Претражи овај блог

среда, 11. март 2015.

Those Above by Daniel Polansky

Those Above je roman koji sam u ovogodišnjoj produkciji najviše iščekivao. Međutim, u prvih 15% blago razočarava. Polanski je svoju trilogiju Low Town pisao iz prvog lica, duboko intimno i bravurozno. Those Above, pisan kao "klasični" high fantasy roman čita se više kao suvoparni infodump i uvod u atlas fantazijskog sveta nego kao išta očekivano od Polanskog. Razmere njegovog sveta svakako jesu epske, ali njegovi likovi - kojih upoznajemo nekoliko, svakog u svom PoV poglavlju - deluju nezanimljivo, neuverljivo i tipizirano. Kod nekih se vide naznake vrhunske karakterizacije koja je Polanskog i proslavila, ali prvih 15% romana uliva ozbiljnu sumnju da će ostatak dostići visine (ili dubine) njegove prethodne trilogije.



Pročitavši roman do kraja, Those Above se zaista pokazao veoma razočaravajućim. Polovina romana je suvoparni worldbuilding, a polovina su mlaki likovi koji deluju kao reciklaža matorih klišea, pa tako imamo Whiskeyjackovog klona, zlu bliznakinju Mare iz Fajstove trilogije Empire i tako dalje.
Bila mi je zanimljiva ravnopravna podela po polovima kada je reč o tačkama gledišta, pa tako zapravo imamo dva muška i dva ženska lika, koji se nalaze na polovima konflikta u najavi, koji i čini okosnicu Those Above.

Polanski je, već uobičajeno za sebe, dao jaku društvenu kritiku – nadasve napadajući društvenu stratifikaciju – a čitaocu je teško da se odupre utisku kako su Others, njegova zamena za vilovnjake, metafora britanske vladajuće klase, dok je kvazirimsko carstvo, usredsređeno na mahnito osvajanje novih teritorija i ekonomsko iscrpljivanje potlačenih nacija zapravo pandan savremenoj SAD. 

To samo po sebi nije loše, kao ni jak otklon od tolkinovske tradicije koji je Polanski učinio u Those Above, ali ni jedno ni drugo zapravo nije dovoljno za dobar roman. Čak suprotno. Stiven Erikson, neprikosnoveni car fantazije, svoju društveno kritiku izneo je daleko suptilinije, a daleko jačim glasom od Polanskog – i mada mi je zaista teško da samome sebi poverujem, Those Above i jeste u velikoj meri bleda kopija „Malazana“, sa sve naznakom prekovrsne veze koju su Korlat i Viskidžek imali, samo bez urođene melanholije i usuda koji im se nadvijao nad glavom.

Tu dolazim i do antitolkinovštine. Britanska fantastika je gotovo od trenutka objavljivanja „Gospodara“ pokušavala da se ogradi od Tolkinovog dela i mahnito mu rađala suprotnosti. Murkok se i otvoreno borio protiv tolkinovske fantazije, a ne može se naći nijedan značajan autor – od Pračeta i Gejmana pa do Čajkovskog i sada Polanskog – koji nije pokušao da komentariše Tolkinovo delo, najčešće sa otklonom i negativnom kritikom. 

To jeste sasvim legitimno i iznedrilo je mnoge izvrsne autore, pa čak i pravce u fantastici, ali takav stav nameće potrebu za izvrsnošću i obavezu da se bude bolji od Tolkina u tome što se napada.
Nažalost, Polanski to nije.

Epske storije jednostavno mu ne leže. Njegovo pripovedanje svodi se pre na telefonski imenik ili na apsurdno suvoparan geografsko-politički tekst umesto da podseća na arturijanski ili skandinavski ep. Njegovi protagonisti nisu tragične pojave u tragičnim okolnostima, već bledi likovi u kojima čitalac traži odjeke drugih protagonista drugih romana drugih pisaca.

Sve je to u suštoj suprotnosti sa trilogijom Low Town ovog pisca, koja je čitaoca radovala divnim i intimnim prikazom antiheroja u svoj njegovoj kompleksnosti, sve do revolucionarnog kraja trilogije – koji je ujedno i snažan antiratni komentar, u najboljem maniru pomenutog Eriksona.

Nažalost, Those Above by Daniel Polansky 3/5

недеља, 01. март 2015.

Šta se čitalo u februaru

Za početak, evo potpunog spiska:

Lazarus, Vol. 1: Family
Lazarus, Vol. 2: Lift 5/5
Kingdom Come 3/5
Prophet, Volume 1: Remission 4/5
Manifest Destiny, Vol. 1: Flora & Fauna 4/5
Manifest Destiny, Vol. 2: Amphibia & Insecta 4/5
Legends of Red Sonja 1/5
Winterworld Volume 1: La Nina (Winterworld, #1) 2/5
Revival, Vol. 1: You're Among Friends 5/5
Revival, Vol. 2: Live Like You Mean It 5/5
Revival, Vol. 3: A Faraway Place 5/5
Revival, Vol. 4: Escape to Wisconsin 5/5
Dirty Magic, Jaye Wells 3/5
Grindlinked, Neal Asher 3/5
The Shining Ones, David Eddings 3/5
Ms. Marvel, Vol. 1: No Normal 5/5
Ms. Marvel, Vol. 2: Generation Why 5/5
Impulse: The Lightship Chronicles, Dave Bara 1/5
Dark Currents, Jacqueline Carey 4/5
Star Wars: Legacy, Vol. 1: Broken 3/5
The Autumn Republic, Brian McClellan 5/5
Pacific Fire, Greg Van Eekhout 5/5
Clean, Alex Hughes 4/5
First Light, Linda Nagata 3/5
Fated, Alex Versus 1/5
Lazarus, Vol. 3: Conclave 5/5
Moon's Artifice, Tom Lloyd
A Knight of the Seven Kingdoms, George R. R. Martin 5/5

A izdvojili su se po raznim kriterijumima:

Impulse: The Lightship Chronicles, Dave Bara 1/5



Nov SF, veoma hajpovan u uredničko-kritičarskim krugovima, ali tek osrednje primljen kod čitalaca (3/5 na Amazonu, 3,7/5 na Gudridsu). Meni je dopao na listu iz poslovnih razloga. 

Lieutenant Peter Cochrane of the Quantar Royal Navy believes he has his future clearly mapped out. It begins with his new assignment as an officer on Her Majesty’s Spaceship Starbound, a Lightship bound for deep space voyages of exploration.
 
   But everything changes when Peter is summoned to the office of his father, Grand Admiral Nathan Cochrane, and given devastating news: the death of a loved one. In a distant solar system, a mysterious and unprovoked attack upon Lightship Impulse resulted in the deaths of Peter’s former girlfriend and many of her shipmates.
 
   Now Peter's plans are torn asunder as he is transferred to a Unified Space Navy ship under foreign command, en route to an unexpected destination, and surrounded almost entirely by strangers. To top it off, his superiors have given him secret orders that might force him to become a mutineer.
 
   The crisis at hand becomes a gateway to something much more when the ship’s Historian leads Peter and his shipmates into a galaxy of the unknown -- of ancient technologies, age-old rivalries, new cultures, and unexpected romance. It’s an overwhelming responsibility for Peter, and one false step could plunge humanity into an apocalyptic interstellar war….

Nažalost, "Impuls" je teško smeće - čak ni zabavno, samo smeće. Deluje kao da je neko smućkao ranog Dejvida Vebera, Vorhamer 40K i dašak Lois Mekmaster Bižol, ali uzimajući najpovršnije elemente. Svakako neću preporučiti za objavljivanje. 1/5

Dark Currents, Jacqueline Carey 4/5

Za moju naklonost prema urbanoj fantastici posve je kriv Monolit 9, koji mi je inače i najdraži od svih Monolita što su mi pali šaka. Pretpostavljam da je dobrim delom zaslužan i "Dosije X", koji je po mnogo čemu destilat ovog žanra fantastične književnosti. Tokom početka dvehiljaditih dočepao sam se najpre serijala o Aniti Blejk, pa tek potom Sonje Blu i ranih radova Mercedes Leki, koja je prilično revolucionarno za ono vreme pristupala UF. I dan-danas mi je urbana fantastika grešno zadovoljstvo, ali rastom popularnosti ovog sada već žanra došlo je do pada kvaliteta across board, što bi se reklo. Zato su retki biseri samim tim dragoceniji.


The Midwestern resort town of Pemkowet boasts a diverse population: eccentric locals, wealthy summer people, and tourists by the busload—not to mention fairies, sprites, vampires, naiads, ogres, and a whole host of eldritch folk, presided over by Hel, a reclusive Norse goddess. 
 
 To Daisy Johanssen, fathered by an incubus and raised by a single mother, it’s home. And as Hel’s enforcer and the designated liaison to the Pemkowet Police Department, it’s up to her to ensure relations between the mundane and eldritch communities run smoothly.
 
 But when a young man from a nearby college drowns—and signs point to eldritch involvement—the town’s booming paranormal tourism trade is at stake. Teamed up with her childhood crush, Officer Cody Fairfax, a sexy werewolf on the down-low, Daisy must solve the crime—and keep a tight rein on the darker side of her nature. For if she’s ever tempted to invoke her demonic birthright, it could accidentally unleash nothing less than Armageddon. 

Džeklin Keri je poznata po serijalu mračne i donekle erotske fantastike, smeštenom u kvazirenesansni sekundarni svet. Kerijeva je očito rešila da proširi svoje čitalačko telo uplovljavajući u komercijalnije urbanofantazijske vode - i to je izvela sjajno.

Svojevremeno, kada se ovaj naslov tek pojavio, odbila me je od njega kako naslovnica tako i siže. Problem sa širenjem UF između ostalog je i u nedostatku svežih ideja u kreiranju fantazijskog okruženja uklopljenog u naš svet. Na prvi pogled, Kerijeva je bežeći od klišea (vampirsko-vukodlačko-magijski ljubavni trougao) otišla u suprotan kliše. No, njena ženska verzija Helboja pokazala se daleko svežijom i zabavnijom nego što sam očekivao.

Nažalost, Dark Currents je i dalje daleko sumorne i prljave ženske urbane fantastike/horora devedesetih, ali je takođe prilično daleko od savremenih erotskih sapunica koje dominiraju žanrom.

Sve u svemu, 4/5

The Autumn Republic (The Powder Mage Trilogy) by Brian McClellan

Maklelanova trilogija "Barutni mag" popularisala je talas takozvane "barutske fantastike", odnosno fantazije smeštene van tipičnog srednjovekovnog okruženja, već na prag novog doba - otprilike u ekvivalent početka našeg devetanestog veka. Osećaj mi govori da ovaj pravac neće biti ni izbliza popularan kao stimpank ili grimdark, ali ipak ima svoje poklonike, što je omogućilo da Đango Veksler objavi svoju barutsku trilogiju, a najavljeni su i romani Ejdrijana Čajkovskog, koji će kombinovati vojnu fantaziju sa barutom.

Bilo kako bilo, Maklelan je nedavno objavio završnicu svoje trilogije, s tim da je praznine između romana popunjavao nizom manje-više uspešnih e-novela. Moram priznati da mi se ovaj pristup veoma dopada, naročito pošto otvara mogućnosti za reanimaciju kratke forme. Naravno, ove novele su popularne pre svega zbog povezanosti sa svetovima etabliranim u popularnim romanima, ali tek je to prilika za shared worlds settinge, poput Star Warsa - ili čak Wheel of Time, zašto da ne. Enivejz, Maklelan se za sada pokazao ne vrhunskim ali sasvim solidnim i disciplinovanim piscem, čija su prva dva romana smeštena negde po sredini kategorije "vrlo dobro". Donekle se radujem završnici Powder Mage-a, jer mi se čini da od Maklelana možemo očekivati mnogo više i da bi mogao da postane popularniji pisac ako bi se odmakao od niše u koju se smestio.

The Autumn Republic je odličan završetak trilogije, koji je čak čitavu trilogiju izvukao za celu jednu zvezdicu. Čitajući The Powder Mage, Sandersonov uticaj mi je sve vreme bio očit. Od sistema magije, koji je uizvesnoj meri mistbornovski, pa do razuđenosti glavnih uloga i političkog ustrojstva sveta, vidi se da je Maklelan sledio Sandersonovu formulu iz Mistborna. Ovo samo po sebi nije bilo loše, ali je donekle sputavalo romane, namećući čitaocu izvesna očekivanja. Međutim, Maklelan je bolji pisac od Sandersona, naročito u pogledu karakterizacije - ali i u postavljanju mizanscena, odnosno worldbuildingu, koji je možda manje maštovit nego Sandersonov, ali bolje razrađen i manje naivan.

Nažalost, pravac zacrtan u prvom romanu uslovio je mali pad kakvoće radnje i pisanja u drugom, ali to je prilično nadoknađeno u završnici trilogije - doduše, uz donekle deus ex machina kraj, koji se u najvećem delu mogao naslutiti, upravo zbog Sandersonolike postavke sveta.

Sva tri romana posmatrana u celosti čine jednu utegnutu priču, dobro promišljenu i pripovedanu, sa višedimenzionalnim likovima koji se tokom trilogije razvijaju i poprimaju čak i neočekivane aspekte. Trilogija je završena tako da nema sumnje da je priči došao kraj, ali je pisac ipak ostavio prostora da se pozabavi svojim protagonistima u nekom drugom trenutku, ako ga nadahnuće ponese. To rekavši, mislim da bi Maklelanu bilo pametnije da se baci na neki drugi svet, sada kada se etablirao kao ozbiljan pisac i da pokuša da izađe iz senke svog učitelja.

The Autumn Republic 5/5

Pacific Fire by Greg van Eekhout

 
 Nastavak izvanrednog California Bones, ovaj roman je zacementirao Ikauta (ili kako se već izgovara) na mestu najboljeg pisca urbane fantastike. Istini za volju, čovek iza sebe ima nekoliko romana, što za odrasle što za omladinu, ali i u prethodnom romanu u ovom serijalu (California Bones) pokazao je vanredno vladanje ne samo jezikom, već i strukturom romana i pripovedačkim zanatom. Danas najpopularniji UF pisac, Džim Bučer, nije ni blizu Ikautovog spisateljskog umeća - čak ni nakon dvadeset i kusur objavljenih knjiga.

Ikautov worldbuilding je na zavidnoj ravni. Premda se svet njegovih romana vrti oko osteomantije, odnosno ceđenja magije iz kostiju i tkiva živih stvorenja, Ikaut je svoj svet posejao fosilima raznih mitoloških bića, poput hidri, krakena i grifina, ali i drugačijim vrstama magije - pa se tako već u prvom romanu upoznajemo sa vodenom magijom, koja funkcioniše potpuno drugačije od osteomantije.

Ikautov magic system donekle podseća na Sandersonovu alomantiju i teško je oteti se utisku da je California Bones makar u nekoj meri nadahnut trilogijom Mistborn, naročito zbog "Ocean's 11" zapleta romana, ali sve i da jeste tako, Ikaut se dovoljno potrudio da ova sličnost ne bude vulgarna i da ne odvlači pažnju od radnje i od likova. To na stranu, ali Ikaut je takođe daleko bolji psiholog od Sandersona i njegovi likovi su odlično izvajani, dopadljivi i realni - što je inače najveća zamerka koja bi se mogla uputiti Sandersonu.

I u Pacific Fire karakterizacija je vrhunska. Dobrim delom romana čitalac u ulozi protagoniste prati lika koji se u prvom romanu pojavio na samom kraju, ali se u poslednjoj trećini stvari vraćaju u ravnotežu i svetlost reflektora opet pada na starog protagonistu.

Budući da je između dva romana prošlo deset godina, vidimo kako se svet u kojem naši junaci žive promenio - i to nagore - pa tako postepeno postajemo svesni piščevog suptilnog društvenog komentara da sloboda od tiranije počesto ume da bude samo sloboda gladovanja i nemaštine. Makar dok se ne pojavi novi tiranin.

Pacific Fire zaslužuje detaljniji prikaz, za kakav nemam vremena. Zato ću se zadovoljiti iskrenom preporukom.

Pacific Fire by Greg van Eekhout 5/5 & Nightflier's Seal of Approval