Izveštaj za kraj jula

Malo sam okasnio sa ovim unosom, ali valjda ćete mi oprostiti. Bilo je ovo paklenih dve nedelje. Ali zato sada imam da sa vama podelim lepe vesti.

Završio sam sav posao na prevodu preve polovine Džordanovog "Raskršća sumraka", inače desete knjige "Točka vremena". Takođe, završio sam grube radove na prevodu romana Tima Pauersa "Večera u Devijantovoj palati" i sada sledi peglanje. To će mi taman dobro doći da se malo odmorim od Džordana. Nakon te dve nedelje nastavljam rad na "Raskršću".

Tu sam dužan malo objašnjenje - Džordanovi romani biće objavljivani u jednom tomu, ali i dalje se u procesu proizvodnje dele na dva komada, radi lakšeg obračunavanja i isplata.

Da bih vam se malo odužio zbog čekanja, ekskluzivni odlomak iz prvog dela "Raskršća sumraka" sledi:


Pranje svile dugo traje. Vedra vode koja su dovlačile od pumpi bila su hladna kao led, ali vrela voda iz bakarnog kotla mlačila je ovu u koritima. U vreloj vodi svila ne može da se pere. Potapanje ruku u korita na toj hladnoći bio je divan osećaj, ali kada se opet izvuku – hladnoća je dvaput gora. Nije bilo sapuna, bar ne dovoljno blagog, tako da su svaka suknja i bluza morale da se jedna po jedna potope i nežno protrljaju. A onda da se rasprostru na peškir koji će nežno da se umota kako bi se iscedilo što je više moguće vode. Potom se vlažni odevni predmet ponovo potopi u drugo korito puno mešavinom vinskog sirćeta i vode – to smanjuje ispiranje boja i pojačava sjaj svile – pa se ponovo stavlja na peškir i umotava. Mokri peškir se onda snažno iscedi i raširi na suncu da se osuši gde god ima prostora za to, dok se svaki komad svile okači na vodoravnu motku, obešenu u hladu paviljona od grubog platna podignutog na rubu trga, a onda rukom izgladi da ne bilo nabora. Uz malo sreće, ništa neće morati da se pegla. Obe su znale kako se o svili valja starati, ali za peglanje je potrebno iskustvo koje ni jedna ni druga nisu imale. Niko od Sevaninih gai'šaina nije umeo da pegla, čak ni Maigdin, mada je ona bila gospodska služavka i pre ulaska u Failinu službu, ali Sevana nije prihvatala izgovore. Svaki put kada Faila ili Alijandra odu da okače drugi komad odeće da se suši, proveravale bi one već obešene i gladile nabore kada je to potrebno.