Srednju školu meni je obeležila požarevačka biblioteka, inače jedna od bolje snabdevenih u Srbiji, naročito kada je o fantastici reč. Tu sam otkrio Bobanovu ediciju "Znak Sagite" i Rodžera Zelaznija, ali i Kardovog Endera i još koješta nešto.
Dakle, nastavak:
- Korvin od Ambera: Pisac koji je na mene ostavio najveći utisak posle Tolkina nesumnjivo je Rodžer Zelazni. Njegov Korvin je po meni najbolje ostvaren progatonista podžanra mača i magije, pri čemu nije samo to. Zapravo, Korvin je prvi "sivi" - ni crni ni beli - junak neke fantazijske knjige sa kojim sam se saživeo i čini mi se da je Zelaznijev "Amber" otvorio vrata kroz koja su kasnije prošli Džon Snou, Mostopalitelji i silesija drugih meni omiljenih likova. Bilo kako bilo, prvih pet hronika Ambera su knjige koje sam najviše puta pročitao nakon "Gospodara prstenova".
- Ender Vigin: "Enderova igra" me je raspametila kada sam je prvi put pročitao u onom starom džepnom izdanju. Čitao sam je iznova i iznova, a nakon nje i "Govornika za mrtve", naravno, neprestano nalazeći nove i nove poruke skrivene između Kardovih redova. Međutim, vremenom me je "Govornik za mrtve" privlačio sve više i više sve dok mi Ender u nastavku nije postao bliskiji i značajniji nego Ender u prvom delu serijala. Valjda je to priča o odrastanju, kako Enderovom tako i mom?
- Roland od Gileada: Sa Kingovim pisanjem upoznao sam se kao četrnaestogodišnjak sa romanom "To", ali ne mogu da kažem da sam se preterano vezao za nekog od likova. "Mračnu kulu" počeo sam da čitam od druge knjige, pošto je prvu neko ukrao iz biblioteke, tako da sam Rolanda upoznao sa manjkom prstiju. U svakom slučaju, njegovo putešestvije između svetova i kroz Pustare bilo je moj prvi susret sa načinom razmišljanja i svetonazorom koji ću kasnije ponovo susretati čitajući raznorazne stvari, od "Propovednika" pa do raznih romana urbane fantastike.
U svakom slučaju, sve do fakulteta i uplovljavanja u prevodilačke vode, ovim likovima vraćao sam se iznova i iznova i pokušavao da u svoju tinejdžersku ličnost ugradim što više mogu njihovih crta. Valjda mi je uspelo.
Ono sto je za tebe Korvin, tako je meni Tomas Kovenatnt, Nevernik. :) Prakticno sam preko Stivena Donaldsona zavoleo fentezi. Pre toga sam vise-manje bio ravnodusan prema Tolkinu i ostalim fentezi piscima koji su pisali tokom 80-ih. Vise sam preferirao tvrdji sajens fiksn, uglavcnom izdanja od Kentaura i Polarisa. Trebalo je da prodje puna decenija (u doba kada je Dzekson razbijao blagajne sa filmskom trilogijom) da dam ponovo sansu Tolkinu da bih ga cenio kako treba. Mada, ruku na srce, vise volim Silmarilion od GP-a.
ОдговориИзбришиSto se tice Zelaznija, volim ga, ali... ta ljubav je sa distancom. Steta sto sam ga prvi put citao kada sam vec duboko zakoracio u zrelo doba, odnosno vec sam imao formiran knjizevni-fentezi/sf ukus.
Revolveras... imam kompilovan odnos sa njim, od ljubavi do prezira. :( Bilo kako bilo, Kingu priznajem da je napisao jedan od najjebasticnijih pocetnih recenica bilo koje knjige i/ili serijala koje sam ikada procitao.
''Covek u crnom bezao je kroz pustinju, a revolveras ga je pratio.''
Uhhh, jbt, i sada mi zastaje knedla u grlu od te recenice. Ako ikada dobijem Alchajmera, zaboravicu sve osim te recenice hehehehehe
Posle Tomasa Kovenanta, ostaju samo dva forever (anti)heroja kojima se uvek vracam s vremena na vreme: Martinov Tirion Lanister i Gejmenov Sendmen.
So it goes! :)