Richard Baker - Swordmage

Ukoliko učestvujete u diskusiji o fantasy knjigama, i neko od sagovornika pomene D&D naslove, cela diskusija se može pretvoriti u krvavu svađu za svega nekoliko sekundi. Šta je toliko opasno kod D&D knjiga? Pre svega, mišljenja oko njih su vrlo podeljena - neki ih ne bi čitali ni da im platite, drugi ih dižu u nebesa. Mnogo onih koji čitaju "ozbiljan fantasy" bi vas smatrali ludim ako čitate ove knjige; ostali bi vas smatrali ludim ako ih ne čitate. Postoji li uopšte "comfort zone" kada su u pitanju ovakvi naslovi?

Odgovor na ovo pitanje je zaista teško dati. I jedna i druga strana imaju neke dobre argumente. Za početak, veliki broj ovih naslova je namenjen posebnoj ciljnoj grupi - onima koji igraju D&D. Jasno je da se ne radi o knjigama koje pretenduju da budu žanrovska remek - dela. Njihova poenta je čista zabava u holivudskom stilu: jednostavne priče, crno - beli likovi, dobri momci koji istresaju zle momke iz gaća, akcija pršti na sve strane... i tako u nedogled. Pored toga, neke od tih knjiga su zaista, zaista užasne, u svakom pogledu. A opet, u takvom moru naslova i uz toliko različitih pisaca, prosto je nemoguće da ama baš ništa ne valja. Pre ili kasnije, moraće da ispliva nešto vredno pomena, zar ne (ne, Salvatore, ne mislim na tebe)?

Na svu sreću, ima naslova koji spadaju u ovu kategoriju. "Swordmage" je idealna knjiga ako želite da pročitate nešto neobavezujuće, jednostavno i zabavno (a da to i dalje bude fantasy). Ovo je prva knjiga smeštena u "novi" Forgotten Realms (posle događaja koji izmenili čitav svet, poznatih kao Spellplague). Priča prati glavnog junaka, ratnika po imenu Geran Hulmaster, koji se vraća u rodni kraj pošto primi vesti o smrti prijatelja. Ali, po povratku, Geran otkriva da mnoge stvari nisu onakve kakve ih pamti, kao i to da je njegov priajtelj preminuo pod vrlo neobičnim okolnostima. Naravno, glavni junak odlučuje da malo istraži stvar... i tu počinje gužva.

Ovakva postavka je već mnogo puta korišćena, ali Baker prilično dobro vodi celu stvar od početka do kraja (ako izuzmemo prolog, koji deluje kao da je naknadno i na brzinu "nakrpljen"), tako da vam ni u jednom trenutku neće biti dosadno. Čak ni činjenica da su neki obrti predvidivi ne kvari doživljaj. Ne očekujte krakterizaciju kao kod Martina ili Lynch-a, jer je ovde nema - likovi su većinom crno-beli, klasični akcioni heroji. Što se sveta tiče, neki od fanova FR knjiga će verovatno biti razočarani činjenicom da "Swordmage", iako je prva knjiga koja se dešava posle Spellplague-a, ne daje mnogo detalja o novom okruženju (mada mislim da ostalim čitaocima ovo neće smetati). S druge strane, ova knjiga je odličan primer kako se neki klasični koncepti, obogaćeni sa nekoliko dobrih ideja, mogu upakovati u funkcionalnu celinu. Ova knjiga ni u jednom trenutku ne pokušava da bude fantasy roman "veći od života" - autorove ambicije su znatno manje. Njegov glavni cilj je da čitaocu pruži  laganu priču sa dosta akcije i dobru zabavu - u čemu potpuno uspeva. Vrlo rado ću pročitati i nastavak, "Corsair".

Autor: PainBringer