THE WOLVERINE (2013)

Na nedavno završenom Komik Konu u San Dijegu, Džos Vidon je - između ostalog, što bi rekli u "Dnevniku" - izjavio da (parafraziram) Holivudu preti opasnost od zamora franšiza. Odnosno, da će publici jednog dana dosaditi rebutovanje rebutovanog, te da će se uželeti novih ideja, pa bi zato Holivud mogao da uloži malo para u razvijanje novih franšiza.

Videli smo kako je prošao Pacific Rim. Toliko o novim franšizama. 

Tekst sam počeo prepričavanjem Vidonovog komentara zato što se u izvesnoj meri rečeni komentar odnosi i na "Vulverina". Dok će mnogi "Vulverina" smatrati nastavkom X-Men Origins: Wolverine (2009), ja sam pre sklon da ga vidim dvojako i to kao a) distanciranje od pomenutog filma i b) odskočnu dasku za Foxov pokušaj da sa franšizom X-Meni napravi isto čudo koje je Marvel stjudios napravio sa Avendžersima i pratećom ekipom.

U tom smislu, "Vulverin" je most-film, koji bi trebalo da spoji prvu trilogiju o X-Menima sa X-Men: First Class, ali i da izbriše relativno loš ukus koji je prethodni film o najpoznatijem Kanađaninu na svetu ostavio kod kritike, ako već ne i kod publike.

Ali, ne lezi Haže.

Iako je Vulverin mnogo zanimljiviji i višestraniji (i nastraniji) lik od Kapetana Amerike, scenaristi kao da su se potrudili da ga učine što je moguće više dvodimenzionalnijim. Nakon relativno zanimljivog početka, gde postoji nada da će Vulverin biti prikazan kao prvi na svetu eko-ratnik sa "harlijem" i tompusom, sledi relativno mlak triler sa imbecilnim nindžama i kilavim antagonistom.

Scenarista i režiser ovog filma nisu naučili da je junaku potreban jednako epski negativac kako bi on mogao da zablista. Film "Kapetan Amerika" može da se pohvali harizmatičnim Hjugom Vivingom, koji je singlhendedli (što bi se reklo u mom selu) uspeo da jednim potezom bude veličanstven antagonista čestitom Kapetanu, ali i da pokaže kako nacisti baš i nisu bili tako veliko zlo kako bi se dalo misliti na osnovu istorijskih udžbenika, te da nisu baš ni svi Nemci nacisti, jer su i ti jadni Nemci bili zavedeni i zabludeli. (Videćemo da li će se poštovati to načelu u Captain America: The Winter Soldier i da li će sve komunjare biti Rusi i obratno.) Taj trud Marvelu se isplatio i KA se namlatio para vorldvajd (još jedan izraz iz mog sela). Ali zato smo u "Vulverinu", koji se mahom odigrava u Japanu, saznali da Japanci pretežno voze "audije" i da tamošnje nindže imaju perverznu potrebu da rade salto svaki put kada vide kvaku. Aj frak ju not. Sa nevericom sam gledao kako nindža prilazi vratima, pravi salto u vazduhu ispred njih, pa ih tek onda otvara. Mislim, škk? A na stranu što je (ne baš toliko) tradicionalna japanska borilačka veština kendo prikazana tako da izgleda kao da su samuraji zapravo prerušene rumunske gimnastičarke. 

Bos fajt na kraju filma manje-više je otaljavanje. Vulverin nam je prikazan ne kao najsmrtonosniji ubica na planeti Zemlji, u nekoliko galaktičkih vanzemaljskih carstava i u Paklu, već kao idiot koji ne ume da promeni ulicu, već ide samo pravo. Poslednjih petnaestak minuta filma svodi se na čekanje da se celo mrcvarenje završi.

Ruku na srce, ima "Vulverin" i svojih svetlih strana. Bitka na vozu je najbolja tog tipa još od "Indijane Džonsa i poslednjeg Krstaškog pohoda" i da  je ostatak borilačkih scena u "Vulverinu" urađen tako dobro, film bi po kvalitetu šibanja nadmašio "Avendžerse". 

Međutim, skriveni dragulj je scena nakon špice - koja je bolja od celog vražjeg filma. Neću da spojlujem, ali reći ću da - po uzoru na Marvelove filmove - predstavlja sponu sa sledećim delom u (mega)franšizi, odnosno X-Men: Days of Future Past.

Sve u svemu, više sam se nagledao pravog Vulverina u njegovom pojavljivanju na dve sekunde u "Prvoj klasi" nego u dva i po sata "Vulverina". 

Ipak, mutanti su mutanti, na kraju filma video sam jednog od mojih omiljenih glumaca, a Hju Džekmen je glumčina i pored lošeg scenarija i još lošijeg režisera. 

Zato, The Wolverine 6/10.