MALTEŠKI ŠIŠMIŠ - Ljubomir Damjanović

Putešestvije ovog romana do mojih ruku bilo je jako čudno i dugotrajno. Odmah nakon što sam ga dobio od izdavača, dočepala ga se moja devojka - i pročitala ga iste večeri, mene potpuno ignorišući. To je već bilo dovoljno da mi zagolica radoznalost. Taman sam se ponadao da će mi pasti šaka, kad ga se dočepala moja majka. Ja opet izvisio. Tokom naredne dve nedelje, roman me je stalno zaobilazio - kao pravi šišmiš u mraku - a ja sam bezuspešno pokušavao da ga uhvatim, potpuno sluđen kikotima samozadovoljnih čitača.

Naposletku, kada sam ga napokon oteo od poslednjeg prijatelja-rođaka-mučkog dušmanina, gotovo da sam već izgubio volju i želju za čitanjem. Srećom, moj mozak je odavno sviknut da svakog dana primi određenu dozu droge od mastila na hartiji, tako da mi nije dao izbora već me je pod pretnjom migrene oterao do police i primorao da se zavalim u krevet i počnem da čitam.
Malteški šišmiš po strukturi je takozvani mozaički roman. Ono što ga od drugih romana takve strukture razlijuje jeste broj autora. Naime, mozaičke romane piše nekoliko autora, koji najčešće pripovedaju o različitim protagonistima. Malteški šišmiš je čedo jednog pisca, ali pisca koji je bio vrsan poznavalac fantastike, te me ne bi čudilo da je bio nadahnut serijalom Wild Cards Džordža Martina i kompanije.

Po žanru, reklo bi se da je ovo delo urbane fantastike. Odigrava se u našem prostoru i vremenu i govori jezikom nama bliskim, kakvim se govori na ulicama naših sela i gradova i psuje u gradskom prevozu. Tu se primećuje uticaj Lorel Hamilton i možda Mercedes Leki, naročito u karakterizaciji.

S treće strane, ovo je roman vrcavog humora i sarkastičnog suda o životu, kakav se sreće u romanima o Disksvetu Terija Pračeta, ali i kod našeg Nušića.
Sve u svemu, ovo nipošto nije originalno delo – ni po strukturi, ni po temi, ni po žanru, ni po pristupu. Ne tražite to od Šišmiša. Ali ovo jeste vraški zabavan roman, kakav se retko sreće u ovom vremenu.

Naime, iz svake rečenice i svake stranice izbija ljubav najpre prema žanru, a potom i prema pisanoj reči uopšte koju je pisac sasuo u labavo povezane intimne storije o porodici Sarić. Ako kod Tolkina vidimo žal za minulim epskim vremenima Beovulfa i Grendela, kod Damjanovića vidimo žal za onim što nikada nije ni bilo – za nenormalnošću drugačije vrste od one na koju smo navikli.

Vešto se poigravajući kako savremenom pop-kulturom i aluzijama na Tarentinove filmove i kultne žanrovske serije, tako i folklorom i mentalitetom naroda čiji je deo bio, Damjanoviću je potpuno spontano pošlo za rukom da napiše pitko i zabavno delo, poput kakvog žanrovski opredeljenog Dušana Kovačevića, jednako prihvatljivo i fantastama i glavnotokašima, dopadljivo i duhovito, sasvim dovoljno obimno da bude ozbiljno, ali ne preobimno da bi postojala opasnost da postane dosadno... Pošlo mu je za rukom da napiše roman nakon čijeg se čitanja osećate baš dobro. To je retkost koje sebe nikako ne smete lišiti. This novel has Nightflier's Seal of Approval.

ISTORIJA POVJESTI – Žarko Veličanski

Jututunska mućkalica

Prosečan žitelj Srbije – ne nužno i etnički Srbin – ima običaj da na pitanje „Šta je najbolje što vaša zemlja ima da ponudi?“ odgovara sa „Hrana!“. Naravno, etnička kuhinja, kako to njurojški kritičari restorane vole da kažu, bitan je element svih nacionalnih identiteta i gotovo bez izuetka prva stvar sa kojom se strani posetioci susretnu prilikom dolaska u neku zemlju. Šta je Grčka bez girosa, ili Nemačka bez piva, je li tako? Međutim, čini se da je Srbija jedina zemlja na svetu gde je hrana izdignuta na postolje presudnog činioca nacionalnog identiteta. Šta je Srbin bez rakije, praseta na ražnju, sarme i kavurme?

Veličanski pokušava da da odgovor na pitanja nacionalnog identiteta, istorijskog putovanja od naroda do nacije i na raznorazne teorije zavere, gradeći kulu od slanine i pršute mesto od karata – što je možda i primereno naciji koja sebe smatra mesožderskom, a zapravo je Albanija jedina država u Evropi koja jede manje mesa po glavi stanovnika od nas. Nameće se pitanje šta mi to jedemo, kad nije meso. Pa, pogledajte vesti ma koje televizije i videćete čime nas to hrane.

Istorija povjesti je srpsko Fukoovo klatno. Prikladno naciji koja se ponosi četvrtinom tehnički nepismenog stanovništva, knjiga je mala po obimu, ali je zato bogata po sadržaju. Teška satira sa elementima tragedije, Istorija povjesti pogađa u srž srpskog, srbijanskog i jugoslovenskog – što da ne – društveno-političkog života, kako se to nekada govorilo i raskrinkava mitove koje smo o sebi izgradili, krajnje efikasno i sa neskrivenim ogorčenjem.

Razlog zašto se ova knjiga našla na baš ovom blogu – čak i pre nego što sam rešio da se ne bavim samo fantastikom – ogleda se u činjenici da je reč o svojevrsnoj alternativnoj istoriji srpskog i pridruženih naroda, pisanu kao iz pera Edmunda Crnogujnog. Čitajući o plemenu Ajvara i sličnim spodobama, ne možete a da se ne osvrnete na ono što znate o sebi i ljudima oko sebe, pitajući se koliko je toga tačno a koliko je surova neslana šala, nakon koje su zaboravili da nam kažu „Aprilili“. Dapače, Istorija povjesti je toliko dobra da se ne da pročitati u jednom dahu. Za jednu humorističku knjigu sadrži toliko bolnih istina da preporučujem da čitate po tek nekoliko stranica dnevno. Ali preporučujem da je pročitate. Ako vam nešto znači, ova knjiga ima Nightflier’s Seal of Approval.

SciFi Balkans

Vaš Nightflier sutra prisustvuje konferenciji za novinare kablovskog kanala SciFi Balkans. Prekosutra vas obaveštavam šta je bilo.

Novi naslovi u IPS-u, deo treći

IPS nastavlja da nas zasipa novim naslovima. U ovom delu predstavljanja njihove sajamske ponude mahom ću pominjati ozbiljnije romane, ali ne mogu a da ne izdvojim kultno delo fantazijske i pustolovne književnosti - "Rudnike cara Solomona". Elem:

KUTIJA
(drama)
GINTER GRAS
(IPS/Prosveta)
Dobitnik Nobelove nagrade za književnost
Dve godine posle objavljivanja knjige u kojoj je priznao da je krajem Drugog svetskog rata na kratko bio pripadnik SS jedinica, Ginter Gras je završio svoju biografiju knjigom Kutija.
Gras (80), dobitnik Nobelove nagrade 1999, u najnovijem delu čiji je puni naslov Die Box. Dunkelkammergeschihten (Kutija. Priče iz mračne komore) nastavlja priču prekinutu 1959, a junaci su osmoro dece koja gledaju snimke napravljene 1932. godine.

HUMBOLTOV DAR
(drama)
SOL BELOU
(IPS/Prosveta)
Dobitnik Nobelove nagrade za književnost
Dobitnik Pulicerove nagrade za književnost
Mnogo godina, veliki pesnik Humbolt fon Flajšer i Čarli Sitrin, mladić očaran ljubavlju prema književnosti, bili su najbolji prijatelji. U vreme svoje smrti, međutim, Humbolt je gubitnik, a Čarlijev život je pao na niske grane: njegova karijera stoji, zapleten je u gorak razvod, u vezi je sa mladom ženom koja mu ne pristaje i povezan je sa neurotičnim mafijašem. I tada Humbolt deluje iz groba, postavlja pred Čarlija neočekivanu zaostavštinu, koja će mu možda pomoći da preokrene život.

ZABRANJENE BOJE
(drama)
Jukio Mišima
(IPS/Rad)
Šunsukeovi romani su vedri, romantični i iskreni. Njegov život je druga priča. Ogorčen
trima propalim brakovima i desetinama nezadovoljavajućih veza, Šunsuke svu energiju
troši na osvetu. Njegovo jedino zadovoljstvo je da prisustvuje patnjama žena. Kada upozna Juičija, predivnog, gracioznog atletu, i otkrije da je mladić homoseksualac, on u njemu vidi savršeno sredstvo za stvaranje beskrajne ženske patnje. Uskoro se Juiči, obuzet osećajem sopstvene moći, odupire bilo kakvoj manipulaciji i stvari kreću neočekivanim tokom.

MORNAR KOJI JE IZNEVERIO MORE
(drama)
Jukio Mišima
(IPS/Rad)
Mornar koji je izneverio more govori o grupi divljih trinaestogodišnjaka koji odbacuju sve što
ima veze sa svetom odraslih kao varljivo, licemerno i sentimentalno, i trude se da razviju surovost koju nazivaju objektivnošću. Kada majka jednoga od njih započne emotivnu vezu sa mornarom, dečak i njegovi prijatelji ga isprva idealizuju, a nedugo zatim zaključuju da je on
romantičan i nedovoljno čvrst. Svoju razočaranost njegovim ponašanjem shvataju kao čin izdaje i reaguju nasilno.

SAŠENJKA
(istorijska drama)
Sajmon Montefjore
(IPS/Rad)
U ovom dalekosežnom romanu, mlada Ruskinja iz bogate jevrejske porodice postaje revolucionarka i udaje se za boljševika na visokom položaju. Godinama kasnije, upušta se u kobnu radnju koja dovodi u opasnost njenu decu, a ona se od odanog komuniste pretvara u još jednu Staljinovu žrtvu.

FANTOM IZ OPERE
(drama/misterija)
Gaston Lero
(IPS/Rad)
Duh iz Opere je zaista postojao. Nije bio, kako se dugo verovalo, stvorenje iz mašte glumaca, sujeverje upravnika ili proizvod apsurdnih i osetljivih umova mladih balerina, njihovih majki, čuvara, garderobera ili domara. Da, on je bio od krvi i mesa, iako je prisvojio kompletnu pojavu pravog fantoma, takoreći, sablasne senke.

RUDNICI CARA SOLOMONA
(avanturistički roman)
(IPS/Rad)
Na brodu za Natal, pustolov Alan Kvotermejn sreće sira Henrija Kertisa i kapetana Džona Guda. Njegovi novi prijatelji su krenuli u potragu za sir Henrijevim mlađim bratom koji je nestao tragajući za legendarnim rudnicima dijamanta cara Solomona, u unutrašnjosti Afrike. Čudnim sticajem okolnosti, Kvotermejn poseduje mapu ovih rudnika, iscrtanu krvlju, i pristaje da im se pridruži u ovom opasnom poduhvatu. Putnici se tokom potrage susreću sa mnogim opasnostima – nesnosnom pustinjskom vrućinom, neprijateljskim izgubljenim plemenom koje otkrivaju i zlom „mudrom ženom“ koja čuva tajnu o rudnicima dijamanta.

KRIV ZA SVE
(komedija)
Danijel Penak
(IPS/Rad)
Benžamen Malosen ima neobičan posao: radi kao žrtveno jagnje na reklamacijama
u velikoj pariskoj prodavnici, gde je zadužen za izvinjavanje zajedljivim mušterijama. U prodavnici dolazi do eksplozije jedne, a zatim druge bombe. Benžamen postaje prvi osumnjičeni za ovaj besmisleni i nasumični napad. Napad? Nasumični? Ma, kako da ne! Kao najstariji, i on mora da preživi patnju svojstvenu njegovoj porodici: tu je slatka Klara koje fotografiše sebe dok diše, vidovita Tereza, zaljubljena Luna, čudak Žeremi, mali sanjar, majka i njeni ljubavnici…Svi pred očima Julijusa, epileptičnog psa i tetke Julijane, eksplozivne
novinarke. Kakav cirkus!

ZABAVA POVODOM RAZVODA
Lora Dejv
(romantična komedija)
(IPS/Rad)
Priča za sve generacije koja govori o tome šta stvarno znači deliti život sa ne kim. U centru pažnje su dve neodoljivo privlačne žene: Gvin, koja se suočava sa razvodom i Megi, njena buduća snaja koja tek ulazi u brak. Uz dosta emocija i neočekivanog humora, dve žene pokušavaju da odgovore na pitanje koliko stvarno poznajemo ljude sa kojima živimo.

POSLE TEBE
Lusi Dajmond
(romantična komedija)
(IPS/Rad)
Džouzi, Nel i Lisa imaju mnogo toga zajedničkog – one su bile cimerke, srodne duše i najbolje drugarice u vreme kada su njihovi životi bili velika beskrajna žurka. Pet godina kasnije, stvari su se promenile. Džouzi je udata, ima decu i živi u predgrađu, slobodoumna Nel je proputovala svet, a Lisa je na dobrom putu da postigne uspeh u karijeri. Za
Džouzi, ponovno okupljanje jednog vikenda u Londonu izgleda kao dobra ideja... sve dok ne otkrije nešto što će joj zauvek promeniti život. Drska, seksi i zabavna, ovo je knjiga koja govori o životnim izborima i njihovim posledicama.

VIKEND U PARIZU
(špijunski roman)
SERGEJ KOSTIN
(IPS/Prosveta)
Špijun KGB-a, Pako Araja, je krtica koja vodi putničku agenciju na Menhetnu, gde živi već godinama. Iznenada, na tajnoj misiji u Parizu, slučajno otkriva da mu je čovek koga godinama želi da ubije, na dohvat ruke. Zbog čega Pako želi da ubije ovog čoveka, poznatog međunarodnog teroristu koji veoma podseća na neslavnog Karlosa Šakala? Špijunaža i lična osveta stvaraju smrtnu mešavinu u delu ruskog Džona Le Karea.

VAN DOMAŠAJA
(triler)
ELMOR LENARD
(IPS/Prosveta)
Džek Foli je bežao iz zatvora okruga Glejds na Floridi kada je naleteo na Karen Sisko naoružanu sačmarom. Iznenada, lopov-džentlmen je delio skučeni gepek kola sa tim razoružanim saveznim šerifom – čiji Šanel komplet košta više od plena Folijeve poslednje pljačke banke – i hemija je učinila svoje. Ovo je žena u kolju bi Džek mogao da se zaljubi, da ona nije posvećeni predstavnik zakona koji Foli krši kako bi zaradio za život.

19 MINUTA
(triler)
Džodi Piko
(IPS/Rad)
Sterling je prosečan američki gradić, u kome se ništa ne dešava, sve dok jednog dana njegov mir ne naruši šokantni akt nasilja. Posle svega, stanovnici gradića tražeći pravdu pokušavaju da prebole ono što se desilo, ali moraju i da sagledaju svoju ulogu u nedavnim događajima.


DOBRI STARI DEMON
(fantastika)
Majk Keri
(IPS/Prosveta)
Feliks Kastor je egzorcista slobodnjak, a London je njegovo lovište. Kad natprirodni svet pomahnita, njegove su usluge i te kako tražene. Dobar egzorcista može da naplaćuje koliko god želi i da živi na pakleno visokoj nozi, ali će pre ili kasnije naleteti na duha koji je previše za njega. A onda je igra gotova.


POSTANJE
(fantastika)
BERNARD BEKET
(IPS/Rad)
Godine 2041. počele su prve globalne peščane oluje. Godine 2051. osnovana je Republika, 2052. svet pogađa pandemija, a 2077. počinje Veliki rat. Četrnaestogodišnja Anaks misli da poznaje istoriju. Međutim, tokom ispitivanja saznaje da se prava istorije razlikuje od one iz knjiga.

OLUJNI TALAS
(fantastika)
DŽIM BUČER
(IPS/Rad)
Prvi roman danas najpopularnijeg serijala urbane fantastike, u kojem se čitaoci upoznaju sa čarobnjakom i privatnim detektivom Harijem Koperfildom Drezdenom i svetom magije, vampira i vila, koji postoji paralelno s našom stvarnošću. Čarobnjak Hari Drezden je najbolji u svojoj struci. Iskreno govoreći, on je i jedini koji se time bavi. Kada čikaški policajci dobiju slučaj koji prevazilazi mogućnosti prosečnih smrtnika, dolaze kod njega po odgovore. Naš svet je pun čudnih i magičnih bića koja se baš ne slažu sa ljudima. Tada Hari stupa na scenu.

ZID I KRILAC
(fantastika)
Lora Rubi
(IPS/Prosveta)
Priča o sirotoj maloj bogatašici, u kojoj saznajemo dogodovštine iz osnovne škole u Njujorku, u budućnosti, gde skoro svi mogu da lete osim male dvanaestogodišnjakinje koja ubrzo otkriva da ima moć da postane nevidljiva. Ubrzo, devojčica se zatiče u društvu najčudnijih prijatelja i neprijatelja.

KRALJ TRNJA
Greg Kiz
(fantastika)
(IPS/Prosveta)
Ova dobro osmišljena knjiga sa izvanredno povezanim dešavanjima prosto pucketa od neizvesnosti i uzbuđenja, od početka do kraja.
Kraljev lugar, hirovita devojka, mladi sveštenik, nemirni avanturista i mladić koji je nenadano postao vitez – svi se oni suočavaju sa zlobnim silama koje potresaju i same temelje kraljevstva, dok se Kralj Trnja, legendarni zloslutnik smrti, budi iz svog sna.

VILENJACI SINTRE
(fantastika)
Teri Bruks
(IPS/Prosveta)
U ovoj uzbudljivoj novoj fantastičnoj trilogiji, bestseler autor- Bruks bez ikakvog napora povezuje tolkinovsku magiju svojih knjiga Šanare sa urbanim, postapokaliptičnim svetom svog serijala Reči i Praznine... Dugogodišnji Bruksovi obožavaoci i oni koji se po prvi put sreću sa njim biće prikovani za knjigu.

SENKA MINOTAURA
(fantastika)
Alen Gibons
(IPS/Prosveta)
Prva knjiga iz trilogije Legendar
Da možete da birate između „stvarnog života“ i pustolovina iz grčkih mitova koje prkose smrti, sa njihovim junacima i čudovištima, smelim podvizima i bekstvima „za dlaku“ – šta
biste odabrali? Za Feniksa je izbor lak. Kad se uloguje u Legendara, igricu na kojoj radi
njegov otac, može da bude junak.

LEGIJA VAMPIRA
(fantastika)
Alen Gibons
(IPS/Prosveta)
Druga knjiga iz trilogije Legendar
Feniks je otkrio jedan takav živi košmar. Armije krvoločnih vampira i zastrašujućih krvoloka, stvorenja iz naših najgorih košmara, namerili su da napadnu naš svet. Ali, Feniks je već susreo tvorca Legije vampira, zlog Gospodara igre, i zna da je ta smrtonosna kompjuterska igra stvarna – mora da pobedi ili se nikada neće vratiti.

GAVRANOVI RATNICI
(fantastika)
Alen Gibons
(IPS/Prosveta)
Treća knjiga iz trilogije Legendar
Igra otvara kapiju između našeg sveta i sveta mitova. Gospodar igre gotovo da drži naš svet u svojoj milosti. Četrnaestogodišnji Feniks se već dva puta borio protiv njega u Senci Minotaura i Legiji vampira, ali Gavranovi ratnici je igra na najsloženijem i najsmrtonosnijem nivou. Ovoga puta, sledi konačni sukob.

AKO SADA ČITAŠ OVO, VEĆ JE KASNO
(dečiji roman, avantura)
Pseudonimus Boš
(IPS/Prosveta)
„Neću te podsećati kako su prošli put naši junaci, Kas i Maks Ernest, završili, čekajući na učlanjenje u misteriozno Društvo Terces, ili na borbu sa zlim doktorom L i gospođicom Muve koja je bila u toku. Sigurno ti neću pričati ni o tome kako su deca nabasala na Muzej magije, u kom su konačno upoznala čudesnog Pijetra. Pa ja stvarno ne umem da se suzdržim! Suočimo se sa tim – ovo je opasna knjiga.“

EDICIJA RETRO-KLASICI
(IPS/Prosveta)

TAJNA FARME GREJNDŽ
Frensis Kauen
DŽO PANTER
Zakari Bal
ŠVAJCARSKA PORODICA ROBINZONA
J. D. Vis
ČETVRTAKINJA KRISTINA
V. I. Istvejs
SAFARI
Vilfrid Robertson

EDICIJA ŽIVOT U SLIKAMA
(IPS/Rad)
ADOLF HITLER
Marija H. Martines
FIDEL KASTRO
Pilar Huertas
FRANSISKO FRANKO
Antonio Sanćes
MAO CEDUNG
Silvija Garsija i Huan Ramon Gonsales

BOLESNI NA VLASTI
Dejvid Oven
(IPS/Rad)
Tok moderne svetske istorije na kritičan način oblikuje mentalne bolesti šefova
država, ponekad pod budnim okom javnosti, ali obično u tajnosti. Svaki od demokratskih političara, međusobno različitih, poput Vudroa Vilsona, Frenklina D. Ruzvelta, Čerčila, Kenedija, Džonsona, Niksona, Pompidua, Miterana, Blera, Džordža V. Buša, Širaka i Šarona, lagao je o svom zdravstvenom stanju.

BALKANSKI DIKTATORI I
AUTORITARNI VLADARI
JUGOISTOČNE EVROPE
Bernd J. Fišer
(IPS/Prosveta)
Autoritarne vođe kao što su Enver Hodža, Todor Živkov, Josip Broz Tito i Slobodan Milošević, deo su stare tradicije Balkana – autoritarne vladavine, koja je u dvadesetom veku iznedrila neke od najživopisnijih ali i najbrutalnijih vladara.

Grb!

Danas sam konačno dobio svoj grb! Nebojša Dikić, heraldički umetnik kneževske loze Karađorđevića, bio je tako ljubazan da mi izradi potpun porodični grb, kojim sam - moram priznati - oduševljen. Stoga, rešio sam da ga podelim s vama. U narednih nekoliko dana uslediće nekoliko prikaza, kao i još najava novih naslova koji izlaze za sajam, a do tada:

IPS top lista

IPS je bio tako ljubazan da mi je poslao svoju oktobarsku top listu. Videćete da je od 40 najprodavanijih knjiga Gibsonov Neuromant na 37. a Poslednja želja Andreja Spakovskog na 39. mestu. S obzirom na to da je ovo treće ili četvrto izdanje Neuromanta u Srbiji, to je sasvim solidan uspeh. Sapkovski je verovatno malo hendikepiran time što je pomama za igrom Witcher prošla, ali i zbog toga što se čitaoci u poslednje vreme plaše serijala, pa čekaju da se objave svi naslovi pre nego što se upuste u čitanje. Samo da podsetim da bi drugi deo trebalo da se pojavi za predstojeći sajam. Naravno, prikaz ćete pročitati na Nightflier's Bookspace.

1. POBEDNIK JE SAM – Paolo Koeljo
2. SLEPILO – Zoze Saramago
3. THE LOST SYMBOL – Dan Brown
4. DRAGULJ MEDINE – Šeri Džons
5. MAC MEDINE – Seri Dzons
6. PAZI ŠTA ŽELIŠ MOŽDA TI SE OSTVARI –
7. Aleksandra Poter
8. GREH NJENE MAME – Mir Jam
9. SAMO BUDI OVDE – Gijom Muso
10. ZATO STO TE VOLIM – Gijom Muso
11. VODIC ZA MODERNE DEVOJKE I SAVRSEN ZIVOT BEZ PARTNERA – Sara Ajvens
12. KUHINJA – Banana Josimoto
13. CAROBNICA IZ FIRENCE – Salman Ruzdi
14. ZAMAK U PIRINEJIMA – Justejn Gorder
15. DECAK IZ SNOVA – Karli Filips
16. SEKS I GRAD / SEKS I GRAD (OUTLET) – Kendas Bušnel
17. STRUJA U KRVI – Val Mekdermit
18. MANSARDA – Danilo Kis
19. PROROČANSTVO ROMANOV – Stiv Beri
20. SULTANOV HAREM – Kolin Falkoner
21. DEVOJKE IZ KRAJA – Masa Rebic
22. MOJ GOSPODIN SAVRŠENI – Aleksandra Poter
23. PAD TROJE – Piter Ejkrojt
24. DALI I JA – Sten Lorisens
25. PARISKA ENIGMA – Pablo de Santis
26. JEDNOSTAVAN ŽIVOT – Kenzaburo Oe
27. LUDORIJE, STIKLE I STVARAN ZIVOT – Masa Rebic
28. GOSPODAR IGRE – Sidni Seldon
29. DAMA POD VELOM – Amanda Kvik
30. PRASKOZORJE – Stefani Majer
31. MARLI I JA – Džon Grogan
32. POSLEDNJA KONKUBINA – Lesli Dauner
33. SVAKO KO JE NEKO - Lorin Vajsberger
34. PETA AVENIJA – Kendas Busnel
35. DIVISADERO – Majkl Ondatje
36. KRAJ LJUBAVNE PRICE – Grejem Grin
37. RANJENI ORAO – Mir Jam
38. NEUROMANT – Vilijam Gibson
39. 39 STEPENICA - Dzon Baken
40. POSLEDNJA ŽELJA – Andžej Sapkovski
41. DEVOJKA KOJU NISU NAUCILI…. – Eva Ras

Malazan - deo treći, ili konačno na srpskom

Malazan je konačno kod nas dostupan širokim masama, budući da je pre par dana Laguna izdala prvu knjigu „Mesečevi vrtovi“. Ovo je dobra prilika da se kaže još po koja stvar o ovoj knjizi i zainteresuju potencijalni čitaoci za ovaj zaista izuzetan serijal.
Ako očekujete od Malazana još jednu high fantasy sagu sa mladim herojem kojeg jure crni jahači/letači itd, zato što je odabran da uništi zlo, debelo grešite. Mesečevi vrtovi počinju gotovo konfuzno, prologom u kome čitaocu nije najjasnije šta se i zašto dogodilo. Prvo poglavlje je in medias res, u sred izuzetno krvave bitke gde se čitaocu opet malo šta objašnjava. Uopšte tokom celog serijala, čitalac je primoran da bude strpljiv da bi dobio odgovore koje mu Erikson daje kroz same likove, dijaloge i introspekcije i sastavlja slagalicu zaleđa i istorije, koji ljudskoj rasi, čija carstva trenutno dominiraju svetom, često nisu poznati. Neko bi pomislio da je to možda jeftin trik da bi se pokrile rupe u priči i olakšalo nabacivanje istorije po potrebi, ali to nikako nije slučaj, zato što je Erikson, kao arheolog i dugogodisnji gamemaster, izuzetno dobro razradio i izgradio svoj svet čija istorija seže stotinama hiljada godina u prošlost u doba kada su druge rase, naspram kojih su ljudi poput nemoćne, emeferične dece, vladale svetom. Kod Eriksona nećete sresti stereotipna stvorenja, kao što su patuljci koji mrze divove i orke i divni vilovnjaci koji se kriju po šumama. Ne, svaka od mnogobrojih rasa je originalna, sa specifičnim mentalitetom i viđenjem sveta, i iako isprva deluje da su neki narodi zli, Erikson i tu razbija kliše i pokazuje da nijedan narod, ma koliko bizaran ili groteskan bio, sam po sebi nije urođeno dobar ili zao. Nemrtva bića ne moraju da mrze sve što je živo, narod tame, Tiste Andi, ni po kom osnovu ne pripadaju stereotipu sluga mraka, itd.
Eriksona je teško zaista uporediti sa bilo koji drugim piscem, ali moglo bi se reci da je on po nekim motivima i idejama originalan i inovativan spoj Zelaznijevog Ambera, Kukove Crne čete i Martinove Pesme leda i vatre. Božanstva se po karakteru možda mogu usporediti sa grčkim panteonom, sebičnih, mušičavih entiteta koji ni po čemu osim po moći ne pokazuju da su zaista različiti od smrtnika i njihovih motivacija, zato što to i zapravo nisu. Božanstva u Malazanu su često nekada bili smrtnici koji su na neki način dostigli besmrtnost i neverovatne moći, tako da i dalje nastavljaju da se pačaju u svet smrtnijih bića, pamte stare uvrede i neprijateljstva i neke rase mrze ili vole više od ostalih.
Stiven Erikson tera čitaoca da se postepeno saživljava sa svetom dok otkriva njegove tajne prateći likove, ali zahteva od nas i da na svojevrstan način učestvujemo u tome. Jedna od najjačih Eriksona su likovi. Gotovo da ne postoji lik koji nije na svoj način dopadljiv, bilo da ga mrzimo ili simpatišemo. Svi su izuzetno životni prirodni, naročito kada su u pitanju potpuno suludi Mostopalitelji (Bridgeburners) koje pratimo dobar deo Mesečevih vrtova, koji su u početku glavni medijum Eriksonovog fantastičkog smisla za humor koji je uvek odmeren tako da ne pravi od svega farsu, već da se savršeno uklopi u situaciju.
Takođe, po Martinovom receptu, ne postoji lik u knjizi čiji je život nedodirljiv. Svi mogu da umru, o svima piše na ravnopravan način i nikada se ne zna da li je novi lik kojeg je Erikson ubacio neko bitan za dalji razvoj događaja, usputni gost ili ličnost koja je ubačena uz detaljan opis vizure sveta i života, samo da bi nekoliko strana kasnije poslužila za nešto slično, tj. za opis njenog pogleda na često strahovitu smrt.
Jedna od stvari koje se Eriksonu mogu zameriti, naročito u kasnijim knjigama, jeste preterana grandioznost događaja i megalomanija koja nekima može da zasmeta, iako Erikson ni u jednom trenutku ne izgleda veštački ili jeftino, to je jednostavno tok priče koja je i njega samog možda malo previše povukla kao što se događa piscima ogromnih saga (Malazan to svakako jeste budući da većina tomova broji više od hiljadu stranica, koji, iznenađujuće i pored tolikog obima gotovo nikada nisu dosadni ili zamorni).
Zaista bi se moglo napisati stranica i stranica o ovom serijalu, ali za sada ću ovde da se zaustavim, pitajući se već nisam li otkrio previše stvari, jer jedna od glavnih čari Malazana jeste da čitalac postepeno sam otkriva ustrojstvo sveta i tajne, a ne da ih dobije servirane na tanjiru i spremne za gutanje. Mnogima taj neuobičajeniji pristup ne odgovara, tako da su odustajali tokom Mesečevih vrtova, ali ovde se malo strpljenja itekako isplati.
Nadam se da smo Nightflier i ja zainteresovali nekoga za ovaj serijal zaista vredan pažnje. U nekom trenutku u budućnosti, kada veći broj ljudi bude pročitao Mesečeve vrtove, bavićemo se detaljnijom analizom zato što još uvek nismo zagrebali ni površinu, ovo do sada napisano više je imalo funkciju da namami čitaoce nego da ozbiljnije proučava Eriksonovo delo.