Omiljeni likovi iz SFFH književnosti, deo prvi

Eh... Život mi se naposletku malo unormalio. Kupio sam tepih. Isplanirao šta ću kupovati od nameštaja. Počeo da govorim sebi kako je već red da napišem nešto pametno za svoj blog - kad mi se preko "Fejsbuka" javio Patrik Sendeni.

Za neobaveštene, Patrik je najpoznatiji SF&F bloger na svetu, koji me je i spojio sa brojnim piscima i urednicima sa kojima sam radio intervjue za svoj blog. Pre izvesnog vremena boravio je u Beogradu i nadam se da ću naredne godine imati prilike da ga ugostim bolje i duže.

Elem, četovao sam malo sa Patrikom i priča je krenula u pravcu najdražih likova iz SFFH književnosti. On je nedavno na svom blogu objavio tekst o likovima koji mu se najmanje dopadaju, a juče i o omiljenim protagonistima i sporednim likovima. Sve me je to ponukalo da razmislim o tome ko su moji miljenici i koliko mi znače - i shvatio da ih imam podosta i da ih vezujem za dva perioda svog života.

Verovali ili ne, bilo je vreme kada nisam čitao SF&F. To je bilo pre moje desete godine i otkrića - biblioteke. Onda mi se svet promenio. Gutao sam sve do čega sam mogao da dođem, ali to su mahom bili stari naslovi objavljivani u "Kentauru", "Plavoj ptici" ili nekim još starijim edicijama. "Polaris" i "Znak Sagite" postali su mi dostupni tek po polasku u srednju školu, devedeset pete godine.

Drugi period mog života kao čitaoca SFFH književnosti počinje od 1999. kada sam došao u Beograd na studije, vremenom dobio ponudu od Dejana Papića da za njega prevodim - i ostalo je legenda. Tada mi je postalo dostupno mnogo više naslova i pisaca. Danas gotovo da nema naslova do kojeg ne mogu da dođem, ako se dovoljno potrudim. Možda se zato dešava da se danas ne vezujem za dela i njihove protagoniste koliko nekada.

Dakle, na početku beše...

- Tarzan: Jedan od prvih romana koje sam u životu pročitao bio je "Tarzan među majmunima" (Tarzan of the Apes) Edgara Rajsa Barouza a u izdanju zagrebačke "Epohe". U biblioteci sam pronašao još neke romane iz tog serijala od deset knjiga (u međuvremenu sam nabavio sve sem desete) i kao pseto uživao u Tarzanovim doživljajima sa potomcima krstaša, telepatskim pterodaktilima i čemu već ne.

- Kapetan Nemo: Čovek koji je osvete radi objavio rat celom svetu. Za osmogodišnjeg mene "Nautilus" i Nemo bili su neverovatan doživljaj.

- Drvobradi i Radagast: "Gospodar prstenova" je bio prva knjiga koju sam uzeo iz biblioteke. Bilo mi je deset godina i završavao sam četvrti razred. Kasnije mi je taj roman doslovce spasao život, a verovatno i promenio u znatnoj meri. Međutim, nikada se nisam ložio na Gandalfa, verovali ili ne. Spadam u mislim mali broj ljudi kojima je drugi tom "Gospodara" najzanimljiviji. Dugo mi je Drvobradi bio najzanimljiviji lik u tom romanu, sve dok - znatno kasnije - nisam shvatio da me zapravo najviše zanima lik koji se ne pojavljuje u knjizi, već samo spominje: Radagast Mrki, čarobnjak koji se posvetio pticama i zverima, a drugima prepustio da se bakću sa velikim stvarima.

- Arakis: Dobro ste pročitali, ne Pol Atreid, ne gospa Džesika, ne Dankan Ajdaho. Herbertov svet je meni bio toliko opčinjavajuć da se zapravo ni za jedan lik nisam nešto posebno vezao. Čak me je najviše privuklo Herbertovo eksperimentisanje sa sociologijom, psihologijom i politikom. Mada manje nego "Gospodar prstenova", Herbertova "Dina" takođe je imala ulogu u spašavanju mog života.

E, toliko za prvi deo - koji pokriva osnovnu školu, ako niste ukapirali. Ali verujem da jeste. Ubrzo Part Deux: Srednja škola!

Heavy metal & fantasy

Popularni nemački power - metal bend Blind Guardian je nedavno izbacio svoj novi album "At the Edge of Time". Bend je publici odavno poznat po pesmama i čitavim albumima inspirisanim delima epske fantastike, od Murkoka, preko Tolkina, pa sve do Dragonlance serijala. Ovaj put, kao glavni izvor inspiracije za neke od pesama, poslužili su Wheel of Time i A Song of Ice and Fire. Sledi par linkova (kliknite na naslov pesme):

1. Tanelorn (into the void) - inspirisana Murkokovim Eternal Champion serijalom
2. Ride into obsession - inspirisana Džordanovim Whell of Time serijalom
3. War of the thrones - inspirisana (naravno) Martinovim A Song of Ice and Fire srijalom
4. A voice in the dark - opet ASoIaF pesma, glavni singl sa novog albuma
5. Wheel of Time - naravno, ponovo Džordan

Devijantno prevođenje

Ne znam ni sam kako da napišem ovo. Dugo sam se nosio mišlju da li da uopšte pišem. Rešio sam da to ne radim, da neke stvari zadržim za sebe. A onda mi je stigao mejl od jedne devojke koja je završila književnost i razmišlja da se upusti u prevodilačke vode. Pita kako je to biti prevodilac, kako je raditi u Srbiji, kako je raditi za naše izdavače. Zapravo, mnogo me ljudi pita te ili slične stvari. Pokušavao sam da odgovorim i ranije, ističući sve lepe strane ovog posla. Ali ima i ružnih. Užasno ružnih. Jedna od tih ružnih stvari dogodila mi se tokom ove nedelje.

Naime, jedan izdavač u nastanku za kojeg sam prevodio odustao je od mog prevoda uz obrazloženje da sam nepismen. I još koješta. Sa jedne strane je mojih deset godina iskustva, više od sedamdeset objavljenih prevoda, saradnja sa najvećim srpskim izdavačem, jednim od uglednijih književnih časopisa u nas, izvanredan odnos sa svim lektorima sa kojima sam radio, najpoznatiji žanrovski prevodilac u Srbiji koji mi je ukazao poverenje da prevodim za njegovo izdavačku kuću - i da ne nabrajam dalje. Sa druge strane je čovek koji smatra da je moj prevod nepismen i neupotrebljiv i ničim ne potkrepljuje svoje mišljenje, sem pravom da ima svoje mišljenje.

Naravno, smesta sam taj prevod poslao nekolicini kolega i lektora, sa molbom da mi daju svoj stav o njemu. Svi su bili zbunjeni kao ja. Po njihovom mišljenju, prevod je dobar.

Izdavač je od mene tražio da vratim honorar, pa i da pokrijem administrativne troškove, što sam ja na početku odbio, ponudivši da vratim polovinu primljenih para. Onda mi je pretio.

Da se razumemo, veliki sam ja dečko. Ali nisam sam na ovom svetu. Ima ljudi koji me vole, ima ljudi koje ja volim. Kako god, pogazio sam svoju reč i nakon današnjeg sastanka poslao SMS poruke i mejl u kojima se kaže da ću vratiti novac. Na kraju me ne bi iznenadilo da se taj moj prevod u nekom prerađenom obliku pojavi bez mog znanja i dozvole.

Ovo možda zvuči kao kukanje, ali nije. Ovo je jedno iskustvo o poslovanju u zemlji Srbiji - kažem "zemlji", jer ne postoji država o kojoj možemo da govorimo. Ovo je iskustvo koje želim da podelim sa svima vama koji počinjete i koji (još) nemate iskustvo ili ugled iza koga da se zaklonite. Pokušajte da nađete posao u izdavačkoj kući sa nekakvim ugledom, iskustvom, poznatim poslovnim ponašanjem. To vas neće u potpunosti poštedeti šikaniranja - već u zavisnosti od poslodavca - ali bar ćete igrati po donekle poznatim pravilima. Insistirajte na potpisivanju ugovora pre početka posla, sa preciziranim obavezama obe strane i penalima u slučaju kašnjenja honorara, ali i u slučaju vašeg kašnjenja kada je reč o predaji prevoda. Ne brinite se, kasnićete i vi. Takva je priroda ovog posla.

Bilo kako bilo, trenutno sam u najstrašnijem i najgorem poslovnom iskustvu u svom životu. Nadam se da će na kraju ostati iza mene. Ne želim da ovo što sada osećam oboji moj naredni prevod. Ne želim da moj poremećeni spokoj naruši moju radnu sposobnost - u ponedeljak potpisujem ugovor za nastavak rada na Džordanovom "Točku vremena". Ne želim da budem ogorčen, uplašen, mrzovoljan... šta god.

Dakle, svi vi koji počinjete i ne znate kako izgleda raditi bilo kakav posao u Srbiji, pa i prevođenje - otvorite četvore oči. Nemojte dopustiti da vas entuzijazam ili ljubav prema knjizi povuku. Drugi savet nemam.

Izveštaj za kraj jula

Malo sam okasnio sa ovim unosom, ali valjda ćete mi oprostiti. Bilo je ovo paklenih dve nedelje. Ali zato sada imam da sa vama podelim lepe vesti.

Završio sam sav posao na prevodu preve polovine Džordanovog "Raskršća sumraka", inače desete knjige "Točka vremena". Takođe, završio sam grube radove na prevodu romana Tima Pauersa "Večera u Devijantovoj palati" i sada sledi peglanje. To će mi taman dobro doći da se malo odmorim od Džordana. Nakon te dve nedelje nastavljam rad na "Raskršću".

Tu sam dužan malo objašnjenje - Džordanovi romani biće objavljivani u jednom tomu, ali i dalje se u procesu proizvodnje dele na dva komada, radi lakšeg obračunavanja i isplata.

Da bih vam se malo odužio zbog čekanja, ekskluzivni odlomak iz prvog dela "Raskršća sumraka" sledi:


Pranje svile dugo traje. Vedra vode koja su dovlačile od pumpi bila su hladna kao led, ali vrela voda iz bakarnog kotla mlačila je ovu u koritima. U vreloj vodi svila ne može da se pere. Potapanje ruku u korita na toj hladnoći bio je divan osećaj, ali kada se opet izvuku – hladnoća je dvaput gora. Nije bilo sapuna, bar ne dovoljno blagog, tako da su svaka suknja i bluza morale da se jedna po jedna potope i nežno protrljaju. A onda da se rasprostru na peškir koji će nežno da se umota kako bi se iscedilo što je više moguće vode. Potom se vlažni odevni predmet ponovo potopi u drugo korito puno mešavinom vinskog sirćeta i vode – to smanjuje ispiranje boja i pojačava sjaj svile – pa se ponovo stavlja na peškir i umotava. Mokri peškir se onda snažno iscedi i raširi na suncu da se osuši gde god ima prostora za to, dok se svaki komad svile okači na vodoravnu motku, obešenu u hladu paviljona od grubog platna podignutog na rubu trga, a onda rukom izgladi da ne bilo nabora. Uz malo sreće, ništa neće morati da se pegla. Obe su znale kako se o svili valja starati, ali za peglanje je potrebno iskustvo koje ni jedna ni druga nisu imale. Niko od Sevaninih gai'šaina nije umeo da pegla, čak ni Maigdin, mada je ona bila gospodska služavka i pre ulaska u Failinu službu, ali Sevana nije prihvatala izgovore. Svaki put kada Faila ili Alijandra odu da okače drugi komad odeće da se suši, proveravale bi one već obešene i gladile nabore kada je to potrebno.

Julske knjige

Jul za nama bio je možda najgori mesec u mom životu što se čitanja tiče. Svega tri knjige:

The Skein of Lament, Chris Wooding

Swords & Dark Magic: The New Sword and Sorcery, Jonathan Strahan and Lou Anders

A World too Near, Kay Kenyon

Bar su sve tri bile veoma zadovoljavajuće.

Ilustrativni intermeco 1

Naslovnica našeg najpoznatijeg (i najboljeg) SFFH ilustratora, BoBa Živkovića, rađena za "Monolit 9".