Linija siromaštva

Evo još jednog društveno angažovanog unosa. Možda bih mogao da pišem o Stivenu Eriksonu i Ijanu Eslemontu - o njihovm zajedničkom svetu i o tome kako je frpovanje iznedrilo najznačajnije cikluse epske fantastike današnjice, ali neću. Sa svih strana nas zasipaju tmurnim pričama o još tmurnijoj budućnosti, u kojoj nećemo imati ni za hranu a kamoli za knjige. Država je izdavače ojadila za milione novčanih jedinica, a pri tom nanela strahovit udarac bibliotekama, jer je pitanje da li će ti izdavači naredne godine učestvovati u otkupu knjiga. Dopustite mi da na trenutak budem politički nastrojen: sve što vam kažu iz G17 ne samo da morate uzeti s rezervom, već smesta pretpostavljajte suprotno od onog što ste čuli. Tu sad dolazimo do knjiga. Kada sam 1999. došao na studije u Beograd, majka me je od svoje plate, koja je tada iznosila 100 maraka, izdržavala, plaćala mi sobu 100 maraka, hranu u Beogradu i tako dalje. To je jedan od razloga zašto sam postao prevodilac, ali o tome drugom prilikom. Elem, te 1999. i naredne godine praksa mi je bila da svakog meseca kupim jednu knjigu. Kupovao sam u "Platou" i to ono što je imalo. Izbor je bio daleko ograničeniji nego sada, a cene još sumanutije. Da bih sebi opravdao trošenje novca na knjige, po čitav mesec ne bih ni dinara potrošio, sem za kartu kući. Hvala bogu, danas je situacija drugačija, i to toliko da razmišljam o gradnji letnjikovca-biblioteke (tu me je kriza zeznula, pa s tim čekam). Ali, vraćamo li se deceniju unazad? Koliko ćemo imati novca za knjige, koliko ćemo morati da odvajamo od drugih stvari i da li ćemo imati šta da kupujemo? Knjižare su se malo opametile, ps sada strane naslove u mekim koricama nude po povoljnijim cenama nego obično - čak bi se moglo reći, prihvatljivim cenama. Ali, jeste li primetili da su knjižare praznjikave? Da u najvećim knjižarama u Beogradu, što nažalost znači i u Srbiji, nema obilja knjiga, te da se prodavci nezainteresovano kobajagi trude da police popune glupostima? Šta da se radi ako nastane izdavačka kataklizma? Ostaviću na stranu to što ja od izdavaštva živim, pa mi nikako ne bi godio maločas pomenuti događaj, već ću se pozabaviti čitanjem i kupovinom knjiga. Elem, starinarnice. Prekjuče sam za sitne pare kupio dve sjajne knjige u jednoj antikvarnici u Brankovoj ulici, prepunoj izvanrednih naslova. Verujte mi, sjajan je osećaj držati knjigu staru šest decenija, koja je kao nova. Štampa i prevod su kudikamo bolji nego današnji, pa možete da uživate dok čitate, mesto da se nervirate. Ako vas drmne kriza, poslušajte moj savet - pravac starinarnice.