Devijantno prevođenje

Ne znam ni sam kako da napišem ovo. Dugo sam se nosio mišlju da li da uopšte pišem. Rešio sam da to ne radim, da neke stvari zadržim za sebe. A onda mi je stigao mejl od jedne devojke koja je završila književnost i razmišlja da se upusti u prevodilačke vode. Pita kako je to biti prevodilac, kako je raditi u Srbiji, kako je raditi za naše izdavače. Zapravo, mnogo me ljudi pita te ili slične stvari. Pokušavao sam da odgovorim i ranije, ističući sve lepe strane ovog posla. Ali ima i ružnih. Užasno ružnih. Jedna od tih ružnih stvari dogodila mi se tokom ove nedelje.

Naime, jedan izdavač u nastanku za kojeg sam prevodio odustao je od mog prevoda uz obrazloženje da sam nepismen. I još koješta. Sa jedne strane je mojih deset godina iskustva, više od sedamdeset objavljenih prevoda, saradnja sa najvećim srpskim izdavačem, jednim od uglednijih književnih časopisa u nas, izvanredan odnos sa svim lektorima sa kojima sam radio, najpoznatiji žanrovski prevodilac u Srbiji koji mi je ukazao poverenje da prevodim za njegovo izdavačku kuću - i da ne nabrajam dalje. Sa druge strane je čovek koji smatra da je moj prevod nepismen i neupotrebljiv i ničim ne potkrepljuje svoje mišljenje, sem pravom da ima svoje mišljenje.

Naravno, smesta sam taj prevod poslao nekolicini kolega i lektora, sa molbom da mi daju svoj stav o njemu. Svi su bili zbunjeni kao ja. Po njihovom mišljenju, prevod je dobar.

Izdavač je od mene tražio da vratim honorar, pa i da pokrijem administrativne troškove, što sam ja na početku odbio, ponudivši da vratim polovinu primljenih para. Onda mi je pretio.

Da se razumemo, veliki sam ja dečko. Ali nisam sam na ovom svetu. Ima ljudi koji me vole, ima ljudi koje ja volim. Kako god, pogazio sam svoju reč i nakon današnjeg sastanka poslao SMS poruke i mejl u kojima se kaže da ću vratiti novac. Na kraju me ne bi iznenadilo da se taj moj prevod u nekom prerađenom obliku pojavi bez mog znanja i dozvole.

Ovo možda zvuči kao kukanje, ali nije. Ovo je jedno iskustvo o poslovanju u zemlji Srbiji - kažem "zemlji", jer ne postoji država o kojoj možemo da govorimo. Ovo je iskustvo koje želim da podelim sa svima vama koji počinjete i koji (još) nemate iskustvo ili ugled iza koga da se zaklonite. Pokušajte da nađete posao u izdavačkoj kući sa nekakvim ugledom, iskustvom, poznatim poslovnim ponašanjem. To vas neće u potpunosti poštedeti šikaniranja - već u zavisnosti od poslodavca - ali bar ćete igrati po donekle poznatim pravilima. Insistirajte na potpisivanju ugovora pre početka posla, sa preciziranim obavezama obe strane i penalima u slučaju kašnjenja honorara, ali i u slučaju vašeg kašnjenja kada je reč o predaji prevoda. Ne brinite se, kasnićete i vi. Takva je priroda ovog posla.

Bilo kako bilo, trenutno sam u najstrašnijem i najgorem poslovnom iskustvu u svom životu. Nadam se da će na kraju ostati iza mene. Ne želim da ovo što sada osećam oboji moj naredni prevod. Ne želim da moj poremećeni spokoj naruši moju radnu sposobnost - u ponedeljak potpisujem ugovor za nastavak rada na Džordanovom "Točku vremena". Ne želim da budem ogorčen, uplašen, mrzovoljan... šta god.

Dakle, svi vi koji počinjete i ne znate kako izgleda raditi bilo kakav posao u Srbiji, pa i prevođenje - otvorite četvore oči. Nemojte dopustiti da vas entuzijazam ili ljubav prema knjizi povuku. Drugi savet nemam.