Došao i prošao 5. oktobar, a ja nisam posvetio unos na blogu tom istorijskom datumu. Misli su mi u potpunosti bile posvećene predstojećem sajmu knjiga i svim lepim knjigama koje ću tamo videti, ljudima sa kojima ću se sresti, prevodu koji valja da završim, romanima koje sam preveo i koji će biti objavljeni pred sajam. I parada je došla i prošla, a ja nisam našao za shodno da pišem o tome. Nije se desilo ništa neočekivano, ništa što bi mi promenilo mišljenje o zemlji u kojoj živim ili o ljudima kojima sam okružen. A onda se desio fudbal. Koji ne gledam, ne volim, ne pratim, nije mi stalo do njega... da li da nastavljam sa "ne..."? E, i taj fudbal je bio slamka koja je magarcu slomila kičmu. Breme je postalo preteško. Danas sam u svoj status na "Fejsbuku" stavio: "Za dve nedelje počinje oktobarski sajam knjiga. Ovo je doba godine kada bi svi trebalo da pričaju o knjigama. Ovo je jedini mesec u godini kada se u Srbiji osećam kao ljudsko biće. Ovo je moj mesec i mesec svih mojih prijatelja. A sada su mi i to uzeli -navijači i huligani i takozvani nacionalisti. Što se mene tiče, sve bih to nabio na kočeve. Ali od duraluminijuma. Nema potrebe da i drveće pati." I sve to zaista mislim. Uključujući i kočeve. E, vidite, u tome je problem. To je muka. U tom grmu leži zec. Nisu problem budale koje pale i pljačkaju po ulicama, niti budale koje se za svoja prava bore bahato, nehajno, nadmeno i uobraženo, ne shvatajući da su tek marionete. Problem je u tome što je sve to dozlogrdilo osobi kakva sam ja. Problem je što je čoveku poput mene na desetak sekundi policijska država, diktatura jednog lidera, totalitarno društvo i sve što uz to ide postalo prihvatljivo.
A to je, drugovi i gospođe, drugarice i gospodo, bio cilj. I svi smo naseli.
Cilj je da ja zaboravim to da nema izdavača u Srbiji koji stoji na zdravim nogama. Da zaboravim kako ne znam ko će doći na taj sajam knjiga, zato što čitaoci nemaju novca ni za ulaznicu, a kamoli da kupuju knjige. Da zaboravim da je na vlasti najgori ministar kulture u istoriji Srbije - što je već podatak koji mirne duše može staviti na nadgrobni spomenik, toliko je teško postići tako nešto usled veoma oštre konkurencije - i da je strukovno udruženje srpskih izdavača i knjižara ove godine otišlo u svet da predstavlja zemlju zato što su oni koji predstavljaju državu bruka i sramota. E, tome je služila parada i jedna i druga i treća.
Vesti o talasu poskupljenja - od proizvoda za bebe, preko hrane pa do daljinskog grejanja - prošle su nezapaženo. Tinjajući problemi lagano se pretvaraju u plamteće, a bogami i u bukteće, kako u kom segmentu društva - a svi mi kolektivno zaboravljamo da su oni koji su onomad palili Beograd samo još jedna poluga vlasti. Zaboravila se nelagodna uspomena da su "desničarske organizacije" ustrojene po uzoru na "Otpor", a da su "Zvezdini" navijači bili prvi Slobini dobrovoljci. Takvi su uvek potrebni za neki prljavi posao. Nikada ih se nećemo rešiti, ili bar ne dok vladaju nesposobni i nedotupavni, kojima je lakše da zabašure problem, glasačkoj publici vulgarno skrenu pažnju - kao jeftini mađioničari - i uzmu još jedan kredit "pod veoma povoljnim uslovima". Pre neki dan na ulicama prestonice tukle su se leva i desna ruka, a nad njima je bila ista glava.
Oprostite mi ako će ovo zvučati overly dramatic i patetično, ali bojim se da odgovara istini: Ja sam Noćni Letač i javljam se uživo iz Mordora. Sauron je poražen, ali Crvjezici vladaju.
Нема коментара:
Постави коментар