Poduža pauza

Nadao sam se da do ovoga neće doći, ali prinuđen sam da na izvesno (duže) vreme drastično smanjim prisustvo na internetu. Naime, juče sam dobio neke ne tako prijatne vesti u posrednoj vezi sa poslom, koje nisu baš preterano dramatične, ali su dovoljno nezgodne da bi mi potpuno oduzele i ovo malo slobodnog vremena koje mi je ostalo.

Naravno, te sam vesti dobio baš u trenutku kada sam prihvatio obilje novih poslova i sada je jedini način da ispunim svoje ugovorne obaveze - a i da ne izneverim ljude sa kojima sarađujem - odlazak na jednu podužu pauzu od blogova, foruma, Fejsbuka i sličnih džabalebaroških načina za traćenje vremena. 

Nisam u prilici da objavim na kojim sve projektima radim, pošto neke njihovi izdavači još nisu ni najavili, ali mogu da nabrojim da me u narednih nekoliko meseci čeka završavanje dva obimna romana iz serijala "Točak vremena" za Lagunu, četiri trejda nekih stripova za Darkvud (uz potencijalna uskakanja novih stvari), dva romana Kima Njumena za Paladin (jedan je "Morijarti", a o drugom nadam se nešto više kada ga Goran bude najavio), kao i niz poslića relativno malog obima - ali svejedno prilično zahtevnih - o kojima nažalost ne mogu ništa da kažem, sem da im se prilično radujem, pošto predstavljaju više nego zanimljiv kreativni izazov.

Shodno tome, ovde me baš i neće biti preterano često. Trenutno tragam za pola sata slobodnog vremena dnevno, ali i ako ga budem našao - verovatno će biti posvećeno Fejsbuku. Prevashodni razlog tome je to što se, na moje zgražavanje, neverovatno mnogo čisto poslovne prepiske vrši preko rečene društvene mreže. Trudiću se da budem u nekoj meri prisutan na grupama čiji sam admin na FB-u, pa sva pitanja možete da mi postavljate tamo. Čisto da podsetim, reč je o grupi Nightflier's Bookspace i fan pejdžu Epska i naučna fantastika.

NIGHT OF KNIVES - Ian C. Esslemont

Po mom može biti neskromnom mišljenju, serijal Malazan - iz zajedničkog pera Stivena Eriksona i Ijana K. Eslemonta - najznačajniji je fantazijski serijal novog milenijuma. Pre nego što me poklonici Martina i Džordana napadnu, naglasio bih da nesumnjivo značajne i velike serijale ove dvojice pisaca smatram delima nastalim u prošlom milenijumu i reakcijom na fantaziju kakva se pisala osamdesetih godina, a objavljivala tokom devedesetih. Ne bih otišao tako daleko pa da kažem kako je takav oblik fantazijskog izraza prevaziđen, ali neosporna je činjenica da više nema novih pisaca koji slede Džordanov ili Martinov književni stil, sem možda u nagrubljim crticama. Eriksonov Malazan je već u prvoj knjizi učinio neverovatan otklon od tada dominantne fantazijke norme i veoma hrabro krenuo u stvaranje sopstvenih pravila, tako oblikujući jedno novo viđenje fantastike - koje ima sličnosti sa martinovskim pogledom na svet, ali se ipak od njega razlikuje koliko se Martinov opus magnum razlikuje od fantastike koja mu je prethodila. Može biti da je upravo to razlog zbog kojeg je širem čitalaštvu bilo potrebno relativno dugo vremena da prihvati Eriksona kao značajnog pisca, premda je zanimljivo to što je on i dalje gotovo izopšten od svojih kolega i da ga zaobilaze sve velike nagrade i konvencije. 

Eriksonov prvenac, "Mesečevi vrtovi", počinje posvetom Worlds to Conquer, Worlds to Share, upućenom Eslemontu. Naime, svet u kojem je smeštena radnja Malazana plod je zajedničkog izmaštavanja, pisanja i igranja Stivena Eriksona i Ijana Eslemonta, s tim da se ovaj drugi podosta kasnije uključio u pripovedački proces, makar kada je reč o deljenju ispripovedanog sa širom publikom. 

Eslemont se rečenoj široj publici predstavio romanom Night of Knives, koji je hronološki smešten otprilike u vreme prologa "Mesečevih vrtova" - i to je ujedno vrlina i mana "Noći noževa". Eslemont u suštini pripoveda o smeni vlasti u Malaškom carstvu i usponu novih bogova, u nedostatku boljeg izraza, ali razrešava neke dileme i zagonetke koje je Erikson u svojim romanima veoma vešto upleo u priču, golicajući čitaoca. Eslemont na te zagonetke daje direktne odgovore, tako da one gube na tajanstvenosti i izbijaju u prvi plan, pomalo narušavajući mističnost i nedorečenost - koje su veliki deo draži ovog serijala.

Teško je reći nešto konkretno o radnji koja se u ovom romanu odvija, a pri tom ne pokvariti užitak čitanja ne samo "Noći noževa", već i nekoliko potonjih romana u zajedničkom Eslemontovom i Eriksonovom serijalu. Uglavnom, Eslemontov prvenac zapravo ne može da se čita odvojeno od celine kojoj prethodi. Zapravo, može - ali se onda dobija nešto znatno lošije. To je mana "Noći noževa"; taj roman je na veoma klimavim nogama kada stoji samostalno. Međutim, kada je naslonjen na čitav serijal, Eslemontov roman je pitko i zanimljivo štivo, premda manje bravurozno i bezmalo jednostavnog jezika i izraza u odnosu na Eriksonova dela. 

Ukratko, "Noć noževa" je pretprolog za "Mesečeve vrtove" i docnije nastavke, koji služi samo kao svojevrsna nagrada čitaocima, data u obliku odgovora na broje zagonetke koje je Erikson načeo u svojim romanima. 

Posmatran samostalno, "Noć noževa" bi dobio 2/5 zvezdica - ali u sklopu čitavog serijala dobija više nego solidnih 4/5