WARRIORS - GRRM and Gardner Dozois, blow by blow deo prvi

Jedna od najznačajnijih žanrovskih knjiga koje su se ove godine pojavile svakako je Warriors, antologija koju su zajedničkim snagama uredili Džordž Martin i Gardner Dozoa. Premda Warriors sama po sebi nije nešto revolucionarna antologija, kao što su to bile "Legende" (Legends) i nije uređena tako da čitaocima ponudi prozorčiće u svetove omiljenih im autora, već je tematska, vrlo je verovatno da će biti proglašena najznačjnijom antologijom objavljenom ove godine, a i da će ući u deset najznačajnijih žanrovskih knjiga za 2010. makar samo stoga što je reč o knjizi u kojoj je objavljena nova novela o Dankanu i Egu, što je prvi sveži materijal smešten u svet "Pesme leda i vatre" od čini mi se 2005.

Elem, Warriors nisu isključivo žanrovska antologija. Martin je pozvao niz pisaca da uzmu učešća u ovoj antologiji i da napišu nešto na temu ratnika, kroz istoriju, u budućnosti, u fantazijskim svetovima, kako god. Donekle se Warriors mogu smatrati duhovnim naslednicima "Legendi", ali samo donekle. Antologiju nisam čitao po redu, već na preskoke, kako mi je koja priča privukla pažnju, pa ću tako i pisati osvrte. Budući da su Warriors obimna antologija, verovatno će ovaj blow by blow imati jedno tri dela.

Da ne duljim više, evo prvog, po redu kako sam čitao:

Stories from the Spinner Rack by GRRM

Možda će se neko uhvatiti za glavu, ali meni je ovo bio najzanimljiviji deo antologije. Pravo je zadovoljstvo bilo čitati Martinov komentar o tome kako se žanr tokom decenija razvijao, diferencirao i šta ga je ponukalo da priredi ovu antologiju,

The Mystery Knight by George R.R. Martin

Naravno, ovo je sledeće što sam pročitao, premda je ovo novela kojom se antologija završava. Dakle, skočio sam s početka na kraj. Mystery Knight je treća novela o Danku i Egu, smeštena nekih vek i po pre događaja opisanih u "Igri prestola" u period neposredno posle Martinovog ekvivalenta Rata ruža. Ako je Hedge Knight bila revolucionarna novela, koja je na čitaoce imala isti uticaj kao što je "Igra prestola" imala na čitaoce romana, Mystery Knight je konzervativna novela koja nastavlja pripovedački stil predstavljen u The Sworn Sword, nastavku Hedge Knight-a. Naravno, Mystery Knight je izuzetno dobro napisan i finim vezom dopunjuje tkanje Sedam kraljevstava izatkano u romanima. Međutim, sada je već očigledno da Martin ne piše zasebne novele, koje bi trebalo da stoje za sebe u tom svetu, već da je svaka od njih poglavlje jednog romana, nešto labavije strukture nego što je to za Martina uobičajeno, ali opet čvršće povezanog od njegovih mozaičkih romana smeštenih u svet Wild Cards. To me je malo razočaralo, moram priznati. Ali ako će Martin češće objavljivati Knight novele, može na kraju ispasti i dobro.


Ancient Ways by S.M. Stirling

Stirling je jedan od mojih omiljenih pisaca. Prijatelj je s Martinom i član njegovog književnog kružoka. Intervju s njime skoro je postavljen na Bukspejsu, pa pročeprkajte.

Elem, Stirlingova novela smeštena je u svet Promene, u kojem je sva napredna tehnologija prestala da radi - od sagorevanja baruta pa nadalje. Ova novela nije smeštena u njegov glavni serijal, koji se inače odvija na severnoameričkom kontinentu, već sedamdeseteka godina kasnije i geografski u donsku Rusiju. Mada je pričica zabavna i mada su Rusi predstavljeni potpuno drugačije i pozitivnije nego u njegovom glavnom serijalu, Ancient Ways je blago predvidljiva i podrazumeva da je čitalac odlično upoznat s Stirlingovim svetom, tako da čitaoci koji nisu Stirlingovi dugogodišnji fanovi zapravno neće iz te priče izvući sve što ona pruža. Drugi problem koji imam s njom je što je očigledno napisana kao prva u seriju, po uzoru na Martinove Knight storije.

Out of the Dark by David Weber

Veber je još jedan od mojih omiljenih pisaca. Debeo, bradat i sve što uz to ide. Svetska megagiga zvezda spejs-opere, prezren od strane kritike, obožavan od strane čitalaca, tipičan predstavnik američkog palpa, bez trunke aspiracija prema visokoj književnosti. Obožavam ga.

Sada ide međutim: Međutim, poslednjih godina Veber se pretvorio u skribomana Džordanove klase. Da stvari budu još gore, u svojim pisanijama veliku pažnju daje dijalozima (čitaj, beskrajnim naklapanjima), koji pre svega služe da podsete čitaoca šta su likovi sve pričali u prethodnim knjigama. Out of the Dark se razlikuje od tipične Veberove proze, premda pomalo pati od boljki koje ga trenutno muče. Doduše, napisana je pre nekoliko godina, tako da verovatno tada još nije ovoliko bolovao.

Elem, novela je donekle zabavna i čitaoci koji se nisu zasitili Veberom, za razliku od mene, uživaće u njoj. Veber je novelu proširio i od nje napravi čitav roman, koji bi uskoro trebalo da bude objavljen, što je postupak koji me nervira. Mada, ne bi trebalo da previše kukam zbog toga, jer je i Martin tako počeo "Pesmu leda i vatre". Iskren da budem, više bih voleo da je napisao novelu smeštenu u njegov serijal Safehold.

...

Toliko za sada. Ubrzo još tri priče...