DANGEROUS WOMEN - George R. R. Martin & Gardner Dozois (5)

 Umesto da pišem novi unos za svaki prikaz pojedinačnih priča, samo ću apdejtovati glavni tekst, a u naslovu unosa menjati redni broj, kako bi čitaoci znali da je dodat novi sadržaj.

Objavljena je nova multižanrovska antologija koju kao urednici potpisuju Džordž Martin i Garder Dozoa. Kao sve ostalo što Martin radi i ovaj naslov biće u žiži čitalaštva, pa samim tim i blogosfere. 

Što se mene tiče, prethodne Martinove antologije - po sili nužde koncipirane i objavljene nakon što je Silverberg odustao od "Legendi" - mahom su prosečne. Rekao bih da je bilo potrebno uložiti više truda i vršiti veći pritisak na autore da daju svoje najbolje radove. 

Naravno, sada je piscima daleko lakše da dopru do čitalaca, pa čak i da plasiraju svoje kratke forme, nego što je to bilo kada su prva dva toma "Legendi" objavljeni, pa se valjda može oprostiti Martinovim antologijama to što im je prosečnost glavna odlika.

No, ova koja je pred nama - Dangerous Women - na prvi pogled obećava da će biti daleko bolja. 

U svakom slučaju, plan mi je da narednih dana čitam jednu novelu dnevno i da pišem prikaz za tu novelu. Ovo će mi biti prvu pokušaj da u blow by blow varijanti prikažem čitavju jednu antologiju, posvećujući istu pažnju svim pričama u njoj.

Videćemo kako će se to odvijati.

Za sada, evo naslovnice i sadržaja:

1. “Some Desperado” by Joe Abercrombie
2. “My Heart Is Either Broken” by Megan Abbott
3. “Nora’s Song” by Cecelia Holland
4. “The Hands That Are Not There” by Melinda Snodgrass
5. “Bombshells” by Jim Butcher
6. “Raisa Stepanova” by Carrie Vaughn
7. “Wrestling Jesus” by Joe R. Lansdale
8. “Neighbors” by Megan Lindholm
9. “I Know How To Pick ‘em” by Lawrence Block
10. “Shadows For Silence In The Forests Of Hell” by Brandon Sanderson
11. “A Queen In Exile” by Sharon Kay Penman
12. “The Girl In The Mirror” by Lev Grossman
13. “Second Arabesque, Very Slowly” by Nancy Kress
14. “City Lazarus” by Diana Rowland
15. “Virgins” by Diana Gabaldon
16. “Hell Hath No Fury” by Sherilynn Kenyon
17. “Pronouncing Doom” by S.M. Stirling
18. “Name The Beast” by Sam Sykes
19. “Caretakers” by Pat Cadigan
20. “Lies My Mother Told Me” by Caroline Spector
21. “The Princess And The Queen” by George R.R. Martin

 Priča kojom sam započeo čitanje ove antologije nije prva, iako me ne čudi to što su Martin i Dozoa odlučili da antologiju otvore Aberkrombijem. U neku ruku, ako se Sanderson smatra Džordanovim naslednikom - makar po maniru pisanja i građenju svet(ov)a, Aberkrombi je svakako vodeći pisac postmartinovske ere i dapače zatočnik novog grimdark pravca, danas tako dominantnog u fantaziji. 

Međutim, rešio sam da DW čitam svojim ritmom i rasporedom, pa sam tako čitanje otpočeo pričom “Pronouncing Doom” by S.M. Stirling. 

Nažalost,  za razliku od priče objavljene u antologiji Warriors, ali i novela iz nekih drugih antologija, Stirling se ovoga puta odlučio da čitaocima ponudi svojevrstan predstavak (upotrebio bih izraz "prikvel", ali znam da nije široko prihvaćen van mog sela) svog glavnog serijala. Doduše, ovo nije baš najtačnije, pošto je priča smeštena negde u sredinu prve trilogije i dešava se prve godine nakon Promene, odnosno 1999. po našem računanju vremena. 

Ne bih nadugačko i naširoko o serijalu, ali moram napomenuti da on obiluje opasnim ženama. Iskren da budem, s obzirom na naslov nisam se iznenadio što je protagonistkinja Džuniper Makenzi, premda sam isprva - pre nego što je objavljen sadržaj - očekivao da to bude Tifani D'At, aka Lady Death, koja je u poslednjih nekoliko knjiga prerasla svoju izvornu ulogu i postala prilično značajan (sporedan) lik u serijalu, a meni i zanimljiviji nego što je bila, iako sada ima manji page count no ranije.

Bilo kako bilo, Stirling je vanredno dobro izokrenuo zadatu temu i ispričao priču o zaista opasnoj ženi, ali izbegavajući sve moguće stereotipe i klišee o plavušama/riđokosima i bikinijima od veriga. Nisam siguran koliko je ova priča pristupačna čitaocima koji nisu upozntati sa serijalom romana, ali pisac se potrudio da je učini što je više moguće prijemčivom za casual čitaoca i dao je sasvim dovoljno informacija o svetu i događajima da bi prosečan čitalac s ulice mogao da se uključi u radnju, premda slutim da bi rečeni uličar stekao nešto lošiji utisak od posvećenog poklonika romana o svetu nakon Promene. 

Čitaoci "Monolita" naći će izvesne paralele sa novelom Mountains of Morning iz pera Lois Makmaster Bižol, mada moram reći da je Bižol ipak za kategoriju bolji pisac od Stirlinga, ma koliko ga ja voleo.

“Pronouncing Doom” by S.M. Stirling 4/5

Brendon Sanderson opredelio se da za ovu antologiju ponudi originalnu priču, odnosno priču koja nije smeštena ni u jedan od njegovih (dosadašnjih) svetova. Pokazalo se da Sanderson i dalje ima ono zrnce blistavosti koje sam uočio još u "Elantrisu", a koje je malo utrnulo tokom rada na "Točku vremena" i pomalo u "Maglorodnima". I on je mogao da čitaocima predstavi neku kick-ass heroinu kakvih u svojim romanima ima u izobilju. Vin bi bila očigledan izbor - i možda najprimereniji ovoj zbirci. Međutim, baš kao Stirling, Sanderson se opredelio za drugačiju vrstu opasne žene. Takođe, pošto se manuo naglabanja o sistemima magije, imao je dovoljno prostora u ovoj ne baš kratkoj priči da u nekoliko crta postavi uverljiv svet i da uvuče čitaoca već nakon nekoliko rečenica.

Sanderson se okušao u "grimdark" pristupu fantastici, sa kojim se u nekoj malo meri poigravao u "Maglorodnima", i pokazao da bi vrlo lako mogao da se uzdigne veoma visoko u tom podžanru. Priča mu je čak na trenutke bila toliko mučna i depresivna - čisto na nivou atmosfere - da sam se nosio mišlju da odustanem od čitanja.

Sve u svemu, ovim je opravdao svoj status drugog po popularnosti pisca fantazije na savremenom tržištu.

“Shadows For Silence In The Forests Of Hell” by Brandon Sanderson 4/5

Džim Bučer je već u standardnoj postavi Martinovih antologija, što nimalo ne čudi pošto je reč o jedinom alfa mužjaku u čoporu uberalfa ženki urbane fantastike. U ovoj antologiji zastupljen je pričom “Bombshells”, smeštenom u svet njegovih Drezdenovih dosijea. Priča je smeštena između Ghost Story i Cold Days (pa je samim tim još jedan pokazatelj koliko je ova antologija okasnila), a protagonistkinja je Harijeva učenica, Moli. Priča je napisana solidno i na ruku joj ide to što je na relativno malom broju stranica obogatila svet Drezdenovih dosijea. Međutim, problem je što je Bučer o Moli pisao istovetno kao da piše o Hariju. Ni za trunčicu nije odstupio od Harijevih manerizama, pa je čak i pokušao da to opravda učeničkim podražavanjem učitelja. To mi nije prijalo. Iskren da budem, više bih voleo da smo dobili priču smeštenu u Codex Alera, pa makar bila i prikvel za taj serijal, ili smeštena negde između pete i šeste knjige. To bi već samo po sebi bilo dovoljan razlog za kupovinu ove antologije, sve i da u njoj nema novog Martina i Stirlinga. Ovako, Bučer je dao relativno solidnu priču, a vidi se i da se poboljšao u pisanju kratke forme, ali
makar se ovaj čitalac malo zasitio Drezdena,  a uželeo Alere. “Bombshells” by Jim Butcher 3/5


Aberkrombi je kao po običaju zanatski više nego solidan. Reč je o piscu možda najizgrađenijeg stila i upečatljivog izraza, koji gotovo nikada ne odstupa od svog prepoznatljivog stila, što njegovim čitaocima daje određenu sigurnost i pomaže im da se brže integriš. Problem koji sam imao sa ovom pričom bio je štaviše suprotan od mog uobičajenog problema u čitanju Aberkrombija. Naime, ovoga puta me jednostavno nije zanimalo šta se tu dešava. Vesternoliki milje bio mi je jednako nezanimljiv kao kada je to onomad pokušala da izvede Robin Hob. Otud je moja ocena isključivo ocena zanatskog umeća autora. Da je još uspeo da me zaniteresuje, svakako bi bila viša - pošto je jezički i stilski ova priča za sada najbolja od pročitanih u ovoj antologiji. “Some Desperado” by Joe Abercrombie 3/5