„Možete li da zamislite kako je nakon toga izgledao moj život? Svake noći sanjam bojišta, oružja, raskoši i malde ratnike. I uvek ono isto mesto, na obali mora. Oseća se miris krvi i znoja. Ja živim tamo, a kralj svih kraljeva stavlja na kocku svoj život i život svojih ljudi, zbog mene: zbog moje lepote i ljupkosti. Kada se probudim pokraj mene sedi moj otac. Pomiluje me i kaže: sve je gotovo, kćeri moja. Spavaj. Sve je gotovo.“ („Hrisejida“, Alesandro Bariko, Homer, Ilijada, Paidea, 2005)

Postoje knjige koje čitate baš onda kada za to dođe vreme. Ne ranije, ne kasnije. I uklope se u celokupno vaše životno iskustvo i ostave dubok trag u vašem sećanju. Samo zbog toga što su bile čitane baš kada je za to došlo vreme. Ova je knjiga za mene upravo takva.
I sada vam dugujem tu priču.

Naime, za Novu godinu putovala sam u Krakov. Jedna od fakultativnih ekskurzija bila je zakazana za sam 31.12. sada već prošle godine. I to je bio obilazak memorijalnog kompleksa Aušvic-Birkenau. Nisam ni sumnjala da bi trebalo da odem tamo. Pa šta ako je Nova godina? Da sam htela samo da se bezbrižno provodim, ne bih putovala za Novu godinu. Dočekala bih je u Beogradu, u mnogo boljoj atmosferi od one koju mogu da mi pruže, da prostite, p’jani poljski mužici.
Aušvic se nalazi na nešto više od sat vremena vožnje od Krakova. Pomislite, lepo, oni Jevreji iz Krakovskog geta su imali najudobnije putovanje do logora. E tu sam vas čekala. Kada neko ljudsko biće odluči da napravi pakao na zemlji, to obično radi do kraja i bez ikakvih skrupula. Normalno da su išli peške. Trčećim korakom bolje rečno. A ostali su dolazili u mnogo gorim uslovima nego što je to ono što vidimo u filmovima. Filmovi imaju PG oznake, i ako želite da vaš dospe na bioskopsko platno, ne možete da stavite realnost u njega. Realnost je previše strašna. Pravi život retko kad ide i na papir, jer iako postoji ona izreka da papir trpi sve, pitanje je da li onaj koji piše ima snage da svoje iskustvo pretoči u mastilo. Ili piksele, u danjašnje vreme. Čak je i Zola ulepšavao. Neka vas niko ne zavarava. A o paklu na zemlji, da se podsetimo jednog bivšeg zatočenika Aušvica, pshijatra Viktora Frankla, bečkog Jevrejina, onaj ko to nije iskusio sam ne može ništa da vam kaže, a onaj koji je to preživeo kao i vi ne mora ništa da vam govori. Sve već znate.
U skladu sa time, o koncentracionom logoru ne mogu vam reci nista jer nisam bila njegov zatočenik. Ne mogu čak ni da pojmim kako je bilo onima koji su tu bili zatvoreni. Znam samo da je užas toliki da ne možete ni da plačete. Samo se nešto u vama stegne kad shvatite da ste unutar krematorijuma i da put koji ste na svojim nogama upravo prešli iz gasne komore mnogi ljudi nisu više prelazili kao što vi sada činite. A onda vam kroz glavu prođu brojevi. Pokretna traka smrti. Dovoljno za nemi krik i jednu suzu koja se odmah zaledi na minus 20. To je sve.

I onda se vraćam kući. U biblioteci stoji knjiga koju sam kupila u Engleskoj. U HMV-u, lancu koji prodaje muziku i video igrice. Stajala je izmedju dve vrste Cadbury-jevih čokoladnih bombona i baterija od 1,5 volta.Duracell. Sa zekom kome su, u predbožićnom duhu, nataknuti rogovi irvasa i zeleno-crveno-beli šal. Koštala je 1 funtu.
A sada je kucnuo čas da je pročitam.Tako biva.

Kurt Vonnegut
SLAUGHTERHOUSE 5



Bili Pilgrim je samo naizgled običan čovek. Optometričar, otac dvoje dece, stanovnik Ilijuma, Njujork, SAD (obratite pažnju na ime grada i recimo da to možda nije važno običnim smrtnicima, ali božanstvima unakrsnih referenci itekako jeste; sem toga, postmodernu ne pišu loše obrazovani ljudi i kao takvu je treba sagledati iz više uglova; treće, moj mozak voli da radi ovako i ja ne želim da ga zaustavljam, čak ni ako to znači da će ovaj tekst biti podugačak). Bili Pilgrim je zapravo: 1. bivši ratni zarobljenik u Nemačkoj 1944./1945., 2. putnik kroz vreme, 3. čovek koga su otimali vanzemaljci.
I ove tri stvari obeležavaju njegov život snažnije nego porodica i posao. Porodica i posao su kolateralna šteta. Tako biva.

Vanzemaljci su Bilija Pilgrima naučili tome da se biće neumitno kreće ka svome usudu. Sve što se ikome ikada dogodilo unapred je određeno i, što je još važnije, zauvek se događa. Vreme kao takvo i ne postoji. Svaki proživljeni trenuka proživljava se, proživljen je i proživljavaće se u istoj tački u kojoj se i dogodio. Zemaljski koncept iskazivanja vremena u različitim jezicima nije kadar za ovu distinkciju. I baš zato Zemljani ne shvataju da sve što čine čine zauvek, bez mogućnosti ispravljanja grešaka. I zato pate kada neko umre, jer ne razumeju da je dotični čovek i dalje živ u svim onim momentima koji su prethodili trenutku smrti. Tako biva.

Rat je Bilija Pilgrima naučio tome da toliko besmislenosti nigde ne možete naći kao kada se kunete u smislenost svih svojih postupaka. Preživeti jedno od najgorih razaranja u istoriji zatvoren u hladnjači za meso bivše klanice na obodima Drezdena, gde je tu smisao? Biti engleski vojnik koji se svakog jutra u logoru brije i češlja i održava red u barakama iako vrlo dobro zna gde je i kolike su šanse da odatle izađe...gde je tu smisao? I pre svega gde je smisao u uništenju tolikog broja ljudi zbog nečijih ideala? Ideali su vodili Nemce. Ideali su okupili saveznike. Ideali su ubili toliko budala da je jedino logično tražiti vanzemaljce koji će vam objasniti kako smrti zapravo i nema, jer ako počnete da brojite, sigurno ćete poludeti. Ili barem vrištati u sebi. Tako biva.



Vreme je Bilija Pilgrima naučilo tome da nema zaborava. Vreme je Bilija Pilgrima naučilo tome da ne leči stare rane. I još mu je nakačilo novu pokoru: da luta kroz njega i nanovo proživljava svaki već proživljeni trenutak. Sećanje na neki događaj je strašnije od samog događaja. Sa sećanjem morate da živite. Tako biva.

A šta je bio Bili Pilgrim? Dečak. Obični dečak u vihoru rata. Dečak odveden da krvari gaće za velike ideje. Loše obučen, zaveden poletom generacije...nepripremljen na činjenicu da užas koji dolazi iz ljudske glave ne može da se meri ni sa jednom silom destrukcije poznatom u univerzumu. I nije bio jedini. I sam autor bio je sa njim u istom tom metežu. I sam autor je prošao taj užas. I nije mogao da ga ispiše iz svoje perspektive. Lakše je govoriti o onome što se desilo drugima, nego o onome što se desilo, što se dešava i što će se desiti nama. Tako biva.

Ova knjiga objavljena je prvi put 1969.Interesantno, Vonegat koristi jedan izraz opisujući Pilgrimovu percepciju SAD u tada budućoj 1976. godini. Koristi izraz „balkanizovane SAD“ , odnosno rascepljene na niz nezavisnih državica. Ja se sada pitam da li je gospodin Vonegat bio pomalo Bili Pilgrim, putnik kroz vreme, ili u životu jednostavno tako biva?

Ostavljam vam mogućnost da odgovor na to pitanje potražite sami. Ako ga nađete, molim vas da mi javite. Mislim da se sada ne želim usuditi da na to putovanje pođem. Zato što se plašim onoga što bih mogla da pronađem tamo gde se noćne more pretvaraju u javu.A najviše se plašim toga da zauvek sanjam baš to mesto.Tako biva.

KOSINGAS III - SMRTOVANJE - Aleksandar Tešić

by High Duke


Pred nama je konačno i poslednji deo priče o Kosingasu, koji je izašao na Sajmu knjiga pre nešto više od mesec dana. Kao i do sada, treća knjiga je Gavrilovo prepričavanje događaja mladom monahu Jakovu kome nekadašnji kosingas kazuje o do tada nezapisanim događajima koji su prethodili Kosovskom boju, iz želje da ta herojska dela ostanu zabeležena za buduća pokolenja. Duh romana je, naravno, ostao isti, epska junačka pesma u formi romana. Ono što bi mnogi, navikli na neizvesnosti kakve nam je pružio Martin, mogli prigovoriti je nedostatak iste. Mada jasno je da to nikada nije ni bila namera autora, jer onda ne bi odabrao istorijske ličnosti za junake i to u poznatom istorijskom okviru. Priča je dosta linearna kao i do sada, protagonisti idu Srbijom od jednog do drugog mitskog mesta, obavaljajući zadatke i poražavajući neprijatelje, često koristeći predmete i sredstva zadobijena u ranijoj avanturi da bi rešili neki kasniji problem ili se izvukli iz opasnosti.



Smrtovanje se odigrava u godini koja prethodi Kosovskom boju i prati Gavrila i Marka nakon uspostavljanja znamena kojim je Marko potvrdio da je Ratnik iz Proročanstva i kojim je započeo Doba Vatre. Ovaj put u avanture idu ne bi li skupili legendarne magijske predmete koje treba da prilože na dar bogu Svetovidu ne bi li zadobili njegovu naklonost u predstojećoj bici sa silama iz Ada.
Odnos dve vere, stare paganske i nove hrićanske, detaljnije je istražen, istaknut sukob i podeljenost, što kroz Gavrilovo sopstveno dvoumljenje i međusobni odnos crkve i njega, tako i po odlukama starih bogova, što nas naposletku dovodi do pomirenja i integracije nekih od njih u hrišćanstvo. Nemoguće je ne povući paralele između legende o Arturu i Tešićeve priče u kojoj sličnosti postaju još očiglednije. I Marko i Artur su rastrzani između dva sveta, novog hrišćanskog poretka u kojem leži budućnost, i starih sila kojima gotovo u potpunosti duguju svoje moći, oružje i pomoć. Setimo se, i Artur ima magično oružje iskovano od strane neljudskih ruku, ali njime se bori za hrišćanstvo, dok ima natprirodne pomagače u obliku raznih vila (Nimue, Vivijen kao Gospe od Jezera u zavisnosti od verzije priče), dok Marko ima Ravijojlu, Vidu od Belog izvora i još nekoliko drugih pripadnica vilinskog roda, a tu je naravno i povezanost obojice sa simbolom zmaja. Ali ipak je najviše rastrzan sam Gavrilo koji još manje od Marka ima luksuz poricanja nečega. Kosingas i monah u isto vreme, mora konačno da prelomi kome će se prikloniti. Mislim da je opipljivo i blago prisustvo umerene satire, upravljene na Pravoslavnu crkvu, njenu krutost i odbijanje bilo kakvih ideja koje ne odgovaraju njenim interesima, ali pored toga je prikazano da nije celokupno sveštenstvo takvo, pošto su negativno oslikani pripadnici klera u velikoj manjini.



Svetovid junacima daje zadatak da pronađu nekoliko magijskih predmeta koje treba da mu prinesu na dar, Perunove verige, kapa Nevidimka, Rog izobilja, badnjak sa Prvog Hrasta... Potraga ih očekivano vodi po mnogih tradicionalno volšebnih mesta u našem narodu, kao što su Rtanj i Stara Planina i naposletku i nazad u podzemlje i Ad. Čini se da je autor, shvativši da mu ponestaje prostora i da se priča primiče kraju, pokušao da ubaci sva stvorenja koja je naumio, tako da njihovo pojavljivanje na momente deluje usiljeno i zatrpava priču, ili pak deluju usputno, ubačeni čisto da bi bili prisutni, bez neke veće uloge. Pored slovenskih elemenata, ovde vidimo da je Tešić dublje zagrabio i u druge mitologije, mada je ponekada bez izuzetno dobrog poznavanja mitologija, teško reći da li su u pitanju stvari pozajmljene i uklopljene u priču, ili su u pitanju opšta mitološka mesta koja su samo manje poznata. Ali tu su i jasno germanski motivi i bića, kao što je Drvo sveta, pa koboldi, srodnici naših patuljaka, ali koji ovde zapravo mnogo više odgovaraju fantazijskoj, Tolkinovoj predstavi patuljaka, strašnih ratnika, kao i severnjačke inkarnacije
vilenjaka.


U knjizi se razrešavaju i neuvezane niti iz Bezdanja, koje daju veću dinamiku i u par navrata prekidaju linearnost priče, kao što je demon Stoguba. Predvidivost glavne priče donekle uspeva da razbiju i smrti nekih od sporednijih likova, koje nisu baš tako očekivane. Sam kraj knjige, rasplet, prati u velikoj meri istoriju (ili barem neka njena tumačenja) kao i tradiciju narodne epike, pokušavajući da ih pomiri i nađe balans, naročito u pogledu Kosovskog boja, junaka koji su u njemu učestvovali i njihovih dela i postupaka. No, pošto to razrešenje i spoj može biti veoma zanimljiv čitaocima, neću kvariti doživljaj. Ali priča samog kraja nije nikakvo iznenađenje, pošto nam je svima dobro poznata, i zna se da nipošto ne može biti srećna, ali opet, nije predstojeći pad pod Turke to čime se ističe patos, već emotivni završetak priče nekih od likova. Ono što se nikako ne može poreći autoru jeste činjenica da je uspeo da sačini jedinstvenu dinamiku između glavnih likova, pa čak i njihovih vernih atova, Šarca i magarca Coke, i upravo je to ono što uspeva da iznese emotivnu nit.



Ono što bih ponajviše zamerio jeste otvorenost nekih drugih niti priče, koje po mom mišljenju ne priliče ovakvom romanu. Takođe sam imao veća očekivanja u pogledu stranih vitezova Reda Zmaja, koji su pobrojani (među kojima je i Markov arhi-neprijatelj, Musa Kesedžija), a o delima nekih od njih napisan po koji red, ali po rečima samog autora, toga je trebalo da bude više, ali je odlučeno da se delovi koji se odnose na njihove avanture izbace iz knjige. Ono što nam ostaje da se nadamo, jeste to da će u specijalnom tvrdo koričenom izdanju knjige koje je najavljeno za sledeću godinu, biti ubačeni i ti sada izostavljeni delovi, kao i beštijar ili rečnik pojmova, i možda razrešenje nekih nedovršenih niti.

Ukupni utisak o trilogiji jeste da se ovo delo nikako ne uklapa u zapadne kalupe onoga što se očekuje od fantastike, ali da predstavlja značajan korak u popularizaciji iste među našom publikom, kao i upoznavanje mnogih sa već zaboravljenim tekovinama toliko dugo zapostavljane slovenske mitologije. Kosingasa treba posmatrati kao pokušaj autora da publici približi našu tradiciju, preporađajući je svojom umetničkom vizijom, što možda nije težnja da se napiše nova Pesma leda i vatre, ali je na svoj način ambiciozan poduhvat, koji mislim da je u velikoj meri uspešan. Setimo se, i Tolkin je svojevremeno hteo da svojim delom da Britaniji nekakvu novu mitologiju i probudi neke stare zaboravljene kao što je bio slučaj sa Beovulfom. Nadajmo se da će Tešić i u budućnosti nastaviti sličnim putem i to sa još više uspeha.

Jedan petak na sajmu

by High Duke



Još jedan naporan dan na sajmu, ispunjen dešavanjima. Tako da ovaj dobijate više slika, a manje teksta.



Za početak, konačno je izašla zbirka Jovana Ristića - godine u magli i može da se nabavi od subote na štandu Striparnice Darkwood u hali 4, ali morate da pitate. Istog dana u popodnevnim časovima, iako ne znam tačno vreme, promocija i potpisivanje knjige na štandu Tardisa u hali 1.


Ljupka urednica Portalibrisa sa poslednjim delom trilogije o Kosingasu.

Nakon kraćeg pogleda u Pravopis, došao je red na razgovor sa Ijanom Mekdonaldom:

Sa desna na levo: Goran Skrobonja, Ijan Mekdonald, Oto Oltvanji, Ilija Bakić.





Nakon Skrobonjinog uvoda, Ilija Bakić je rekao par reči o zbirci Knjiga izgubljenih snova, Skrobonjinom The Best of izboru Mekdonaldove kraće forme, da bi razgovor zatim prešao na engleski i Otova pitanja autoru. Mekdonald je kroz odgovore na njih pričao o stvaralaštvu, svom odnosu prema kratkoj i dugoj formi, razlozima zbog kojih je postao pisac, i to baš pisac fantastike, a dao je i neke naznake o sledećem romanu koji će da piše. Skrobonja je završio najavom još dva romana u izdanju Paladina sledeće godine: River of Gods (Reka Bogova) i Necroville (Nekrovil)



Nakon toga, produžilo se na štand Tardisa nakon promocije Svemirskih cigana Radmila Anđelkovića, i proslavu trećeg rođendana ovog izdavača.


Domaćica Spomeka i masa koja čeka da skoči na ćevape.

Sajamska dopuna

by High Duke

U nadi da će ovo korisititi još nekima od vas koji još uvek nisu otisli i sami na sajam, evo kratke dopune, pošto sam nekoliko stvari prevideo od umora u prethodnom postu.


Zaboravio sam da pomenem da je Paladin izdao Ostvo Prokletih - Prvenac Đorđa Bajića, koja je i imala promociju na sajmu. Prsate cice, zombiji, vampiri... Svi vas čekaju u ovom romanu. Potrudićemo se da uskoro napišemo prikaz.





Od izdavača od interesa sam preskočio Čarobnu knjigu koja je za ovaj sajam spremila ponovo gotove serijale koji dolaze u kutijama, kao što je nightflier nedavno najavio. Tu su Čuvari Ga'Hula - Ketrin Laski, Trilogija magle - Karlosa Luias Safrona i Vampirski dnevnici - L. Dž. Smit još jedan popularni tinejdž vampirski serijal pretočen na traku, ovaj put u vidu televizijske serije čija druga sezona se trenutno emituje u Americi.




A od pojedinačnih dela i ove godine nas čeka Isak Asimov i roman Bogovi lično.


Čarobna knjiga takođe ima i veliku rasprodaju izdanja Okeana, koji su prošle godine otkupili, tako da se po veoma povoljnim cenama mogu naći neka izdanja. Na njihovom štandu u areni hale 1 postoje dva odeljka sa knjigama za 100 i 200 dinara. Ceo Gormengast se recimo može kupiti za 600 dinara. Ako vam nešto fali od Okeanovih izdanja, kao recimo Čarobnjak Džina Vulfa, sada je vreme da ga nabavite, pošto su cene za neke od knjiga stvarno smešne.


Mnogi su me pitali za ova dva dana šta može da se nađe od novijih serijala na engleskom, pošto sam u prethodnom postu samo pomenuo snabdevenost knjižara, bez pominjanja naslova. Evo u par crta:

Malazan the Book of the Fallen apsolutno nigde nisam primetio ni jedan jedini tom.
Mistborn - Brandona Sandersona ima na par mesta(bar je bilo u ponedeljak) na par mesta. U Vulkanu, English Book-u i kod Evro Giuntija. English book takođe ima i oba dela Gentleman Bastards Skota Linča: The Lies of Locke Lamora i Red Seas Under Red Skies.
English book prednjači u svim vampirskim ciklusima, dok Vulkan ima neke relatvno novije fantasy autore kao što su Trudi Kanavan (tu je, recimo njen prequel Crnog čarobnjaka, Magician's Apprentice) a na sve strane ima knjiga kao što su Orcs, Dwarves, War and Dwarfs and Elves...
Vulkan i Delfi imaju i neka Fantasy i Science Fiction Masterworks izdanja, a obe knjižare imaju i tvrd povez antologije koju su priredili Džordž Martin i Gardner Dozois - Songs of the Dying Earth, samo što je u Delfima jeftiniji za skoro hiljadu dinara (tamo je oko 2300 ako se ne varam) a bilo je i mekog poveza za 1200.
Inače cene stranih džepnih izdanja su uglavnom od 900 do 1200 dinara.



I još jedna vest koju ne mogu da propustim da pomenem: Matica srpska je konačno izbacila novi Pravopis. Ima ga i u tvrdom i u mekom povezu, tvrd povez je sa sajamskim popustom 1900 dinara, dok je broš 900. Nadajmo se da će konačno da razreši neke nedoumice koje se godinama vuku. U svakom slučaju lepa vest za sve one koji se bave jezikom.

U petak uveče još jedan izveštaj i nadamo se susret sa Ijanom Mekdonaldom. Vidimo se na sajmu!

Kratak izveštaj sa sajma

by High Duke


Dragi čitaoci, kao što znate sezona lova je otvorena. Ja sam danas ostao na sajmu do zatvaranja (čitajte: dok me nisu izbacili) i solidno obišao sajam, tako da ću da dam kratka uputstva za vas koji tek planirate da odete na sajam i koji niste unapred nasli mape sa standovima.
EDIT: link do stranice sa planom sajma

Elem, raspored štandova je i ove godine malo drugačiji nego prethodne, ali ovaj put nabolje. Hala 1 je opet rezervisana samo za izdavače, i sve je standardno, osim sto je situacije dole, u areni, malko drugacija. Mnogi štandovi sada idu više u širinu nego u dubinu, što je malko zgodnije, ali danas nije bilo toliko gužve, pa ćemo u narednim danima da vidimo kako to funkcioniše. Zbog toga sada u sredini arene vise nije jedna široka ulica, već se nalazi još jedan red štandova.
Hala 4 (bivša hala 14) je vraćena na stari raspored. Možda se sećate prošle godine nekog pokušaja ko zna čega u zadnjem delu hale koji je te standove em zatvorio, em od njih načinio lavirint. Tako da sada imamo ponovo centralnu ulicu koja ide od hale 1 do zadnjeg izlaza hale 4 (14).



Čini mi se da ove godine sajam odlikuje primetno veći izbor stranih izdanja, posledica većeg broja knjižara. Takođe postoji realna šansa da je izbor sutra već smanjen, budući da sam video poveći broj kolega knjigoholičara, pretežno sa Sagite koji su tradicionalo opustošili fantasy police u knjižarama. No da krenemo redom.

English book na sličnom mestu u hali 4 kao i svake godine, poveći štand koji za razliku od nekih prethodnih godina ove godine ima prostora i pregledan je. Fantastika sa leve strane čim uđete. Pretežno popularne teen knjige, tipa Twilight i neki klasici fantastike. Dobro pogledajte ceo taj red pošto ima knjiga koje su zalutale na police sa klasicima i sa mejnstrim romanima. Tu je i omanji deo štanda odvojen za klub Sigil koji ove godine ima pretežno boardgame-ove.

Odmah preko puta English booka, na samoj sredini, rame uz rame knjižare Vulkan i Delfi. Za one koji ne znaju, Vulkan je novi lanac knjižara iza kojeg po mojim saznanjima stoje Mono&Manjana i Alnari. Vulkan je preuzeo lanac knjižara propalog IPSa (kojeg više nigde nema ni u kom obliku, pa ni na sajmu). solidno su se snabdeli za sajam za sajam, ima svega i svačega, od novijih stvari do klasika fantastike i naučne i epske. Generalno, dobar izbor stranih izdanja. Sa druge strane Delfi sa jos većom količinom knjiga fantastike, ali izborom koji je malko previse tradicionalan (malo previse Fajsta, Edingsa i sličnih starijih pisaca koji su već godinama zastupljeni u našim knižarama. Tek nekoliko novijih stvari, ali opet, kao i Vulkan, dosta stranih izdanja.

Opet preko puta njih, ovaj put nadesno, Plato koji ima manji izbor stranih izdanja nego ikada. Nikako mi nije jasno zašto je Plato na sajmu od pre jedno tri godine odusta od stranih izdanja. To ih je izdvajalo i pravilo gužvu na štandu. Ovako su upotpunosti u senci Delfa, English Booka i Vulkana. Dakle, god Platoa jedan jedini sto sa stranim izdanjima i izuzetno slabim izborom, naročito fantastike.

Dalje niz halu, a opet na sredini, dva dugačka štanda pripadaju Evro Giunti, nažalost još uvek bez velikog izbora (naravno, sva njihova izdanja su tu), a fantastike nešto malo na jednoj rotirajućoj polici sa druge strane štanda. Posle mog prolaska, fantastike još manje. Ali kao što je nightflier već izvestio, oni su tek počeli sa radom kao velika knjižara i mislim da već sledeće godine od njih možemo da očekujemo bolji izbor stranih izdanja, možda čak i štand u rangu Delfa i Vulkana. Za one koji vole fantasy stripove i mange na pristupačnijem jeziku, sa leve strane hale 4 mogu naći hrvatski Algoritam koji ima i manji izbor stranih knjiga, veoma povoljnih, plus daje i 30% popusta. Pri sredini hale se nalazi i novosadska gaming knjižara Dragon sa gomilom raznih polovnih i povoljnih fantasy i sf knjiga, i to ne samo Wizards of the Coast izdanja. Takođe, izneli su sve sto im je preostalo od knjiga treće edicije za Dungeons&Dragons, tako da ako vam nešto nedostaje ili volite kako su urađeni tvrdi povezi treće edicije, a kao ja prezirete četvrtu edicuju, možete da dopunite arsenal.


Galerija hale 4 kao i uvek antikvari gde uvek može svašta da se pronađe (osim romantičarskih britanskih pesnika izgleda). Šta da vam kažem, retke stvari se brzo razgrabe, požurite dok još uvek ima nečega.

Hala 1, nema mnogo iznenađenja. Tardis je pred sajam izdao puno izdanja domaćih autora, toliko da ne mogu sve da pobrojim, tako da cu da ukradem spisak novih izdanja i zbivanja od Spomenke. Takođe, ko hoce da vidi bogat program Tardisa za sajam može to da učini ovde:

Nomadi, Spomenka Pululu
Milorad Pavić mora pisati priče, Sava Babić
Mačji Snovi, Ivana Milaković
Torba od vrbovog pruća, Miroljub Todorović,
Legija Nepromočivih, Željko Pahek
Manufaktura G, Adrijan Sarajlija
Grotlo, Oliver Jovanović
Crna kutija/Zagrljena deca, Slobodan Škerović
Led, Ilija Bakić
Šum lišća, Laza Lazić
Tabor na Kidisu i Planeta Ida - spejs opera Radmilo Anđelković(uskoro prikaz)
Anđeli na kocki šećera, Saša Robnik





Alnari je gotovo u potpunosti digao ruke od fantastike, prekida sa izdavanjem i Mača senki i Temerera. Od novih stvari samo treći deo Lujanenkovog serijela Straža sumraka i Uporište II Sivena Kinga, koje izašlo još pre nekog vremena. U najboljem slučaju možda imaju neki triler sa fantastičnim elementima, kao što je Knjiga mrtvih duša.


Paladin pored standarnih zbirki priča ima i novog Mekdonalda, zbirku priča koju je priredio i preveo sam Goran Skrobonja Knjiga izgubljenih snova
Paladin takođe ove godine dovodi Ijana Mekdonalda na Sajam, tako da će u petak, 29.10. potpisivati knjige na štandu Paladina koji je na galeriji hale 1.





Portalibris je izbacila treći i konačni deo Kosingasa: Smrtovanje, Aleksandra Tešića.
Kao i do sada, očekujte ovde uskoro prikaz knjige. Portalibris je takođe na galeriji hale 1 i ima sledeću akciju: postoje dve grupe naslova A naslovi i B naslovi. Ako kupite jednu knjigu iz A naslova, dobijate jedan B naslov u vrednosti do 1200 dinara besplatno. Takođe uz Smrtovanje možete dobiti i flašicu rakije zmajevače, i možda potpis autora.









Laguna i areni hale 1 od novih stvari ima retrospektivu dela Džordža Martina, Pesme snova, podeljenu u tri toma. U trećem tomu se nalazi novela smeštena u svet Pesme leda i vatre, Hedge Knight, ili u našem prevodu Vitez lutalica (ili lutajući vitez, bojim se da u ovom trenutku ne mogu da se setim, plen donet sa sajma me je izmorio). Tu je i tvrdo povezano, ilustrovano, jednotomno izdanje Boje magije i Svetlosti čudesnog, Terija Pračeta, kao i novi Disksvet roman Poslednji Kontinent




Laguna takođe ima akciju rasprodaje: u dubinu štanda je jedan odeljak samo za knjige na popustu od 40% do 60%. Tu možete naći starija fantazi izdanja Lagune kao što su Edingsove i Fajsove knjige, kao i još ponešto. Recimo Tihi gradovi Gorana Skrobonje su 250 dinara.



To bi bilo sve čega se moj umorni um sada seća, tako da su moguće dopune. Posetite sajam i srećan lov!

"Čarobna knjiga" na sajmu knjiga - 2010.

Obećao sam da ću stupiti u kontakt sa predstavnicima "Čarobne knjige" i najaviti njihov sajamski program kada je o fantastici reč - i evo ispunjenja obećanja:

Na prvom mestu, popularno zvani "Čarobnjaci" objaviće roman Isaka Asimova "Bogovi lično". Reč je dobitniku najprestižnijih nagrada koje se dodeljuju za naučnu i epsku fantastiku - "Hjuga" i "Nebule". " Ovaj roman imao je dva izdanja u vreme SFRJ - koliko ja znam - ali već decenijama je nenabavljiv i zaista sve pohvale sleduju "Čarobnoj knjizi" na ovom potezu.

Premda novi nastavak sage o Eragonu još nije napisan, pa samim tim ne može ni kod nas da se objavi, "Čarobna knjiga" nije zaboravila na ljubitelje epske fantastike, tako da će na sajmu predstaviti trilogiju "Čuvari Gahula" iz pera Ketrin Laski. Animirani film snimljen po knjizi daje se u bioskopima - gledao sam ga i moram vam reći da ne bi trebalo da propustite ni film ni knjigu.

"Čarobna knjiga" ima izvanrednog sluha za staru gardu pisaca fantastike, tako da predstavlja i roman Ričarda Metisona, naslova "Paklena kuća". Valjda ne moram posebno da naglašavam kako je reč o jednom od najboljih žanrovskih pisaca dvadesetog veka. Hajde da držimo fige da će biti objavljeno i "Umiranje iznutra".

Za ljubiteljke vampirizma tu je tetralogija "Vampirski dnevnici", kojoj nije potrebno posebno predstavljanje, a tu je i "Trilogija magle" proslavljenog Karlosa Ruisa Safona.

Romanom "Senka naše želje" Darka Tuševljakovića "Čarobnjaci" se pridružuju izdavačima koji podržavaju domaću fantastiku, što je - naravno - za svaku pohvalu.

Na kraju, "Čarobna knjiga" je izdavačka kuća koja se odlikuje agilnošću i praćenju svetskih trendova, jedan od retkih izdavača koji posvećuje značajnu pažnju hororu i mračnoj fantastici ("Soj" i "Pad" Giljerma del Tora, "Vampirske hronike" En Rajs...), ali i izdavač koji se ne ustručava da publiku podseti na stare majstore tvrde naučne fantastike, poput Karda, Metisona i Asimova. Od sajma do sajma, "Čarobna knjiga" neprestano nas iznenađuje više nego solidnom žanrovskom ponudom. Ne znam za vas, ali ja ću provesti neko vreme na njihovom štandu.

Demokratska devolucija, ili Things that go bump in the light

Došao i prošao 5. oktobar, a ja nisam posvetio unos na blogu tom istorijskom datumu. Misli su mi u potpunosti bile posvećene predstojećem sajmu knjiga i svim lepim knjigama koje ću tamo videti, ljudima sa kojima ću se sresti, prevodu koji valja da završim, romanima koje sam preveo i koji će biti objavljeni pred sajam. I parada je došla i prošla, a ja nisam našao za shodno da pišem o tome. Nije se desilo ništa neočekivano, ništa što bi mi promenilo mišljenje o zemlji u kojoj živim ili o ljudima kojima sam okružen. A onda se desio fudbal. Koji ne gledam, ne volim, ne pratim, nije mi stalo do njega... da li da nastavljam sa "ne..."? E, i taj fudbal je bio slamka koja je magarcu slomila kičmu. Breme je postalo preteško. Danas sam u svoj status na "Fejsbuku" stavio: "Za dve nedelje počinje oktobarski sajam knjiga. Ovo je doba godine kada bi svi trebalo da pričaju o knjigama. Ovo je jedini mesec u godini kada se u Srbiji osećam kao ljudsko biće. Ovo je moj mesec i mesec svih mojih prijatelja. A sada su mi i to uzeli -navijači i huligani i takozvani nacionalisti. Što se mene tiče, sve bih to nabio na kočeve. Ali od duraluminijuma. Nema potrebe da i drveće pati." I sve to zaista mislim. Uključujući i kočeve. E, vidite, u tome je problem. To je muka. U tom grmu leži zec. Nisu problem budale koje pale i pljačkaju po ulicama, niti budale koje se za svoja prava bore bahato, nehajno, nadmeno i uobraženo, ne shvatajući da su tek marionete. Problem je u tome što je sve to dozlogrdilo osobi kakva sam ja. Problem je što je čoveku poput mene na desetak sekundi policijska država, diktatura jednog lidera, totalitarno društvo i sve što uz to ide postalo prihvatljivo.

A to je, drugovi i gospođe, drugarice i gospodo, bio cilj. I svi smo naseli.

Cilj je da ja zaboravim to da nema izdavača u Srbiji koji stoji na zdravim nogama. Da zaboravim kako ne znam ko će doći na taj sajam knjiga, zato što čitaoci nemaju novca ni za ulaznicu, a kamoli da kupuju knjige. Da zaboravim da je na vlasti najgori ministar kulture u istoriji Srbije - što je već podatak koji mirne duše može staviti na nadgrobni spomenik, toliko je teško postići tako nešto usled veoma oštre konkurencije - i da je strukovno udruženje srpskih izdavača i knjižara ove godine otišlo u svet da predstavlja zemlju zato što su oni koji predstavljaju državu bruka i sramota. E, tome je služila parada i jedna i druga i treća.


Vesti o talasu poskupljenja - od proizvoda za bebe, preko hrane pa do daljinskog grejanja - prošle su nezapaženo. Tinjajući problemi lagano se pretvaraju u plamteće, a bogami i u bukteće, kako u kom segmentu društva - a svi mi kolektivno zaboravljamo da su oni koji su onomad palili Beograd samo još jedna poluga vlasti. Zaboravila se nelagodna uspomena da su "desničarske organizacije" ustrojene po uzoru na "Otpor", a da su "Zvezdini" navijači bili prvi Slobini dobrovoljci. Takvi su uvek potrebni za neki prljavi posao. Nikada ih se nećemo rešiti, ili bar ne dok vladaju nesposobni i nedotupavni, kojima je lakše da zabašure problem, glasačkoj publici vulgarno skrenu pažnju - kao jeftini mađioničari - i uzmu još jedan kredit "pod veoma povoljnim uslovima". Pre neki dan na ulicama prestonice tukle su se leva i desna ruka, a nad njima je bila ista glava.

Oprostite mi ako će ovo zvučati overly dramatic i patetično, ali bojim se da odgovara istini: Ja sam Noćni Letač i javljam se uživo iz Mordora. Sauron je poražen, ali Crvjezici vladaju.