KOSINGAS - Red Zmaja - Aleksandar Tešić

Prošlo je godinu dana od prethodnog sajma knjiga na kojem se pojavila knjiga Kosingas, prvi deo domaće trilogije, Red Zmaja. Kako je u najavi i nastavak, Bezdanj, mislim da je red da se malko pozabavimo ovim delom.



Radnja se odigrava u srednjovekovnoj Srbiji, neposredno pred Kosovski boj. Srpske zemlje i plemići su zabrinuti što zbog Turaka, što zbog raznih stvorejna koje iz Hada izlaze na površinu zemlje. Monah Gavrilo je sve samo ne običan monah, on je kosingas, predvodnik plemenitih vitezova koji se vekovima bore protiv nečastivih sila Hada. Došlo je vreme da se ostvari Proročanstvo vatre i da se Ratnik iz proročanstva nauči svemu što će mu biti potrebno da porazi zlo. Taj ratnik je niko drugi do Marko Kraljević, već veliki junak ali potpuno nesvestan postojanja pretnje. Gavrilo mora da ga pripremi da postane kosingas nakon njega i da se postara da ga psoglavi i drugi mračni stvorovi iz narodnih predanja ne ubiju. Ceo roman je predstavljen kao zabeleška, svojevrstan dnevnik samog Gavrila.
Autor je u ovoj knjizi pokušao da dočara srednjovekovnu Srbiju kao mračno, opasno mesto i u tome prilično uspeo, ali nažalost na uštrb drugih kvaliteta knjige. Sama priča je krajnje jednostavna, bez nekog posebnog zapleta i u tome donekle prati duh narodnih bajki. Junaci putuju Srbijom koja obiluje mestima na kojma prebivaju volšebne sile, savladavaju prepreku za preprekom i ispunjavaju zadatke. Nažalost, ovde taj pristup nije preterano uspešena i priča deluje nerazvijeno i previše linearno, posebno zato što je guše susreti protagonista sa problematičnim narodnim običajima koji predstavljaju digresije od glavnog toka radnje. Zapravo, autorova želja da prikaže što više brutalnih paganskih narodnih običaja i verovanja guta ostatak knjige, tako da sve ostalo biva potisnuto u drugi plan pred opisom tih zbivanja i stiče se utisak da je zapravo to primarni cilj romana.
Jedan od glavnih likova, Marko Kraljević, u viđenju autora ne odstupa previše od njegove predstave ustanovljene u narodnim pesmama, ali on u poređenju sa drugim likovima, velemožama, izgleda previše sirovo i divlje. On živi da bi se tukao, jeo i pio u ogromnim količinama, ne razmišlja previše o onome što čini, a Gavrilo ponekada mora da se ophodi prema njemu kao prema razmaženom malom detetu koje nema meru i koje se mora usmeravati da bi uspelo da učini išta korisno.
Loš utisak u pojedinim mestima ostavlja i neuravnoteženi arhaični jezik, koji autor, i pored vidljivog truda, nije uspeo da dočara.
Kosingas može biti zanimljiv ljudima koji su slabo upoznati sa narodnim srpskim verovanjima, kao neka vrsta sažetog Čajkanovića, kao i mlađim generacijama, ali kao ozbiljno delo fantastike zasnovane na slovenskom mitosu, daleko kaska za nekim drugim delima, kao što je recimo Crni Cvet. Ostaje da sačekamo i vidimo da li druga dva dela trilogije nose nekakvo poboljšanje, naročito u pogledu priče, budući da je jasno da prva knjiga tek uspeva da zagrebe površinu glavnog zapleta.