Претражи овај блог

петак, 8. октобар 2010.

Srećna Nova godina!

Ne, nisam poranio tri meseca. Oktobar je, a krajem oktobra je veliki sajam knjiga na Beogradskom sajmu - a taj veliki sajam je za sve koji rade u izdavaštvu Nova godina. Za sajam se objavljuje najviše novih naslova tokom godine, za sajam se objavljuju najudarnija izdanja, na sajmu se sreću svi oni ljudi koje niste videli od prethodnog sajma... Sajam je naše vreme, kada se o knjigama priča u drugom "Dnevniku", kada je u linijama gradskog prevoza koje prolaze pored sajmišta neopevana gužva, kada je knjiga za promenu važna i značajna u Srbiji i kada joj se posvećuje makar malo pažnje. Zato je sajam za sve nas koji knjigu volimo iznad svega prava Nova godina i zato vam je čestitam unapred - jer kada počne sajam, verovatno neću biti kraj računara.

Prošlo je poprilično vremena od mog poslednjeg unosa. Mea culpa, ali mora od nečeg i da se živi. Naravno, u mom slučaju to je prevođenje. Ažurniji među vama već su kupili devetu knjigu u serijalu "Točak vremena" pokojnog Roberta Džordana, "Srce zime", na kojoj sam radio redatkuru i dovršio prevođenje, a oni koji su - akhem, kašljuc - štedljiviji sa vremenom verovatno iščekuju da iz štampe izađe i "Poslednje carstvo" Brendona Sandersona, pa da te dve knjige kupe odjednom. Još da nađu i nešto treće, možda novog Skota Vesterfelda, pa da ušićare i popust od deset odsto na tri knjige (ako to i dalje postoji; poslednje informacije o "Laguninoj" prodaji koje imam stare su jedno pet godina).

U međuvremenu, nastavljam da prevodim "Raskršće sumraka". Trudim se da ga privedem kraju do kraja ovog meseca kojeg smo, kako bih od novembra počeo rad na jedanaestoj knjizi. Bio sam i na konferenciji za štampu srpskog Udruženja izdavača i knjižara, na kojoj je predstavljena naša reprezentacija na najvećem svetskom sajmu knjiga - onom u Frankfurtu. Možete misliti da je sastav i ponuda onako... razočaravajući. Od trinaest izdavača izdvojila su se četiri - "Laguna", "Tardis", "Alnari" i "Evro-Đunti", tim redom. Ali o tome u zasebnom unosu.

Eto, šta da vam kažem. "Vani Fuči je živ i zdrav i eno ga u paklu".

PS. Ko se javi a da zna šta je to poslednje pod navodnicima, častim ga pićem na sajmu - ako me ulovi. :)

6 коментара:

  1. Pretekao te je Goran na FBu. Izgleda da niko sem stare garde nije čuo za Vanija Fučija... :(

    ОдговориИзбриши
  2. Mora da ga je Goran preveo :) Na kraju krajeva, to pokazuje koliko su Monoliti bili kapitalno delo i koliko nam nedostaje tako nesto sada. Inace, na prvom kvizu koji sam radio imao sam pitanje o psihofizickom stanju Vanija(?) Fucija i njegovoj lokaciji :)

    ОдговориИзбриши
  3. To je valjda naziv jedne price Dena Simonsa. Bas je moj otac pomenuo tu pricu pre izvesnog vremena :D

    ОдговориИзбриши
  4. Jeste. Objavljena je u "Monolitu 7", ako me sećanje dobro služi.

    ОдговориИзбриши