Претражи овај блог

недеља, 03. август 2014.

Kako postati prevodilac, deo 568.

Nadao sam se da će me ovog leta mimoići razne spodobe koje redovno izmile ispod kamenja kada zvezda pripeče dovoljno da im postane nelagodno, ali očito nije bilo tako.

Da stvari budu gore, Fejsbuk je postao neizbežno sredstvo održavanja kontakta svake vrste pa i poslovne, tako da je moja integrisanost u društvene mreže postala srazmerna mojoj poslovnoj aktivnosti. Zapravo, to je dobra  stvar. Samo da se ima posla, je li? 

Problem sa društvenim mrežama je u "društvenim". Odnosno, prisutnost na konkretno Fejsbuku omogućila mi je kontakt sa divnim ljudima, ali i sa školskim primerima idiota. To što povremeno upadam u sukobe sa pomenutom gospodom verovatno više govori o mojoj nemoći da ovladam pristojnom komunikacijom ili možda nezainteresovanosti da se ponašam kao ljudsko biće nego što govori o prirodi društvenog umrežavanja, ali to je već tema za psihijatre.

Bilo kako bilo, do mene i do mog bloga ljudi dolaze na razne načine: Pretragom pomoću Gugla, preko linkova sa raznih foruma i blogova - i preko Fejsbuka.

Bukspejs obično posećuju osobe koje zanima fantastika, ali ih u ovaj kutak interneta dovedu i nasumične pretrage. Najčešća pretraga je "Kako postati prevodilac".

E, sad - na tu temu sam pisao nekoliko puta i Gugl  uredno izbacuje unose koji se time bave, ali posetioci i dalje osećaju neku potrebu da  mi se obrate ili mejlom ili porukama na FB-u kako bih im lično & personalno to objasnio, jer se - naravno - oni razlikuju od svih ostalih would be prevodilaca na planeti i njihov slučaj je apsolutno jedinstven.

Dobro. Neka cveta hiljadu cvetova. So say we all.

Međutim.

Bukspejs dnevno poseti 400-500 individua, već u zavisnosti od toga koliko često postavljam nove unose. Dnevno dobijam u proseku 40 nekakvih oblika komunikacije putem interneta - mejlova, poruka na Fejsbuku, Skajpu itd. Većinom je to u vezi sa nekakvim poslom ili nečim što me intimno zanima, ali nakupi se desetak (koristiću generički izraz "mejl" za razne stvari) mejlova koji se neposredno tiču mog bloga, prevođenja i raznih drugih stvari kojima manje ili više smetam čestitom Srblju i šire.

Očigledno je došlo vreme da opet objasnim neke stvari. Pošto me mrzi da kucam jedan ogroman unos, a svakog normalnog bi mrzelo da ga čita, izdeliću to na nekoliko "članaka", koje ću objaviti u narednih nekoliko dana.

1) Kako postati prevodilac?

Nađite izdavača ili više njih koji će vam dati da prevedete dve knjige. Presto, prevodilac ste. Ne zadžebavam se. To vam je ono što je potrebno da biste se zvali književnim prevodiocem i to je - koliko je meni poznato - jedini uslov za članstvo u našem Udruženju prevodilaca (osim njihove dobre volje da vas prime). Ne postavlja se pitanje obrazovanja, mada se (valjda) pretpostavlja da ste završili fakultet.  Izdavačima to manje-više nije bitno. Dobijete probni tekst, prevedete ga. Dobijete knjigu. Prevedete. Pa drugu. Ako ste normalni, nađete ljudski posao. Ako niste, prevodilac ste. 

Tako se postaje prevodilac.

Pomaže da ste načitani, da vladate srpskim jezikom malo bolje od prosečnog političara, da strani jezik sa kojeg biste prevodili poznajete u dovoljnoj meri da prepoznate idiome (ako ne znate šta je idiom, ni ne pokušavajte da postanete prevodilac) i da budete spremni da učite. 

Ovo poslednje je najvažnije, jer se jezik menja, a menja se i svest o jeziku. Ako ne pratite promene, postaćete beskorisni jer nećete moći da prevedete ono što se od vas očekuje.

Budite svesni toga da nema savršenog prevoda. Budite svesni činjenice da vaše kolege rade drugačije od vas. Razvijajte svoj stil, ali nikako nemojte dozvoliti da vaš stil nadvlada piščev. Najbolji prevod je onaj u kojem se prevodilačka ruka ne vidi. Nemojte biti bahati i ne gledajte kolegama preko ramena, sem ako nećete da kradete zanat - što je poželjno.

Svaki prevod je jedinstven i razlikuje se ne samo od prevodioca do prevodioca već i od trenutka do trenutka. Prevedite neki tekst. Prevedite ga opet za godinu dana. Ako se ne razlikuju, onda sa vama nešto nije kako treba.

Budite disciplinovani. Prevođenje je maratonski posao. Moj poslednji prevod trajao je sedam meseci. Prevodilac (i bilo koji drugi slobodni umetnik/slobodni strelac) nema bolovanje, godišnje odmore, radno vreme, izlaske sa društvom. Imate para tačno onoliko koliko stranica prevedete. Vi ste među retkim ljudima koji su dovoljno privilegovani da znaju koliko svaki minut njihovog vremena košta. U evrocent.

Budite spremni da radite za male pare, dok ne izgradite ugled koji će vam omogućiti da dođete do boljih poslova.  Ako ste završili odgovarajući fakultet, pa mislite da vam to garantuje neku zaradu - You know nothing, Jon Snow.

Izdavač će o vama da sudi najpre po kvalitetu prevoda a onda po poštovanju rokova. Ili možda čak pre po poštovanju rokova. Prevodi se daju ispeglati. Probijene rokove niko ne može da zakrpi.

Imajte na umu da ste samo deo proizvodnog procesa. Posle vas ide lektura, korektura, priprema, štampa - sve to pre distribucije. Ceo sistem zavisi od toga da li ćete izbljuvati svoj proizvod na vreme.

To što radite od kuće nije kart blanš za zajebanciju.

Ja ne mogu da vam pomognem da postanete prevodilac. Nemam vremena ni živaca da čitam vaše prevode i da ih ispravljam. Kao što smo gore videli, moje vreme košta. Svaki trenutak koji provedem tako što ne radim jeste trenutak  koji mi ne donosi novac, a prevođenje je jedino (well, almost) od čega živim. Ako već ne zarađujem, onda hoću da radim nešto što me opušta ili da se već nekako usavršavam. Za čitanje probnih prevoda postoje urednici u izdavačkim kućama. Obratite se njima ili upišite neki kurs kreativnog pisanja. Princip je sličan.

Ne mogu da vas preporučim nijednom izdavaču. Ne želim da vas preporučim. Pod jedan, zašto bih vas preporučio za posao koji ja radim? Zar nije logično da ga uradim sam? Potom, ako mi je već namera da nekoga preporučujem nekome - zašto bih preporučio osobu koju poznajem samo kroz jedan mejl? Bilo mi je potrebno 14 godina da izgradim kakav-takav ugled i karijeru. Zašto bih garantovao za osobu koju ne poznajem, niti joj poznajem mogućnosti. Ja radim za privatnike. Kod privatnika nema zapošljavanja preko veze - ako veza nije vlasnik firme, koji konačno donosi odluku kome će da da svoje pare da mu završi posao.

Na kraju, prevođenje je najamnički posao. Dobijete ugovor, ispunite ugovorne obaveze. Budete plaćeni. Ako sve prođe kako treba. Usput možda neko i zagine. 

Ako vam i dalje nije jasno kako se postaje prevodilac, preporučujem da pogledate neki od filmova iz serije The Expendables. Postupak prevođenja je prilično sličan njihovoj radnji.