Kako postati prevodilac?

Nakon pitanja: "Šta da čitam?", ljudi me najčešće pitaju kako se postaje prevodilac. Nekakav normalan odgovor bio bi: "Upišite Filološki", ali jako veliki broj tih radoznalaca već je završio Filološki - za razliku od mene, koji ga nisam ni upisao - tako da im taj odgovor i ne bi bio od neke koristi, zar ne? Onda me pitaju kako sam ja postao prevodilac. Slučajno i ničim izazvano, bio bi moj odgovor - mada, kada malo bolje razmislim - čini mi se da je neko odozgore ili odozdole odavno namestio da kockice tako padnu. Zapravo, postao sam prevodilac tako što sam mnogo čitao. Eto, jednostavno je. Prvi prevod u životu poveren mi je jer sam prestao da brojim nakon što sam "Gospodara prstenova" pročitao trideseti put. Ovo vam možda zvuči kao sumanuto veliki broj ponavljanja, ali verujte mi da ima i većih zamlata od mene. To što ih još niste upoznali ništa ne znači. Elem (ovo je reč koju ćete često sretati, ako vam ne dosadi da pratite ovaj blog), potrebno je da puno čitate sa jezika na koji prevodite - u mom slučaju, sa srpskog. Za početak, verovali ili ne, dovoljna vam je i školska lektira. (Ne znam kakva je današnja demokratska, ali ja sam odrastao besomučno iščitavajući osnovnoškolsku komunističku lektiru mojih roditelja, između ostalog, naravno.) Vremenom se pređe i na čitanje sa jezika sa kojeg ćete prevoditi. U mom slučaju, to se dogodilo u srednjoj školi, kada sam upoznao neke momke koji su imali nešto naslova na engleskom. Onda opet sleduje besomučno čitanje. Ako ste završili sa svim tim čitanjem (a nije ni zgoreg da završite fakultet), na redu vam je da pozovete nekog izdavača, da se pojavite na razgovoru i da prevedete probni tekst. Verujte, svim izdavačima, ma koliko veliki ili mali bili, stalno su potrebni prevodioci. Onda sledi razočarenje. Ako nemate iskustva - očajno ćete uraditi prevod. Neki zli lektor propustiće vas kroz mašinu za mlevenje. Prevod će se crveneti od zamerki. A onda - ako imate samo malo dara - dobićete da radite svoj prvi prevod. Češkate se po glavi, zar ne? Evo u čemu je stvar: prevođenje je zanat, koji se kao i svi zanati uči kroz rad. Izdavač će vam ukazati poverenje, znajući da ćete da zabrljate, a osloniće se na iskusne letkore da ispeglaju prevod i da vas usput poduče. Ono silno čitanje i učenje po školama i fakultetima samo je priprema za pravu stvar - natezanje sa lektorima i korektorima, trpljenje kritika od urednika i čitalaca, grickanje noktiju u iščekivanju druge ruke lekture... A onda - ako imate malo dara - uslediće novi prevodi. Eto, tako se postaje prevodilac. Potrebno je mnogo truda i strpljenja. Potrebno je i da vam se kockice sklope. A da biste ostali prevodilac - potrebno je da učite. Svaki novi prevod, svaka lektura vašeg rada znači da ste naučili nešto što ranije niste znali, samo ako ste obraćali pažnju na to što radite, pa makar to bila samo jedna do tada nepoznata reč.
Najlepša stvar u vezi sa prevođenjem je to što je svaki prevod jedinstven. Izazovi su uvek novi. A, naravno, nije loše ni to što radite kod kuće, pa vam se može - kao sada meni - da dok razmišljate o nezgodnoj rečenici napišete nešto za svoj blog.