličnosti, a toga nikako ne nedostaje u ovom romanu. Kao što sam rekao i ranije, ovo je fantazi bildugsroman. Iako nemam neku posebnu želju da guram u kalupe, mislim da je to najbliža odrednica. Imamo odrastanje i razvoj jednog lika koji će postati heroj, ali na daleko drugačiji način od većine heroja iz standardnih epskih fantastika koji će jednog dana spasiti svet, njegovo odrastanje je toliko detaljno i sjajno napisano da Rotfus nagoni čitaoca da se saživi sa Kvotom, da deli njegove patnje, nadanja, grcanja u novčanim problemima dok se bori da preživi, radi ono što voli i ostane na stazi svog sna.
Kvot je kao lik izašao iz tradicija mača i magije više nego epske fantatike. On možda jeste plemenit na svoj način, hrabar, pametan i hitrog uma, hipersposoban za skoro sve, ali kao osoba je mnogo opipljiviji i stvarniji, sa svim svojim manama: burnom naravi, ne baš uvek najpoštenijim ponašanjem i raznim drugi sitnijim odlikama koje dodaju meso njegovom karakteru.
Knjiga počinje odmah nakon završetka prve, drugog dana pripovedanja priče Hroničaru, koja se pak nastavlja na njegov život na Univerzitetu. Ja sam iskreno očekivao da već pri samom početku, možda u prvoj četvrtini Kvot bude izbačen sa svojih studija da postane arkanist, no to se ne dešava. Ovaj prikaz će sadržati možda koji spojler više nego što to inače stavljam, budući da radnja teče poput lagane spore reke, bez nekih brzaka i obrta koje bih pomenom par stvari mogao da pokvarim čitaocu, već pre da podstaknem radoznalost.


Dok se nastavljaju Kvotove studije, nastavlja se i njegov društveni život i ljubavne igre ili želje sa odabranicom njegovog srca, Denom. I to je možda najslabiji i najneuverljiviji deo romana, ta njegova ljubav koja se oteže, i koliko god moram da se složim da je zapravo sjajno predstavljena nesigurnost jednog zaljubljenog tinejdžera, ume da pretera i bude malko naporna, naročito sa razvojem događaja u kojima sudbina izgleda stalno navodi Kvota na Denu i obrnuto, u kom god delu sveta se nalazili. No, čak i to je prelepo napisano, bez preterane patetike koja bi mogla da ogadi doživljaj i umanji užitak čitanja.
Dok je u prvom delu Kvot tražio samog sebe, on ovde traži mesto u svetu. Ranije je poznavao samo dva grada i neke fragmente kojih se sećao, ali sada Kvot konačno ide van Univerziteta i tog ograničenog prostora širinom sveta u kojem živi. Sa njim prirodno idemo i mi i Kvotovim saznavanjem, konačno saznajemo ponešto više o samom svetu, veri i mitosu. No, za razliku od Eriksonovog sveta Malazana gde čitalac takođe skoro sve saznaje kroz same likove i često otkriva neke istine tako što i protagonisti saznaju, tamo preovlađuje osećaj da ta istorija i univerzum već postoje na tom mestu, dok ovde zbog specifičnosti pripovedanja u prvom licu, kao da se istine i činjenice ispredaju oko samog Kvota.



Kako ovo nije roman koji će da se čita zbog nekog osećaja neizvesnosti ili sjajne akcije, obiluje digresijama na način koji ne mogu da ne uporedim sa Kamenom moći Hansa Bemana, gde većina poglavlja predstavljaju segment za sebe, priče unutar priča. Tako i Wise Man's Fear obiluje pričama, legendama i mitovima na koje Kvot nailazi u svojim putovanjima i pokušajima da sastavim slagalicu istine izgubljene prošlosti i često nastanka značajnih stvari i pojava.
Gde god da se pojavi, Kvot je stranac i autsajder, ali njegova prilagodljivost mu omogućava da se u gotovo svakoj situaciji snađe, i iako sam kao čitalac uživao često u njegovoj pronicljivosti i sposobnosti da izvuče najbolje iz situacije, ume pomalo da bude zamorno. Tako se Kvot snalazi savršeno na dvoru stranog visokog plemica kod kojeg dolazi u potrezi za mentorstvom, snalazi se u ulozi vođe male grupe plaćenika, pa i kao uljez u potpuno drugačijoj kulturi ljudi, čije se samo poimanje civilizacije razlikuje od onoga što Kvot poznaje (što je, naravno, primarno zasnovano na našoj sopstvenoj). Ademi su, siguran sam, kreacija na koju je autor posebno ponosan, sa sve ratničkom disciplinom Sparte i veštinama borbe koje mogu biti inspirisane samo dalekim istokom. No, za razliku od mnogih drugih autora kod kojih bi se između naroda u fiktivnom svetu i stvarnom svetu mogle povući paralele ili bar uvideti inspiracije autora, ovde su sve kulture prilično drugačije ili neodređene, osim Edema Ruha koji su gotovo lutajući motiv i čiji nomadsko-zabavljački način života vodi samo do jednog zaključka (iako su im fizičke odlike izmenjene).
No, kod Adema Kvot se uči da postane ratnik, ali Rotfus i to radi drugačije i teži nekoj realističnosti (koliko je to moguće) tako da njegove veštine iako drastično unapređene ne prevazilaze granice logike i ljudskih sposobnosti , kao što to ume u epskoj fantastici da bude slučaj. On je za uslove kulture koja ga naučila veštinama možda prosečan, ali ne više od toga i nadam se da će tako ostati.

Posebno mi se dopada Rotfusov pristup magiji i način na koji je u isto vreme objašnjava i čini mističnom. Magija arkanista se uglavnom svodi na osnove i principe magija koji zaista postoje, dok tu još uvek postoji ona magija koja po meni priče čini zanimljivim; onostrana, misteriozna i nedokučiva, neobjašnjiva, ali prirodna nekim stvorenjima. U ovom romanu Kvot će spoznati ljubav, ali i nova natprirodna bića, ceo novi svet. Feluriani su Rotfusovi vilovnjaci koji su zapravo bliži tradicionalnim poimanjima vilinskog soja od većine drugih interpretacija. Nisu zli, nisu ni dobri, moral je za njih drugačija kategorija nego ljudima, rasa gotovo potpuno strana, u isti mah i superiorna u odnosu na ljude, ali na druge načine infantilna, poput razmaženog deteta. Svet u kojem žive nije naš i vreme tamo drugačije protiče i samo pod određenim okolnostima se može preći iz jednog u drugi. No, ovakva depikcija je bliža britanskoj tradiciji i verovanjima nego čak i Tolkinova, a magija koju poseduju izmiče racionalnom objašnjenju, čineći je pravom suprotnošću arkanističke naukolike magije.



I pored svih digresija i otezanja, složiću se sa Brandonom Sandersonom i njegovom tvrdnjom da je knjiga divna za čitanje. Dokle god joj se pristupi otvoreno i prepusti Rofusovom peru, uživanje je neminovno.
Ali spori tempo može da nas dovde do još jednog problema. Gde je tu onaj zaista legendarni deo o Kvotu i hoće li uspeti sada da privede kraju to u jednoj knjizi i za jedan dan pripovedaja? Ja nisam tako siguran. Pored praktično glavnog dela priče koji tek treba da bude ispričan, tu je i priča u sadašnjosti sa Hroničarem i Bastom i svetom koji je u previranju. U 1000 strana može mnogo toga da se dogodi, ali će verovatno zahtevati bar deo promene ritma i možda preskakanja određenih sitnijih avantura (toga ima i u ovoj knjizi kada Kvot potpuno preskače niz, kako izgleda, strahovito zanimljivih avantura zato što su manje-više nebitne za njegovu priču i lika).

U svakom slučaju knjiga ima moju toplu preporuku, a mislim da će možda za koji mesec i Laguna izbaciti prevod na srpski, pa će biti dostupniji.

уторак, 04. октобар 2011.

Predsajamska groznica u Laguni



Laguna je naš konstantno najagilniji izdavač fantastike i već petnaestak godina - najznačajniji. Na kraju krajeva, ma šta Laguna danas objavljivala, ne smemo zaboraviti da je ova izdavačka kuća i nastala sa ciljem i namerom da objavljuje romane Terija Pračeta.

Tokom prethodne decenije bilo je i drugih izdavača koji su se petljali u objavljivanje fantastike, ali to je mahom bilo sporadično, bez vizije i bez razumevanja žanra. U poslednjih nekoliko godina izdvojili su se IPS i Čarobna knjiga - pre svega po odabiru naslova i fokusiranoj uredničkoj politici. Nažalost, IPS je neslavno propao, ali ostala nam je Čarobna knjiga, koja veoma dobro pokriva fantazijsku književnost namenjenu deci i mladima. Kako sam već predstavio nova naslove Čarobne knjige, red je da se detaljnije pozabavim sajamskom ponudom našeg najvećeg izdavača.


Tradicionalno, oktobarski sajam knjiga je vreme za predstavljanje novog romana Terija Pračeta. Ove godine reč je o romanu "Peti slon", po mom mišljenju najzabavnijem romanu koji prati Noćnu stražu i jednom od najboljih romana u serijalu o Disksvetu, zapravo je dvadeset četvrti roman o Disksvetu i šesti o Noćnoj straži. Već je činjenica da je jedna izdavačka kuća objavila dvadeset četiri romana u jednom ne tako komercijalnom serijalu u neprekinutom nizu za veoma veliku pohvalu.






Naravno, Laguna je pre svega poznata po svojoj nekomičnoj fantastici. Premda je pre nekoliko godina ovaj izdavač zapao u svojevrsno zatišje kada je o objavljivanju fantastike reč, u međuvremenu je to više nego nadoknadio. Poklonici epske fantastike će na predstojećem sajmu imati prilike da kupe popriličan broj vrhunskih dela ovog žanra. Pre svega, tu je novi roman u serijalu "Točak vremena" - poslednji koji je tvorac serijala, Robert Džordan, napisao od početka do kraja - "Bodež snova". Ovo je do sada najobimniji roman u serijalu, tako da će biti objavljen u dva toma. Na svu sreću, neće biti dugog čekanja između tomova, već će jedan za drugim izaći iz štamparije, verovatno tokom trajanja sajma.

Još jedna sajamska premijera je i drugi nastavak trilogije "Red magle", pod naslovom "Zdenac uspenja". Autor ove trilogije, Brendon Sanderson, ujedno je i nastavljač Džordanovog rada na "Točku vremena" i, premda mlad, sasvim je sigurno najveća zvezda među piscima epske fantastike - izuzevši "drugog R.R - a", naravno.

Sandersonovi romani pre svega se odlikuju svežim i originalnim pristupom žanru i kreaciji sveta koji je pozornica za protagoniste i antagoniste. To je samo po sebi veoma veliki uspeh, naročito ako se uzme u obzir to da je epska fantastika žanr u kojem je ispričano gotovo sve što ima da se ispriča.

U svakom slučaju, Sanderson je već drugi po značaju autor u žanru i sasvim je izvesno da će sve više i više dobijati na značaju, budući da je reč o mladom i nadarenom piscu.


Zanimljivo je da je Brendon Sanderson zapravo predstavnik čitave jedne generacije mladih pisaca, koji su upali u prazan prostor stvoren velikim razmacima između objavljivanja novih naslova u serijalima "Točak vremena" i "Pesma leda i vatre".

Naime, američki izdavači su nekoliko godina gotovo očajnički tragali za naslednicima pisaca kao što su Džordž Martin i Robert Džordan. To je dovelo do prevelikog isticanja određenih pisaca i pravog fabrikovanja spisateljskih zvezda & zvezdica, ali - srećom - iz te mase književnih poluproizvoda izdvojilo se nekoliko autora, za koje se mirne duše može tvrditi da ne predstavljaju samo budućnost epske fantastike, već i sadašnjost.

Najpoznatiji i najpopularniji pisac iz te nove garde fantasta - nakon Sandersona - jamačno je Džo Aberkrombi.

Aberkrombi je uvideo potrebu za određenom vrstom epske fantastike, za kakvu je čitalaštvo skovalo naziv grim & gritty - što će reći "turobno i prljavo" - i zadao sebi zadatak da ispuni tu nišu i zadovolji čitalačke tražnje.

To što su se čitaoci navadili na ovakvu vrstu književnosti može se staviti na dušu pre svega Džordžu Martinu, ali i Stivenu Eriksonu. Međutim, Aberkrombijevi protagonisti mahom nisu harizmatični kao Martinovi i Eriksonovi, već je doista reč o najgorim protuvama i šljamu zemaljskom. Njegovi romani nisu za svakoga, ali napisani su dovoljno dobro da se ne mogu zanemariti i zaobići. Aberkrombi je vrhunski pisac koji se oslanja na izuzetnu karakterizaciju i svoje pisanje zasniva na neverovatno životnim junacima. Potpuno je odvojeno pitanje to što se rešio da te junake prikaže čak ne ni kao antiheroje, već kao zlikovce.

Laguna je objavila prvi naslov u njegovoj izvornoj trilogiji The First Law, a pod naslovom "Oštrica" i u prevodu Nikole Pajvančića.


Nakon Sandersona i Aberkrombija, najveće novo ime epske fantastike je Patrik Rotfus.

Ovaj mladi pisac je stilski možda i najbolji u svojoj generaciji i svojim prvencem je silno zatalasao tada pomalo žabokrečinom pokrivene vode epske fantastike.

Nažalost, ubrzo nakon objavljivanja tog svog prvog romana, pod naslovom "Ime vetra", teško se razboleo - pa se sa objavljivanjem drugog nastavka u trilogiji silno odužilo.

Laguna je odabrala sjajan trenutak za to da srpskom čitalaštvu predstavi "Ime vetra", pošto je The Wise Man's Fear, drugi nastavak u trilogiji, objavljen veoma skoro  nakon srpskog izdanja "Imena vetra". 


Ukoliko ste prošle godine propustili da svoju kućnu biblioteku obradujete ovim naslovom, nemojte ga zaobići na ovom sajmu knjiga.


Pisac koji zaokružuje priču o mladim zvezdama epske fantastike zove se Skot Linč. 


Linč se na spisateljskoj sceni pojavio sa Sandersonom i Rotfusom i takođe ostavio izvanredan utisak na čitaoce. 


Kao i u slučaju prve dvojice, njegovi romani se bave ne baš klasičnim temama za žanr epske fantastike, a njegov protagonista je na samoj ivici toga da bude antiheroj. 


"Crveno more pod crvenim nebom" nastavak je romana "Laži Loka Lamore". Između ostalog, meni je zanimljiv i po tome što počinje posvetom Metjuu Vudringu Stoveru, jednom od danas najnezapaženijih pisaca fantastike, koji to nikako ne zaslužuje - ali i po izvanrednom prevodu Nevene Andrić.






Lagunina posvećenost "prvoj klasi" fantasta nikako ne znači da je ovaj izdavač zapostavi B kategoriju. Naravno, uslovno rečeno.

Žanrovska fantastika je premalo polje da bi mogla da istrpi mnogo zvezda, ali je zato dovoljno široko da obuhvati čitav niz više nego solidnih autora, veoma obdarenih i maštovitošću i zanatskim umećem, ali možda ne dovoljno harizmatičnih ili sa preslabim prisustvom u fanovskoj zajednici da bi postali prave velike zvezde i dospeli na bestseler liste na kojima se nalaze i imena glavnotokovskih pisaca.

Jedan od takvih autora je i Piter Bret.

Bretov Prvenac - "Noć demona", izvorno objavljen kao The Warded Man - usledio je odmah nakon objavljivanja Sandersonovog "Zdenca uspenja", tako da je čini mi se najviše zbog toga slabije primećen van krugova posvećenika. 




Laguna je imala dovoljno uredničkog sluha da prepozna pisca koji zaslužuje da bude preveden i objavljen više nego mnogi drugi, bez obzira na to što nema status zvezde kao njegove kolege Sanderson ili Aberkrombi.

"Noć demona" je još jedan u nizu romana epske fantastike koji odstupaju od prihvaćenog klišea world building-a i oslanjaju se pre svega na originalnost i odbijanje fantazijskih kišea obrazovanih tokom osamdesetih godina, koji se nažalost vraćaju na velika vrata.

Dakle, reč je o romanu svakako vrednom pažnje.


Na kraju, Laguna nije zaboravila ni poklonike drugih žanrova. Ova izdavačka kuća je svojim čitaocima predstavila dva remek-dela takozvane tvrde naučne fantastike - reč je o jednom premijernom i jednom ponovljenom izdanju.


"Oblast otkrovenja" Alastera Rejnoldsa smatra se jednim od najboljih "tvrdih" sf romana svih vremena, a svakako u poslednjih desetak godina.

"Obalst otkrovenja" je prvi u nizu roman i kratkih priča koje sačinjavaju ono što se sada naziva "univerzum Oblasti otkrovenja".

Veoma je zanimljivo i to što Rejnolds posvećuje mnogo pažnje naučnoj utemeljenosti tehnologije zastupljene u njegovim romanima,

Drugi nedavno objavljeni roman naučne fantastike verovatno je jedan od najznačajnijih sf romana svih vremena. Reč je o "Susretu sa Ramom" Artura Klarka.

O "Rami" nema šta mnogo da se kaže. Za velik broj nas taj roman je bio uvod u sf i veoma raduje to što Laguna nije zapostavila Klarka i što svojim čitaocima nudi i druge žanrove fantastike, a ne samo epsku.



Naravno, Laguna ima još naslova u ponudi koji spadaju pod krovni izraz "fantastika". Urbana fantastika, slipstrim, paranormalna romantika... Ovaj izdavač se veoma trudi da zadovolji široku lepezu potreba ljubitelja fantastike, te tako nimalo ne sumnjam da ćemo do sajma i nakon sajma imati prilike da budemo iznenađeni novim naslovima i novim piscima.

Vidimo se na sajmu.