Skot Linč je američki pisac kojeg ja doživljavam kao jednog od nove velike četvorke epske fantastike - kad bi se gađali meteorima. Prošla i pretprošla godina obeležene su mahnitim pokušajima velikih izdavačkih kuća da nađu zamene za pokojnog Džordana, već vremešnog Martina i istrošenog Gudkajnda, koji su devedesetih žarili i palili kada je reč o višetomnim serijalima što se sastoje od romana koji od korice do korice imaju preko sedam stotina stranica u proseku. Uz Džoa Aberkrombija, Patrika Rotfasa i Brendona Sendersona, Skot Linč je odgovor izdavača na odustvo sa scene velikih majstora. Taj odgovor je odgovor krajnje mlak i neubedljiv. Doduše, ne može se za tu četvoricu reći da su loši pisci, već pre da ih ne treba upoređivati sa velikanima - ali... trčim pred rudu.
Kao svaki dobar pisac epske fantstike, Linč je svom serijalu nadenuo zvučno ime - The Gentleman Bastards Sequence - i isplanirao da napiše sedam knjiga. Prva u serijalu "Laži Loka Lamore" uvodi čitaoce u priču o harizmatičnom i drskom lopovu koji hara gradom-državom koju je pisac zamislio po uzoru na stvarnosvetovsku Veneciju. Međutim, uvođenje u priču je sve što pisac čini. NIkako da batali sa uvođenjem i razreši nešto. Protagonista je očigledno zamišljen kao amoralni ali dopadljivi antiheroj, možda po uzoru na Brustovog Vlada Taltosa, ali podbacuje kada je reč o dopadljivosti - a od amoralnosti ostaje samo beskičmenjaštvo. Call me staromodnim, ali ja volim da heroji budu, ovaj... herojski? Lok Lamora to nije. Nije čak ni duhovit.
Tragedija je u tome što je očigledno da bi Linč mogao da bude sjajan pisac, samo kad bi se manuo stereotipova kojima njegova dva za sada objavljena romana obiluju. Čini mi se da je najveći problem Skota Linča kao pisca to što pokušava da se utrkuje sa ljudima koji su oblikovali žanr. On nije materijal za to. Najbolje bi mu bilo da se ugleda na Džima Bučera i napiše nešto zabavno i nepretenciozno, bez želje da mu na nadgrobnom spomeniku piše da je "novi Tolkin", pa čak ni "novi Džordan".
Verovatno primećujete oštar ton ovog komentara. Čitaoci mojih forumskih postova znaju da retko kada otvoreno kritikujem pisce i njihova dela. Možda se pitate zašto sam sada počeo. Evo odgovora: Skot Linč je pokušaj obmane čitalaca od strane velikih izdavača. Ako mislite da fantastika nije veliki biznis, grdno se varate. Svetski filmski studiji jure za novim franšizama, kako se to sada kaže. Izdavač je pokušao da na mišiće progura Linča na planinske vrhove na koje su zastavice pobili Erikson i Martin davno pre njega, sa ciljem da samo na hajpu zaradi velike pare. To je teško izvodljivo kada nam iz Australije redovno stižu biseri poput Kejt Forsajt, recimo.
Hvala. Inace, kad sam skinuo onih par pisaca sto sam ti pominjao, procitao sam sinopsis price Gentleman Bastards i 'nako svidela mi se. Ali drzacu se tvojih preporuka...zasad :D Slazem se da velike izdavacke kuce hoce na silu da naprave novog Jordana, Martina i ostatak stare ekipe. Al' opet, medju MASOM pisaca fantastike u svetu, retko je cini mi se naci i nekoga ko ima iole posteno napisan serijal, tako da cu svakom od ovih pisaca sigurno pruziti sansu da me razocaraju ili, kojim slucajem, obraduju ;)
ОдговориИзбришиStiven Donaldson i Dejvid Edings su obelezili osamdesete, Robert Dzordan devedesete, a Martin ovu deceniju. Mislim da je Stiven Erikson najveci favorit da obelezi narednu deceniju u epskoj fantastici.
ОдговориИзбришиNamerno sam izostavio Roulingovu iz spiska. Iako ne sporim njen doprinos u medijskoj promociji epske fantastike, ipak to nije to.
I Martin i Džordan pripadaju devedesetima, uz Gudkajnda i Fajsta. Erikson je svakako pisac novog milenijuma, ali tek treba da dobijemo nekoga ko će mu parirati, kao što je bio slučaj sa Džordanom i Martinom. Njih dvojica ponudili su dve radikalno različite vizije epske fantastike i samim tim omogućili da se umrtvljeni žanr razvija u nekim novim smerovima. Trenutno je mnogo bolje stanje u naučnoj fantastici. Tu daleko više autora pomera granice i eksperinentiše sa originalnim temama. Od Makleoda i Makdonalda, preko Rajta, pa sve do spejs-opera i alternativnih istorija kakve pišu u B kategoriji Flint i Veber, a u prvoj ligi Ašer, recimo.
ОдговориИзбришиKad smo vec kod naucne fantastike, jesi li ubedio urednika IPS-a da objavi neka starija Polarisova izdanja?
ОдговориИзбришиInace, nisam iznenadjen sto je stanje bolje u naucnoj fantastici. To je zbog silnih nastavaka fentezija, tkz. prokletstvo trilogije gde romani nisu istog kvaliteta. U sf se retko pisu nastavci cak i kada ima prostora za to, sf pisci ne zele da budu zarobljeni u fransizama. Asimovljev serijal o Zaduzbini, saga o Vorkosiganima od Bizolove, Simonsov Hiperion/Endimion su savrseni primeri sta se desi kada se sf pisac zalaufa sa serijalom. Izuzeci postoje kao npr. Rajtova trilogija o Zlatnom dobu i o Marsu od K.S. Robinsona.
P.S. Sretan Bozic!
Nisam, mada ne gubim nadu. Jako bih voleo da romani Džina Volfa ponovo ugledaju svetlost knjižara. Međutim, mali su izgledi za to, pođto je Volfa objavio Okean, pa IPS neće da im zadire na teritoriju, a Okean ne pokazuje preteranog zanimanja za Volfa. Što se tiče sf-a i nastavaka, bojim se da nisi u pravu. Na prvu loptu, "Uzdizanje" Dejvida Brina, "Prsten" Larija Nivena, "Neuromant" Gibsonov, a od neobjavljenih kod nas "Polity" Nila Ašera (ovaj serijal ne treba propustiti), "Culture" Jana Benksa,itd. Međutim, to su sve stari pisci. Stvar je u tome što u sf-u ima više novih a dobrih. Mislim da je to stoga što je sf trenutno manje komercijalan, pa su izdavači probirljiviji. Znaju da će se do šire publike probiti samo nešto zaista dobro, dok kod fentezija publika žedna novog Gospodara i Harija guta gotovo sve što joj se servira.
ОдговориИзбришиDrzim ti palceve da uspes nagovoriti urednika. I Skrobonji zelim da uspesno zavrsi pregovore o otkupu autorskih prava na River of Gods, Brasyl, Desolation Road i Necroville od Jana MekDonalda. To je jedan od retkih modernih sf pisaca koji me je bas impresionirao. I pored jedva osrednjeg poznavanja engleskog uzivao sam u citanju River of Gods i Brasyl.
ОдговориИзбришиČini mi se da je Goran završio posao sa "Bespućem". Na kraju krajeva, ono može da se nađe u Polarisovom izdanju. A ako je završio sa time, onda ni ono resto ne
ОдговориИзбришиće biti problem.
Ja se moram ne složiti s ovo kritikm, meni je serijal o Loku Lamori sjajan fantasy izlet koji ne daje lika većeg od života samog i slično. Lok je sjajan lopov i varalica, ali nije savršen niti neuništiv. Ima nešto doista ljudsko u njemu, ranjivo i uvijek sam željan vidjet što će mu se sljedeće desiti.
ОдговориИзбришиLynch je stvorio svijet veoma sličan Europi iz 15.-17. stoljeća, za fantasy elementima i veoma živopisnim opisima različitih likova, lokacija i ostalog. Njegovi romani imaju 'meso', glavu i rep i nadasve sjajne likove bilo da su naši heroji ( u ovom slučaju anti-heroji) ili zlikovci.
U zadnjih nekoliko godina nisam čitao bolji fantasy, no to je opet stvar ukusa.
Ne bih nikog da nipodaštavam, ali Linč se ne može porediti sa Džordanom, u stvari obrnuto. Od Džordana sam "uspio" da pročitam prvih 50 strana, a onda sam odustao da ne bih uvenuo od dosade. Dio mene je svakako umro te 2005. godine kao posljedica čitanja Točka vremena. Linč je daleko bolji, nekonvencionalniji i nije stereotipan. Njegovi likovi su ljudi sa manama (ono što je Martina dovelo tu gdje je) i antiheroji. Mada, ruku na srce, prvi roman je daleko bolji od drugog.
ОдговориИзбриши