IZGUBLJENI SIMBOL - Den Braun

Naš blog postaje bogatiji za jos jednog saradnika. U pitanju je Aleksandra Orašanin, profesor engleskog jezika i književnosti, koja ce se baviti više glavnotokovskom književnošću i tako proširiti delatnost bloga koji se još uvek pretežno bavi fantastikom. Za početak ćemo njene postove postavljati Ivan ili ja i potpisati pravog autora, ali ona će lično odgovarati na komentare koji će joj možda biti upućeni. Učlanjena je na blog pod nadimkom Aleta. Sa željama za dobrodošlicu, postavljam njen prvi tekst:

Izgubljeni simbol Dena Brauna

Aleksandra Orašanin

U eri plejade pisaca takozvanog „lakog štiva” Den Braun svakako prednjači svojim multimilionskim bestselerima. Posle dva izuzetno uspešna i krajnje kontroverzna romana u kojima pratimo (ne)zgode Roberta Langdona, pojavio se i treći koji poslednja tri meseca okupira centralno mesto u izlozima knjižara i čini da distributeri i izdavači zadovoljno trljaju ruke na kraju dana.

Nije potrebno posebno napominjati da Braunovi romani ne poseduju vanvremensku književnu vrednost. Ono što je prosečnom čitaocu njegovih knjiga bitno jeste prisustvo brze radnje, dobrog zapleta i zanimljivih likova. Izgubljeni simbol razrađuje već oprobani recept za uspeh – radnju zasnovanu na teoriji zavere i razrešavanju misterije uz pomoć ‘ključeva’ koji su vešto skriveni svuda oko nas. I ovog puta je harvardski simbolog uhvaćen u kovitlac događaja koji nadilaze granice svakodnevnog i prete da izmene naše uvreženo poimanje sveta. Posle Da Vinčija i Iluminata na red su (očekivano) došli Masoni kao paragon mističnog i nedovoljno poznatog. Za razliku od prethodna dva romana iz serijala o Langdonu, Braun se ovog puta odlučio da radnju smesti na ‘svoju teritoriju’ – u Ameriku. Ovo mu je dalo priliku da se poigrava istorijom svoje zemlje i tragove sakrije u arhitekturi i muzejima Vašingtona. Ostalo prati osnovni šablon – odvijanje radnje u kratkom vremenskom roku (12 sati), neizbežni likovi poput saputnice koja je sticajem okolnosti upletena u celu priču a ima preko potrebno znanje za rešavanje misterije, i predstavnika zakona čija je uloga ambivalentna kroz veći deo romana.

Ovo je knjiga koja se čita u jednom dahu, jer je Braunov stil krajnje filmičan i čitaocu ne daje puno prostora za predah, osim u delovima gde likovi pomalo podsećaju na hodajuće enciklopedije i gde količina podataka koja nam se servira može da zamori. Braun je majstor otkrivanja malo poznatih i intrigantnih činjenica i poigravanja sa našim pojmovima sakralnog i sekularnog. Knjige koje se ne libe da zadju u kontroverzu uvek imaju dobar odziv čitalaca. Treba reći, doduše, da iza uspeha ovakvih romana uvek stoji i strateški dobro osmišljena medijska kampanja. U ovom slučaju marketinški potezi su učinili da Izgubljeni simbol obori rekord prodaje romana za odrasle sa preko million prodatih primeraka u prvom danu.

Izgubljeni simbol je roman za popodnevnu razbibrigu i pobuđivanje mašte. Sam autor tvrdi da ne pretenduje na titulu književnog džina. A ništa loše ne može proisteći iz efemernog užitka čitanja.