Igra prestola: Lord Snežni - Game of Thrones: Lord Snow

by High Duke





Kao što su svi već verovatno čuli, Martin je konačno i završio knjigu. Kao dokaz završenog rukopisa, njegova urednica je postavila sledeći video na kojem nasumično bira strane i čita sa njih po rečenicu-dve:




Što se epizode tiče, koliko mi je druga bila bolja od prve i uspela da prenese deo duha Vesterosa, ova treća mi je isto toliko neuspešna. Scenaristi su odlučili da ubace dijaloge koji imaju za cilj da nadomeste nedostatak unutrašnjih monologa i delova istorije koje saznajemo prateći primarno Neda, kao što je način smrti njegovog oca i ubistvo ludog kralja Erisa. Jasna je svrha tih dijaloga i moguće da su neophodni, ali u ovoj konretnoj epizodi drastično usporavaju radnju, tako da se stiče utisak da se ništa posebno ne dešava, a opet nedostaju stvari koje meni deluju bitnije. To je za sada najveća zamerka epizode, a na gomile sitnih promena, kao što je metod dolaska Kejtlin u Kraljevu luku, više nisam ni obraćao pažnju.
Takođe bode oči nedostatak vukova. Duha, konkretno u ovom slučaju, gde smo još jednom uskraćeni za to da vidimo koliko su Starkovi za njih vezani, pošto ih nema ni u jednoj sceni, čak ni da Leto leži na Brenovom krevetu. Prosto mi je nezamislivo da nisu mogli da uspešno dresiraju pse da barem prate glumce.

Još jedna stvar koja mi bode oči su dva stara meštara: Piseli (Pajsel) i Emon. Dok je velemeštar predstavljen samo kao senilni starac, Emon na zidu izleda kao slepa proročka figura, hladna i turobna. Donekle je krivac za to nedostatak scene sa Tirionom u trpezariji gde se vidi da su i lord zapovednik i meštar Emon ljudi koji mogu da uživajuu društvu isto kao i bilo ko drugi i da je Emon zapravo za svoje godine prilično čio starac. Takođe veoma nedostaje ogroman deo razgovora Tiriona i Džona u kojem se vidi da su njih dvojica postali praktično prijatelji, a ne samo ljudi koji sticajem okolnosti borave na istom mestu. A Džon je prikazan kao još mračniji i namršteniji nego što je to slučaj u knjigama, pošto se izgleda nikada ne raduje i ne šali, što se takođe vidi iz njegovog razgovora sa Tirionom i šaljivih poruka koje preko Tiriona šalje svojoj braći. I za jednog fana knjige, vidan je nedostatak i Donalda Nojea, kovača Noćne straže.
I još jednom smo uskraćeni za bitan momenat u knjigama, a to je Brenov san. Da je na kraju prethodne epizode izbačeno Brenovo buđenje, a ova započeta njegovim snom, da gledalac nije siguran da li dečak umire ili ne, bio bi to pun pogodak, umesto vezivanja njegovog buđenja sa trenutkom ubistva Ladi.

Da se okrenem sada pozitivnim stvarima. Glumci zvuče sve prirodnije i sve manje deklamuju, što je veliko olakšanje, pošto sam se plašio te veštačke teatralnosti do kraja serije.
Scena između Neda i Arje je sjajna, i mala Mejsi Vilijams me sve više oduševljava, a dijalog sa standardno fantastičnim Šonom Binom je prava poslastica, iako opet moram da primetim da bi bilo efektnije da je u tom dijalogu ispričala kako su jedva oterali Nimeriju da ne bi bila ubijena, nego ona mlaka scena iz druge epizode.
Stara Nen nije razočarala, iako mi je malo smetala previše napadna muzika tokom njene priče. Da je bila suptilnija ili da se u pozadini čuo recimo sam huk vetra kroz zidine, rekao bih da bi izazvala mnogo više jeze. Veoma mi se svideo i Baristan Selmi, isto onoliko koliko mi se nije svidelo to što svi članovi Bele garde imaju potpuno istu opremu, ali mi je nedostajalo da se bar u jednom oslovljavanju kaže gledaocima ko je zapravo on.
Pošto sam već navikao na gubitak Deninih introspekcija i razmišljanja, i scena sa Dotracima i Targarijanima su bile odlične.
I na samom kraju imamo lepo prenesen Arjin prvi čas mačevanja sa Siriom Forelom. Tu možda malo smeta to što zvuči malo previše kao Italijan/Španac, očekivao sam da čujem It'sa me, Mario. Mada opet, on i jeste donekle tako zasnovan, pa možda najviše liči na Iniga Montoju iz Princess Bride filma http://www.youtube.com/watch?v=i3W5GDkgf2w


Ono što me plaši je to što do sada nije u seriji bilo zanimljive akcije, i što do sada vidimo uglavnom neku ekpoziciju, koja je verovatno mogla i malo bolje da se izvede, i da će to odbiti gledaoce od serije, pošto će je oceniti kao dosadnu. Naravno, radnja se uglavnom dosledno prati, ali nedostaje određena doza napetosti koje je prisutna praktično u svakoj situaciji u knjizi, opipljiva tenzija koja narasta kako se Starkovi uvlače dublje u igru prestola. Ali u sledećoj epizodi bi konačno trebalo da počnu uzbudljivije stvari i jedan od najzanimljivijih događaja u prvoj knjizi gde upoznajemo nove igrače (ili pre pione i skakače): ser Lorasa Tirela, Planinu druge. Tako da, za one koji ne dođu večeras u sedam u Dom omladine na tribinu o Martinu, vidimo se sledeće nedelje na turniru.