PACOVI – Džejms Herbert

PACOVI – Džejms Herbert

preveo Goran Skrobonja


PACOVI SU SVUDA OKO NAS

Mesto da krv i prosuta drob obeshrabre od daljeg čitanja – upravo suprotno – fasciniraju koliko i zgražavaju, te mame na dalje čitanje, makar samo stoga da bi se u stranicama romana otkrilo poreklo crnog pacova-ubice, od kojeg je sve počelo.


Vaskrsla edicija Košmar nove/stare izdavačke kuće Paladin osvojila je ljubitelje strave i užasa u Srbiji najavom romana „Pacovi“, proslavljenog pisca horora, Džejmsa Herberta.
Pacovi su prvi Herbertov roman, a neki kažu i najbolji i pripada takozvanoj „pacovskoj trilogiji“, koja se se – sem „Pacova“ – sastoji i od romana Lair i Domain.

Najveća i možda najbolja odlika Herbertovog pisanja nadasve je jednostavnost, kako stila i rečenica, tako i jednostavnost radnje. Čitajući „Pacove“ – pa i ostale Herbertove romane, koje ćemo imati prilike da čitamo u izdanju Paladina – ništa nam ne skreće pažnju sa osnovne potke na kojoj pisac sve vreme insistira. Herbert ne gubi vreme na scenografiju i ono što se u anglo-saksonskoj književnosti naziva world building, već odmah prelazi na beskrompromisnu i surovu akciju, nemilice bacajući čitaoca iz jednog krvavog prizora u naredni, ne puštajući ga sa te sumanute vrteške sve do poslednje stranice, ostavljajući ga da grize nokte do naredne knjige.

U Herbertovim „Pacovima“ niko nije bezbedan – od najmlađih pa do najstarijih. Svi su plen i hrana mutiranim pacovima. Ovaj relativno kratak roman uspeva da čitaocu održi pažnju na glavnoj priči, istovremeno ispredajući nekoliko sitnih i sporednih pripovesti, koje naizgled ne igraju nikakvu bitnu ulogu, ali i te kako pomažu da središnja nit romana dođe do izražaja.

Naravno, na stranu krv i užas, tema ovog romana su – pacovi. Herbert majstorski prikazuje sve razloge zbog kojih se neki ljudi užasavaju ovih životinja. Baveći se tek pomalo opisivanjem samih pacova, pisac čitaocu u lice baca strah i užas koji te životinje prate, naročito kada oslikava prizore napada pacova na ljude. Međutim, mesto da krv i prosuta drob obeshrabre od daljeg čitanja – upravo suprotno – fasciniraju koliko i zgražavaju, te mame na dalje čitanje, makar samo stoga da bi se u stranicama romana otkrilo poreklo crnog pacova-ubice, od kojeg je sve počelo.

Čitajući „Pacove“ očigledno je da je roman pisan pre prilično godina. To se vidi najpre po odsustvu tehnologije koju danas uzimamo zdravo za gotovo. Međutim, to ne odbija, već naprotiv - podeća na neko jednostavnije vreme, a možda i jednostavnije strahove.