Eh... Život mi se naposletku malo unormalio. Kupio sam tepih. Isplanirao šta ću kupovati od nameštaja. Počeo da govorim sebi kako je već red da napišem nešto pametno za svoj blog - kad mi se preko "Fejsbuka" javio Patrik Sendeni.
Za neobaveštene, Patrik je najpoznatiji SF&F bloger na svetu, koji me je i spojio sa brojnim piscima i urednicima sa kojima sam radio intervjue za svoj blog. Pre izvesnog vremena boravio je u Beogradu i nadam se da ću naredne godine imati prilike da ga ugostim bolje i duže.
Elem, četovao sam malo sa Patrikom i priča je krenula u pravcu najdražih likova iz SFFH književnosti. On je nedavno na svom blogu objavio tekst o likovima koji mu se najmanje dopadaju, a juče i o omiljenim protagonistima i sporednim likovima. Sve me je to ponukalo da razmislim o tome ko su moji miljenici i koliko mi znače - i shvatio da ih imam podosta i da ih vezujem za dva perioda svog života.
Verovali ili ne, bilo je vreme kada nisam čitao SF&F. To je bilo pre moje desete godine i otkrića - biblioteke. Onda mi se svet promenio. Gutao sam sve do čega sam mogao da dođem, ali to su mahom bili stari naslovi objavljivani u "Kentauru", "Plavoj ptici" ili nekim još starijim edicijama. "Polaris" i "Znak Sagite" postali su mi dostupni tek po polasku u srednju školu, devedeset pete godine.
Drugi period mog života kao čitaoca SFFH književnosti počinje od 1999. kada sam došao u Beograd na studije, vremenom dobio ponudu od Dejana Papića da za njega prevodim - i ostalo je legenda. Tada mi je postalo dostupno mnogo više naslova i pisaca. Danas gotovo da nema naslova do kojeg ne mogu da dođem, ako se dovoljno potrudim. Možda se zato dešava da se danas ne vezujem za dela i njihove protagoniste koliko nekada.
Dakle, na početku beše...
- Tarzan: Jedan od prvih romana koje sam u životu pročitao bio je "Tarzan među majmunima" (Tarzan of the Apes) Edgara Rajsa Barouza a u izdanju zagrebačke "Epohe". U biblioteci sam pronašao još neke romane iz tog serijala od deset knjiga (u međuvremenu sam nabavio sve sem desete) i kao pseto uživao u Tarzanovim doživljajima sa potomcima krstaša, telepatskim pterodaktilima i čemu već ne.
- Kapetan Nemo: Čovek koji je osvete radi objavio rat celom svetu. Za osmogodišnjeg mene "Nautilus" i Nemo bili su neverovatan doživljaj.
- Drvobradi i Radagast: "Gospodar prstenova" je bio prva knjiga koju sam uzeo iz biblioteke. Bilo mi je deset godina i završavao sam četvrti razred. Kasnije mi je taj roman doslovce spasao život, a verovatno i promenio u znatnoj meri. Međutim, nikada se nisam ložio na Gandalfa, verovali ili ne. Spadam u mislim mali broj ljudi kojima je drugi tom "Gospodara" najzanimljiviji. Dugo mi je Drvobradi bio najzanimljiviji lik u tom romanu, sve dok - znatno kasnije - nisam shvatio da me zapravo najviše zanima lik koji se ne pojavljuje u knjizi, već samo spominje: Radagast Mrki, čarobnjak koji se posvetio pticama i zverima, a drugima prepustio da se bakću sa velikim stvarima.
- Arakis: Dobro ste pročitali, ne Pol Atreid, ne gospa Džesika, ne Dankan Ajdaho. Herbertov svet je meni bio toliko opčinjavajuć da se zapravo ni za jedan lik nisam nešto posebno vezao. Čak me je najviše privuklo Herbertovo eksperimentisanje sa sociologijom, psihologijom i politikom. Mada manje nego "Gospodar prstenova", Herbertova "Dina" takođe je imala ulogu u spašavanju mog života.
E, toliko za prvi deo - koji pokriva osnovnu školu, ako niste ukapirali. Ali verujem da jeste. Ubrzo Part Deux: Srednja škola!
Нема коментара:
Постави коментар