Pre izvenog vremena sam na blogu opisao prvi deo "Blades of the Moonsea trilogije", D&D knjižicu po imenu Swordmage. Knjigu sam kupio "na slepo", ne znajući šta da očekujem. Bio sam prijatno iznenađen - Swordmage je sasvim solidan fanasy naslov, klasičan miks akcije i avanture - pravi "mač i magija".
Na red je došao i drugi deo serijala - Corsair. Stanovnici Hulburga se polako oporavljaju posle događaja opisanih u prvoj knjizi. Ali, moćna gusarska flota pljačka brodove i gradove na obali i pitanje je vremena kada će se Hulburg naći na meti gusara. Stvari dodatno komplikuje to što Hulburgom haraju i male bande odmetnika koje pljačkaju i pale, a desetkovana straža jednostavno ne može da reši sve ove probleme odjednom. Istovremeno, u grad stiže posetilac koji na umu ima samo jednu stvar - da se osveti glavnom junaku (Geran Hulmaster), zbog jednog događaja iz prošlosti. A njegova osveta će biti strašna.
Ne mogu sa sigurnošću da kažem šta je to što čini ovaj serijal tako privlačnim. Struktura je vrlo jednostavna, o ozbiljnoj karakterizaciji nema ni govora, a ne postoje ni bilo kakvi novi koncepti po kojima bi ovaj serijal bio upečatljiv. A opet, "Blades of the Moonsea" odiše nekim karakterističnim šarmom. U stvari, upravo su ova nepretencioznost i klasičan (možda čak pomalo staromodan) pristup bili dobitna kombinacija (barem u mom slučaju). Corsair je zapravo old - school avanturistički roman, knjiga kojoj žanrovska odrednica "mač i magija" savršeno pristaje.
Kao što sam napomenuo u prikazu prvog dela serijala, glavni junaci su tipični heroji, čiji je posao da pobeđuju čudovišta i zlikovce. Dok protiv ovakvog pristupa nemam ništa, on sa sobom povlači i izvesne nedostatke (koji su, naravno, prisutni u obe knjige). Baker svo vreme uspeva da priču održi zanimljivom i nastavlja sa dobrim idejama (jedna od njih je posebno zanimljiva i biće prava šteta ako je ne razradi u poslednjoj knjizi trilogije). On je solidan pisac, i mislim da bi najbolje bilo da se na tome zadržim. Postoje mesta u romanu koja su ili pomalo zbrzana i usiljena, ili pak previše razvučena i to je ono što kvari utisak. Ti segmenti prosto vape za doradom - ali bilo bi možda previše tražiti sve to od knjige poput ove.
Kada se sve sabere i oduzme i ovaj nastavak "Blades of the Moonsea" trilogije je opravdao očekivanja - simpatičan, pomalo old - school, ali u svakom slučaju zabavan fantasy.
Нема коментара:
Постави коментар